Natrag
Prosveta
Uoči redovnog jesenjeg haosa u školama i na
univerzitetima
Sve manje znanja, sve više
zvanja
Sindikati prosvete i njima pripadajući klanovi, raspamećena školska
omladina, ministar u sopstvenoj zamci, haos u izdavaštvu udžbenika, haos u
celokupnom obrazovnom sistemu, sve je to samo deo slike potpunog raspada bilo
kakve ozbiljne prosvetne politike u Srbiji. Srpske diplome više niko ne uvažava
u inostranstvu, pa je proces njihovih nostrifikacija sve komplikovaniji,
srazmerno sve gorem kvalitetu znanja koje Srbija danas ima. Paradoks je što
upravo iz ovakve države, ubijene sebičnim, politikanskim
"zadrugarstvom" najgore prostačke provinijencije, u svet i dalje
odlaze najdarovitiji mladi ljudi. Naravno, na radost zemalja koje će ih oberučke
dočekati, i na radost ovdašnjih mediokriteta, kojima pametni i sposobni samo
smetaju u daljoj proizvodnji neviđene mizerije duha...
Nikola Vlahović
Ministar prosvete Srbije Žarko Obradović, rođen je u Beranama (Crna
Gora), diplomirao je na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, gde je i
magistrirao i doktorirao, objavio je dve naučne knjige i deset naučnih radova.
Te njegove "akademske preporuke" i činjenica što je i u prelaznoj
vladi 2000-2001. godine radio u ministarstvu prosvete, nisu mu bile od pomoći
da bude na visini zadatka, ni u prethodnom mandatu, niti će mu pomoći u sadašnjem.
Ukratko rečeno, Obradović nije dorastao ovako dramatičnoj situaciji u srpskom školstvu,
i većina problema koje treba da rešava, daleko su iznad njegovih mogućnosti.
Takođe, i njegovo vreme je ograničeno, jer istovremeno predaje na jednom
privatnom univerzitetu (gde, uostalom, predaje i još nekoliko članova nove
srpske vlade), a vrši i dužnost zamenika predsednika Socijalističke partije
Srbije, još od decembra 2006. godine, sve do današnjih dana. Kako, onda, tako
zauzeta i podeljena ličnost može biti posvećena skoro misionarskom zadatku
reforme prosvete?
Činjenice neumoljivo govore da su se njegove "reforme"
obrazovanja, kao uostalom i "reforme" njegovih prethodnika, svele na
redovnu sezonsku istragu lažiranja rezultata male i velike mature, pregovore sa
sindikatima i regovanja saopštenjima na incidinte u školama. Istražuje ministar
Obradović i druge "pojave", kad pročita u štampi, i neopisive
gluposti i opasne ispade u udžbenicima koje štampa kako ko stigne po zemlji
Srbiji, stalno kukajući da 95 odsto novca iz prosvetnog budžeta odlazio na
plate zaposlenih. Kao i njegovi prethodnici, Obradović se takođe potrudio da
dodatno traumatizuje školsku omladinu, tačnije đake osnovnih škola, uvođenjem
takozvane male mature... Posledice tog eksperimenta su više nego katastrofalne,
i to na više nivoa...
Zbog toga je došlo do svojevrsnog otpora. U 80 škola prošle godine lažirani
su rezultati male mature, a niko nije kažnjen. Ocenjivači završnog ispita na
probnom testu dobili su instrukcije da priznaju i pravopisno netačne odgovore,
a testovi završnog ispita iz matematike završili su na ulicama. U međuvremenu
je ojačao pokret građana koji se sa punim pravom bore protiv ovog antipedagoškog
eksperimenta.
Tu su i reforme fakulteta zaustavljena na pola, a gimnazije, koje su nekada
bile bastion najboljeg obrazovanja, zaboravljene su i nisu reformisane
poslednjih dvadeset godina. Zbog ovakvog stanja, neki su se pobunili pa je
spajanjem ministarstva prosvete i nauke, u sistematizaciji zaposlenih sa mesta
pomoćnika ministra smenjen i Bogoljub Lazarević, čovek koji nije
pripadao nijednoj stranci. Smenjen je i profesor Slobodan Jauković jer
se suprotstavio tome da i studenti sa privatnih fakulteta imaju prava na
ishranu i smeštaj u studentskim domovima!
U sred potpunog ludila od koga ozbiljno boluju takozvane srpske prosvetne
vlasti, ministar Obradović nagovara nastavnike srpskog jezika da na maloj
maturi priznaju i pravopisno nepismeni odgovori ! Sa reformom fakulteta (prema takozvanoj
Bolonjskoj deklaraciji) stalo se na pola puta i nije urađen nacionalni okvir
kvalifikacija, tako da diplome fakulteta po takozvanom bolonjskom sistemu
danas "nisu prepoznate" na srpskom tržištu rada!
Ministar Obradović je, takođe, samouvereno izjavljivao, kako školarine na
fakultetima neće biti povećane, a onda je znao da nemoćno širi ruke kad dođe do
povećanja školarina na pojedinim fakultetima. Ovakvih i slični
"ispada", treba očekivati i
dalje jer je reč o čoveku koji uglavnom ne zna tačan broj zaposlenih u
prosveti, niti je do sada znao broj učenika koji idu na popravni ispit, a takođe
ne zna, niti je znao, predmete koje ti đaci imaju, kao ni statistiku izostanaka
koje oni prave...Iz novina je saznavao kako u pojedinim udžbenicima postoje
slike "skinute" sa stranica porno-linkova, pa čak i to da u jednom rečniku
za reč "glupača", postoji odgovor da je reč "o ženskoj
osobi".
Ministar Obradović ne zna, ali u udžbeniku istorije za šesti razred koju je
izdao Zavod za udžbenike 2008. godine, na strani 42. piše: "...međutim,
starosedeoci koji su živeli zajedno i čija su naselja grupisana u veće skupine,
nisu slovenizirani. Običaje, jezik i druga narodna obeležja sačuvali su
ALBANCI. Deo doseljenih Slovena primio je jezik i običaje Albanaca i stopio se
sa njima...".
Ovo je citat iz lekcije Južni
sloveni i starosedeoci, koja afirmiše podlu teoriju albanskih fašista, da
su oni "starosedeoci" koji su dočekali Slovene, kojom je, na žalost,
u prošlom veku otrovana celokupna albanska populacija na Kosovu a kasnije i u
celom regionu. Zna li ministar Obradović ko mu "smešta" ove teorije,
za čiji račun i o čijem trošku? Na početku svake nove školske godine, vlada
paničan strah od otpuštanja 12.000 prosvetnih radnika, koliko, uglavnom, ima prekobrojnih
u srpskom obrazovanju. Zbog migracije stanovništva ka velikim centrima i lošeg
nataliteta praktično se raspao sistem mreže škola. To za posledicu ima da u 500
škola ide svega 1500 đaka.
Nastavnici u praznim učionicama
Broj učenika se smanjuje, a višak zaposlenih u školama usko je povezan sa
nedostatkom đaka. Samo prema podacima iz 11 školskih uprava vidjiv je višak od
skoro 4.000 prekobrojnih profesora,
nastavnika i učitelja. Mračna demografska slika govori da je Srbija u školskoj
1995/96. godini imala 1.114.000 đaka, a za samo desetak godina, taj broj je pao
za skoro 250 hiljada. U međuvremenu, dok je broj đaka opadao, broj nastavnog
kadra se nije smanjivao nego povećavao. Ni Obradović ni njegovi prethodnici ne
znaju kakao da reše ovaj problem, nego po navici čekaju septembar mesec i
pregovore sa ovejanim sindikalnim lopovima od kojih svaki drugi radi za
interese vladajuće koalicije...
Za prethodnih 15 godina iz sistema obrazovanja doslovno je nestalo oko
220.000 đaka, što je ceo jedan grad. Svake godine, Srbija ima oko četiri do pet
hiljada manje đaka prvaka! U školama je na delu politikanska manipulacija, pa
tako, u pojedinim okruzima, povećavaju broj nastavnika iako je smanjen broj
odeljenja i đaka! Zna li ministar Obradović u čijem je to interesu?
Škole u Srbiji i zaista postaju politički poligoni, a politički podobne
nastavnike zapošljavaju "preko veze", pa tako godišnje "dobije
katedru" više od hiljadu prosvetnih radnika koji, odmah po dolasku na
posao, nemaju šta da rade...
Takozvanom racionalizacijom kadrova, predviđeno je bilo utvrđivanje liste
tehnoloških viškova kako bi načelnici sa direktorima i predsednicima sindikata
uradili sporazumno preuzimanje zaposlenih. U sistemu obrazovanja, ovakvom kakav
je, uvek ima ima nekoliko stotina nastavnika koji su u potpunosti izgubili časove,
a koji i dalje dolaze u školu, presede svoje radno vreme i zato primaju platu
od 42.000 do 50.000 dinara.
Na vrhuncu svoje nemoći u prethodnom mandatu, ministar Obradović je došao
"na genijalnu ideju", da podatke o višku nastavnog kadra
"poveri" sindikatima prosvete! I to onim korumpiranim sindikatima
koji odreda rade za interese pojedinih partija, koje opet imaju interesa da
"zbrinjavaju" svoje ljude gde god ima budžetskih ustanova i državne
plate. Budućnost, kažu, ne bi trebalo da bude takva...
Broj nastavnika od školske
2014/2015. godine biće značajno manji, a oni koji zadrže dnevnike biće plaćeni
u zavisnosti od usavršavanja, kvaliteta rada i uspeha njihovih đaka. Tada će početi
plaćanje "po glavi učenika", biće smanjen broj odeljenja, škola, a
samim tim i predavača. Prema broju đaka određivaće se sredstva koje neka škola,
a onda i nastavnik dobijaju svakog meseca. Taj eksperiment je već počeo. Za
takozvani "pilot projekat" odabrano je 16 opština i gradova i oni su
krajem 2011. godine već počeli da se pripremaju i da traže rešenje kako da plaćaju
nastavnike. Budžeti lokalnih samouprava kojima upravljaju provincijske
birokratije, ubuduće bi trebalo da se bave "racionalizacijom
prosvete". A čime će se onda baviti resorno ministarstvo?
Udžbenici i komisije
Direktor i glavni urednik Zavoda za udžbenike i nastavna sredstva, Miloljub
Albijanić, objašnjavao je u javnosti, još na početku Obradovićevog mandata,
u kakvom stanju se nalazi ova važna državna institucija, koja je danas ugrožena
neverovatnim divljaštvom na tržištu: "...Suština konkurentskih napada
na Zavod je stvaranje klime koja će privatnim izdavačima omogućiti još veći
udeo na tržištu, iako svi znaju da Zavod više nije monopolista. Mi imamo 26
konkurenata u oblasti izdavanja udžbenika!".
Naravno, u međuvremenu se broj konkurenata znatno povećao, a mnogi
privatnici koji se bave izdavanjem udžbenika, više su u milosti države od
Zavoda koji je na budžetu države. Zašto je to tako, zna ministar Obradović, ali
nije "politički korektno" da to saopšti, jer među takvim izdavačima
ima i donatora njegove stranke, pa i onih koji plaćaju za njegove profesorske
usluge.
Kad Zavod štampa udžbenik, on šalje rukopis na odobrenje Ministarstvu
prosvete, a ono ga zatim šalje Zavodu za unapređivanje obrazovanja i
vaspitanja, gde se formira komisija koja pregleda udžbenik. Nakon toga, mišljenje
komisije udžbenik ide dalje na ruke Nacionalnom prosvetnom savetu koji ima
svoju komisiju. Odatle rukopis ide na sednicu Saveta, koji šalje mišljenje
Ministarstvu, i na kraju, ako je udžbenik odobren, ministar prosvete potpisuje
odobrenje. Naravno, svako ko je dotakao jedan jedini list, plaćen je za svoj
posao.
Ali, kad je reč o privatnom izdavaču, sve je lako i brzo. Ministarstvo
raspisuje konkurs, formira komisiju i odobri udžbenik! Zašto je to tako? I zašto
ministar Obradović ne počne racionalizaciju smanjenjem svoje birokratije?
Testovi i policija
Testovi za maturski ispit iz matematike, koje su đaci osmog razreda
polagali početkom ovog leta, mogli su da
se kupe ispred škola i to za hiljadu dinara! Mada
su bili zapečaćeni u sigurnosnim kesama, poput onih u kojima se transportuje
novac, svaka od tri kombinacije testa koštala je hiljadu dinara, ali su
bez ikakvih problema dospeli na ulicu direktno iz štamparije! Pojedini
roditelji ovako manipulisane dece kupovali su testove na ulici kako bi imali
dokaze o nečijim kriminalni radnjama, ali nisu imali kome da se žale...
U Osnovnoj školi "Braća Baruh" roditelji su se žalili direktoru
Dragomiru Ivanoviću, koji je ceo slučaj prijavio načelnici Školske uprave Beograda. To je prosleđeno Ministarstvu unutrašnjih poslova Republike Srbije
"na dalju proveru". Dalje nije ni moglo. Pomoćnik ministra
prosvete i nauke za osnovno i srednje obrazovanje Zoran Kostić, pozvao
se na ovaj lakonski odgovor iz policije. Tako su stavljene tri tačke na traumu
ovogodišnje male mature. Nastavak je zakazan za kraj školske 2012/2013. godine,
ukoliko neko u međuvremenu ne suspenduje ovu suludu ideju...
Mila mati, kakvi sindikati...
Ministar Obradović će i ovog septembra najpre imati posla sa sindikalnim
zahtevima sve većeg broja prosvetnih radnika, pa tek onda, eventualno, sa đacima
i studentima. Jedan od dugogodišnjih sindikalnih vođa u prosveti, i to u
nekoliko režima, Branislav Pavlović, koga generacije đaka i nastavnika
znaju "sa televizije" i to kao "onog sa bradom", i likom i
delom potpuno odgovara slici mrtve, za svetom daleko zaostale srpske
prosvete...Naime, ovaj profesor matematike u Pravno-birotehničkoj školi u
Beogradu, sačekaće, Obradovića, kao i neke ranije ministre, sa pitanjem: "...autori
Strategije su sve lepo predvideli, ali, zašto nisu predvideli i evropske plate
do 2020. godine?".
Ko zna šta će mu Obradović odgovoriti. Stari su to poznanici. Naime,
Pavlović je još u oktobru 1999. godine, posle smrti Jagoša Bulatovića,
izabran za predsednika Sindikata obrazovanja Srbije, koji okuplja oko 900 škola
(60 odsto ukupnog broja u Srbiji). Početkom januara 2000. godine, pozvao je
prosvetare da drugo polugodište započnu zakonskim štrajkom, tj. skraćenjem časova;
inicijativa je prihvaćena, a od Vlade je (između ostalog) traženo povećanje
najniže cene rada. Tadašnja vlada Mirka Marjanovića mu je, u znak
"sloge i saradnje" posle samo dva meseca udovoljila, ali, nije se na
tome zaustavio...Kad ga je i nova vlast po imenu DOS prihvatila kao
"faktor na koga računaju", odmah je zatražio povećanje plata u
prosveti za 100 odsto!
Nije se Branislav pavlović dopadao ni svojim kolegama. Mnogi od njih su ga
napadali da je "provaljen" kao čovek sklon korupciji, koga su
"za nešto" ucenile i stara i nova vlast, a on je na to pretio tužbama
i pozivao se na rodni kraj, opominjući da je baš tamo počeo i Prvi srpski
ustanak! Siguran da ga nijedna služba neće izdati bez preke potrebe, Pavlović
je u tim nezgodnim trenucima samouvereno izašao "na crtu" medijima i
rekao: "...Ukoliko neko kaže da sam izdajnik, moraće to debelo da dokaže!".
Da bi dokazao lojalnost novim DOS-ovim vlastima, Pavlović je pravdao i
"reforme" ondašnjeg ministra Gašu Kneževića: "...
Ministar prosvete je odgovoran za 125.000 zaposlenih, to je jedno teško
ministarstvo u kome se ministri menjaju češće nego u drugim resorima..."
Šta onda može ministar prosvete Žarko Obradović da ponudi u septembru 2012.
godine sindikalcu Pavloviću, i kako sindikalac Pavlović može da razume ono što će
mu Obradović reći? Jer, i jedan i drugi su proizvod sistemske nemoći, živog
peska u kome se danas nalazi celokupno srpsko društvo, a ne samo prosveta. Ni
Obradović ni Pavlović ne odlučuju mnogo o tokovima opšteg propadanja, nego u
okviru opšteg potonuća svako od njih može da začepi tek po neku rupu prosvetnog
Titanika. Po svemu sudeći, tek kad se obojica nađu na dnu, bez vazduha, kad
iskolače oči i počnu da se bore za sopstveno preživljavanje, tek tada će biti
poznate njihove realne mogućnosti i njihove prave namere. Do tada, najbolji učenici
i studenti bežaće u inostranstvo, najbolji nastavni kadar tražiće
"tezge" na priznatim i nepriznatim privatnim univerzitetima, a
ostali, kako se ko snađe. Haos manje ili više, u opštem haosu...
Po
glavi učenika
Iako je demografska slika u
Srbiji takva da je sve manje rođene dece, pa je smanjen i broj đaka, racionalizacijom je predviđeno umanjivanje
broja nastavnika. Zapravo, prosvetni budžet bi trebalo narednih godina da bude
puniji! Neko je osmislio Strategijom obrazovanja do 2020. godine da umesto sadašnjih
4,5 odsto, izdvajanje za školstvo bude šest odsto bruto društvenog proizvoda. A
do 2014. godine školski sistem mora da bude racionalizovan! Na ovaj način je već
ugašeno više od 1500 odeljenja, a 4.000 razreda u Srbiji ima samo po desetak učenika...Ideolog
ovih reformi smislio je i plaćanje nastavnika "po glavi učenika", a
za one prosvetne radnike koji budu prekobrojni Vlada Srbije se obavezala na
isplaćivanje sredstava za socijalne programe. Odakle novac, to još niko ne
zna...
U
Srbiji štampaju knjige sa ilustracijama kojima Vuk Karadžić plazi jezik a Sveti
Sava namiguje
Većina
školskih udžbenika u Srbiji štampa se mimo zakona, jer privatni izdavači nisu u
obavezi da rade po proceduri propisanoj 1992. godine
Natrag