Tabloid je pozvan

Faraoni južne pruge: Vile na Dedinju, stanovi u Parizu i Londonu, kuće u Grčkoj... (5)

 

Dresiranje Tigra

 

U najsiromašnijem delu južne Srbije, u Pirotu, živi i jedna dobro raspoređena grupa multimilionera. Sve što su ikada stekli nastalo je pljačkom državne imovine i korišćenjem državnih, partijskih i privrednih položaja na kojima su se nalazili ili se i dalje nalaze. Njima su se pridružili i polupismeni banditi nastali u okrilju takozvane demokratske tranzicije. Gumarski gigant Tigar iz Pirota bio je i ostao polazna tačka mnogima od njih, a detaljna slika planskog uništavanja ovog nekadašnjeg privrednog čuda evropskih razmera, jasno pokazuje do koje mere je Srbija kriminalizovano i korumpirano društvo

 

Milan Malenović

 

 

Dugogodišnji generalni direktor pirotske kompanije Tigar, Dragan Nikolić, koji je odnedavno u penziji, ovih dana je morao da se odazove i policijskom pozivu i da da izjavu u svojstvu osumnjičenog. Nepojmljiv doživljaj za čoveka koga ceo Pirot zove Tata ili Faraon, posebno jer ovoga puta nije uspeo preko svojih veza da sazna šta su ostali osumnjičeni i svedoci rekli, niti kojim dokazima tužilaštvo raspolaže, kao što je to godinama unazad bio slučaj...

Krivična prijava na osnovu koje je Faraon saslušavan obuhvata samo period od 2003. do 2007. godine, i protivpravnu imovinsku korist od svega 95 miliona dinara (po tadašnjem kursu preko milion evra) koju je stekao zajedno sa svojim saučesnicima. Redakcija Tabloida, kao i Više tužilaštvo u Pirotu raspolažu i saznanjima da je upravo ovakvo "poslovanje" Tigrovih direktora trajalo mnogo pre 2003, pa sve do prvih meseci 2012. godine i da se mesečno, na taj način, iz kompanije izvlačilo 100.000 evra!

Kada je saznao da su ove informacije procurele, Dragan Nikolić se onesvestio i to na pirotskom Keju, u samom centru grada, na očigled mnogobrojnih prolaznika. Shvatio je da mu se robija približava munjevitom brzinom.

 

Pronalazači zlatne koke

 

Pomenuti posao, koji je u Pirotu već dobio podsmešljiv naziv "menadžerija", započet je još u vreme dok je izvršni finansijski direktor korporacije Tigar bio Ljubiša Mitić, ali je mitske razmere dobio tek kada je na to mesto dospeo Đorđe Džunić, ključni čovek ne samo pomenute pljačke, već i njenog rasvetljavanja, jer je on potpisivao sve naloge za isplatu.

Trik, pomoću koga je iz Tigra izvučeno preko deset miliona evra, sastojao se u tome da je od beogradskog Ekonomskog fakulteta uziman neki od radova iz oblasti menadžerskog poslovanja, koji bi zatim neznatno bio prerađen i registrovan kao intelektualna svojina uz pomoć advokata Slavoljuba Stankovića, danas šefa pravne službe Tigra sa titulom "direktor pravne funkcije" (?!). Direktori Tigra bi bili navodni autori, pa bi se onda "njihov" program preko odabrane firme prodavao Tigru radi pospešavanja rada. "Autori" bi zatim dobijali honorare za svoj rad.

Odabrana firma bi za svoje usluge zadržavala 15 odsto, dok bi ostatak po prethodnom dogovoru sa Faraonom bio uplaćivan na privatne račune direktora Tigra. Na ovaj način bi bili korumpirani i tako na saradnju sa Faraonom prisiljeni i oni rukovodioci kompanije koji su pokazivali želju da rade po zakonu.

Nekadašnji finansijski direktor korporacije Tigar, Ljubiša Mitić, za ovaj posao je odabrao beogradsko preduzeće PLB Sistem Plus na beogradskoj adresi Vuka Karadžića 9, danas u likvidaciji.

Vlasnik tog preduzeća sa osnivačkim ulogom od samo 2.500 dolara je Branislav Lukić. Svojevremeno je tužilaštvo u Pirotu pokrenulo istragu zbog pronevere oko 200 miliona evra preko pomenute firme, ali je predmet sklonjen u nečiju fioku. Od 1997. do 1998. posao se odrađivao preko beogradskog preduzeća Pronalazaštvo. Mitića posle zamenjuje Đorđe Džunić, koji za "obuku" menadžera angažuje preduzeće čiji je direktor i vlasnik, Žarko Pavlović, njegov prijatelj i cimer iz studenstkih dana.

Pavlovićevo preduzeće se zove Projektinova d.o.o. i nalazi se na beogradskoj adresi, u ulici Nike Miljanića 6/15.

Od 2008. pa zaključno sa 2011. godinom, Projektinova je imala samo tri  zvanično zaposlena radnika, ali je uprkos tome obučavala sve direktore Tigra da postanu menadžeri?!

Za pomenuti posao ovo preduzeće je prosečno od Tigra svakog meseca dobijalo 11 miliona dinara (sume su varirale od 10 do 15 miliona dinara), odnosno oko 100.000 evra, što znači da je Pavlović ništa ne radeći, osim što je za Faraona i njegovu kriminalnu grupu prao pare, zarađivao 15.000 evra prosečno svakog meseca! Ostalih 85.000 evra mesečno Faraon Nikolić je delio između sebe, današnjeg generalnog direktora i ondašnje Faraonove desne ruke Jelene Petković zvane Mama, današnjeg predsednika nadzornog odbora Tigra i Maminog izabranika Gorana Jovanovića (zvanog "Zlatna Patka") i Đorđa Džunića, dok su svoj deo povremeno dobijali i Milan Džunić (Faraonov specijalni čovek za muljanje i osuđivani direktor Tigar Hemijskih proizvoda) kao i tehnički direktor Bane Mitrović. Sve naloge za isplatu enormnih honorara po odlasku Ljubiše Mitića potpisivao je Đorđe Džunić, danas u fokusu pažnje istražnih organa.

  

U fioci Miška Surovog

 

Prvobitno je istragu u vezi pomenute pljačke vodio šef odseka za privredni kriminal policije Pirot Jovan Božović. On je, međutim, za ukus Faraona i njegovih pomagača iz policije i lokalne vlasti bio i previše revnostan, pa je naprasno penzionisan. Posle toga ceo slučaj dospeva u ruke inspektora Miodraga Jovanovića, zvanog Miško Surovi, poznatog po tome što postupa isključivo po naređenjima pretpostavljenih i, kada je to potrebno, predmete smešta u najdublju fioku.

Kum Miška Surovog je Radiša Cvetković, direktor Ugostiteljstva Tigar. U Tigru je zaposlena i supruga Miškovog rođenog brata. Zbog svega toga, a i zbog naklonjenosti policijskog vrha Tigrovoj "menadžeriji" Miodrag Jovanović do skoro nije pokazivao veći interes da istraži poverene mu slučajeve. Sada je situacija drugačija - tužilaštvo insistira na konačnim rezultatima, a i podrška Faraonu i njegovoj bandi iz policije i političkog establišmenta počinje da se gubi. Dobro obavešteni Tabloidovi izvori tvrde da je Miško Surovi danas spreman da uhapsi i rođenog oca, ako bi to bilo potrebno da dokaže kako nije saučesnik u pljački Tigra.

Najvažnija osoba koja Mišku Surovom može da sugeriše kako da vodi ili ne vodi neku istragu bez sumnje je načelnik Policijske uprave u Pirotu Slavoljub Madić, koji se vremenom od zaštitnika zakona preobrazio u zaštitnika ljudi izvan zakona. Svestan koliko je duboko zaglibio u kriminal, Madić u poslednje vreme pokazuje jasne znake paranoje. Živi u stanu od 80 kvadrata u zgradi popularno nazvanoj Lepa Brena, prekoputa policijske stanice Pirot. Iz straha da mu dojučerašnji pajtaši iz podzemlja ne dođu u naplatu dugova zato što više nije u stanju da ih štiti, Madić decu u školu šalje isključivo u pratnji uniformisanih i naoružanih policajaca.

Iz straha za ličnu bezbednost on je svojim potčinjenima naredio da mu i obroke u stan donose u uniformi i pod oružjem, a plaši se i da ide kod pirotskih berberina, pa se šiša u obližnjoj Beloj Palanci. Sebi je obezbedio čak četiri službena vozila: Golf 6, Alfa Romeo, Pežo 407 i džip Difender. Jedan auto mu služi za redovnu vožnju, drugi mu je za obilazak ljubavnica, treći koristi za duža putovanja, dok je četvrti rezervisan za odlazak u lov! Koliko srpske poreske obveznike košta ovaj život na visokoj nozi jednog malog, provincijskog šefa policije?

 

Sa Pink Panetrom u kafeu Trač

 

Prvi čovek pirotske policije često se u kafeu Trač u Pirotu viđa u društvu Milorada Lovrića i njegovog rođenog brata Predraga Lovrića, obojice rodom iz Karlovca u Hrvatskoj. Milorad je jedini vlasnik preduzeća za prevoz putnika i robe Cvrčak, prijavljenog na beogradskoj adresi u ulici Radenka Miševića 3, dok se kao direktor vodi Žarko Vujačić. Firma je danas u stečaju, ali je i pored toga angažovana za prevoz peska i šljunka za potrebe izgradnje Koridora 10. Ovaj milionski posao Lovriću je obezbedila Nevenka Sinđić, rukovodilac u preduzeću Alpina u Beogradu, glavnom izvođaču radova na delu Koridora u jugoistočnoj Srbiji.

Do kamiona koje koristi za potrebe Koridora 10 Milorad je, izgleda, došao na prevaran način, budući da se od 2011. godine protiv njega vodi istražni postupak u kome je oštećena strana NLB Lizing.

Miloradov rođeni brat, Predrag, za organe gonjenja je mnogo zanimljiviji. Svojevremeno je protiv njega vođen krivični postupak zbog zloupotrebe službenog položaja i prevare u nekoj privatizaciji u Raškoj, ali istraga nikada nije mrdnula dalje od mrtve tačke. Policije iz inostranstva, međutim, imaju daleko manje razumevanja za ovog izbeglicu, tako da za njim postoji međunarodna poternica jer je osumnjičen da je jedan od članova grupe Pink Panter, poznate po pljačkama juvelirnica po svetu.

Predragu Lovriću se, prema izveštaju Interpola, na teret stavlja da je učestvovao u dve provalne krađe zlatara: 2006. godine u Lihtenštajnu i 2007. godine u Dubaiju. Koliko koštaju Madićeve usluge zatvaranja očiju na okolnost postojanja međunarodnih poternica i koliko će dugo on još moći da štiti okorele kriminalce?

Načelnik Madić je lično naređivao obustave postupaka protiv braće Lovrić i to u u više slučajeva. Radi se o falsifikovanju službenih isprava i mnogobrojnim prekršajima u saobraćaju koje su počinila vozila preduzeća Cvrčak. Po pouzdanim izvorima saobraćajnoj policiji je zabranjeno da kontroliše vozila pomenutog preduzeća. Na ovaj način je budžet Srbije oštećen za milionske sume i to u evrima, ali se zauzvrat lični budžet Slavoljuba Madića propisno uvećao.

Jedan od najbližih Madićevih kriminalnih saradnika je i komandir policijske stanice za saobraćaj Saša Popović, čiju je suprugu Madić postavio za ličnu sekretaricu. Njih dvojica određuju policijske ekipe za rad na magistralnom putu koji pored Pirota prolazi u pravcu Bugarske i kojim godišnje prođu stotine hiljada turskih gastarbajtera, kao i hiljade kamiona međunarodnih špedicija koje posluju sa Bliskim istokom.

Zna se i tarifa za vozače putničkih vozila (do 100 evra, najčešće), kao i ona za vozače kamiona, šlepera i autobusa (prosečno po 300 evra).

Policijska patrola zaustavi neko vozilo stranih registarskih tablica i zbunjenom vozaču koji ne razume srpski objašnjava kako ga je radar uhvatio da vozi brže od dozvoljene brzine. Ako to ne pomogne, vozaču se pripreti i da će mu vozilo biti poslato na vanredni tehnički ili carinski pregled, što podrazumeva višesatno zadržavanje uz mogućnost da će kazna posle toga biti drakonski uvećana. Da bi izbegli komplikacije stranci pristaju da plate "kaznu" na licu mesta, za šta ne dobijaju odgovarajuću priznanicu. Tako dnevno samo u reonu Pirota zarađuju više desetina hiljada evra koje, umesto u budžet Srbije, odlaze u privatne džepove.

Pripadnici saobraćajne policije su brzo shvatili da im se više isplati da rade na magistrali, nego na nekom regionalnom putu koji strana vozila ne koriste, kao i koji su udarni termini u kojima ima najviše stranaca. Po tome se i formira tarifa koju Popović traži da bi nekoga poslao u patrolu na pravo mesto i u pravo vreme. Oni pošteni, a njih je ogromna većina, samo slučajno mogu da dospeju na magistralu - za njih su rezervisani putevi kojima Turci ne prolaze.

Novac koji  na ovaj način pribavi Saša Popović deli sa Madićem koji je o svemu upoznat i sve to odobrava.

 

Kod komšije Miška, par kvadrata viška

 

Madićeva povezanost sa lopovskom garniturom iz Tigra vidi se iz mnogo primera. Na isti način na koji još uvek štiti braću Lovrić, on je godinama štitio i Faraona i njegove ljude. Pored novčanih priloga, koji sigurno nisu bili mali, s obzirom na ukupne prihode iz pljačke ove organizovane grupe, Madiću su činjene i druge usluge, a i njih je on obilato uzvraćao.

Tako je snaja jednog od direktora Tigra, Brankica Nikolić,  čiji je muž, zgodno se namestilo,istražni sudija u Pirotu, zaposlena u kadrovskoj službi PU Pirot. Ona, u stvari, ima rešenje izdato od strane Madića da je postavljena za šefa odseka za saobraćaj, te tako i prima uvećanu platu koja pripada tom radnom mestu, ali nije sposobna da obavlja tu funkciju, pa još uvek radi u kadrovskoj službi. Bar polovinu vremena kada je na svom radnom mestu Madić provodi u kancelariji gospođe Nikolić, tvrde zaposleni.

Slavoljub Madić je 2009. godine izdao i rešenje ženi svog prijatelja, komandira graničnog prelaza, Ireni Igić kojim se ona postavlja za kriminalističkog inspektora. Gospođa Igić, međutim, i dan danas radi u računovodstvu PU Pirot, ali prima veću platu i uživa sve beneficije kao da obavlja dužnost inspektora. Razlika u plati je oko 10.000 dinara mesečno.

Svojevremeno je Madić bračnom paru Igić pomogao i da dobije stan u Pirotu.

Zanimljiva je i poučna sudbina Zorana Kostića, dugogodišnjeg direktora građevinskog preduzeća Progres iz Pirota, nedavno osuđenog na četiri godine i dva meseca zbog mućke sa dva stana. Po dobro obaveštenim izvorima iz Pirota Kostić se nije preterano zamerio nikom od moćnika iz ovog grada, pa da je zbog toga "pušten niz vodu", već je jednostavno postao žrtveno jagnje kako bi se javnosti pokazalo da tužilaštvo i policija rade svoj posao, a da ujedno ne strada niko iz Tigra, glavnog legla kriminala. Uz to je Kostiću omogućeno i da izbegne odlazak na izdržavanje zatvorske kazne.

Daleko od toga da je Kostić bio sitna riba, bar kada je njegova imovina u pitanju. Na početku sudskog postupka njemu je privremeno oduzeta sledeća imovina: po jedan stan u Pirotu i Nišu, vikendica u staroplaninskom izletištu Vrelo, Ciglana, upravna zgrada preduzeća i - jedan stadion!

Da bi izbegao odlazak u zatvor Kostić je pobegao u inostranstvo i po saznanjima koje ima Tabloid danas se nalazi u Čikagu. Ovo bekstvo su mu omogućili njegovi stari dužnici, na prvom mestu istražni sudija Zoran Manić, kao i Madić i Miško Surovi. Posle saslušanja sudija je Kostića otpustio sa napomenom da ponovo dođe za nekoliko dana i donese svoj pasoš. Ovo vreme je Kostić iskoristio da pobegne u Ameriku.

Madić je od Kostićevog Progresa svojevremeno dobio na poklon proširenje od 30 kvadratnih metara stana u kome danas živi, kao i potpuno besplatno renoviranje celokupnog stambenog prostora od nekih 80 kvadrata. Miško Surovi je dobio stan u naselju Barije, popularno nazivano i Tigrovo naselje 2.Preko Progresa su išla mnogobrojna podmićivanja preduzimana od strane Tigrovih faraona, zbog čega su oni imali  opravdani interes da Kostić ne dospe u zatvor. Supruga sudije Manića, inače, radi u Tigru.

S obzirom na upletenost kriminala i policije u Pirotu, ne čudi činjenica da u kontrolu rada PU Pirot u poslednje vreme dolaze pripadnici kriminalističke policije PU Kraljevo. Lokalni kadrovi, očigledno, nisu više u stanju da nepristrasno obavljaju istragu.

 

 

 

Susret sa čovekom za "sanaciju štete"

 

U toku pisanja o mahinacijama u pirotskom Tigru na razgovor sa jednim od pomoćnika glavnog urednika Tabloida, tada zaduženim za ovaj slučaj, došla je delegacija predvođena advokatom Nezavisnog sindikata policije u kojoj su još bila i dva pripadnika Petog odeljenja PU Beograd. Delegaciju je, prema izjavama njenih članova, poslao Slavoljub Madić

Razgovor je više ličio na saslušanje, budući da su sagovornici od pomenutog pomoćnika glavnog urednika tražili njegove lične podatke, kao što su mesto i datum rođenja, a advokat je sve vreme bio na telefonskoj vezi sa Tomom Nikolićem iz PU Pirot, Madićevim čovekom za "saniranje štete".

Interesantno je da je tokom razgovora od strane Madićevih izaslanika sugerisano kako u medijima ne treba da se piše kako on, Slavoljub Madić, štiti Tigrove rukovodioce, jer to u stvari čini Dragan Tošić, sadašnji direktor Tigar obezbeđenja, a nekadašnji načelnik kriminalističke policije u Pirotu.

Kako je prikrivanje krivičnog dela i uticaj na pravosuđe krivično delo, to redakcija Tabloida poziva načelnika PU Pirot Slavoljuba Madića i njegove izaslanike da sva saznanja o eventualnim kriminalnim radnjama Tošića i drugih prijave tamo gde treba, kako bi izbegli da i sami budu procesuirani zbog pomoći učiniocu posle izvršenja krivičnog dela.

 

 

 

Kolaps na Keju

 

Dragan Nikolić Faraon, Jelena Petković Mama, Goran Jovanović Zlatna Patka i ostali rukovodioci Tigra potpuno su nespremno dočekali trenutak kada je srpsko pravosuđe konačno počelo da radi svoj posao. Posle pokretanja istrage zbog višemilionskih pronevera, kao i pisanja Tabloida o celoj aferi, oni su iz Pirota pobegli u Beograd, gde se nadaju da će naći neku vezu u Ministarstvu pravde koja će im omogućiti da izbegnu krivičnu odgovornost.

Faraon se tek nedavno ponovo pojavio u Pirotu, gde je morao da da izjavu u policiji, kada je rekao da nema potrebe da i ostali budu procesuirani, jer u Tigru ništa nije moglo da se uradi, a da on to ne odobri. Posle saslušanja se demonstrativno prošetao pirotskim Kejom, gde mu je pozlilo, pa je morala da interveniše i hitna pomoć.

Mama Petković svoju funkciju generalnog direktora obavlja "preko daljinskog upravljača", kako se šale Tigrovi radnici, jer se i ona krije u nekom od super luksuznih stanova u Beogradu i razmišlja da li joj je pametnije da postane svedok saradnik ili da se otisne u neku od prekookeanskih zemalja. Isto to čini i Zlatna Patka.

Na srpsko pravosuđe najveći pritisak da se procesuiraju Tigrovi rukovodioci vrši francuska kompanija Mišelin, koja je samo u jednom poslu ojađena za 20 miliona evra. Toliko je, naime, dato Faraonu i njegovim čaušima da za potrebe Tigar guma, u većinskom francuskom vlasništvu, otkupe propalo preduzeće Polet, čije je zemljište odmah pored Tigrovog, te da se tu napravi novi pogon Tigra. Za sve te pare Faraonovi ljudi su tek uspeli da otkupe Polet i to za deseti deo date svote, dok su ostatak potrošili na sebe.

Pošto su uvideli da je novac proneveren, i to skoro celokupna data suma, francuski menadžeri su Tigrovim funkcionerima zabranili ulazak u Tigar gume.

Kolika je alavost Tigrovih funkcionera pokazuje i podatak da su i Dragan Nikolić (dok je još bio na čelu korporacije) i Jelena Petković imali mesečnu platu od po 800.000 dinara, dok je Goran Jovanović namiren sa pola miliona dinara mesečno. Svo troje legalno imaju i procenat od ukupne zarade kompanije koju i pored svega bezobzirno pljačkaju.