Svet

 

Evropa: Da li su zlatne rezerve osiguranje za vreme kada novac postane bezvredan?

 

Rat ili državni bankrot

 

Iz najnovijih saveta eksperata za prevazilaženje krize u Italiji vidi se da oni države namerno guraju u ambis iz koga ih posle izvlače po enormnoj ceni. Ne mora se biti pristalica teorije zavere pa uvideti da je celokupna svetska ekonomska kriza vešto režirana

 

Bernardo Vitulano

dopisnik iz Rima

 

Početkom poslednje decenije prošlog veka međunarodni finansijski eksperti su nagovorili vlast Ruske Federacije da rasproda skoro sve svoje tadašnje zlatne rezerve, koje su iznosile oko pet hiljada tona, kako bi se smanjili budžetski deficit i opšta zaduženost zemlje. Jedan od rezultata ove bezumne politike bio je drastičan pad vrednosti rublje i poskupljenje skoro svega u Rusiji.

Ovih dana je vlada u Moskvi objavila kako planira da zlatne rezerve podigne na dve hiljade tona, a u dogledno vreme da se one vrate na nivo s početka devedesetih godina dvadesetog veka.

Najveće rezerve zlata imaju SAD, 8.133,6 tona, na drugom mestu je Nemačka sa 3.401 tonom, zatim sledi Italija koja ima više zlata od Međunarodnog monetarnog fonda (2.814 tona) i Francuske (2.435,4 tone). Sada međunarodni eksperti koji su jednom već osiromašili Rusiji italijanskoj vladi Marija Montija predlažu prodaju dela zlata iz rezervi kako bi se smanjio državni dug koji je dosegao vrtoglavih 1.972 milijarde evra, odnosno 120 odsto bruto nacionalnog proizvoda.

Italijanske zlatne rezerve su vredne oko 100 milijardi evra i njihova vrednost se povećava iz dana u dan usled svetske ekonomske krize. Samo u prošloj godini se vrednost rezervi povećala za 13 milijardi evra.

Stručnjaci su po ovom pitanju podeljeni. Dok neki smatraju da bi na taj način zarađene milijarde evra mogle pametno da se investiraju u privredu, drugi ukazuju na to da postoje i drugi načini pribavljanja novca kao što je, na primer, privatizacija javnih preduzeća. "Zlatne rezerve su neka vrsta super osiguranja za ono vreme kada novac ništa ne vredi. To su rat ili državni bankrot", smatra Masimo Siano italijanski ekspert za trgovinu zlatom.

Pritisak na Italiju raste od kako je kompanija za rejting Mudis najavila smanjenje rejtinga cele Evropske unije. Iako Italija nije među četiri zemlje čije ekonomije učestvuju sa 45 odsto u celokupnom budžetu Unije, privredna kriza u njoj itekako utiče na opšte ekonomsko stanje EU.

Ne treba zaboraviti da je Italija član kluba sedam najrazvijenijih država sveta i da bi bankrot njene privrede doveo do opšteg ekonomskog rasula na celom kontinentu. Italija nije tako lak pacijent kao Grčka iako raspolaže daleko većim resursima od ovog svog mediteranskog suseda.

U međuvremenu se zaoštrava i kriza u španiji, gde država hitno mora da investira novih 4,5 milijardi evra u Bankiu, nekada najveći savez španskih štedionica, kome je obećana pomoć od ukupno 23,5 milijardi evra.

I španske provincije se sve češće javljaju sa zahtevima za veću državnu pomoć. Posle Katalonije, Valensije i Murcije nedavno je i Andaluzija zatražila pomoć od centralnih vlasti u visini od milijardu evra. španska vlada je za ovu godinu planirala fond težak 18 milijardi evra iz koga bi se u hitnim slučajevima pomagalo regionima, kojih u toj zemlji ima 17.

Vlada u Madridu trenutno proverava da li je fond od 100 milijardi evra za pomoć posrnulim finansijskim institutima španije dovoljan da spreči talas bankrotstava. Trenutno je sve više eksperata koji sumnjaju da je moguće iz krize izvući Grčku, španiju i Italiju i istovremeno ih zadržati u evro-zoni. U slučaju vraćanja na liru zato bi bilo značajno da Italija ima dovoljno snažne zlatne rezerve. Da li "dobronamerni" eksperti koji zagovaraju prodaju državnog zlata vode računa i o ovom aspektu ili namerno daju pogrešne savete?