Zakonopravila

 

Slučaj odlazećeg direktora policije Milorada Veljovića i njegovih "montera"

 

Pretpostavimo da ima i nevinih...

 

Od kada je Tadićeva kamarila doživela debakl na proteklim izborima svakoga dana saznajemo koliko je ta ista Vlada bila u funkciji punjenja sopstvenih džepova a nikako u funkciji domaćinskog upravljanja državom. Dojučerašnji koalicioni partneri oslobođeni stega Tadićevoh policijsko-udbaških struktura, iznose u javnost istine o milionskim pljačkama državne imovine i detalje o "poštenju" ministara u Vladi nazovi premijera Mirka Cvetkovića.  Izgleda da se Cvetković tek sada setio da je bio premijer, konstatuje Tabloidov urednik Josip Bogić, bivši pukovnik Uprave za borbu protiv organizovanog kriminala i stalni konsultant OEBS-a.

 

Josip Bogić

 

 

Možda je u pravu potpredsednik Vlade Srbije, gospodin Vučić, kad kaže da je politički kriminal, u mnogim sumnjivim kupovinama i  privatizacijama, nastao u skladu sa zakonima koje su sami donosili, ali koji na žalost nisu krivično sankcionisani. Tako se i desilo da dođe do  dispozicije bez sankcija! Zapravo, da postoji opis krivičnog dela ali da za njega nije predviđena kazna!

 Kroz tekstove u srpskoj štampi, stiče se utisak da je u svim kriminalnim aferama glavni akter aktuelni premijer Dačić i stranka na čijem je on čelu, a sve je smišljeno, izgleda, kako bi se posvađali sa drugim koalicionim partnerom SNS-om. Naravno da u svakoj partiji postoje ljudi koji se kriju iza svoga članstva, i koji zloupotrebljavaju politiku kako bi došli do određene koristi. Ali, postavlja se pitanje, kako ti vrli stručnjaci nisu izlazili sa tim podacima u prošlosti već sada?

I nije u pitanju iskrena borba protiv organizovanog kriminala i korupcije, već da se radi o političkim i ličnim motivima, kako bi se sačuvale stečene pozicije. Ovo se pre svega odnosi na direktora policije Milorada Veljovića, koji, evo, već treći put preživljava politička previranja, iako je već više od godinu dana nezakonito na tom mestu.

On i njegovi kadrovi našli su čarobnu formulu kako opstati u svakoj vlasti naravno uz „proverene" informacije o kriminalnim delatnostima političkih aktera. Ovaj čuveni Eliot Nos svakako ima Nos kako preživeti i šta i kome plasirati od informacija. Najpre je o ljudima iz politike plasirao te informacije o „korumpiranim" političarima, tajkunima i policajcima ministru Jočiću, pa posle toga šefu kabineta Rakiću iza leđa aktuelnom ministru Dačiću, a sada je, izgleda, u svoju stručnosti ubedio i prvog potpredsednika Vlade.

Aktuelnom potpredsedniku vlade uspeli su da dostave podatke o tome kako su ti ljudi koji mrze SNS, a naročito gospodina Vučića, što naravno nema veze sa istinom. Ta garnitura je odavno trebala da zameni mesta u CZ-u sa onima kojima su izmišljali razne afere.

 

 Izmisli mafiju ako je nema

 

 

Od kada je postavljen na mesto direktora srpske policije uveo je novi metod borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Najpre po nalogu političara hapsi osumnjičene a onda pribavlja dokaze.Direktor je pristao i na  to da je u prošlosti hapsio pojedine nazovi kriminalce, da se drže u pritvoru koliko je potrebno dok ne propadnu u biznisu ili politici. Fabrikovanjem lažnih optužnica mnoge su dovodili do očaja. Mnogima je propao biznis, mnogi su politički diskvalifikovani, a neki su se preselili i na onaj svet.

Ovaj beskrupulozni čovek je na ključna mesta doveo razni polusvet na rad u kriminalističku policiju i tu su opstajavali zahvaljujući izmišljanjima raznih mafija dok su prave mafioze u vlasti štitili.

Na stranu činjenica što su svi oni oslobođeni krivice, i šta će im nekakva rehabilitacija kada su kao ljudi osramoćeni, kada im je propao posao, porodice, brakovi, kada su politički diskvalifiovani bez presude. Ono što zabrinjava je da su „monteri" svih tih slučajeva ostali nekažnjeni, a mnogi su čak nagrađivani za spektakularna hapšenja i napredovali u službi. Sada su ponovo dobili mandat da dovrše započeti posao!

 Ovih dana je u MUP vraćen jedan istaknuti borac protiv kriminala i korupcije, po ugovoru o delu pošto je penzionisan, iako u karijeri nikada sam nije napisao nijednu krivičnu prijavu niti uhapsio nekog značajnijeg kriminalca. Osim toga taj stručnjak je iznosio teze u javnosti da je bavljenje piraterijom isplativije od prodaje droge i drugih narkotika. U više navrata organizovao je podnošenje anonimnih prijava protiv kolega naročito prilikom promena vlasti i tako bi učestovao u diskreditaciji čestitih kolega a sebi i družini produžio učešće u svim periodima od doba Slobodana Miloševića do danas.

On "lično smatra"...

Milorad Veljović-Eliot Nos, osmislio je dobar način opstanka u svim vlastima i garniturama. Dok su na vlasti i bliski aktuelnoj vlasti obilato to koriste za svoja lična bogaćenja. Kako se bliži kraj mandata partija na vlasti u kojoj i sami učestvuju, oni najčešće izazovu veštačke konflikte sa „gazdama" kako bi taj sukob predstavili kao ideološko neslaganje i sebe predstavili kao žrtve toga režima ili su navodno bili onemogućeni da rade. Pri tome, kao veoma upućeni u tajne političkih protivnika nude novim realno potencijalnim pretendentima na vlast, istima nude poverljive informacije koje mogu da pomognu „rušenje" sa vlasti tih istih sa kojima su do juče bili u vlasti. Pretendenti, uglavnom politički neiskusni, bezrezervno veruju u te i takve infomacije i sa istima grade svoj politički imidž. Uglavnom su to „prljave informacije" koje služe za političke i druge diskvalifikacije protivnika. Kada nova partija osvoji vlast, bivaju nagrađeni za svoj trud, i ponovo su u blizini novca i kase, pa nesmetano mogu da nastave sa daljim opstankom na vlasti. 

Do skora je Veljović, uporno, kao pokvarena gramofonska ploča, ponavljao da niko neće biti zaštićen i da će mu biti zadovoljstvo da hapsi i da "on lično smatra", da je visoka korupcija rak-rana našeg društva, da je policija spremna da se s tim uhvati u koštac, da taj posao mora da obavi profesionalna policija, koja, opet, mora da ima podršku i ostalih državnih organa, da neće dozvoliti da bilo ko utiče na policiju, da neće biti zaštićenih, i da će hapsiti sve koji su umešani u korupciju i kriminal, a svako ko se ogrešio o zakon, moraće da odgovara, da je visoka korupcija usko povezana sa organizovanim kriminalnim grupama, te da to treba razbiti...  Kad je učio te bljutave fraze, nisu mu rekli onu najvažniju:  da je on deo te organizovane kriminalne grupe koja se zove politika.

 

 Kome sada verovati?

 

Što se tiče "veličanstvenih uspeha u borbi protiv šefova podzemlja", nisam zapamtio ime nijednog koji je uhapšen, osuđen i upućen na izdržavanje dugogodišnje kazne, uz konfiskovanje celokupne imovine stečene kriminalom? Za to je potrebno znanje i odrečan stav prema političarima. 

Kako sada verovati u iskrene namere direktora policije i njegovih kadrova da će se sada iskreno pozabaviti stručnim poslovima. Kako verovati Veljoviću koji je lično vodio istragu protiv Milana Obradovića bivšeg čelnika beogradske policije za navodne zloupotrebe u akciji „Sablja", a videli smo kakav je sudski epilog tog slučaja? Obradović je oslobođen svake krivične odgovornosti i vraćen ponovo na posao.

Kako sada verovati čoveku koji se predstavio kao veliki profesionalac u slučaju "afere Mile Dragić"? I tu smo videli sudski epilog. Kako verovati čoveku koji je „pakovao" predmet vezan za ubistvo Brisa Tatona, gde su izmišljali ubice i sklanjali prave dokaze?!

Kako verovati čoveku i stručnjacima koji su privodili ljude i teretili ih za paljenje američke ambasade a oni od strane suda oslobođeni zbog nedostatka dokaza?A šta tek reći o pljački veka ispred specijalnog suda gde su u sudskom postupku svi optuženi oslobođeni zbog nedostatka dokaza?

Sve su uradili, samo su im nedostajali dokazi. A zbog nedostatka dokaza, mnogi su morali da dokazuju svoju nevinost. Ako ništa drugo, ovakvu garnituru opasnih ljudi što pre treba najuriti iz policije i dati priliku dokazanim ljudima koji znaju da rade posao.

Jer, nije daleko dan kad će demokrate, na čelu sa dugovečnim Dragoljubom Mićunovićem,  u parlamentu tražiti da za sve važi pretpostavka nevinosti, iako tu istu pretpostavku oni sami nikad nisu poštovali. Kao njihova produžena ruka, tu pretpostavku je prvi kršio njihov verni pas Eliot Nos, u sadejstvu sa takođe vernim slugom tužiocem Miljkom Radisavljevićem.

Da li će  takvi ljudi biti glavni nosioci borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije ili zaštitnici bivših i glavna kočnica? Možda će neko izvući neku pouku iz ovoga...