Nastavak pisma prijatelju Milovanu Brkiću od Željka Maksimovića Make

 

General zečjeg srca

 

Naizgled dobroćudnog izgleda, Milan Obradović, paranoik, bio je važna karika mnogih misterija devedesetih godina, kako u skrivanju tragova, tako i u uništavanju tela do smrti mučenih i prebijanih ljudi u koaliciji sa surčinsko - zemunskim klanom

 

.....

 

Obradović je vešto usmeravao istrage u pogrešnom pravcu, ističući magareće uši vrhu tadašnjeg MUP-a krajem devedesetih. Kao labilna ličnost, psihički oboleva sa vidljivim znacima paranoje, priviđajući svoje žrtve. Mnogo od njegovih bivših kolega iz tog perioda, spremno je  da svedoči o paranoikovoj "profesionalnosti". Svakako, to se neće dogoditi dok je ovako turbulentno i neizvesno stanje u MUP-u.

   Slučaj Obradović biće relevantan na relaciji Spasojević - Kotobanja, kao i dešifrovanje mnogih enigmi i misterija. Očigledno je da je sve vreme bilo prisutno izvrgavanje ruglu pravde i svih pravnih kodeksa, jer je Spasojević bio i islednik i izvršni organ, koji surovo lomi ruke, zakopava ljude u zemlju, a neke bi ostavio isprebijane, fizički unakažene, na ulici u blizini hotela Jugoslavija koji su, navodno, ispali iz autobusa. Da ironija bude veća, to je zvanični izveštaj tadašnjeg sramnog MUP-a.

   Paranoik Obradović je, zvanično, bio oko pedeset dana u zatvoru zbog maltretiranja i fizičkog terora nad ljudima iz takozvane, nepostojeće Makine grupe. Tada je doživeo lakši srčani udar, jer se uplašio da će se pojaviti nešto što ne zastareva i sigurno ga očekuje, pitanje je dana. Međutim, sreća mu se osmehnula, jer ga je zbog navedenog krivičnog dela unutra odveo tada aktuelni ministar Dragan Jočić kome je paranoik u periodu pre nego što je postao ministar policije, pronašao da je bio dve godine pod uslovnom kaznom zbog slučaja "trafika" iz perioda studentskih dana.

 Bivši ministar je paranoiku poslao poruku da začepi i tako ga ućutkao.

 Poslednji pokušaj i šansa da se dokopa Željka Maksimovića bila je relativno skorijeg datuma, kada je zahvaljujući zabludi i "vezi" Spasojevićevog klana koji su planirali da prate vremešnog gospodina u Brazilu, čiju su adresu imali (živeo je kod supruge i bio je prijavljen na toj adresi).  Sa njom je dolazio i u Beograd.

 Gospodina su pratili preko veza sa šefom BIA, Saše Vukadinovića, kao i preko više informativnih službi. Bilo im je poznato na kojim se destinacijama gospodin kretao od 2009. godine do kraja 2010. Tako kreće mnoštvo fotografija i video snimaka. Naravno to nije dovelo do krajnjeg cilja i pronalaska Željka Maksimovića, jer njegova jedina destinacija, okruženje i društvo su krokodili i nosorozi koji ga asociraju na one zbog kojih tako živi dok se ne susretne pred licem pravde, i dok se ne utvrdi šta kome pripada za ponižavanje, kompromitaciju ljudi i prevaru državnih institucija.

   Na žalost, sramno tužilaštvo je dozvolilo da izjave pojedinih, zaštićenih svedoka krvavih ruku, budu uvaženi, a sa druge strane je ignorisalo izjave svedoka iz zemunsko - surčinskog klana, navodeći da je Ciga rekao kada je slikar Dragan Malešević Tapi ugušen u MUP-u: "Ko ga je.., ja ću to završiti."

   Željko Maksimović je otkrio specijalnost Spasojevićeve grupe i surčinskog klana krajem 2001. godine i početkom 2002. godine: instaliranje "bubica" oko garaže nove, neuseljene kuće u ulici Vajara Đoke Jovanovića broj 6 na Dedinju. Ova grupa je još uvek bila u korelaciji i imala je tada moderni prislušni centar. Bez obzira na navedena saznanja, nije obraćao pažnju na prljave rabote, jer je znao da su sami sebi dovoljni.

   Ukoliko bude postojala želja za rasvetljavanjem misterija, Paranoiku ne bi pomoglo pa da ima i dva života galapagoskih kornjača!

 Onog momenta kada mu odu "uzdanice" i moćni zaštitnici, trebalo bi pravno da odgovara po zasluzi. Obzirom da je labilna ličnost, zahtevaće da bude zaštićeni svedok, jer je to najunosniji status u transformaciji sudstva.

   Vreme koje je nastupilo biće sudbonosno kako za Obradovića, tako i za Jovanovića, mnoge enigme i rebusi, koji su godinama nerešeni, trebalo bi da budu razrešeni, sve što je bilo prikriveno i pripisivano osobama za koje nikada niko nije čuo, niti mogao da pomisli da budu inicijatori i snaga takvih gnusnih zala.

 

   Puno pozdrava,

 

Željko Maksimović