Dežurna

 

U čemu je razlika između "Agrobanke" i "Nove Agrobanke" i zašto obe propadaju

 

I nova i stara, ostale bez para

 

 

Po okončanju ovogodišnjih predsedničkih i parlamentarnih izbora, koji su doveli do promene vlasti, odlazeća Vlada Srbije je naložila pljačkanje Agrobanke u korist tajkuna i vlastodržaca iz redova Demokratske stranke, a onda je tu banku gurnula u stečaj, i osnovala Novu Agrobanku u stoprocentnom vlasništvu Republike Srbije, na  koju je prenela zdravu aktivu i naplativa potraživanja, ostavljajući staroj Agrobanci u stečaju, samo  dugove. Najveća prevara u svemu tome je što je za pljačku od preko 70 miliona evra vredne imovine ojađenih akcionara stare Agrobanke, država platila samo pet miliona evra i uložila gomilu bezvrednih papira zvanih državne obveznice. Posle svega jasno je da je i Nova Agrobanka od samog početka  praktično u  bankrotu. Ova velika pljačka prethodne vlasti ostaće, zahvaljujući Aleksandru Vučiću, još jedan od nekažnjenih zločina njegovih pobratima iz žute mafije

 

Milan Malenović

 

Nalogom broj 543/12 v.d. direktora Agencije za osiguranje depozita Narodne banke Srbije Lidije Petrović od 25. maja 2012. izvršena je uplata pet miliona evra na ime novčanog dela osnivačkog kapitala Nove Agrobanke (NAB). Uplata je izvršena  istog dana što se vidi iz dopisa broj IV - 504/1/12 od 25. maja 2012. godine, koji je direktorki Petrović uputila Aleksandra Kitić, generalni direktor Sektora za devizne poslove NBS-a. Time su se stekli osnovni formalni uslovi da Nova Agrobanka (NAB) počne sa radom.

Ovom prenosu sredstava prethodila je odluka Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita doneta takođe tog 25. maja o osnivanju Nove Agrobanke a.d.

 Istog dana Upravni odbor pomenute Agencije donosi i odluku o izdavanju običnih akcija radi uplate kapitala za Novu Agrobanku. Već sledećeg dana, 26. maja stalni sudski veštak ekonomske finansijske struke Verica Gvozdenović sastavlja "Izveštaj veštaka o vrednosti nenovčanog uloga Agencije za osiguranje depozita, koji čine vlasnička prava iz obveznica koje je emitovala Republika Srbija odlukom o emisiji dugoročnih državnih hartija od vrednosti od 24. maja 2012. godine". Sve je, dakle, rađeno izuzetno brzo i u izuzetnoj tajnosti.

  NAB je od Agrobanke u stečaju dobila zdravu aktivu i nerizične plasmane. Staroj Agrobanci su ostali dugovi i nenaplativi plasmani. Konačni rezultat podele izgleda ovako: stara Agrobanka ima 205 miliona evra gubitka, dobit od 40 miliona evra, kapital i plasmane od 177 miliona evra; a NAB ima 85 miliona evra gubitka (prenetog iz Agrobanke u stečaju), plasmane od 671 milion evra i 512 miliona evra depozita. Uz sve to dolaze i potraživanja od najmanje 70 miliona evra koja imaju bivši akcionari Agrobanke.

  Kako ističe Aleš Škoberne, zastupnik ulagača  Agrobanku iz Evropske Unije, celi proces uništenja Agrobanke i formiranje NAB-a je "temeljito planiran i sproveden u nameri da se na protivpravan način i suprotno međunarodnim sporazumima o zaštiti stranih ulaganja eksproprira njihova imovina u vrednosti većoj od 70 miliona evra, tako što će biti prebačena u Novu Agrobanku".

  Očigledno je da država sprovođenjem nove pljačke želi da zataška onu nešto stariju, kada je kapital Agrobanke očerupan za dobrobit vlastodržaca i njima bliskih  tajkuna.

  Ono što posebno bode oči svakom finansijskom stručnjaku jeste član 4. Odluke o osnivanju Nove Agrobanke od 25. maja, u kome je opisana struktura osnivačkog kapitala NAB-a. U tački 1. prvog stava pominju se novčana sredstva u visini od pet miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, koje je uplatila Agencija za osiguranje depozita NBS-a. Pošto ova sredstva ni izdaleka nisu dovoljna da bi banka mogla normalno da posluje, država kao jedini vlasnik NAB-a investira još 85 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti, ali tako što ne daje ni jedan jedini dinar.

  Odlukom vlade Republike Srbije 05 Br. 424-3736/2012 od 24. maja 2012. godine, emitovane su dugoročne državne hartije od vrednosti (obveznice) u pomenutoj vrednosti i prenete na Novu Agrobanku kao osnivački ulog. NAB, dakle, raspolaže samo sa onih pet miliona evra osnivačkog uloga i isplate tekućih potraživanja može da vrši samo kada ima dovoljan priliv para na šalterima. Nova Agrobanka je tako od samog tenutka osnivanja nelikvidna i faktički - u stečaju.

  Ideja je očigledno bila da država prodajom obveznica koje su naplative u šest polugodišnjih rata počevši od novembra 2012. tuđim parama isfinansira Novu Agrobanku. Prevara je,  prvo činjenica da je rejting Srbije na slobodnim tržištima kapitala toliko nizak da se naše obveznice neretko prodaju i po kamatnoj stopi od neverovatnih 15 odsto godišnje i to za devizne državne hartije od vrednosti. Ovakav vid finansiranja uopšte nije isplativ, a i pitanje je da li bi Srbija u tako kratkom periodu uopšte mogla da proda svoje obveznice u vrednosti od 85 miliona evra.

  Zbog toga ove državne hartije od vrednosti uopšte nisu ni ponuđene na prodaju, već su odmah deponovane u NAB kao navodni osnivački ulog Narodne banke Srbije, odnosno Agencije za osiguranje depozita. Akcije NAB-a su tako plaćene potpuno bezvrednom hartijom, jer da je to moguće ove obveznice bi već sama država prodala trećim licima.

  Ovo znači da Nova Agrobanka ne samo da nema dovoljno obrtnih sredstava za normalno funkcionisanje, već je i pitanje da li ona uopšte ima pravnog osnova za poslovanje, budući da je dokapitalizacija ostvarena iz dužničkih hartija od vrednosti.

  U ovom trenutku je teško i zamisliti da bi bilo koji ozbiljni investitor, posle skorašnjeg iskustva sa akcijama Agrobanke, uopšte bio spreman da kupuje akcije Nove Agrobanke i da rizikuje da u nekoj narednoj nacionalizaciji ostane bez svojih para. Zbog toga se za sada ne vidi drugačija mogućnost dokapitalizacije NAB-a osim da država Srbija od ove banke planiranim tempom otkupljuje sopstvene obveznice. Pitanje je jedino da li je tako nešto dovoljno da banku održi na površini, jer je prva tranša u novembru ove godine vredna tek nekih 14 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti.

  U suštini, prethodna Vlada Srbije  je Novoj Agrobanci namenila sasvim drugačiji scenario. Potpuno u saglasju sa starom idejom Miroljuba Labusa i Mlađana Dinkića kako srpske banke treba uništiti da bi bilo više prostora za inostrane banke, Nova Agrobanka će uskoro biti gurnuta u naručje nekog drugog, u čijem zagrljaju će da nestanu i ona i kompromitujuća dokumentacija o ranijim malverzacijama Agrobanke.

  Već se nazire "scenario spašavanja" Nove Agrobanke: NAB ima bilans od 62 milijarde dinara, 128 organizacionih jedinica i 790 zaposlenih, zbog čega sledi planski otkaz za najmanje 400 zaposlenih. Kao skoro sigurni mladoženja, kome bi NAB mogao da bude utrapljen i koji nema mogućnost da taj brak odbije, figurira Poštanska štedionica sa bilansom od 39 milijardi dinara, 58 organizacionih jedinica i 1.600 zaposlenih. U slučaju da ovaj scenario ne bude brzo realizovan kao svojevremeno onaj o podeli banke, sledi stečaj i Nove Agrobanke.

  U oba slučaja glavni cilj će biti ostvaren: zaborav ko kome i šta duguje, istovetno kao i u slučajevima četiri najveće domaće banke koje je u samo jednom danu zatvorio Mlađan Dinkić.

 

 

A 1.

 

Ko je naručio "štimovanje" bilansa?

 

  Uništenje Agrobanke, isto kao i sadašnje srljanje Nove Agrobanke u stečaj, nisu ni malo slučajni niti neplanirani. Nekome je iz nekog razloga odgovarao upravo ovakav razvoj događaja.

  Narodna banka Srbije je 19. oktobra 2011. godine zabranila Agrobanci kreditnu aktivnost, čak i reprogramiranje već postojećih potraživanja. Ovim su gurnuta u propast mnoga preduzeća koja su imala šanse da se pravovremenim reprogramom spasu stečaja, a  njihovi radnici su izgubili posao.

  Posle je i prinudna uprava uskratila reprograme preduzećima koja iz nekog razloga nisu bila po ukusu žutih vlastodržaca, kao što su na primer Porečje Vučje, Ramski rit, Tarolit...

  Istog dana kada je uvela prinudne mere u Agrobanci, 29. decembra 2011. godine.

 Narodna banka Srbije je objavila kako "likvidnost Banke je iznad propisanog minimalnog nivoa". Očigledno je da prinudne mere nisu ni uvedene iz razloga spasavanja banke, već zarad nekih drugih ciljeva.

  Završni račun Agrobanke za 2011. godinu nije potvrđen od strane nezavisne revizije iako su na tome insistirali mali akcionari koji u svojim rukama imaju 80 odsto kapitala banke u stečaju. Izveštaji Ministarstva finansija o poslovanju Agrobanke, i to sva četiri, nikako se ne uklapaju ni međusobno, a ni sa bilansima koje je radila revizorska kuća KPMG. Do usklađivanja ovih podataka nikada nije došlo, jer očigledno nekome mnogo moćnom ne odgovara da se sazna prava istina o Agrobanci.