Epizoda 93

 

Nismo mi od juče

 

Zoran Milojević

 

 

Slušam na RTS-u o Dušku Radoviću. Pričaju o njemu Matija Bećković, Milovan Vitezović, Vjera Bjelogrlić, i što više pričaju istinite bajke o njemu meni je gorčina sve veća i u grlu i u duši...

Dušan Radović je bio komunista, a onda je shvatio svu ludost te ideologije. Mučili su ga teskoba i razočarenja. A komunisti, kao i svi kriminalci, ne praštaju svojima. Dušan je bio duša od čoveka, a Radović je radio i pisao da bi druge spasio od svoje mučnine. Pišući za decu, izvinjavao im se za lažne nauke kojima su ih učili. Pišući za starije, pokušao je da im vrati deo otete im životne istine. Umro je pre vremena, kao i svi koji razumeju vreme. Postao je umetnik reči, jer to mogu samo oni koji pišu iz velike patnje.

Uslovno: da! Uslov je uslovljen uslovljavanjem uslovljenog uslova. "Uslovno da" je počasni stanovnik glava i mozgova svih uslovljenih Srba i rado viđen gost budućnosti srpskog naroda i njegove države. "Uslovno da" je himna srpskog odnosa sa samim sobom. "Uslovno da" je naslov knjige laži o Srbiji u EU. Sve ostalo je "bezuslovno ne" za koje Bolani Vučić i dijete Ivica nemaju hrabrosti. A možda je objašnjenje da "uslovno da" donosi veću motivaciju od "bezuslovnog ne". Videćemo!

Koliko god da ti je korak dugačak, nije problem sakriti noge, ali u laži noge umeju da okraćaju, pa skrate korak, pa ogole laž. A golu laž ne možeš obući u istinu.

Muzičar Ljuba Ninković oskrnavio metohijsku pesmu "Čeplavčanke", modifikovao staru melodiju i pretvorio je u američki "prljavi ples" uz obavezno upadanje repera koji nemaju nikakve veze sa podnebljem i suštinom emocije, gde je i kako je pesma nastala, pre nekoliko stotina godina. Tako je to kad priučeni i nedužni ljudi hoće da se petljaju u izvornu narodnu umetnost. Ljubi Ninkoviću to nije trebalo, bolje bi bilo da je ostao u gradskim varijacijama na temu srceparajućih limunada...

Nedoučeni i priučeni "intelektualci", među kojima i Milomir Marić i Biljana Vilimon, sa posebnim entjuziazmom se oduševljevaju svojim ujakom, "udbovcem", pa potonjim direktorom "Avala filma", Ratkom Draževićem, koji se hvalio kako je "pobio preko dve hiljade žena".

U svojoj hvali Ratka Draževića, raznorazne neznalice svojim osmesima i slavopojnim rečima truju srpsku mladost veličajući čoveka koji nije ništa drugo do srboubica, ranga Maksa Luburića, Aćif Efendije ili Hašima Tačija.

Svojim pričama udavitelnog besmisla, te neznalice izazivaju u mladim i neobrazovanim glavama oduševljenje ubicama koje su ponosne na svoje zločine.

Oni koji izazivaju, znaju šta rade, a izazvani ne zanju. Izazvanima se mora dati pravo na odbranu.

Na ulazu u Topčidersko groblje stoji poznati mi čovek. Klimnusmo glavom jedan drugom u pozdrav. Pri izlazu iz groblja vidim da je još tu. Priđem mu i pitam ga koga čeka. Pogledao me vodenim očima...

- Čekam da izađu svi, pa da u miru praznog groblja obiđem prijatelje. Sve ređe na ulicama srećem poznata lica. I u kafani je isto. Izem ti kafanski sto bez društva. Samo se tuga toči! Zato sam ovde, tuga traži društvo...

Ivica Dačić čestita Novu godinu Hašimu Tačiju i otvaranje integrisanog prelaza na Jarinju pesmom "Dajte vina hoću još" (H. Džinović).

Tomislav Nikolić čestitao Jorgovani Tabaković novu frizuru i Novu godinu pesmom "Luckasta si ti" (M. Ilić) a svojoj supruzi želi srećno popodne i da pričuva one belolučane paprike, da se Bolani Vučić ne prikrade, pa da ih izede totalno, pesmom "Čiča peče rakiju" (Tozovac).

Drugarice Latinka Perović i Zagorka Golubović Novu godinu drugu Joški Brozu, uz pesmu "Plavi voz, plavi voz, a u njemu Josip Broz". Ostale želje, čestitke i pozdrave, Srbima će preneti EU, ljubitelj zdravih napitaka sa prirodnim sastojcima od srpske krvi. Sve ostalo u daljem tekstu su misli i ideje pametne budale dok prosipa čistu vodu...

Ako vam je ovih dana nešto, ne brinite, nije vam ništa. I nauka tvrdi da je nešto nastalo iz ništa. To tvrde i razni ništaci koji žele da vam nije ništa, da ne znate ništa da ne čujete ništa i da ne vidite ništa. A to ništa su stvorili njihovi očevi i dedovi koji su u jesen četrdeset četvrte stvorili nešto tako što su zavadili i zagadili Srbe, a onda tom zavadom i zagađenjem svojim potomcima, današnjim ništacima, ostavili nešto, zbog čega je sve oko nas jedno veliko ništa. Eto i meni nešto nije ništa!

Na Kosovu ništa novo! Nešto će da bude tek kada oni koji nemaju ništa požele da imaju nešto. Sačuvajte osmeh na svom licu, on je uvek nešto, i nervira one koji iz njega ne umeju da pročitaju ništa...