Epizoda 94

 

Nismo mi od juče

 

Kao Karika u lancu "antisrpskih srebroljubaca" iz Kosovske Mitrovice, pojavio se dr. Srđan Đorđević, rođen u Mitrovici, pa se sa roditeljima odselio, a onda i pre desetak godina pojavio na Pravnom fakultetu Mitrovačkog univerziteta. Ubrzo se, kao stručnjak za međunarodno pravo, obreo na fakultetu u Kragujevcu. U svom delanju daje visok doprinos "afirmaciji Šiptarsko-Kosovske državnosti." Ja ga ostaviti na miru neću nikada, ni kao pisac romana o komuno-srpskoj izdaji Kosova, ni kao čovek koga se ta izdaja lično dotiče. Neka komunistički sinovi i unuci dožive neki detalj samopatnje kakvu smo mi doživeli mi Ravnogorski potomci. Nisam zloban, već želim da Srbi ponove odavno zaboravljeno znanje. Zločin predaka obija se o glavu potomaka!

Kada je krenuo da udari na svet "Smak sveta" je prvo stigao u Srbiju. Preleteo je teritoriju i razgledao po Srbiji. Posmatrajući u neverici, šta sve vidi. "Smak sveta" je nezainteresovano odmahnuo rukom.

-Već viđeno! Sami će Srbi da obave posao!

Srete me na ulici, sva zajapurena, bivša koleginica sa fakulteta, istaknuti član nevladine organizacije i negdašnja konkubina nekih profesora sa našeg fakulteta sa višenamenskom upotrebom.

-Ko si ti, viče.

-Da rušiš spomenik antiratnom heroju kakav je Dimitrije Tucović?!

-Ne balavi, kažem joj nehajno.

-Ja sam taj spomenik već srušio mačem isukanim iz jezika kojim sam probo srce lažni o njemu, kao rodoljubu.

Ode sva besna i zemljotresna.

Od starih novinara sam naučio da je posao novinara da sumnja. Ja sumnjam u čestitost ljudi iz nevladinih medija. Sumnjam u u bilo kakvo rodoljublje "LGBT" populacije. Sumnjam u obrazovanje srpskih učitelja i nastavnika. Sumnjam u "Srpstvo" većine članova SANU. Sumnjam u umetnički kvalitet danas važećih umetnika, naročito iz literature i popularne muzike.

Ali ne sumnjam da će svako delo na videlo. Probisveti koji drmaju medijima izaći će iz mišijih rupa. Znanje je uvek pobednik!

Negdašnji fudbalski reprezentativci Titove Jugoslavije svedoče da je njihovu utakmicu 26.juna 1974. godine. na svetskom prvenstvu u Nemačkoj protiv Nemačke, Tito prodao za sedamsto miliona maraka bespovratnih kredita.

Najglasniji su golman Enver Marić i desni bek Ivan Buljan. Džajić, Aćimović, Petković, i ostali Srbi o tome ne znaju ništa. Ma ja im verujem! Koji Srbin danas išta zna o Titu i njegovoj Jugoslaviji, a da nije ubijen, kao predostrožnost?!?

Oni koji su znali odavno su pali za Titovu Jugoslaviju!!!

Dragan Džajić dobio na glasanju mnogo manje glasova nego njegov prethodnik Vladan Lukić. Tako srbi rade. Pre bi glasali za Ivicu Dačića, nego za Slobodana Jovanovića, pre bi glasali za Marijanu mateus, nego za Isidoru Sekulć, pre bi glasali za Seku Aleksić, nego za Lolu Novaković. Na mlađima svet ostaje! Mlađi preuzimaju stvar u ruke. Od oca ostaje sinu, sin predaje ženi stvar u ruke, a one sve predaju prijatelju kuće.

("Koji hoće, kad dođe")

Dotični postaje kućni prijatelj ("Dođe kad hoće") i tako stvar ostaje u kući. Svaka sličnost sa nekim srpskim porodicama je slučajno i nenamerno pogođena.

Dva mlada pevača spopala Drakčeta bakalina da čuje njihove "nove hitove. "

Sluša Drakče, suče brkove, češe bradu, prebira po ušima. Kad se pesme završiše, upitaše se kako mu se "sviđaju" pesme i pevanje.

Drakče nešto promrmlja, pa pogleda u jednog pokazujući na drugog.

-Niti si ti bolji od njega niti je on bolji od tebe.

Kasnije, uz pivo, pitali ga šta je mislio da im time kaže, a Drakče odmahnu rukom.

-Dve pesme dva pevača, a nigde ni pesme, ni pevača. Samo prosto puvanje i duvanje kroz gusto granje.

Nikada nisam prihvatio da postoje "dve Srbije", shvatio sam da srpski narod policentričan narod koji ume da misli i da se prilagođavanjem spasava od zlih vremena.

Ali sam siguran da se pojavljuje deo Srbije koji traga za starim knjigama, starim pesmama,  starim Srpskim jezikom. Traže i nalaze odgovore, upoređuju izlučne vrednosti sa novostvorenim. I sve se više bave i sve više razumeju da ako je vera porodična navika, tu nema ni vere, ni porodice.

Neke ankete kažu da su Srbi jedan od najnesrećnijih naroda na svetu. Ti istraživači ne razumeju da je to plod velike emotivnosti srpskog naroda. Ta, svaka druga srpska narodna pesma počinje sa "Oj, joj", a refren sa "a,a,aj"! I ovde su u pitanju istraživači sa površnim znanjem. Narodi nisu klikeri, a države rupe u koje se klikeri uteruju. Svi narodi i zemlje su srećni na isti način, ali su nesrećni na narodi i zemlje nesrećni svako na svoj način.

Dobrica Ćosić pozvao naše studente u inostranstvu da se vrate u Srbiju. Titovo agitipropovac nema obraza! Zašto, Dobrice, nisi vratio desetine hiljada mladih Srba koje si tih godina preterao ili oterao? Zašto ih sedamdesetih godina nisi pozvao u Srbiju? Sram te bilo, seda glavo!

Otac možeš da mi budeš, ali ti kažem: U manastir, Dobrice, tvojoj duši samo hristos može da pomogne! Spasavaj svoju dušu, Dobrice, a studenti će se vratiti kada im bude ispričana istina o tebi i mnogo srpskoj "pameti" kojoj su ime i prezime.

Ne postoji misterija oko kvaliteta i načina života danas, u odnosu na pre dvadeset ili trideset godina. Početkom treće decenije dvadesetog veka zlo je krenulo na srpski narod i potpuno nad njime zavladalo sredinom veka ime zveri je izrodilo "socijalizam" a kada su novosocijalisti (demokrate) zavladali ime zla je krenulo da se razvija, sve do današnjih dana "novosocijalista"  Dotrajale komuno socijaliste sa vlasti su srušili njihovi đaci koji su samo "unapredili" socijalizam. I zato je sve gore i ne brinite, biće još gore!

Svetislav Basara izreče: "Politika u književnosti je literatura, a književnost u politici je kardinalna greška. " Može da znači, ali ne mora da bude! Basara to možda govori u svoje, Draškovićevo ili  ........... ime.

Ali, šta bi rekli za učešće u politici Andrića, Nušića, Rakića ili Dučića? Stvar je jednostavna: U politiku se ulazi iz raznih razloga, bez obzira na zanimanje, ima nas koji nismo ušli u politiku, jer nismo želeli da imamo  tuđe mišljenje. Sve ostalo je želja pisca Basare  da okolo deli svoju pamet, kao pekar prazan burek u prazne penzionerske kese.

Na Kosovu ništa novo! Otopio se sneg, p aje padala kiša, te je poprilično blata na Jarinju. Klizavao je!

Sačuvajte osmeh na svom licu, i to će vam danas biti lakše, nego sutra.