Tabloid istražuje

 

Ko je i kako planirao pljačku bivšeg giganta telekomunikacija, kompanije "Pupin Telecom AD"

 

Za rukovodioce kriza ne postoji

 

Pupin Telecom AD je jedan od najnovijih primera kako za samo nekoliko godina lopovsko rukovodstvo uspešnog giganta može da dovede do prosjačkog štapa. Prvo se osnivaju ćerke firme, društva ograničene odgovornosti, kojima se prepuštaju najunosniji poslovi, a koja privređuju minuse, jer se u poslovanju oslanjaju na "podizvođače". Posle se novac uzima direktno od majke kompanije koja se tako gura u stečaj, a rukovodstvo će uhlebljenje da nađe u novom društvu ograničene odgovornosti kome će biti prebačeni svi poslovi koji kompaniji donose zaradu. Najvažniji akcionari će na kraju, radosno, kroz stečajni i likvidacioni postupak moći da raskrčme vrednu imovinu koju će za sitne pare kupiti upravo oni koji ceo ovaj sunovrat i finansiraju.

 

Milan Malenović

 

Nekadašnja uspešna firma iz Zemuna, Pupin Telecom AD, danas predstavlja katastrofu za svoje radnike i akcionare, ali ne za pojedince upravo iz ovakve situacije izvlače veliku finansijsku korist za sebe, dok stotine onih koji gladuju bez plate i zdravstvenog osiguranja.

  Privatizacija Pupina, ili ono što bi na to trebalo da liči, odvijala se prodajom akcija na Beogradskoj berzi, pri čemu je država Srbija zadržala za sebe poveliki paket akcija preko kojih bi mogla da utiče na dešavanja u preduzeću da joj zakon to omogućuje. Pošto je Republici zabranjeno da koristi upravljačka prava koja proizilaze iz akcija već privatnog društva, to je Pupin faktički prepušten na milost i nemilost u suštini manjinskih akcionara koji, očigledno, nemaju želju da ovo preduzeće uspešno posluje.

  Rumunska kompanija Tender Group S.A. iz Bukurešta je jedan gigant, a u Pupinu ima 24,7 odsto akcija. Da je prešao 25 odsto morao bi po zakonu da da ponudu otkupa svih preostalih akcija, ali se to Rumunima nije isplatilo iz razloga koji će ubrzo da se vide. Naime, zašto bi plaćali nešto što mogu da dobiju i za džabe?

  Pupin je vlasnik veoma vrednih nepokretnosti koje predstavljaju jedini interes mešetara koji ovu firmu guraju u propast.

Uz svu već založenu imovinu ide i stara upravna zgrada, kao i Hala telekomunikacija od 7.000 kvadratnih metara,  koju bi rukovodstvo sada da proda za nešto iznad dva miliona evra, ali i kada bi se pronašao kupac akcionarima bi malo šta ostalo od tih para, budući da su računi preduzeća u neprekidnoj blokadi od 7. decembra 2012. koja danas iznosi 72 miliona dinara. Uz to, preduzeće bi moralo da isplati i plate radnicima koji su poslednji dohodak dobili pre godinu dana, a za to je potrebno izdvojiti onoliko novca koliko bi se dobilo eventualnom prodajom zgrade.

 

"...Razmislite s kim želite da delite boljitak!"

 

  Da bi se izbeglo odlivanje para plaćanjem plata izgladnelim radnicima (koji su od 15. januara na prinudnim odmorima), rukovodstvo planira da preduzeće gurne u predstečajni postupak, tokom koga bi se ponudio plan restruktuisanja koji bi podrazumevao otpuštanje skoro svih današnjih zaposlenih!

Istovremeno će svi zaslužni radnici, na čelu sa sadašnjim rukovodiocima, preći u preduzeće koje će biti osnovano do 1. maja 2013. godine. Nova firma će biti još jedno od zavisnih preduzeća Pupin Telecoma, baviće se servisiranjem DKTS centrala i faktički će da preuzme sve poslove koji donose neke prihode. Matičnoj kompaniji će ostati dugovi i višak zaposlenih koji će morati da se pomire sa sudbinom da osim neke bedne otpremnine ništa više neće da dobiju, čak ni zaostale zarade.

  Ovakav scenario ne bi prvi put bio primenjen u Pupinu. Jedno od zavisnih preduzeća je ZPU u stečaju čiji su radnici svojevremeno prvi počeli da protestuju zbog neisplaćenih plata. Da bi se umirili njima su isplaćene sve osim jedne zaostale plate, dobili su i regrese, ali i otpremnine. Već kod sledećeg zavisnog preduzeća koje je otišlo u stečaj Datakoma radnici su dobili samo zaostale plate i oterani na biro rada. Radnici starog DKTS-a morali su da budu namireni kroz plan vraćanja dugova, znači iz stečajne mase. Radnici Pupin Telecoma pri tome, u slučaju stečaja, mogu u najboljem slučaju da dobiju umesto zaostalih plata zagarantovane minimalce.

  Da se svim preostalim radnicima Pupina sprema pomenuti scenario, vidi se i iz pisma koje je najbližim saradnicima uputio Stanimir Zornić, savetnik generalnog direktora Slobodana Lakete:

 "...Dragi saradnici, godina iza nas je bila na izgled teška. Plate su kasnile i nisu bile redovne. To ne treba da vas brine. To je deo strategije da se trajno reši pitanje neradnika u Pupinu. Kada nas ostane 15-20, lako ćemo sve da nadoknadimo... Oni koji su tužili firmu nemaju šanse da dobiju bilo šta. Sami sebi su presudili i olakšali nam da ih se rešimo. Sada već imam jasnu viziju kako ćemo sve dovesti u red. Prodaja zgrade koju ja vodim, jer imam iskustvo na tim poslovima dok sam bio stečajni upravnik GP Rad, će nam odmah omogućiti da se razdužimo kod banaka i vratimo deo duga zaposlenima koji veruju u naš plan. Direktor Slobo znalački vodi pregovore za vojni program i to će biti prvi veliki posao koji će nam doneti zaštitu države i dugoročnu zaradu. Sada kada se konačno cela zemlja okreće Rusiji, aktiviraćemo već pripremljene poslove u oblasti energetike i poljoprivrede. U energetici ćemo raditi sa najvećim ruskim firmama. Vi znate da je Zoran Svrdlin izuzetno vredan i sposoban radnik. Kada otvorimo projekte mini farmi, Zoran će imati vrlo važnu ulogu. Zato sa vama želim da podelim uverenje da ćemo u 2013. sve uraditi po planu. Ovu poruku smete da podelite samo sa najbližim saradnicima. Zato već sada razmislite s kim želite da delite boljitak sledećih godina i upamtite da je broj ograničen!"

 

Zornićev mrak-Rade Seljak

 

  O tome kakav je čovek ovaj, iz penzije dovedeni savetnik generalnog direktora, bivši visoki funkcioner DSS-a, predsednik UO BIP-a, stečajni upravnik GP Rada i pravosnažno osuđeni na osam meseci zatvora, uslovno na četiri godine, najbolje zna njegova bivša supruga Mimica Lišanin - Zornić koja ga je pre šest godina javno, preko medija optužila da ju je pretukao.

  Bez obzira što bije ženu, Zornić je veoma pažljiv i darežljiv prema ostalim članovima svoje porodice. Njegov sin je glavni podizvođač radova - prvo je radio preko DKTS-a, a kasnije i za sam Pupin Telecom AD. Ne treba ni sumnjati da je poslove dobio upravo pomoću uticaja svog oca, a ova porodična manufaktura ima i jednu posebnu ulogu. Upravo su se preko raznoraznih, najčešće potpuno nepotrebnih podizvođača (jer sistem Pupina raspolaže svim potrebnim kapacitetima) izvlačile pare iz preduzeća i prelivala na račune njegovih rukovodilaca. Poznat trik sa naduvanim fakturama koje se prioritetno isplaćuju, po potrebi i preko "pomoćnih" računa kada su glavni pod blokadom.

Sredinom marta ove godine Marko Zornić je na Beogradskoj berzi od Delta brokera AD i Miloša Lužajića kupio ukupno 12.380 Pupinovih akcija, plativši za njih oko 7.000 evra. Sasvim je razumljivo da ozbiljni investitori napuštaju brod koji tone i prodaju akcije iako im je cena trenutno na istorijskom minimumu. Ono što zbunjuje jeste da sin visokog funkcionera preduzeća koje propada kupuje akcije upravo te firme. Da li Zornići znaju nešto što je drugima ostalo još uvek skriveno?

 

Fond anonimnih rukovodilaca

 

 

   Još je interesantnije da mlađi Zornić nikako nije i jedini koji je povezan sa Pupinom, a ko na veliko kupuje njegove akcije. Dva čelna čoveka ovog preduzeća zajedno, na svoje ime imaju skoro 50.000 akcija kupljenih upravo u periodu kada je postalo jasno da Pupin neumitno tone. Radi se o generalnom direktoru Slobodanu Laketi i večitom drugom čoveku u Pupinu, Radoslavu Marinkoviću sa nadimcima Rade Vrčinac ili Rade seljak. Za ove akcije njih dvojica su morali da izdvoje oko četiri miliona dinara i to u vremenu kada radnici ne primaju plate, niti im se uplaćuju doprinosi. Direktori, međutim, sebi itekako dele plate koje se na mesečnom nivou kreću od 1.800 evra pa do preko 3.000 evra, koliko redovno, svakog meseca dobija Laketa. Za rukovodioce kriza ne postoji.

Po podacima dostupnim preko Agencije za privredne registre Laketa je generalni direktor i jedini zakonski zastupnik Pupin Telecoma AD, dok je Marinković član borda direktora. Upućeni iz same kompanije, međutim, tvrde da je Marinkovićev uticaj daleko iznad njegove formalne pozicije i da je upravo on čovek iz senke koji je osmislio i upravljao Pupinovom propašću. Ispred ćerke firme Pupina ZPU on je bio član svake delegacije koja je išla na međunarodni sajam elektronike Cebit koji se održava u Hanoveru.

 Od istog tog ZPU-a Marinković je 1998. godine dobio dinarski kredit sa rokom otplate od 20 godina za svoj stan u Cvijićevoj ulici uz godišnju kamatu od samo 0,5 odsto. Kod sada pokojnog bivšeg direktora Nešovića on je uvek dolazio da ga ubedi da pusti novac za plate DKTS-ovih radnika, posle je od direktora Ćorovića uzimao mobilne telefone i pare da pokrije račune za svoje bahanalije. Žario je i palio po Datacomu i promenio je nekoliko automobila o trošku kompanije.

  Marinković je lakmus papir pomoću koga radnici Pupina znaju u kojoj ćerki firmi ima para. Kada je ZPU imao velike ugovore sa Telekomom, on je bio predsednik UO ZPU-a. Kad je Signalizacija potpisala veliki ugovor za raskrsnice na Pančevačkom putu, on nije izbijao iz njenih prostorija. Direktor Mihajilović nije imao prođu u Pupinu AD, jer je odbio da Marinkoviću plaća "potrebice" i "apanažu".

  Posle rumunske Tender Grupe drugi najveći vlasnik Pupinovih akcija je Akcionarski fond AD Beograd. Iza ovog privrednog društva nailazimo na interese vladara ove unesrećene države, jer se preko ove firme u stopostotnom vlasništvu Republike Srbije tradicionalno namiruju finansijske potrebe vlastodržaca. U podacima koji bi trebali da budu javni, a koji se nalaze na zvaničnoj prezentaciji Agencije za privredne registre nema imena zakonskih zastupnika ovog Fonda, kao ni ostalih direktora. Da li se oni stide svog rada ili je nešto drugo u pitanju? Ovaj Fond anonimnih rukovodilaca ima osnovni kapital od 5.200.020 dinara i 557.268,16 evra.

 

 

Podizanje podizvođača

 

 

  Da li zbog ovako postavljene vlasničke strukture ili iz nekih drugih razloga, tek Pupin je još od prethodne vlasti dobio u izgled veoma vredan posao sa izvozom naoružanja. Radnicima je rukovodstvo obećalo, ako se još malo strpe, da će im plate biti ubrzo isplaćene, čim se potpiše ugovor sa Ministarstvom odbrane. Upućeni, međutim, upozoravaju da je monopolista na izvoz naoružanja u Srbiji SDPR kome je isti ovaj posao preko potreban kako bi popunio manjkove na sopstvenim računima, dok će za Pupin da preostanu samo mrvice.

  Osim toga, posao će umesto majke kompanije Pupin Telecom AD da dobije ćerka firma u osnivanju, nazvana Novi DKTS, preko koje će se izvlačiti pare iz ovog posla na isti način kako se svojevremeno izvlačio i novac dobijen od Telekoma Srbije za održavanje DKTS telefonskih centrala. Opet će biti potrebna pomoć raznih Zornića i ostalih "podizvođača".

  Po svemu sudeći, sadašnje rukovodstvo Pupin Telecoma AD preduzeće gura u propast kako bi, konačno, pošto budu otpušteni svi radnici koji traže plate i ostala svoja prava, bile rasprodate nepokretnosti u vlasništvu ove kompanije. Kako to izgleda vidi se iz primera nedavne prodaje jedne prese, čija je knjigovodstvena vrednost bila 20.000 evra, koja je svojevremeno plaćena preko 40.000 evra, da bi na kraju bila otpisana i prodata kao staro gvožđe po ceni od 7.000 dinara. Nije teško zaključiti da je kupac neko ko se novčano istalio sa rukovodstvom ovog propalog giganta.

  Moguće i da profunkcioniše projekat Svrdlina o mini farmama, pa se Pupin spase tako što će da poseje otpornike, telefonske centrale i slično, kroz zemlju pusti struju, pa možda nešto i rodi.

 

A1.

 

Mali od palube sa velikom diplomom

 

  O tome kakvo je stanje u Pupinu Telecom AD rečito govori jedan od komentara postavljenih na forumu učesnika Beogradske berze www.aikb.net:

"...U kompaniji, u kojoj se sredstva preusmeravaju na privatne potrebe, u kojoj nema sluha za zaposlene, u kojoj se viđeniji potkupljuju sitnijim poklonima poput korišćenja službenog vozila, u kojoj postoji čovek koji je uvek bio uz generalne direktore i koji je evidentno profitirao svojim ekonomskim umećem, a pravnim pokrivanjem svoje diplome, ma sve vam je jasno. Da ste mogli da vidite interni konkurs od pre tri godine, raspisan za 164 radna mesta za takozvanu Novu kompaniju, smejali bi ste kao i mi što smo se tada smejali. U barem 100 opisa radnih mesta, nedostajalo je još samo ime, prezime i slika onoga za koga je raspisano. Doduše, taj osmeh na licu od tada, odavno je prešao u bolne grimase...

Pa živ primer je gospodin Goran Miljuš, za koga se tada raspisalo radno mesto uz samog direktora sa šestim stepenom stručne spreme, bankarsko-berzanski savetnik za poslovanje sa hartijama od vrednosti, a do tog trenutka je imao četvrti stepen stručne spreme i bio mali od palube svih generalnih direktora, kao mašinski tehničar...Neka me demantuje, nemam ništa protiv, ali svi koji su tamo znaju to. On je samo jedan od 100 odabranih unapred, a preostalih 64 su trebali nešto da rade i da im zarade za njihove troškove..."

 

A 2.

 

Odlazak bez čestitke

 

  U slučaju kada bi istražni organi iskreno želeli da pronađu dokumenta i ostale dokaze o pljački Pupina, ne bi imali težak posao.

  Raniji računovođa ćerke firme ZPU je Vera Trivić, žena koja je imala petlju da svim rukovodiocima u lice saspe šta misli o njima i njihovim "poslovim". Držala je kompletnu dokumentaciju i apsolutno je u sve bila upućena. Zbog toga joj pokojni direktor Nešović nije ni čestitao kada je pošteno dočekala kraj svog radnog veka i otišla u penziju.

  Posle nje na mesto glavnog računovođe dolazi Borika Lazarević koja, takođe, nije bila omiljena među rukovodiocima. Kada je trebalo da se muva, potpis je stavljala tadašnja finansijska direktorka D. Kostić koju danas nezadovoljni zaposleni predlažu kao prvog svedoka u istrazi koju nadležni nikako da pokrenu.

  Mali od palube, odnosno čovek za sve zadužen u ZPU je Zoran Stanković, koji je od skora u kompaniji i ima sve papire od popisa, jer je bio glavni za popisivanje imovine koja je prebačena u Pupin Telecom AD, ali i one koja je ostala u ZPU u stečaju.

 

 

A 3.

 

Lešinari uvek čekaju umiranje

 

  Rumunska kompanija Tender Group S.A, vlasnik skoro četvrtine svih akcija Pupin Telecoma AD, je gigant koji u svetu nije nepoznat. Sedište kompanije je u Bukureštu sa ispostavom u Temišvaru i angažovana je u poslovima sa naftom, energetskim postrojenjima, izgradnjom infrastrukture, nekretninama i uslugama. Posluje u Africi, Austriji, Srbiji i Španiji.

  Pored u Pupinu Tender ima vlasničkih udela još u Farmpharmu AD iz Kruševca (80,02 odsto akcija), Tabaku AD iz Niša (70 odsto udela) i u Vrujcima doo iz Mionice. U ovom poslednjem preduzeću sa osnovnim kapitalom od 365.742.000,16 dinara Tender ima 48,04 odsto vlasništva, dok 5,1711 odsto drži Akcionarski fond AD iz Beograda koji je, takođe, drugi najveći vlasnik akcija Pupina. Predstavnik Tendera, rumunski državljanin, jedno vreme je radio u Pupinu Telecom AD, ali nije pokazivao posebno interesovanje za stvarna dešavanja u ovom preduzeću. Rukovodioci se i danas hvale kako su ga podmićivali sitnim poklonima i znacima pažnje, ali će pre biti da on nije ni imao nameru da spreči uništavanje Pupina, upravo zato što će njegovom propašću moći da se jeftino preuzmu vredne nekretnine.

 

A 4.

 

Siroti bogataš i njegova imovina

 

Pupin je vlasnik veoma vrednih nepokretnosti koje predstavljaju jedini interes mešetara koji ovu firmu guraju u propast. Po jednom popisu založene imovine od pre dve godine vidi se čime kompanija sve raspolaže:

 "...Objekat Zgrada poslovnih usluga - Aneks, zgrada br.2, KP 150/12, list nepokretnosti br. 1649, K.O. Zemun polje- vrednost založnog dobra 911.507,60 eur, vrednost hipoteke kod Societe Generale Srbija Bank po ugovorima za izdavanje bankarske garancije za obezbeđenje plaćanja za Pupin Telecom Dipotel d.o.o. u iznosu od 277.279,36 eur rok važnosti do 01.08.2011. godine i 525.000 eur sa rokom važnosti do 31.01.2014. godine; po ugovorima o kratkoročnim kreditima za Pupin Telecom AD u iznosu od 34.973.000 RSD sa rokom vraćanja 30.09.2011. godine i za Pupin Telecom DKTS d.o.o. u iznosu od 20.504.000 RSD sa rokom vraćanja 30.09.2011. godine.

Zgrada poslovnih usluga - Hala telekomunikacija, Zgrada br. l, K.P 150/12, list nepokretnosti br. 1649., K.O. Zemun polje: vrednost založnog dobra 1.878.100 eur, vrednost hipoteke kod Fonda za razvoj R. Srbije radi obezbeđenja potraživanja po dugoročnim kreditima za Pupin Telecom DKTS d.o.o. u iznosu od 529.436,68 eur sa rokom vraćanja 31.12.2011. godine, za Pupin Telecom ZPU d.o.o. u iznosu od 318.742,03 eur sa rokom vraćanja 30.06.2012. godine i Pupin Telecom Datacom d.o.o. u iznosu od 207.835,39 eur sa rokom vraćanja 30.09.2012. godine i kod Banke poštanske štedionice radi obezbeđenja potraživanja po Ugovoru o dugoročnom kreditu u iznosu od 120.000.000,00 rsd sa rokom vraćanja 31.03.2013. godine."