O Đilas

 

Dragan Đilas u akciji prinudne naplate dobrovoljnih priloga i pljačke beograđana

 

Minimalna uplata po najvećoj tarifi

 

Da bi Demokratsku stranku izvukao iz finansijske dubioze, Dragan Đilas je naredio prinudno uzimanje dobrovoljnih priloga od svih funkcionera te stranke. Istovremeno on pljačka i Beograđane od kojih planira da uzme preko dve milijarde evra za započinjanje izgradnje metroa po projektu koji je odbačen pre jedne decenije, procurele su i dobro čuvane informacije o tome kako je Bus Plus finansiran parama otetim od građana tokom devedesetih godina.

 

Igor Milanović

 

Zlatko Minić, zamenik predsednika odbora Agencije za borbu protiv korupcije, u svom izveštaju od 25. juna 2012. godine naveo je da je za potrebe finansiranja izborne kampanje, Demokratska stranka potrošila ukupno 468 miliona dinara, od čega je 260 miliona kredit uzet od Razvojne banke Vojvodine. U međuvremenu se desilo nešto što pre manje od godinu dana niko nije očekivao - Razvojna banka traži da se kredit vrati, pa je blokirala račune Demokratske stranke!

U trenutku uzimanja kredita vrh DS-a je smatrao da će pobediti na prošlogodišnjim majskim izborima, ostati na vlasti i tako uticati na RBV da se dug otpiše. Umesto toga, žuti su na republičkom nivou otišli u opoziciju, a nova vlast je preuzela kontrolne instrumente Narodne banke Srbije i pritisla Razvojnu banku Vojvodine, gde pokrajinski deo Demokratske stranke vodi glavnu reč, da krene u naplatu svih kredita od nesavesnih dužnika. Na udaru se tako nenadano našla i Demokratska stranka.

Novi predsednik demokrata Dragan Đilas je, da bi obezbedio sredstva za otplatu duga, progurao na predsedništvu stranke odluku da se svi članovi pozovu da "dobrovoljnim" prilozima pomognu stranci da se izvuče iz blokade. Teško onome ko ne bude dao "dobrovoljni" prilog!

Da se ne radi ni o kakvoj dobrovoljnosti, već o strogo uređenoj obavezi, pokazuje i tabela sa procentima koliko ko treba da uplati, koju je predsedništvo DS-a dostavilo pratijskim odborima. U njoj se pominje "minimalna uplata", a u obrazloženju se navodi i sledeće: "Ukoliko je član obavezan po više funkcija, isplaćuje iznos po najvećoj tarifi/funkciji".

Po ovome su članovi predsedništva u obavezi da daju jednomesečna primanja po svim osnovama, direktori JKP, JP, fondova, instituta, klinika i ostalih ustanova na svim nivoima, koji su na funkcije došli  kao kadrovi DS-a, dužni su da uplate jedno mesečno primanje, koliko plaćaju i predsednici opština, gradonačelnici, članovi veća, predsednici resornih odbora, zamenici i pomoćnici na opštinskim i gradskim nivoima. Mesečni paušal dužni su da uplate odbornici u skupštinama, predsednici, zamenici i članovi upravnih odbora, dok republički i pokrajinski poslanici treba da plate ukupna mesečna primanja po svim osnovama. Zamenici, pomoćnici i savetnici funkcionera na svim nivoima moraju da uplate polovinu mesečnih primanja, dok po 20 odsto mesečnog prihoda plaćaju zaposleni sa visokom i srednjom stručnom spremom. Konačno, u četvrtom krugu će na plaćanje biti pozvani svi članovi Demokratske stranke, mada u njihovom slučaju centrala nema mogućnosti da ih na to i privoli.

Onaj ko se od izabranih i postavljenih lica iz redova DS-a ne odazove pozivu na "dobrovoljno" plaćanje biće isključen iz stranke i smenjen sa funkcije. S obzirom da se ljudi ucenjuju radnim mestom ovakvo ponašanje predsedništva Demokratske stranke predstavlja klasičan primer mobinga.

Sam Đilas je već uplatio 800.000 dinara, a tvrdi i da je kao zalogu da će DS isplatiti celokupni dug stavio hipoteku na svoj stan u Mileševskoj ulici u Beogradu. Kao trenutno prebivalište gradonačelnik Beograda navodi stan u Ulici patrijarha Varnave, dok je za javnosti već poznatu kuću na Dedinju priznao kako je ona u vlasništvu jednog od preduzeća u kome je on suvlasnik.

I Dušan Elezović, predsednik Izvršnog i Pokrajinskog odbora DS-a, takođe je pod hipoteku stavio jedan od svojih stanova u ulici Sonje Marinković 2 u Novom Sadu, površine 80 kvadratnih metara i procenjene vrednosti od 95.000 evra. S obzirom na sveukupne prihode i Đilas i Elezović su krajnje skromno pomogli stranku.

Jedan od značajnih izvora prihoda beogradskog gradonačelnika, koga u gradu, ali i u stranci zbog autokratskog stila vladanja sve češće zovu "Dragolf Đitler",  jeste i elektronski sistem naplate karata u gradskom prevozu, takozvani Bus Plus. Zbog toga je veoma interesantno saznati kako je konzorcijum koji je odabrao Đilas za ovaj projekat došao do para potrebnih da se sistem uvede.

Nezavisni anonimni tim za borbu protiv organizovanog međunarodnog kriminala i pranja novca građanske inicijative "99 posto" obelodanio je prva saznanja posle jednogodišnje istrage o povezanosti političara i finansijskih eksperata iz Srbije sa pranjem prljavog novca iz takozvane afere HYPO, kroz kreditiranje konzorcijuma Bus Plus. Da podsetimo, aferom HYPO je utvrđeno da je pod upravom političara od 2000. godine, preko privatnih banaka u zemlji i inostranstvu oprano preko 100 milijardi evra od građana Srbije i Hrvatske opljačkanog novca tokom rata devedesetih.

Istragom je utvrđeno i da je Erste banka, u Srbiji osnovana sredinom 2005. godine, preuzela većinski deo akcija Novosadske banke, najstarije finansijske institucije u našoj zemlji, osnovane 1864. godine. Ovo preuzimanje je plaćeno novcem opljačkanim tokom rata devedesetih godina. Od decembra 2005. godine, kada Novosadska banka menja ime u Erste Bank a.d. Novi Sad, počinje intenzivni proces pranja novca kroz poslovanje sa stanovništvom, lokalnim zajednicama i malim i srednjim preduzećima.

Dolaskom Aleksandra Vlahovića 2006. godine u Erste banku, tada već bivšeg ministra za ekonomiju i privatizaciju, i tadašnjeg direktora Beogradske trgovačke komore, kupljeno je preko 1.300 društvenih preduzeća opljačkanim novcem.

 Vlahović je zaslužan i za ulazak mnogih drugih privatnih banaka osnovanih sumnjivim kapitalom, kao što su: Credit Agricole Bank i Findomestic Bank; ali i stranih multinacionalnih kompanija kao što su: Pepsico, Meggle i druge, kojima je mimo zakona omogućio da dođu do poljoprivrednog zemljišta i izvora vode.

Istragom udruženja "99 posto" je utvrđeno da postoji osnovana sumnja da je opljačkanim novcem devedesetih kreditirana i kupovina celokupne opreme Bus Plus-a i njene ugradnje, sa ukupno 2,2 miliona evra, i to od ERSTE GCIB Finance I.B.V. FRED iz Holandije i od ERSTE BANK a.d. Novi Sad kreditom od 116.176,24 evra i 50.000.000,00 dinara, a samo na osnovu zaloga od 500 evra osnivačkog uloga Apex-a, preduzeća osnovanog neposredno pre toga, na čije čelo je postavljen Veljko Vlahović (rođen 1981. godine), unuk istoimenog nekadašnjeg komunističkog lidera. 

Pošto je Bus Plus zapao u probleme zbog bojkota Beograđana, Dragan Đilas se dosetio kako da uradi drugu pljačku. Gotovo u punoj tajnosti gradski odbornici su pristali na izmenu Statuta GSP-a kojom je ovom javnom preduzeću oduzet monopol na prevoz putnika u glavnom gradu.

Sada će javni prevoz moći da obavljaju i mala privatna preduzeća, koja to i danas čine za potrebe GSP-a. Glavna razlika je u tome što će ubuduće sva ta preduzeća moći da konkurišu direktno kod gradskog sekretarijata za javni prevoz i da u perspektivi potpuno iz posla istisnu GSP.

Među tim firmama, koje za svoj lični interes  protežira Dragan Đilas, nalazi se i preduzeće čiji je vlasnik direktor Laste Velibor Sovrović, dok je Đilasov favorit ovdašnja podružnica Veolia transporta, internacionalne korporacije koja je već preuzela javni transport u mnogim ostalim banana zemljama u "tranziciji", a čije je sedište na nekim egzotičnim ostrvima.

Kredite za ovaj poduhvat opet će dati Erste banka od novca koji je svojevremeno iznet iz Srbije. Inače, Hypo Alpe Adria banka je po nalazima hrvatskog novinara Domagoja Margetića iz decembra 2012, sa 6,3 miliona evra već kreditirala Lastu AD, što je već predmet istrage CSI Hypo istražnog tima.

Najveća nova pljačka, koju su smislili Đilas i njegov tim je navodna izgradnja metroa u Beogradu. Francuska kompanija Egiis je izradila studiju takozvanog lakog metroa, a pošto su troškove njene izrade (oko tri miliona evra) platili Francuzi, oni insistiraju da zauzvrat Beograd od njihovih kompanija za 1,5 milijardi evra kupi vozila za budući metro.

Najgore je to što je pomenuta studija vaskrsnuće Belam projekta od pre deset godina, koji je svojevremeno proglašen za najgori projekat izgradnje metroa ikada urađen u celom svetu. Zato će sada Đilas i gradska vlast Beograđane da zadužen za dodatnih dve milijarde evra (samo za izgradnju prve faze), od koje sume će bar pola milijarde evra da ode u džepove gradonačelnika i njegovih saučesnika.