Feljton

 

Ans i Eva Jargi: "Bankari protiv čovečanstva" (3.)

 

Život u dobrovoljnom logoru

 

Na predlog ruskog "Fonda strateške kulture", organizacije koja se bavi geostrateškim kretanjima, Tabloid će u nekoliko nastavaka objaviti delove iz knjige Ansa i Eve Jargi,  "Bankari protiv čovečanstva". U njoj su postavljena suštinska pitanja današnje potrošačke civilizacije: zašto ljudi u dvadeset prvom veku u gotovo svim zemljama sveta, i pored do sada neviđenog tehnološkog razvoja, rade sve više vremena za sve manje novca, zašto se gotovo u svim državama, pa čak i u onim ekonomski najrazvijenijim, već godinama smanjuju plate i penzije, a povećavaju postojeći i stalno uvode novi i drugačiji porezi, takse i slični nameti, šta je država i da li ona ima pravo da u ime svojih građana da uzima inostrane kredite i da ih zadužuje bez njihove saglasnosti, da li suverena država ima pravo da uzima kredite od bilo koga, a posebno od inostranih ili međunarodnih banaka i drugih stranih finansijskih institucija?

 

Ans i Eva Jargi

 

Jedan od predloga koji bi čovečanstvu pomogao u izlasku iz bankarske okupacije mogao bi biti i uvođenje nove svetske obračunske monetarne jedinice po kojoj bi se obračunavali i preračunavali svi budući trgovački i drugi poslovi u međunarodnim finansijskim transakcijama. Dakle, umesto suludog Bretonvudskog (Bretton Woods) "dogovora" (po kojem ceo svet trguje i sve robe plaća dolarima i tako omogućava SAD-u da potpuno besplatno kupuje sve što želi na svetskom tržištu i izvozi inflaciju u sve ostale zemlje), treba razmisliti o uvođenju nove nove obračunske jedinice, po kojoj bi se ravnale sve zemlje u svetu, uključujući i SAD i EU.

Ta nova svetska obračunska jedinica bila bi neka vrsta korpe svih svetskih valuta ili svetska obračunska monetarna jedinica, i služila bi kao podloga na osnovu koje bi se na svetskom tržištu utvrđivala realna vrednost svih roba i valuta, i na osnovu koje bi se vršili međunarodni trgovački poslovi i sve i druge međunarodne fiskalne transakcije.

Da bi nova obračunska jedinica bila funkcionalna i operativna, sva postojeća sredstva deviznih rezervi i sva postojeća međunarodna potraživanja i dugovanja svih učesnica novog monetarnog sporazuma morala bi se preračunati i pretvoriti u tu novu monetu.

S obzirom da je većina današnjih valuta vezana za US dolar, možda bi bilo najbolje da se paritetna vrednost te nove obračunske monetarne jedinice veže za dolar u odnosu 1 : 1, što bi verovatno znatno olakšalo sva mnogobrojna  preračunavanja koja će uslediti prilikom uvođenja te jedinice u monetarnu praksu.

Prilikom preračunavanja tekućih međunarodnih potraživanja i dugovanja, zemljama opljačkanim od strane FED-a i njegovih filijala (kao što su MMF, Svetska banka i drugi), svim zemljama učesnicama novog monetarnog sporazuma u potraživanja bi se uračunala i sredstva za koja nadležna međunarodna komisija utvrdi da su im bila opljačkana (ovi iznosi bi se odbili od tekućih potraživanja FED-a, MMF-a i ostalih). Specifičnost nove svetske valute bila bi u tome da se ona ne bi koristila za domaća, nego samo za međunarodna plaćanja, dok bi se za unutrašnja plaćanja zadržale postojeće domaće valute.

 

Nipošto u Evropsku uniju!

 

Ovo je posebno važno za zemlje koje još nisu ušle u tu najveću tamnicu naroda,  i koje su još uvek, bar formalno, suverene i slobodne. Zamislite samo koliko bi tek bili "slobodni" i "suvereni" kada bi i formalno postali sužnji  te monstruozne bankarske okupacije, u kojoj su građani potpuno izgubili suverenitet, tako da o svim najvažnijim monetarnim i drugim pitanjima odlučuje neformalna grupa najmoćnijih bankara sa sedištem u London Sitiju, dok su najviši političari samo nesposobne ili poslušne marionete.

I to upravo sada kada je svet na pragu pobede nad londonskim bankarima, kao glavom  rotšildske svetske nemani! U Bugarskoj se ljudi spaljuju, Grci su u očaju, Španija, Portugalija, Italija i drugi su u strahu od Grčkog scenarija, Kiparski problem će izgleda nadmašiti Grčki, Britanija hoće napolje, a domaći korumpirani političari još uvek kao papagaji svakog dana naglašavaju kako je ulazak u EU jedini spas i jedini izlaz za sve probleme. Sva njihova politika se zasniva na propagiranju ulaska u rotšildsku EU i prizivanje otrovnih rotšildskih evra. Nisu svesni da je današnja kriza u SAD i EU rezultat povratka dolara i evra u njihovu rotšildsku domovinu. I da će se iz godine u godinu, iz meseca u mesec, te lestvice sve brže i u sve većem broju vraćati kući, a da će ih njihovi pošiljaoci pokušavati usmeriti u nove destinacije, u svoje kolonijalne posede kakvi su postale i bivše jugoslovenske republike nakon raspada SFRJ.

Nisu svesni, ili ih nije briga, što će Rotšildi sve svoje probleme izazvane vraćanjem evra iz BRIKS-a i drugih koliko toliko suverenih nacija, tovarima prelivati onim nacijama koje još nisu otkrile suštinu njihove monetarne prevare, i da će nam kredite uskoro davati i bez kamata, samo da što više uspore neizbežnu propast.

Nisu svesni ili ih nije briga da uvlačenjem svojih zemalja u tu ogromnu inflatornu rupu pomažu Rotšildima da amortizuju i ublaže inflaciju izazvanu emitovanjem više od 16.000 milijardi evra bez pokrića, što čine uvlačenjem sve većeg broja nacija koje će prevaliti štetne posledice. Taj ogromni finansijski balon (baš kao i njegov američki pandan) počeo je poslednjih godina polagano da se izduvava, što će u jednom trenutku neminovno dovesti do kraha evra i njegovog američkog starijeg dolarskog brata. Sve zemlje koje se u to vreme zadese u EU biće primorane da otplaćuje taj ogromni dug, iako  ga nisu ni stvorile, ni trošile.

Političarima koji svim silama pokušavaju prodati ne samo naš lični i nacionalni suverenitet, i naše lično i nacionalno bogatstvo (ako ga uopšte još imamo), nego nas gurnuti u najveći koncentracioni dobrovoljni logor na svetu, treba reći i milionima puta ponoviti najodlučnije reći NE.

 

Državne granice prepustili švercerima

 

 

Kao uvod u narednu temu kratko ćemo rezimirati potencijalno najefikasnije instrumente u borbi protiv rotšildske okupacije. Kao najvažnije i najmoćnije sredstvo za brzo i efikasno delovanje protiv rotšilda imamo devizne rezerve centralnih banaka koje, ukoliko se upotrebe na vreme, i na pravi način, mogu vrlo brzo dovesti do protivnikove kapitulacije.

Ovo sredstvo bilo bi još moćnije ukoliko veći broj država, posebno Kina i ostale članice BRIKS-a, stupi u sinhronizovanu akciju, jer bi se u tada u SAD i u EU slile ogromne količine bezvrednih dolara i evra, koje trenutno zakrečavaju finansijske vene ekonomije celog sveta.

Da bi se ovaj instrument iskoristio, države koje ga primenjuju morale bi odustati od nametnutih obaveza kupovine deviznih rezervi i vezivanja emisije domaćeg novca za vrednost deviznih rezervi.

Drugo vrlo efikasno sredstvo moglo bi biti značajno povećanje primarne emisije domaćeg zdravog - beskamatnog novca u meri koja bi omogućila da se zasite potrebe ekonomije za zdravim domaćim novcem.

S prethodna dva, nerazdvojan je i treći instrument - odustajanje od vezanosti domaće valute za dolar i evro (ovo se odnosi na one države koje su svoje valute izričito ili na drugi način vezale za te glavne rotšildske valute). Obavezan prateći instrument uz sve prethodne, moralo bi biti i hitno uvođenje državne kontrole na sva bankarska i finansijska plaćanja i poslovanja (u SFRJ nekadašnja SDK), jer je vođenje finansijske kontrole po sadašnjim propisima prepušteno centralnoj i ostalim bankama i bankarima (kao kada biste finansijsku kontrolu dali u ruke najveće mafije, ili kada biste kontrolu državne granice prepustili švercerima).

 

 

Širi pregled mogućih rešenja

 

Čekanje na rešavanja ovog gordijevog Bretonvudskog čvora neće suverenim državama doneti ništa dobro. Zbog činjenice da dolar-evro okupacija traje i dalje, i da se svakog dana i sata emituju novi milioni ovih rotšildskih otrovnih valuta, suverene zemlje ostatka sveta moraju pronaći hitna rešenja.

U tom smislu verovatno je da treba inicirati hitno sazivanje regionalnih i svetske monetarne sastanke i konferencije na kojima bi se raspravila sva sporna monetarna pitanja koja već više od pola veka predstavljaju osnovni instrument za rotšildsko bogaćenje i kočenje ekonomskog i svakog drugog napretka svih zemalja sveta. Na tim sastancima i konferencijama treba pronaći pravednu i funkcionalnu monetarnu formulu po kojoj nijedna država koja sudeluje u međunarodnoj trgovini ne bi imala privilegovan položaj, kakav već dugo vremena imaju SAD, a u poslednje vreme i evro.

 

 

Protiv bankarskog terora

 

 

Kao neke od prvih i hitnih mere koje bi se usvojile možda bi se mogle predložiti što hitnije napuštanje pravila MMF-a, Svetske banke, BIS-a i svih ostalih rotšildskih filijala, naročito pravila koja se tiču obaveznih deviznih rezervi.

Oslobađanje od deviznih i dolarskih rezervi kupovinom roba, tehnologija i svega ostalog od SAD i zemalja evrozone. Ove mere će verovatno biti dovoljne da SAD i evrozonu nateraju na pregovore i sazivanje svetske monetarne konferencije, nakon čega bi mogla započeti nova faza u kojoj treba tražiti zaustavljanje i zamrzavanje plaćanja svih dugova i kredita prema svim stranim kreditorima (svetskim, regionalnim i ostalima), dok se ne reše glavni monetarni problemi, zaustavljanje rada i revizija svih svetskih i regionalnih finansijskih i monetarnih ustanova (MMF-a, Svetske banke i drugih), dok se ne revidira i preispita njihovo poslovanje, a nakon toga tražiti i njihovo trajno zatvaranje, kako bi se otvorile nove i pravednije institucije...

Obrazovanje specijalnih  domaćih i svetskih komisija i institucija koje bi utvrdile i procenile stvarnu materijalnu štetu koju su sve zemlje sveta pretrpele primenom Bretonvudskih dogovora i predlaganje načina njene nadoknade od strane SAD i evrozone. Obrazovanje specijalne domaće i svetske komisije koja bi sačinila predlog međunarodnog monetarnog sistema na potpuno novim osnovama.

Obrazovanje specijalne domaće i svetske komisije koja bi procenila i konfiskovala potraživanja SAD, MMF-a, Svetske banke, i svih drugih globalnih, regionalnih i lokalnih rotšildskih finansijskih institucija u koje se slivao novac opljačkan od strane tih FED-ovih produženih ruku.Ta potraživanja bi ista komisija podelila opljačkanim zemljama u srazmeri u kojoj su opljačkane.

Preporučivanje svim državama: ukidanje kamata, uvođenje nekreditnog novca i nacionalizacije privatnih banaka, odustajanje od MMF-ovih pravila u pogledu obaveznih deviznih rezervi, emitovanje primarne emisije domaćeg - jedinog zdravog - novca, nezavisno od priliva deviza i neustavnih i samoubilačkih MMF-ovih pravila, ukidanje svih oblika trgovine novcem na međunarodnom i lokalnom planu i zatvaranje svih berzi i ostalih institucija koje se bave tim spekulativnim poslovima, uvođenje najstrože zabrane davanja kredita i pozajmljivanja novca uz kamatu, odnosno novčanu naknadu, kako na međunarodnom, tako i na domaćem planu. (Pozajmljivanje novca uz naknadu bi se moglo dozvoliti jedino ukoliko je u pitanju nenovčana naknada - robna, imovinsko-pravna i drugi oblike nenovčane naknade.)

Bitno je naglasiti da neke ili sve od pomenutih mera pojedine države mogu pojedinačno preduzeti i odmah (što je dobra varijanta), ili u grupi (što je još bolja varijanta) ne čekajući neizvesno sazivanje svetskih skupova na kojima bi se o tome odlučivalo.

Naravno da bi se takvim „odmetničkim" potezima pojedine nacije verovatno suočile sa besom rotšildske bankarske nemani, pa možda čak i sa pretnjama sankcija i „humanitarnog" i „vaspitnog" bombardovanja, ali ukoliko bi to istovremeno učinilo više zemalja, i uz snažnu antibankarsku građansku podršku i kampanju, moguće je da bi se bankarski bes vrlo brzo pretvorio u zabrinutost i strah. Jer, najvažnija stvar u svemu tome je obezbediti masovnu podršku domaće i međunarodne javnosti, koja bi se manifestovala kroz podršku medija, miroljubive proteste i demonstracije, potpisivanje pisanih i elektronskih peticija, održavanje referenduma, organizovanje foruma, okruglih stolova, javnih rasprava itd.

Osim toga, treba imati u vidu da su neke zemlje (poput Argentine, Ekvadora, Islanda i drugih), bez ikakvih štetnih posledica, pa čak i bez preterane bankarske reakcije, već preduzele neke od gornjih koraka i mera, i da su za to vrlo brzo nagrađene izuzetnim ekonomskim rezultatima.

 

 

Pučevi i prevrati

 

 

Više od nekoliko stotina godina deluje bankarska zavera malog broja bankarskih porodica, na čelu sa porodicom Rotšild (zbog čega smo tu vrstu opakih bankara u ovoj knjizi generalno nazivali "rotšildi", "rotšildski bankari", "bankari" i sl.) sa ciljem da nad celim čovečanstvom uspostavi totalnu diktaturu i da uništi preko 90 procenata današnjeg čovečanstva kroz izazivanje ratova, vakcinama, lekovima, genetski modifikovanom hranom, zaprašivanjima iz aviona, elektromagnetskim zracima - HARP-om,  programiranjem ponašanja, i na bezbroj drugih načina?

Kao glavne instrumente za monetarnu i svaku drugu okupaciju nacija, država i pojedinaca, Rotšildi koriste novac, korupciju, pretnje, ucene, ratove, pučeve, pobune, prevrate, revolucije, demonstracije itd. Tajna podloga za sve novčane mahinacije jeste pretvaranje novca u robu, kreiranje novca bez pokrića (iz „ničega") i njegovo emitovanje i distribuisanje uz kamate (novac kao dug).

Glavna rotšildska fabrika za proizvodnju novca dugo vremena je bila Bank of England, a od 1913. godine - Američke Federalne Rezerve (FED), centralne banke SAD koja je u njihovom privatnom 100 odsto vlasništvu i pod apsolutnom kontrolom. Po zakonu i ugovoru kojim suregulisani odnosi između SAD i FED-a, ova centralna banka svu primarnu emisiju dolara pozajmljuje američkoj državi, i to uz kamate, nakon čega se novac pušta u opticaj.

Izvozom nepokrivenih funti iz Britanije, a kasnije nepokrivenih dolara iz SAD, Rotšildi su ceo svet preplavili novcem bez pokrića, čija ukupna masa iznosi mnogo više nego ukupan Bruto društveni proizvod svih zemalja sveta.

SAD i zemlje Evropske unije izdavanjem dolara i evra stvorile dužničke obaveze od po 16.000 milijardi dolara (ukupno preko 32.000 milijardi dolara, iako su spekulativne obaveze i do 100 puta veće), a imaju ukupne devizne rezerve manje od 2.000 milijardi dolara (s tim da devizne rezerve SAD iznose svega 147 milijardi US dolara).

Kao instrumente koji omogućavaju izvoz novca i novčanu i svaku drugu okupaciju ostatka sveta Rotšildi su Bretonvudskim dogovorom iz 1994. godine udarili temelje za uspostavljanje svojih novih filijala i ekspozitura, među kojima su najpoznatije Međunarodni monetarni fond - MMF, Svetska banka i Ujedinjene nacije - UN.

Nove rotšildske filijale su ostatku sveta nametnuli čvrsta monetarna i druga pravila kojima omogućavaju da se postojeća okupacija povećava i održava u nedogled.

 

 

(Nastaviće se)

 

 

A 1.

 

 

Čarls Lindberg o najvećem pravnom zločinu u istoriji

 

 

Nakon što je američki Kongres 1913. usvojio Zakon o federalnim rezervama, Lindberg je rekao:

"...Ovo je uspostava najvećeg mogućeg kartela na planeti. Kada Predsednik (Wilson) potpiše ovaj zakon, nevidljiva vlast monetarne moći postaće legalna...Ovaj bankarski i valutni zakon je najveći pravni zločin u istoriji. Od sada nadalje, depresije će biti naučno kreirane...".

 "...Da bi izazvale visoke cene Federalne rezerve će sniziti rediskontnu stopu, produkovaće ekspanziju kredita i podizanje berze; a onda kada se poslovni ljudi prilagode tim uslovima, u sred prosperiteta mogu proizvoljno podići kamatne stope. To može dovesti do toga da se klatno rasta i pada kamatnih stopa tržišta blago pomera natrag ili napred laganim promenama, ili do žestokih fluktuacija kod velikih varijacija, ali u svakom slučaju oni će unapred imati insajderske (unutrašnje, iz prve ruke) informacije o budućim finansijskim uslovima i promenama, bez obzira da li se stope kreću naviše ili naniže.

Ovo je najčudnija i najopasnija prednost koja je od strane bilo koje vlade koja je ikad postojala stavljena u ruke bilo koje posebno privilegovane klase. Sistem je privatni, provodi se isključivo u svrhu dobijanja najveće moguće dobiti od korištenja tuđeg novaca. Oni unapred znaju kada će stvoriti paniku u svoju korist. Oni takođe znaju kada će prestati panika. Inflacija i deflacija rade jednako dobro za njih, jer oni kontrolišu finansije... ".

 

 

GLOSA

 

U Bugarskoj se ljudi spaljuju, Grci su u očaju, Španija, Portugalija, Italija i drugi su u strahu od Grčkog scenarija, Kiparski problem će izgleda nadmašiti Grčki, Britanija hoće napolje, a domaći korumpirani političari još uvek kao papagaji svakog dana naglašavaju kako je ulazak u EU jedini spas i jedini izlaz za sve probleme.

 

GLOSA

 

Izdavanjem dolara i evra, SAD i zemlje Evropske unije stvorile su dužničke obaveze od po 16.000 milijardi dolara (ukupno preko 32.000 milijardi dolara, iako su spekulativne obaveze i do 100 puta veće), a imaju ukupne devizne rezerve manje od 2.000 milijardi dolara (s tim da devizne rezerve SAD iznose svega 147 milijardi US dolara).