Stav

 

EKONOMIJA

 

Branko Dragaš

 

Na kraju naše tragedije dođosmo i do ekonomije. Nezaposlenost, siromaštvo i beda građana, koji ne mogu više da izdrže greške propale politike i ne mogu da prežive, koji se dnevno bore za opstanak, nametnuli se ekonomske teme u društvu.

Na početku naše tragedije 1989. izašao sam sa ekonomskim programom šta treba da radimo, ukoliko želimo da modernizujemo i preporodimo Srbiju. Smatrao sam da prvo treba da napravimo dobru ekonomiju i da ćemo onda, kada budemo imali finansijska sredstva, lakše da lobiramo za našu nacionalnu stvar. U komercijalnoj civilizaciji, koja se zasniva na interesima i lobiranju, morate da imate dovoljno finansijskih sredstava da ubedite moćne da vam ne smetaju u zaokruživanju vaših nacionalnih interesa. To je bio jedini način da se izbegne sadašnja tragedija.

Nažalost, naši praznoglavi političari niti su hteli da slušaju pametnije od sebe, niti su imali znanja da se nose sa olujnim istorijskim događajima u koje smo upali kao guske u magli. Danas nam nova vlast poručuje da je račun došao na naplatu. Kome je došao na naplatu? Građanima. Nije došao na naplatu političarima, koji su najveći profiteri naše tragedije.

Nije došao na naplatu onima koji su gurali svoj narod u radikalsku šovinističku mržnju na granici Karlobaga, Ogulina, Karlovca i Virovitice i koji su smatrali da treba da ratujemo sa NATO zlikovcima, da bi nas danas ubeđivali nešto sasvim suprotno, da bi nas nasilno gurali u bankrotiranu EU i NATO alijansu, kako bi se konačno potpuno uništio srpski nacionalni identitet...

Građani su sve račune krvavo platili svojim životima, iseljevanjem, gubitkom imovine, radnog mesta, plata i siromaštvom koje se geometrijskom progresijom širi na raspadnuto i bolesno društvo. Kada sam se sukobio, posle petooktobarskog puča, sa tržišnim fundamentalistima, zagovornicima neoliberalne ideologije i šok terapije, sa njihovim profesorima, medijima i nevladinim organizacijama, tvrdeći da će nas primenjeni model operacije bez anestezije dovesti do tragičnog kolapsa i bankrotstva, tada sam bio usamljen u svojim kritikama, izolovan od javnosti i prognan od preplaćenih lažnih eksperata.

Vrlo mali broj odvažnih ljudi se usudio da tada otvoreno i stručno progovori o novom zlu koji se nadvilo nad upropašćenom Srbijom. Danas dolazi otrežnjenje iz dubine praznog stomaka, iz očaja nezaposlenih,i z bede naše kulturne svakodnevnice, iz promašene političke ideologije i iz intelektualne praznine onih koji su morali da vode narod, umesto što su služili svim režimima. Danas su, napokon, sve maske pale i pokušaj da se stvori novi kult od političara koji je deo naših decenijskih problema, koji je direktno učestvovao u našem uništavanju i propadanju, samo je poslednji trzaj malograđanske palanke pred rikom probuđene ulične demokratije.

Ekonomija se danas nametnula kao ključna tema našeg opstanka. Noćne more koje ima Prvi u vlasti su samo odraz njegovog straha da će ekonomska propast pokvariti sve njegove rejtinge i planove za uvođenje kulta ličnosti. Sastanci Malog Slobe, Ace Dramosera i ekonomskog ubice Dučea samo su predstave za narod. Istina je da oni ništa ne znaju o ekonomiji i nemaju nikakve ideje šta da se radi. Novi veliki, crni audiji sa kojima dolaze na noćne sastanke da reše krizu ne mogu izlečiti ni njihovu bolesnu sujetu, niti im mogu doneti neke ekonomske ideje.

Sve računice pokazuju da su svi ekonomski parametri u katastrofi i da ljudi, koji vode ovu državu, moraju da peške dolaze na sastanke, bez telohranitelja, kako bi počela da se smanjuju nenormalnu budžetsku potrošnju. Koji je izlaz iz sadašnje situacije? Sve sam već napisao pre nekoliko godina i ne želim da se ponavlja. Bitno je da izlaz postoji. Mora samo da se promeni ekonomski koncept koga smo do sada primenjivali i da se izaberu novi ljudi koji će da sprovode taj novi koncept. To je jedino moguće rešenje.

Čitam ovih dana predloge nekih pametnih ljudi, koji su, takođe, izolovani od glavnih medija i koje političari ne žele da slušaju. Sa mnogim predlozima se slažem, ali imam jednu generalnu primedbe.Ne mogu da shvatim da ne želimo da se vratimo jednostavnoj ekonomiji. Ekonomiji koju će svaki naš građanin da razume. Nije vam potreban fakultet da razumete o čemu pišem i šta predlažem. Treba vam samo malo balkanske pameti. Balkana koji je temelj evropske civilizacije i koji je danas ugrožen od briselskih satrapa i vampira. Dakle, naš ekonomski problem je u tome što više trošimo, nego što proizvedemo. Mene ne zanima što je to nametnuti svetski trend i što se mnoge razvijene zemlje nalaze u ton problemu. To je njihova stvar. Ne treba da nas interesuje. Mi moramo da se usredsredimo na naš problem. Kako on da se reši?

Kada imate prihode i rashode, onda moramo da primenimo matematička računovodstvena načela. Ukoliko želimo da se terazije računa prihoda i rashoda nađu u ravnoteži, umesto da rashodi budu veći od prihoda, onda moramo da uradimo samo dve stvari : smanjenje svih rashoda i povećanje svih prihoda. To je jedini put da ekonomski ozdravimo i da izađemo iz sadašnje agonije. Vrlo jednostavno, zar ne?

Prvo se polazi, jer je to najlakše odmah uraditi i efekti se odmah vide, od smanjenja svih rashoda u bankrotiranoj državi. Proglašenje bankrota je psihološki dobro za ozdravljenje nacije. Uvode se privremene mere u državne organe i privredu u trajanju od jedne godine. Građanima se time javno kaže - ovako više ne može! Okrećemo odmah drugi list. Nema više čekanja! Ne želimo da naša deca budu robovi i prosjaci. Da su moje ideje prošle na kraju 2000 godine bili bismo zaduženi samo 6 milijardi evra, da su moje ideje prošle 2008 bili bismo zaduženi samo 12 milijardi evra. Danas je javni dug skoro 20 milijadi evra i nova vlast nas je zadužila skoro 4 milijarde evra.

 Nastavlja se naše propadanje. Sve brže i brže. Tu negativnu geometrijsku spiralu na dole moramo odmah prekinuti. Jedini način je da se odmah proglasi - bankrot! Nema više zaduživanja. Zabranjuje se uzimanje kredita. Moramo sami da se izvučemo iz ekonomske krize.

Ukidaju se sve subvencije za zapošljavanje stranim kompanijama.Ukidaju se sve agencije u državi i tako nam ostaje 830 miliona evra za plasmane u privredi. Prosečne plate državnih službenika ne mogu da budu godinu dana veće od prosečne plate u privredi. Ukidaju se sve naknade za članove upravnih odbora. Poslanicima se ograničava godinu dana plata na prosečnu platu u privredi. Trinaesta plata i bonusi se ukidaju svima. Preduzeća u restrukturiranju idu u stečaj.

Stečajni upravnik može da vodi samo jedno preduzeće u stečaju. Fond za razvoj se pretvara u Razvojnu banku. Svi depoziti države i javnih preduzeća prelaze u Razvojnu banku. Smanjuju se broj zaposlenih u ambasadama i diplomatskim predstavništima. Uključuju se naši ljudi iz rasejanja u diplomatsku mrežu. Rasprodaje se vozni park države. Vlada ima samo devet ministara. Vrši se kompletna kompjuterizacija državne uprave. Smanjuje se u prvoj godini 25% zaposlenih u javnim preduzećima i 25% zaposlenih u drugoj godini.

Donosi se novi Zakon o radu, poslodavci primaju i otpuštaju radnike po sopstvenim potrebama, država brine o svim nezaposlenim radnicima. Uštedama u državi se iskorenjuje budžetski deficit od 2 milijarde evra. Taj novac se ulaže u pokretanje proizvodnje, zapošljavanje i prekvalifikaciju radnika. PDV se smanjuje u prva tri meseca na 18%, posle tri meseca na 15%, posle tri meseca na 12% i na kraju godine na 9%. Cilj je da PDV na početku 2015 bude samo 5%. Porez na dobit se smanjuje odmah na 5%.

 Ukida se anticipativno plaćanje poreza na dobit. Ukida se dvostruko oporezivanje poreza na dobit. Ukida se paušalno oporezivanje. Doprinosi na plate : za proizvodne delatnosti 25%, za trgovinu 35% i za banke 55%. Uvodi se porez na banke u iznosu od 12%. Ukida se odmah devizna klauzula. Prave se obračuni za sve uzete i neisplaćene kredite: dan zaduživanja u dinarima, vraćene rate u dinarima i ostatak rata u dinarima, bez devizne klauzule. Reprogram dugova za sve zadužene građanje na novih 10 godina.

Tako građane i privredu spasavamo dužničkog ropstva.Nelikvidnost privrednog sistema se rešava : sveopštom i brzom multikompenzacijom države i privrede, preostali dugovi se namiruju planom otplate starih dugova države i pretvaranjem dugova u vlasništva zaduženih preduzeća. Nove poslove država treba da plaća u roku od 24 sata od nastanka obaveze, a privredni subjekti u roku od 15 dana.Formira se u sudovima posebno odeljenje za brzu naplatu potraživanja u sudskom postupku. Donose se u roku od tri meseci svi novi zakoni u privredi.

Opšta liberalizacija poslovanja privrede. Zabrana pretvaranja obradivog zemljišta u građevinsko. Zakon o obrađivanju neobrađenog zemljišta. Budžet za poljoprivredu 2 milijarde evra. Organizovan otkup poljoprivrednih proizvoda za Robne rezerve.

Garantovane otkupne cene. Otvaranje slobodnih pijaca i ulica za slobodnu trgovinu poljoprivrednim proizvodima. Slobodan devizni kurs. Uvođenje evra u platni promet. Pored dinara uvodi se i evro u legalan platni promet. Slobodna trgovina zlatom i srebrom. Uvodi se socijalna karta za sve socijalne slučajeve. Zapošljavanje invalida. Prekvalifikacija svih nezaposlenih i svih koji su ostali bez posla u državi na račun države. Podrška izvoznicima i preduzećima koja supstituišu uvoz. Formiranje od Srbije slobodne of šor zone. Giljotina svih birokratskih propisa u roku do mesec dana. Liberalizacija deviznog zakona za prebacivanje kapitala stranih kompanija i pojedinaca u Srbiju. Liberalizacija propisa za reeksportne poslove u Srbije.

Pošumljavanja Srbije. Podrška starim zanatima. Fond za Sandžak. Navodnjavanje i čišćenje kanala u Vojvodini. Nacionalni investicioni fond za objedinjavanje svih akcija građana iz preduzeća u privatizaciji. Zakon o zaštiti interesa manjinskih akcionara. Zakon o poreklu kapitala političara, tajkuna i javnih ličnosti od 1989 do 2013 i Zakon o konfiskaciji imovine koja je nastala na privilegijama, bavljenjem politikom ili na neki drugi način zloupotrebe zakona. Lustracija političara i tajkuna iz javnog života. Oslobađanje svih medija. Masovni programi opismenjavanja i edukacije građana. Uvođenje ekstra poreza za kič i šund. Povećanje budžeta za kulturu, nauku i obrazovanje nacije...

Naveo sam prve poteze koje treba odmah preduzeti. Naravno, taj novi ekonomski koncept traži iskusne i stručne ljude. Imamo i takve ljude u Srbiji i rasejanju. Ljudi bi se prihvatili posla kada bi znali da nema političke prevare i da se temeljno radi na pokretanju privrede Srbije. Predvideo sam, da se dodatno obezbedimo, da budući premijer i čitav njegov tim radi na platu od jedan evro i da imaju procenat od rasta BDP. To bi potpuno promenilo dosadašnju poziciju političara koji su sebe namirivali bez obzira što su državu vodili u propast.

 Uvela bi se permanentna elektronska kontrola praćenja rada vlade i čitava nacija bi se pretvorila u skupštinu akcionara koji želi da njihova kompanija dobro posluje na tržištu. To se odnosi na ekonomski deo reformi države. Verujem da je to moguće. Verujem da bi građani podržali ovakav koncept, jer je to jedini način da se zaustavi sadašnja propast i da se zaradi bolji životni standard za sve građane