Druga strana

 

Povodom neutoljive želje srpske vlade da nas priznaju u Briselu

 

Kriminalom do Evropske Unije 

 

Kriminalizacija srpskog društva započeta je još početkom devedesetih godina prošlog veka, za vreme samostalne vladavine socijalista. Veliki podstrek tom procesu nesumnjivo su dale i sankcije koje nam je tada Zapad nametnuo. Bili smo svedoci da su se u to vreme svi "viđeniji" naši kriminalci, do tada raštrkani po belome svetu, vratili u zemlju. Odmah su u takvoj Srbiji uočili priliku za sebe, za svoje nelegalne aktivnosti, smatra Aleksa Mijailović, poljoprivrednik iz Rušnja

 

Aleksa Mijailović

 

Zbog svojih zvaničnih, javno proklamovanih ideoloških opredeljenja i stavova socijalisti su u kriminalne vode ulazili oprezno, skriveno, pojedinačno, postepeno, stidljivo i sramežljivo.

Kada su pak DOS-ovci preoteli vlast od socijalista, proces kriminalizacije srpskog društva naglo je ubrzan i omasovljen. Najveći podsticaj za njega bio je svakako u, od vlasti organizovanoj privatizaciji.

Za razliku od socijalista kod dosovaca nije bilo nikakvih ograničenja niti skrupula u pljačkanju srpskog društva, države, građana, privrede i prirodnih bogatstva. Radili su to maltene neskriveno, nemilosrdno, odlučno, beskrupolozno, masovno, ubrzano, "hrabro".

Takve njihove aktivnosti i na takav način mogle su da se organizuju i realizuju samo uz prećutnu dozvolu, saglasnost, podršku, ohrabrenje i odobravanje to jest, nesprečavanje pa čak i pridruživanje od strane stvarnih vladara Srbije odnosno vodećih ljudi zapadnog sveta, jer su se time istovremeno ostvarivala i dva primarna, strateška njegova cilja kada je Srbija u pitanju i to;

Prvi strateški cilj Zapada kriminalizacijom srpskog društva bio je uništenje socijalizma u Srbiji, uništenje svih njegovih tekovina i svega što na njega podseća i ponovno ustoličenje kapitalističkog društveno - ekonomskog sistema i stvaranje klase kapitalista, buržuja, kao osnovnog preduslova i garanta njegovog opstanka. Sa druge strane, bilo im je neophodno i totalno uništenje dotadašnje, iz socijalizma proistekle radničke klase, kao neodgovarajuće u novonastalim okolnostima i postepeno stvaranje nove radničke klase koja će biti prilagođena kapitalizmu.

Do danas, društvena zbilja je nepobitno dokazala da osnovni cilj privatizacije nije bio razvoj društva, te nije ni ostvaren, već je bio promena vlasničke strukture, vlasništva, što je i ostvareno.

Dakle, kao što su nekada komunisti čim su prigrabili vlast krenuli sa nacionalizacijom tako su i kapitalisti čim su od njih preoteli vlast odmah krenuli sa denacionalizacijom tj. sa privatizacijom. Međutim, suprotno istorijsko kretanje, kretanje unazad, dovodi do mnogobrojnih paradoksa , čak apsurda, pa se tako na primer danas u Srbiji progresisti, levičari, zalažu za povratak na staro, a reakcionari, desničari, brane novo.

Kada su videli šta se dešava i mnogobrojni socijalisti su se brže bolje pridružili dosovcima u pljački, a samim tim i u vlasti. Nisu mogli da odole. Umesto da kao vajni socijalisti postanu najžešći kritičari, protivnici, neprijatelji novoustoličenog kapitalističkog sistema oni su mu se pridružili i aktivno su učestvovali u njegovom učvršćivanju i stabilizovanju. Time su postali najveća bruka i sramota za viševekovni socijalistički pokret u Srbiji.

Drugi strateški cilj Zapada njegovim podržavanjem kriminalizacije srpskog društva bio je uništenje srpske privrede, srpske ekonomije, a samim tim i uništenje standarda stanovništva što sve zajedno neminovno dovodi do ekonomskog uništenja države Srbije podrivanjem njenih finansijskih osnova, finansijskih izvora. Ostvarenjem ovog cilja za srpsko, sada propalo i zavisno od strane pomoći društvo, na prvi pogled i za ogromnu većinu naroda, Evropska Unija više nema alternativu i Srbija definitivno potpada pod vlast Zapada i priključuje se njegovoj interesnoj sferi.

Takođe je očigledno da se prvi cilj ostvaruje u daleko manjem delu srpske ekonomije, u onom delu koji se ne uništava već opstaje, dok se drugi cilj ostvaruje u neuporedivom većem njenom delu te na makro planu Srbija postaje opustošena zemlja, a ono malo uspešnih, privredno aktivnih Tajkuna, za narod dobija status, položaj ovozemaljskih Bogova.

Najnovija srpska vlast počela je kako tako, manje ili više da se bori protiv kriminala i korupcije. To nepobitno dokazuje da su oba napred navedena cilja Zapada već ostvarena i da Srbija može sada da bude primljena u Evropsku Uniju. Još samo da prizna nezavisnost Kosova. Tako će Zapad pod svoju kontrolu dugoročno da dobije i Kosovo i Srbiju. Nije on lud pa da zbog Kosova izgubi Srbiju...