Gušenje

 

Ko će da vrati više od jedne milijarde evra gubitka "Srbijagasa" i stotine milijardi dinara gubitka "Galenike"?

 

Prihod je njihov, a gubitak naš!

 

Republičko Javno preduzeće "Srbijagas" potrošilo je u 2012. godini milijarde dinara koje upravo nedostaju republičkom budžetu. Trenutni manjak u republičkom budžetu je 37 milijardi dinara, a "Srbijagas" je prošle godine napravio manjak od 38 milijardi dinara, koje će, na kraju, morati da plate svi građani Srbije, isto kao i ukupne dugove ovog javnog preduzeća u iznosu od 1,15 milijardi evra. Isto će građani platiti ukupno 177 miliona evra dugova koje je napravila "Galenika", još jedno od preduzeća u većinskom vlasništvu države.

 

Milan Glamočanin

 

Republičko javno preduzeće „Srbijagas" samo u 2012. godini napravilo je gubitak od 35,1 milijarde dinara, a sa gubitkom njegovih povezanih preduzeća "Metanolsko-sirćetnim kompleksom" AD iz Kikinde i "Agroživ"-om AD iz Žitišta, još 2,6 milijardi dinara, tačnije skoro 38 milijardi dinara. Tačno toliko nedostaje budžetu Republike Srbije za 2012. godinu, čiji je rebalans predložila vlada, da bi se deficit u budžetu sveo na oko četiri odsto, i da bi se izbegao bankrot. Osioni generalni direktor Dušan Bajatović isplaćuje sebi mesečno desetak hiljada evra, kao da je Srbija Švajcarska, a on stručnjak za atomsku fiziku.

Postavlja se pitanje, ko štiti ovog osionog mangupa? Da li je to samo Socijalistička partija, ili i Srpska napredna stranka? Čudno je i da u registru Agencije za privredne registre stoji da je osnivač Srbijagasa vlada Republike Srbije, Ministarstvo za privredu i privatizaciju. Nije nam poznato da se naša ministarstva bave osnivanjem javnih preduzeća.

Ovo republičko javno preduzeće, sa 1.170 zaposlenih, na početku ove godine koristilo je ukupna poslovna sredstva u iznosu od 131,7 milijardi dinara i preostalim sopstvenim sredstvima pokrivalo samo 1,04 odsto tih poslovnih sredstava, dok su tuđa sredstva 130,3 milijarde dinara. Samo u 2012. godini za kamate i druge finansijske rashode dato je 10,6 milijardi dinara, ili više od 9,3 miliona evra.

U 2012. godini ovo republičko javno preduzeće ostvarilo je ukupan poslovni prihod od 68,5 milijardi dinara, što je manje od prethodne godine za 7,7 odsto, uz iskazivanje gubitka u poslovanju te godine, od, čak, 35,3 milijarde dinara. Dakle, da bi izbeglo poslovanje sa gubitkom, ovom javnom preduzeću nedostajalo je 52 odsto ukupnog poslovnog prihoda. Ali stvari stoje sasvim drugačije, naime ukupna nabavna vrednost dopremljenog gasa u toj godini koštala je Srbijagas 72 milijarde dinara. Ta vrednost je na tržištu prodata za samo  68,5 milijardi dinara. Prema tome, jasno proizlazi da je gas prodat za 3,5 milijardi po nižim cenama nego što je nabavljen. Ako se tome dodaju dve milijarde rashodi za zarade, kamate i drugi finansijski rashodi i brojni veliki otpisi potraživanja, onda je jasno kako je Srbijagas dospela u situaciju da izgubi skoro ceo osnivački kapital od 40,5 milijardi dinara i da joj preostane samo 1,3 milijarde dinara. Na taj način su dugovi ovog javnog preduzeća dostigli milijardu i 146 miliona evra. Ukupni do sada kumulirani gubici su dostigli 55,7 milijardi dinara, ili 490 miliona evra.

Otpisi su u 2012. godini dostigli 23,3 milijarde dinara, i to kao: obezvređeni dugoročni finansijski plasmani i hartije od vrednosti 11,4 milijarde dinara, obezvređeni kratkoročni finansijski plasmani i hartije od vrednosti 9,7 milijarde dinara i direktan otpis potraživanja 2,2 milijarde dinara.

Lica koja će na kraju stati na optuženičku klupu kao odgovorni za ovaj poslovni fijasko je Bratislav Gašić, predsednik UO, i članovi Upravnog odbora Sreten Jovanović, Veljko Milošević, Saša Černicin, Vesna Rakočević, Jovana Trivan, Branko Jokić i Boris Barjaktarović.

Postavljamo ponovo pitanje vladi Republike Srbije: do kada će da se izbegava rasprava o poslovanju 31 republičkog javnog preduzeća. To što srpska vlada radi, ne radi nijedna opština u Srbiji, one bar svake godine razmotre izveštaj o poslovanju opštinskih javnih preduzeća. Ova vlada nastavlja politiku prethodnih vlada, pa ne razmatra ni godišnje izveštaje o poslovanju privrede, izveštaje o poslovanju banaka, pa ni nalaze državnog revizora.

Muke oko rebalansa budžeta i smanjivanje rashodne strane koštaće korisnike budžeta dvostruko više. Niko nije postavio pitanje zašto je ministar Dinkić povratio iz republičkog budžeta pre roka 450 miliona evra Londonskom klubu, kad je tu bila simbolična kamata, a istovremeno se za budžet zadužio u Rusiji 800 miliona dolara.

 Kako je uspelo srpskoj vodećoj farmaceutskoj industriji „Galenika"AD, Zemun, posle sloma sa američkom firmim Milana Panića, da upadne u vrzino kolo dva srpska veletrgovca lekovima i drugim medikamentima, valjda će utvrditi istraga, koju treba da vode stručni istražni i sudski organi. Naši pravnici, pre sticanja diplome pravnika, polažu ispit iz sudske medicine, ali samo o humanoj medicini, a veterinari valjda o sudskoj medicini njihovog zanimanja.

Ekonomisti i pravnici nemaju ispit sudskog postupka utvrđivanju uzroka propalih privrednih subjekata. Stečajni upravnici ne upuštaju se u izradu prethodne analize uzroka koji su doveli do bankrota odnosno propasti privrednih subjekata. Nemci imaju poseban visokostručan i brojno veliki organ koji razmatra uzroke sloma velikih sistema, a nakon toga, taj organ daje i predloge da li nešto treba menjati u privrednom, pa i u krivičnom zakonodavstvu.

Poznat je primer sloma Agrobanke, čiji ceh je preko 300 miliona evra i odmah zatim kraha Nove agrobanke, čiji je osnivač Republika Srbija sa kapitalom od 90 miliona evra, a da se pravi uzroci bankrota nisu utvrdili. Niti odgovara ministar privrede i finansija Mlađan Dinkića, niti odgovaraju članovi Upravnog odbora Agrobanke, čuveni profesori prava, odnosno ekonomije.

U slučaju „Galenike", ceh od 177 miliona dolara, pada na teret poreskih obveznika, a umesto toga trebalo je očekivati dobitak od bar 70 miliona evra u ove četiri godine, pa srpski budžet ne bi ovih dana „krvario" za nedostajućih 37 milijardi dinara, i rupa u budžetu bila bi svedena na, bar, četiri osto bruto društvenog proizvoda.

„Galenika" je iskazala sledeće gubitke u poslovanju (u milijardama dinara): 5,6 u poslovanju 2012. godine, 13,5 u poslovanju 2011. godine i  1,4 u poslovanju 2010. godine.

U te tri godine kumulirani su gubici od, čak, 20,5 milijardi dinara. Nakon pozitivnog poslovanja i iskazanog dobitka u 2009. godini od 674 miliona dinara, teret nepokrivenog gubitka je dostigao 20,5 milijardi dinara. Na taj način je izgubljen celokupan sopstveni kapital i iskazani su gubici iznad kapitala 3,8 milijardi dinara. Danas „Galenika" posluje bez dinara sopstvenih sredstava, pa su za taj iznos gubitaka iznad kapitala, obaveze „Galenike" veće od poslovne imovine.

Celokupna vrednost poslovne imovine ovog zemunskog bolesnika je na početku ove godine iznosila samo 20,5 milijardi dinara, a obaveze 24,3 milijarde dinara, ili 213 miliona evra. Ko finansira "Galeniku", za koga država Srbija traži lek, evo tog pregleda (u milionima evra): obaveze po dugoročnim investicionim kreditima iznose 24,8 miliona evra (18,3 UniCredit banka i  6,5 Banka Intesa), obaveze po ostalim dugoročnim kreditima su 86,5 miliona evra (30,0 Unicredit bank, 22,5 AIK banka, 12,5 Komercijalna banka, 10,0 Societe bank, 10,0 Erste bank i 1,5 Hypo Alpe-Adria bank), obaveze po kratkoročnim kreditima iznose 7,7 miliona evra, dospele neplaćene obaveze po dugoročnim kreditima su 17,8 miliona evra, obaveze iz poslovanja iznose 50 miliona evra, u čemu obaveze po PDV i prema javnim prihodima 4,8 miliona evra.

„Galenika" je u 2012. godini, sa 2.457 zaposlenih,  ostvarila ukupan poslovni prihod samo 4,8 milijardi dinara, a gubitak u poslovanju te godine, je znatno veći, ili tačnije 5,6 milijardi dinara. U prethodnoj 2011. godini na ukupan poslovni prihod od 4,7 milijardi dinara iskazan je gubitak u poslovanju od, čak, 13,5 milijardi dinara. Kako je moguće ostvariti ukupan prihod od 42 miliona evra, a iskazati obaveze iz tekućeg poslovanja od 50 miliona evra.

 Ako ova analiza nije dovoljna za pozivanje na odgovornost članova Nadzornog odbora, onda, šta bi bilo dovoljno? Evo imena članova sadašnjeg Nadzornog odbora: Aleksandar Martinović, predsednik UO, Jovan Matanović, Dejan Backović, Borivoje Radosavljević i Dragan Marković.