Tabloid istražuje

 

Ko su istinski robovi kriminalizovanog tržišta rada u Srbiji

 

Radnička klasa ide u pakao

 

Potpuno nesposobna da pokrene umrlu srpsku privredu aktuelna vlast planira da broj nezaposlenih izmenom Zakona o radu smanji tako što će poslodavcima da ih preda kao obično roblje. Podivljala preduzeća, bez ikakve kontrole, ni ubuduće neće morati da plaćaju doprinose, jer je to za njih samo nepotreban izdatak, a radnu snagu će bez ikakvih obaveza beskonačno dugo moći da iznajmljuju od firmi koje su osnovali upravo oni koji se zalažu za donošenje novog zakona.

 

Milan Malenović

 

  „Statistika, naša dika, što poželiš to i naslika", napisao je svojevremeno neprevaziđeni Vladimir Bulatović Vib. Na žalost, tako je i danas, pa u ovoj zemlji niko nema tačne podatke ni koliko imamo zaposlenih, a niti koliko ljudi čeka na posao.

  Krajem januara Privredna komora Srbije je u svom glasniku „Konjukturni trendovi" objavila da se procenjuje kako u državi ima 1.716.499 zaposlenih građana, što je predstavljalo smanjenje za 0,4 odsto u odnosu na decembar 2012, odnosno to je bilo 1,3 odsto manje radnika nego u januaru te 2012. godine.

  Samo nekoliko meseci kasnije, Republički zavod za statistiku je objavio kako se u martu 2013. posle dva meseca zaustavio pad broja zaposlenih i da je isti blago povećan, te da je u tom mesecu iznosio 1.335.623 lica?! Kada bi se još samo našao neko pametan da narodu objasni kako je 1,3 miliona povećanje u odnosu na 1,7 miliona...

Dilema oko broja zaposlenih izgleda da je namerno napravljena kako bi se opravdale izmene Zakona o radu koje poslodavcima daju neograničenu vlast nad radnom snagom, kakvu nisu imali ni antički robovlasnici. Ako ništa drugo, robovlasnici u starom Rimu su bili dužni da hrane svoje robove, dok su poslodavci u Srbiji oslobođeni te obaveze.

  Ni do sada u ovoj zemlji nije bio naročito veliki problem otpustiti radnika. To se vidi već letimičnim pogledom na izveštaje zvanične statistike (one ulepšane za potrebe vlasti), jer upravo po njima broj zaposlenih od petooktobarskog puča do danas je smanjen za 24,6 odsto, odnosno za bezmalo četvrtinu.

 

Reprezentacija, 15 hiljada evra mesečno!

 

  Imati posao u Srbiji ne znači automatski imati i platu, a imati platu ne znači imati i mogućnost da se preživi, jer potrošačka korpa već odavno košta više nego što iznosi prosečna plata.

  Po jednoj dosta verodostojnoj proceni stručnjaka sa Beogradske berze, čak dve trećine zaposlenih izvan državne službe prima platu do 25.000 dinara mesečno, odnosno ne prima nikakvu platu ili radi na crno, mada i među prijavljenima ima veliki broj onih kojima se doprinosi ne uplaćuju! Nova masovna otpuštanja se očekuju do juna sledeće godine kada ističe rok za likvidaciju stotinak preduzeća u restruktuiranju, koja ni do sada ionako skoro da uopšte nisu uplaćivala doprinose, a plate su delila tek kada od gladi izbezumljeni radnici otmu direktora.

  Broj zaposlenih bi se dodatno smanjio da je Srbija prihvatila idiotske predloge Međunarodnog monetarnog fonda o smanjenju broja radnika u državnoj administraciji i javnim preduzećima. Predlozi su zato idiotski, jer problem ne predstavljaju zaposleni, već količina novca koja se iz budžeta izdvaja za njihove potrepštine. Nisu u pitanju samo plate, koje u nekim slučajevima zaista bodu oči u siromašnoj Srbiji, već opšta izdvajanja za prinadležnosti, kao što su službeni auto sa vozačem na raspolaganju 24 sata, sedam dana u nedelji ili troškovi reprezentacije za koje bi nekoliko prosečnih porodica bez problema moglo da se prehrani.

 Ekstrem u svakom pogledu predstavljaju Putevi Srbije, gde je generalni direktor sebi i saradnicima za ovu godinu planirao izdvajanje za troškove reprezentacije od oko 15.000 evra mesečno, iako je ovo javno preduzeće u ogromnim dugovima koji se pokrivaju iz republičkog budžeta!

  I u prethodnom periodu je ušteda za plate u javnom sektoru isključivo značila otpuštanje socijalno najslabijih kategorija. Upravo je veliki broj državnih firmi otpuštao zaposlene, odnosno prebacivao ih u privatna preduzeća u vlasništvu lica povezanih sa direktorom ili nekim iz nadležnog ministarstva, da bi zatim za iste poslove koje su ti radnici prethodno obavljali bile angažovane baš te firme kojima je iz budžeta plaćano čak i više nego što je ranije izdvajano za plate otpuštenih radnika. Formalno je tako poštovan stav o smanjivanju broja zaposlenih u državnoj službi, a faktički je iz budžeta zahvatano još i više para. Razlika je, kao i obično, odlazila odabranima.

  Zapanjuje upravo činjenica da su u Agenciji za privredne registre i Poreskoj upravi zapošljavani stručni kadrovi bez partijskog pedigrea isključivo na osnovu ugovora o privremenim i povremenim poslovima, koji su protivzakonito produžavani u beskonačnost! Istovremeno su preko partijskih veza za stalno zaposleni sedeli neuposleni, jer nisu ni znali šta treba da se radi. Vlast novim zakonom planira da ovakav način zapošljavanja legalizuje i da on postane model po kome će svi raditi.

Već su i sada brojna preduzeća koja radnike zapošljavaju na ovaj način, kao što su na primer: "Telenor", VIP, "Soko - Nada Štark" (sa akumuliranim gubicima od skoro milijardu i po dinara), "Grand kafa", "Bambi" Požarevac, "Fijat" Kragujevac (dobitnik preko pola milijardi evra sredstava iz budžeta Srbije), "Idea", NIS, kao i većina banaka i osiguravajućih društava.

  U mnogima od tih preduzeća broj angažovanih radnika je veći od broja stalno zaposlenih i udvostručen je, pa i utrostručen u poslednjih nekoliko godina i to bez izmena zakona. Možemo samo sa strahom da zamislimo šta će biti kada predložene izmene počnu da se primenjuju.

  Upravo je u međuvremenu ugašena dnevna novina, koja je izlazila pod patronatom vrhuške SNS-a, pre skoro dve godine objavila tekst kojim se kritikovao ovakav način zapošljavanja. Sada, kada su zaseli na vlast, isti ti političari zaboravljaju ono što su narodu obećavali dok su bili u opoziciji, jer od vlasnika i direktora preduzeća imaju neke lične koristi, dok su im obični radnici samo teret.

 

 

Nema mesta za starije od trideset godina

 

 

  Bahato sprovedena privatizacija podarila je Srbiji samo dodatne nezaposlene, kao i radnike koji formalno imaju posao, ali nemaju platu. U međuvremenu je država donela i zakon o potvrđivanju konvencije Međunarodne organizacije rada 181 i time se obavezala da u svoje zakonodavstvo usvoji standarde koji se tiču lizinga zaposlenih. Ovo znači da će poslodavci ubuduće sasvim legalno raditi ono što su i do sada činili kršeći zakone.

  Na primer, da bi našao strateškog partnera JAT mora da otpusti polovinu od oko 800 zaposlenih, ali će dobar broj njih ponovo biti angažovan, ovoga puta po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima (PPP).  Jedan od najvećih lanaca restorana brze ishrane na svetu, Mekdonalds, i pre ovoga je svoje zaposlene upošljavao preko pomenutih ugovora i fiktivno ih preuzimao od omladinskih zadruga.

Na ugovor o stalnom zaposlenju u ovoj firmi radnici mogu da računaju jedino ako ispune tri uslova: da se dopadnu poslovođi koji bi ih preporučio, da su već nekoliko godina radili po PPP ugovorima (iako je zakonski limit šest meseci) i da su napunili 30 godina života (sve do tada, po zakonu, mogu da budu angažovani preko omladinskih zadruga).

  Sve ovo novim izmenama zakona postaje još jednostavnije, tako da poslodavac ubuduće neće imati nikakvu obavezu prema radniku zaposlenom po PPP ugovoru ili preko omladinske zadruge, pošto će isti moći da se produžavaju do smrti radnika. Šikaniranja i maltretiranja običnih zaposlenih postaće još jednostavnija i potpuno nekažnjiva.

  Nije nikakvo čudo što se u vezi ovoga ne oglašavaju etablirani sindikati, jer i njihovo rukovodstvo živi od donacija poslodavaca i političkih partija. Radnici koji će zahvaljujući novom zakonu masovno da budu zapošljavani na osnovu PPP ugovora ili lizinga (iznajmljivanje radne snage) neće čak ni imati pravo da se sindikalno udružuju.

Poslodavci će, međutim, i dalje moći da preko svojih asocijacija, ali i neformalno, utiču na zakonodavnu i sudsku vlast kako bi se eventualni sporovi, isto kao i ranije, rešavali u njihovu korist.

 

A1.

 

Svi lažu, a najviše statistika

 

Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku, u martu 2013. u odnosu na februar, bilo je 2.643 više zaposlenih! Ovaj podatak, međutim, dobijen je kršenjem obaveza koje je vlada pred međunarodnim kreditorima (na prvom mestu pred Međunarodnim monetarnim fondom) preuzela na sebe.

  U odnosu na mart 2012. godine po izveštaju Republičkog zavoda za statistiku (RZS) broj zaposlenih u martu 2013. smanjen je za 3.182 lica, što je smanjenje za 0,2 odsto. U odnosu na septembar 2008. broj zaposlenih u pravnim licima smanjen je za 89.709 lica, što je smanjivanje za 6,3 odsto, a u odnosu na septembar 2000. godine broj je smanjen za 436.638 lica, što je smanjenje za 24,6 odsto.

  Verodostojne procene Privredne komore Srbije (PKS) pokazuju, međutim, da je u januaru 2013. godine, od ukupnog broja zaposlenih, njih 1.335.895 radilo u sektoru pravnih lica, dok se ostalih 380.604 vode kao privatni preduzetnici i zaposleni kod njih.

U januaru je najviše povećan broj radnika u uslužnim delatnostima, poput stručnih, naučnih, inovacionih i tehničkih delatnosti, kao i finansijskih delatnosti, administrativnih i pomoćnih uslužnih delatnosti, informatičkih i komunikacionih delatnosti i državne uprave i obaveznog socijalnog osiguranja.

  Nezaposlenih je u januaru 2013. godine ukupno bilo 778.739, što je za čak 2,3 odsto više nego u prethodnom mesecu i za 1,9 odsto više nego u odgovarajućem mesecu prethodne godine.