Pljačka

 

Ko će rudarima rudnika "Resavica" objasniti da su godinama uzalud radili

 

Dublja budžetska rupa od rudarske jame

 

Javno preduzeće za eksploataciju uglja "Resavica" u restruktuiranju ima 4.281 zaposlena i ogromne gubitke od 74 miliona evra preko vrednosti kapitala, sa ukupnim obavezama od 141 milion evra, a tek treba da se izloži prodaji, kako kaže ministar Mlađan Dinkić. Pitanje je samo- kome, kad je vladinom politikom ovo javno preduzeće potpuno uništeno!

 

Igor Milanović

 

Javno preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja „Resavica" je u restruktuiranju, već duži period vremena. Na početku ove godine bilo je u matičnom preduzeću 4.070 zaposlenih, a u zavisnim društvima još 211. Sa 67,6 miliona evra ostvarenog ukupnog prihoda u 2012. godini iskazalo je gubitak u matičnom i zavisnim preduzećima od dvadeset miliona evra, ili 29,6 odsto ostvarenih ukupnih poslovnih prihoda.

Dakle, da bi izbeglo poslovanje sa gubitkom, a sa gubicima posluje već više godina, u 2012. godini trebalo je da mu prodajne cene tone uglja budu veće za jednu trećinu. Ali, tu jednu trećinu od 20 miliona evra trebalo je da plati elektroprivreda, ili, u krajnjem slučaju građani, kao krajnji potrošači. U toj istoj godini za bruto zarade i naknade zarada isplaćeno je 40 miliona evra u dinarskoj protivvrednosti. Bruto zarade, kao osnovna stavka rashoda, dostigle su skoro 60 odsto ukupno ostvarenih poslovnih prihoda, ali je samo polovina tih zarada realizovana na tržištu, dok je druga polovina teretila iskazane gubitke. 

Sa takvom politikom cena i vođenja ovog javnog preduzeća Srbija ne može ići dalje. Ukupna poslovna imovina ovog gubitnika iz Resavice, prema godišnjem bilansu za 2012. godinu, po knjigovodstveno iskazanoj vrednosti, je 67,3 miliona evra, a gubici iznad kapitala 74 miliona evra. U te gubitke nisu uračunati gubici do vrednosti kapitala od 91 milion evra. Prema tome, ukupni iskazani gubici u poslovanju ovog javnog preduzeća su 165 miliona evra. Ministar za privredu i finansije Mlađan Dinkić, vodeći vladin privrednik, koji u poslednjih dvanaest godina vodi srpsku ekonomiju, kaže da će ovo preduzeće u restruktuiranju izložiti prodaji.

Ali ko će kupiti ili biti partner - finansijer preduzeća koje ima ukupne obaveze 141 milion evra?

Nema niko drugi do Republike Srbije, koja ne zna šta da radi sa gubitnicima Petrohemijom iz Pančeva, Srbijagasom iz Novog Sada, Galenikom iz Zemuna, JP Putevima Srbije, JP Železnicama Srbije, JAT Airways-om  i brojnim drugim, kad je republički budžet u minusu za oko dve milijarde evra i kad država „krvari" da bi rashode pojedinim ministarstvima smanjila, kako bi se izbegao veći deficit u republičkom budžetu, koji se mora pokriti novim zaduživanjem, a za kamate na dosadađnja zaduženja država već izdvaja skoro milijardu evra godišnje.

Postavlja se razumno pitanje: zašto republička vlada i ministarstvo privrede već duži period vremena tolerišu politiku stalnog zaduživanja, bolje reći prekomernog zaduživanja Republike Srbije, a da nikad ne razmatraju suštinske analize poslovanja republičkih javnih preduzeća i po tome ne donose odgovarajuće zaključke, već dozvoljavaju da taj javni „brod" plovi bez kompasa, više od jedne decenije, tokom trajanja takozvane nove demokratske vlasti.

Šta će biti sutra ako Republika Srbija ne da garancije za nove kredite Javnom preduzeću „Resavica"? Šta će se desiti kad tih četiri hiljade radnika dođe pred Vladu Srbije, ko će stati pred njih i šta reći rudarima koji u podzemnoj eksploataciji vade ugalj?

 A teže će biti ako se rudarima priključe i zaposleni koji uvozni gas prodaju znatno ispod uvoznih cena, te ako u red sa njima stanu i železničari koji u dobroj meri transportuju resavički ugalj.

Vladi to nije bitno, već se ministri bave kako i kome, i uz koji bonus da prodaju domaćeg avioprevoznika, jer ministrima i domaćim biznismenima trebaju udobni letovi sa inostranstvom, a njih uopšte ne interesuje sudbina više od četiri hiljade zaposlenim u rudničkim jamama.

Ako postoji cena iskopane tone uglja, a sigurni smo da postoji, zašto se ugalj prodaje za trećinu ispod tržišne cene? Ko je taj u zemlji Srbiji koji obezvređuje rad rudara i čije je to "fakultetsko obrazovanje" koje naš narod usmerava u Evropu, kad su odluke Vlade da se ne prizna rad rudara, da se administrativnim merama određuju cene tone uglja, da se gubici gomilaju na teret Republike...?

 

GLOSA

 

Šta će se desiti kad tih četiri hiljade radnika dođe pred Vladu Srbije, ko će stati pred njih i šta reći rudarima koji u podzemnoj eksploataciji vade ugalj?