Uvodnik

 

(Pr)osudite sami

 

Direktan prenos propasti vođe

 

Milovan Brkić

 

U petak, 26 jula, pred kraj radnog vremena, zovem prijatelja da se najavim da ću da svratim na pivo, sa zakašnjenjem. On sav uzbuđen, kaže, dobro je što kasniš, evo sad se uključuju, izvini moram ovo da gledam, to ne propuštam. Čudim se u sebi, pa pitam oko sebe šta se to, usred leta, tako važno prikazuje. Pa to Mali (iz)laže na Glavnom odboru svoje teze!

 Znam za aprilske teze, kažem u šali, a šta to gladni narod zanima šta Aleksandar Vučić poručuje svojim partijskim sledbenicima, građanima i neprijateljima, budući da po sopstvenom priznanju on prijatelja i nema. ne računajući Mikija i grupe pedera kojom se okružio.

Znao sam da su se Titovi govori nedeljama najavljivali. I istupi i nastupi drugih važnih drugova su prenošeni, direktno, ali sam mogao glavu da založim da osim onih koji su te govore pratili ''po prirodi svog posla'', građani  tome nisu pridavali važnost. A i zašto bi? Gradili su kuće, vikendice, orali zemlju, gajili ovce, uzgajali maline...

U trenutku kada je Aleksandar Vučić odlučio da njegov govor na Glavnom odboru Srpske napredne stranke bude direktno prenošen preko TV Pink-a i RTS-a, kao sletanje vasionskog broda Apolo na mesec, znao sam da je on definitivno gotov.

Tito je mogao da priča šta hoće, ali su mu ljudi aplaudirali. Imali su kredite, kupovali automobile, školovali decu. "Kada sam ja, majku ti Božju, ovde bio pre deset godina, u ovom gradu je bilo 50 osto nepismenih. A danas je, majku ti Božju, situacija potpuno obrnuta!''. Svi su aplaudirali njegovom lupetanju, jer su znali da im je on garancija za dobar i perspektivan život.

Gospodin Vučić je odlučio da bude Tito, ili mali Sloba, ali bez publike. Bez građana, nego da nam poruke šalje u prisustvu sve proverenih članova partije. Da slučajno neko ne vikne iz publike, iz svega glasa - "lažeš mamu ti jebem, nemoj da sereš više, nego marš...''.

A gospodin Vučić je podanicima važno saopštio: "...Ne pada mi na pamet da bilo šta, i bilo kome, objašnjavam!''. Očekivao sam da će, kada završi govor, podići glavu u nebesa i poručiti nam: "...a sada svi vi, gladnog stomaka, na svoja radna mesta, da radite za moje tajkune, jer oni rade za mene."

Znojio se Aleksandar. Njegovo ludilo je u poodmakloj fazi, i ne skrivajući mržnju i razočarenje, pretio je medijima, koje sve odreda kontroliše, da su se prosto radovali povratku Miroslava Miškovića na slobodu, da su ga prikazivali vedrog, nasmejanog, kao pobednika, i da on to ne odobrava. Tako više neće moći, rekao je.

U govoru koji je bio skup praznih i besmislenih reči, zaključaka, pretnji i poruka, novi vođa je hteo da se promoviše, da pokaže da se u ovoj zemlji, ubuduće, ništa bez njegovog dopuštenja neće moći činiti. Ako budemo želeli više vazduha, moramo da ga pitamo. I platimo.

Kada sam svratio kod prijatelja na pivo, on se radovao kao malo dete. Video je Vučića kao posranog goluba, i početak njegovog kraja. 

Vučić ne vidi dalje od svog nosa. Celog života je izvršavao zamisli svojih Vođa, Šešelja, Nikolića, Aleksandra Nikitovića, Miodraga Rakića. Bio je u senci, i išao je iza njih kao ajkula iza američkog broda skupljajući plen. Danas on mora da se pojavi na vetrometini, da stane ispred gladnih, ojađenih, opljačkanih i na umiranje osuđenih građana. Šta će on da im poruči? da ih je prevario najavom o borbi protiv korupcije, kojom je on opelješio one koji su opelješili nas.

Direktan prenos njegovog uspona, video sam kao direktan prenos njegovog pogubljenja. Neka mu je laka svaka...