Tragom vesti

 

Od Lazara Pačua do Lazara Krstića

 

Mali Laza, Vučićeva maza

 

Kada je Zoran Đinđić najavio dolazak u vladu "mladog srpskog genija" iz Pariza, Božidara Đelića, Srbija ga je dočekala sa velikom nadom. Došao je sa oreolom vrhunskog finansijskog i ekonomskog stručnjaka. Jednu deceniju kasnije, ispraćen je kao član kriminalnog klana koji je ojadio Srbiju. Isti scenario prati i dolazak Lazara Krstića, koji je najavljen kao "srpski genije", novi Nikola Tesla koji će da spasi Srbiju. Znajući Vučićeve potrebe, pre će biti da je Krstić došao da "popuni rupe". Boža koji je sa pravom nosio nadimak Derikoža, ostavio nas je bez gaća. Za šta će da se uhvati Lazar?

 

M. Grabež

 

U trenutku dok ovaj tekst šaljemo u štampariju, u Beogradu zaseda Narodna skupština Srbije, koja će razmatrati Zakon o  ministarstvima i Vladi Srbije. Ko će biti novi ministri? Odgovore, u ovom trenutku, zna samo jedan čovek - Aleksandar Vučić, koji je neustavno prigrabio svu vlast u svoje ruke. U njegovoj, i ludoj glavi onog ko ga navija, svakodnevno se rađaju nove ludosti.

Mesto ministra finansija Aleksandar Vučić je želeo da ponudi smenjenom direktoru Međunarodnog monetarnog fonda Dominiku Štros Kanu, koji je odbio njegov poziv. Sada je u igri Lazar Krstić. Diplomirao je matematiku na američkom prestižnom univerzitetu Jejlu.

Svako krizno vreme zahteva najbolje stručnjake koji se mogu uhvatiti u koštac sa najvećim problemima. Ovu lekciju koji mi danas ne primenjujemo naši preci su usvojili pre više od stotinu godinu. Tačnije postavili su za ministra finansija Lazara Pačua.

Lazar Paču je rođen 1855. u vojvođanskom mestu Čurug u svešteničkoj porodici. Osnovnu školu završava u Čurugu, gimnaziju u Novom Sadu, a studira medicinu u Cirihu i Berlinu. Po završetku studija u Beogradu osniva lekarsku ordinaciju. Postaje jedan od tvoraca modernog lečenja reumatizma. Pridružuje se Narodnoj radikalnoj stranci Nikole Pašića i postaje politički aktivan. Po dolasku kralja Petra Karađorđevića na vlast postaje ministar finansija.

 Zatekavši praznu državnu kasu pristupio je otpisivanju svih nevažnih troškova, smanjenju plata državnih službenika i akciji većeg naplaćivanja poreza (recept kojeg današnji genijalci ne mogu da se sete). Rezultati nisu izostali. Posle jedne godine njegovog upravljanja ostvarena je dobit u budžetu u iznosu od preko šest miliona dinara. Učvrstio je srpski dinar, a njegovom mudrom politikom Srbija je uspela da finansijski izdrži udar Balkanskih i početka Prvog svetskog rata. Ostao je upamćen kao častan i nepotkupljiv političar o čemu svedoče brojne anegdote.

 

Čiji je ovaj mali?

 

Američki san Lazara Krstića počeo je znatno pre studija na Jejlu, i to srpski mediji nisu preneli. Kao đak generacije Gimnazije „Bora Stanković" u Nišu, Krstić aprila 2001. godine postaje deo projekta „Youth Leadership Program", koji sponzoriše američka vlada. Sa još 12 odabranih srednjoškolaca i četiri profesora, maturant Krstić boravi u Ohaju. Tamo pohađa kurs o pregovaranju i učestvuje na sastancima sa članovima Stejt departmenta. Nakon toga, boravi u Istraživačkoj stanici Petnica kod Valjeva, a potom odlazi u Izrael na letnji naučni institut za svršene srednjoškolce „Weizmann".

Univerzitet Jejl upisuje 2003. godine, gde kao perspektivan student dobija čak četiri nagrade. Ubrzo realizuje i studijska putovanja u Mađarsku i Nemačku, gde izučava ekonomiju, finansijska tržišta i nemački jezik. Objasnio je da je stipendiju za izučavanje mađarskog tržišta dobio zato što je Mađarska slična Srbiji, i u njoj se tada dešavalo ono što je Srbiju tek očekivalo.

Tokom 2005. godine Lazar Krstić istražuje terorizam u Evropi i panevropske napore u borbi protiv političkog nasilja. Oktobra iste godine dobija sredstva od Jejla kako bi sproveo istraživanje o bezbednosnim aspektima integracije Srbije u EU.

U međuvremenu, na univerzitetu osniva Asocijaciju evropskih studenata i postaje član bratstva „Delta Kappa Epsilon", kome su pripadala oba Džordža Buša. Tih meseci Lazar Krstić izjavljuje:

 „Najviše me muči to što je srpsko društvo zbunjeno, što narod ne zna kakav je naš nacionalni identitet, kakva je naša nacija, koji je naš nacionalni prostor, da li ćemo ući u Evropu. Mi smo zemlja čiji narod ima problem sa vlastitim identitetom. Druge zemlje bivše SFRJ su za ovih deset godina nekako povratile svoj identitet, samo je Srbija iz svih tih događanja izašla sa nedorečenim identitetom i opterećena negativnom slikom o sebi. Nas još progoni nasleđe SFRJ I SRJ. Publika zviždi državnoj himni. Ne kažem da je to loše, ali se pitam zašto se koristi himna koja je takva da joj narod zviždi?"

Tome je dodao: „...Ponekad se bojim života u Srbiji jer je on u dobroj meri izopačen. Idoli i ideali mladih u Srbiji danas su ljudi koji su većini pre 15 godina bili gnusni kao ličnosti.(Sigurno misli na Nikolića i Vučića...napomena autora). Socijalna hijerarhija je tako nameštena da su ti ljudi danas na vrhu piramide. Ti ljudi sa kriminalnim biografijama ili sa sumnjivim autoritetima ne treba da budu ideali našeg naroda, a posebno mladih ljudi.''

 Čuti da je mlad Srbin briljirao na Jejlu, lepo je onoliko koliko je korisno znati da je taj univerzitet, što kroz redovne studije što kroz program „Yale World Fellow", lansirao imena kao što su Aleksej Anatoljevič Navalnij ili Ma Jun. Uostalom, moto Jejla je: „Dajemo buduće lidere". O tome svedoči i podatak da su čak petorica američkih predsednika uzastopno, pre Baraka Obame, bili diplomci ovog univerziteta.

 

U društvu gubitnika

 

Program „Yale World Fellow" univerziteta Jejl potiče iz 2002. godine. Cilj projekta je umrežavanje osoba viđenih za globalne lidere. Ciljevi programa su širenje znanja i jačanje liderskih veština, produbljivanje međunarodnog dijaloga posredstvom univerziteta Jejl.

Program su pohađale desetine pažljivo odabranih budućih lidera, a jedino ime sa Balkana je Garentina Kraja, današnja savetnica za stranu politiku i bezbednost predsednice „Kosova" Atifete Jahjage. Među njima je i pomenuti Aleksej Anatoljevič Navalnij, možda najplastičniji primer političkog delovanja univerziteta Jejl i kandidat za gradonačelnika Moskve. On je na Jejl dospeo 2010. godine, po preporuci ekipe političkih gubitnika, koja Kremlj sa Vladimirom Putinom na čelu očima ne može da vidi: Garija Kasparova, Evgenije Aljbac, Sergeja Gurijeva i Olega Civinskog.

Među polaznicima ovog univerzitetskog programa je i Ma Jun, poznat po tome što drži lekcije kineskoj vladi o pitanju zaštite životne sredine. On se na Jejlu obreo kako bi sproveo uporedno istraživanje upravljanja životnim okruženjem u Kini i zapadnim zemljama i završio svoju drugu knjigu. Teza mu je prozaična: Kini navodno treba drugačije upravljanje životnom sredinom.

Dolazak Lazara Krstića u Vladu Srbije bio bi što i dolazak Lionela Mesija u današnju Crvenu Zvezdu. Sa ispolitizovanim pedigreom univerziteta za globalne lidere, kakav je danas ugledni Jejl. Šta bi Mesi uradio u dresu bivšeg šampiona Evrope, koji u Ivanjici od Javora popije četiri gola dok kažeš „Evropska unija" ili „rekonstrukcija"?

 

U službi viših sila

 

U uspešnim zemljama saopštavaju se rezultati, a u nesređenim društvima, kakvo je proevropska Srbija, služe opijajući politički kokteli najava i obećanja. Jedno od njih je Lazar Krstić, koji bi trebalo da bude Laza Paču modernih srpskih finansija, čovek preokreta, pobeda stručnosti nad partokratijom nesposobnih trutova. Ali, avaj, za to trenutno nema ni jednog sistemskog i moralnog preduslova.

To u partitokratiji Srbije, koja deli nacionalne resurse i zemlju po akcijskim cenama, više nije moguće. Najbolje među nama, a među njima je svakako Lazar Krstić, Srbija troši za medijske pokrivalice užasa dodeljivanja međunarodnog telefonskog pozivnog broja „Kosovu" i produženje iluzije da nam jedan jedini Lionel Mesi genijalnošću može izboriti produžetke, golom sa pola terena u 94. minutu utakmice.

I tu dolazimo do mladog Trevisa Redžinala. On je crnac, izuzetak od pravila univerziteta Jejl, koji potvrđuje da je tradicija odabira najboljih svetinja institucionalizovanih društava. Njegovi besprekorni srednjoškolski rezultati dali su mu šansu da se suoči sa pirgavim bogatunima iz boljih anglosaksonskih kuća i genijalcima sa drugih kontinenata, odabranim da budu lideri sveta, koji pobeđuju znatno pre početka utakmice i ne očekuju čuda kako bi iskilavili produžetke.

I u Redžinalovo školovanje, baš kao i u Krstićevo, SAD će vrlo sistematično uložiti najmanje 200 hiljada dolara, a ni jedan ni drugi nemaju lepe oči. Pa vi sada vidite koja je to vlada u Beogradu poslednjih godina sastavljena bez odobrenja Brisela i Vašingtona ili će to najavljena rekonstrukcija biti izuzetak od ovog pravila, kao što je Redžinal u SAD izuzetak koji, paradoksalno, ipak potvrđuje gde je mesto crne „low-income" porodice, a gde elite koja je prošla sistemsko i institucionalno sito i rešeto, umesto onog partijskog.

 

Ekspert za eksperte

 

Lazar Krstić, kandidat za novog ministra finansija, kao konsultant kompanije Mc Kinsey već je radio u Srbiji prethodnih godina.  Lazar je radio na projektima restrukturiranja Naftne industrije Srbije.

Prvi put, 2009. godine, Krstić je bio član tima koji je učestvovao u pravljanju kratkoročne strategije transformacije ovog nekadašnjeg državnog giganta u modernu naftnu kompaniju. Cilj tog projekta bio je da se identifikuju ključni problemi u transformaciji, a zanimljivo je da je u tom timu bilo još stručnjaka poreklom iz Srbije.

Godinu dana kasnije, Krstić je bio vođa tima od desetak eksperata koje je NIS angažovao na projektu koji je trebalo da rezultira unapređenjem poslovanja i povećanjem prometa ove kompanije.

 

 

Glosa

 

 Sve generacije srpskih akademaca, koje su od sredine 19. veka počele da pohađaju univerzitete najpre u Rusiji, a potom u Švajcarskoj, Nemačkoj i Francuskoj, imale su samo jednu vodilju: vratiti se u Otadžbinu i služiti joj. To odavno više nije slučaj.

 

 

A 1.

 

Šegrt i vodonoša

 

Istražujući položaj i ulogu Lazara Krstića u konsultatskoj kući u Njujorku u kojoj je bio zaposlen, redakcija Tabloida je pozvala službu za odnose sa javnošću u McKinsey & Company i dobila informaciju da je u ovoj uglednoj firmi Krstić jedan od nižih službenika, te da McKinsey & Company ima svoje biroe u svakom delu sveta, te da je Njujork samo jedan od njih.

 

A 2.

 

Veresija nikome

 

Kralju Petru I Karađorđeviću trebalo hitno 200.000 dinara. Poslao je sekretara kod ministra Pačua da mu unapred isplati ovu sumu od vladareve plate.

Dr Laza sasluša sekretara, kiselo se osmehne i kaže: "Ne može"!

Zgranutom sekretaru svoju odluku objasnio je ovako: "Umre kralj, ne daj Bože, a smrtan je kao svi mi. Ko će onda da vrati dug državnoj kasi? - Zna se Laza. Ili, političari nateraju kralja da abdicira. Ko će da plati dug? - Opet Laza. Nego brate, da mene ne bi bolela glava, idi ti u Kreditnu zadrugu, oni daju zajam. Znam te pošten si čovek, biću ti žirant na menici, kod njih uzmi tih 200.000 dinara. Ovde ne može! I kvit!

Sekretar se vratio na dvor neobavljenog posla, a i kralj se nije naljutio.