Tabloid istražuje

 

Ko je novi ministar privrede Saša Radulović i zašto je već u sukobu sa novim ministrom finansija Lazarom Krstićem

 

Srbija u stečaju

 

Mesecima pre nego što će biti izabran za ministra ekonomije, Saša Radulović, inženjer-elektroničar i dosadašnji kritičar privrednog sunovrata Srbije, ispisivao je na svom internet-blogu i ovakve rečenice: "...Ovo je ozbiljno vreme, za ozbiljne ljude. Istina je da je voditi finansije i privredu težak posao. Svaki za sebe posebno. Ministar (Dinkić) im nije dorastao. Ni jednom ni drugom. Ovo mora da prestane...".  Ali, jedno je biti kritičar bez obaveza, a drugo preuzeti odgovornost za sudbinu već propale privrede...Novi ministar finansija Lazar Krstić već je bio meta kritičkih napada Saše Radulovića preko takozvanih društvenih mreža. Ali, čim je Aleksandar Vučić postavio Krstića za ministra finansija, Radulović je utihnuo. Otvoreno je pitanje: kako će Radulović sa Krstićem, a kako obojica sa Vučićem? Jedno je sigurno, sve su to veštačke dileme i od njih ne zavisi način sunovrata ove vlade. Da će pasti, to je izvesno, ali kako, to je stvar kreatora iz MMF, EBRD i Svetske banke koji odlučuju o sudbini potlačenih država i nacija.

 

Milan Malenović

 

Kao jedan od brojnih komentatora ekonomske propasti Srbije, i novi ministar privrede u Vladi Srbije Saša Radulović bio je u početku, dok se još kretao u takozvanom nevladinom sektoru, potpuno neprivlačan medijima u Srbiji, sve dok nije javno počeo da zagovara "revolucionarne metode" i ukazuje na put spasenja:

 "...Ukinuti NIP (nacionalni investicioni plan). Ni dinara više! Ukinuti Fond za razvoj!Ni dinara više. Svi krediti koji su plasirani treba da se vraćaju direktno u budžet. Zamrznuti masu penzija. Tako da najniže mogu da rastu. Zamrznuti masu plata. Tako da najniže mogu da rastu. Ukinuti nepotrebne agencije!".

Tako je govorio Saša Radulović pre nego je postao ministar. A šta će sutra da kaže? Šta već danas mora da saopšti javnosti? Neće valjda da se zameri Aleksandru Vučiću tako što će "zlatnu koku", Nacionalni investicioni plan da likvidira? Pa iz čega će onda da se finansira sistemska korupcija?

Kaže Radulović u svojim epohalnim otkrićima:

 "...Da bi privreda proradila, potreban joj je masivan stimulans, ali ne u formi reindustrijalizacije, subvencija, Fonda za razvoj, NIP-a, PKB-a i raznih projekata partijskih kadrova, nego u formi smanjenje nameta na rad. Za trećinu. To je oko 1.5 milijardi evra ili 170 milijardi dinara. Sa druge strane, treba povećati neke druge poreske prihode, kresati sve nepotrebne rashode....".  Kao novi ministar privrede, Radulović će morati da odgovori na pitanje- koji su to "drugi poreski prihodi i nepotrebni rashodi".  Pre nego što je pomenut kao kandidat za ministra, govorio je Radulović i o "šarlatanskom" i "diletantskom" rebalansu budžeta. Ali, šta će reći kad novi rebalans uskoro predloži mlađani Lazar Krstić? I šta će biti kad se njihove dve "koncepcije" nađu pred nizom Vučićevih "nužnosti"?

Mada je najširoj javnosti ime i delo Saše Radulovića skoro nepoznato, njegova akademska i profesionalna biografija govori da ima i dovoljno obrazovanja i dovoljno ličnog iskustva za ekonomskog analitičara. Ali, za ministra koji treba da sprovede u delo sveobuhvatni ekonomsko-privredni preporod u okolnostima opšteg sunovrata, niko nije dovoljno kvalifikovan, pa ni on. Jer, reč je projektu cele jedne generacije, a ne jednog malog i prolaznog ministarskog mandata (za koji nije izvesno hoće li, koliko sutra biti prekinut).

Radulović je rođen je 1965. godine, diplomirao je elektrotehniku (smer automatika i elektronika), preduzetnik je...Ali, "slaba karika" novog ministra privrede nalazi se u činjenici da je u nedavnoj prošlosti, bio i stečajni upravnik u posrnulim i opljačkanim srpskim preduzećima. Tu su, po svemu sudeći, kompromitovane sve njegove priče o moralu, odricanju, poštenju i pravdi.

 

 

Sašino (ne)znanje

 

 

U vreme svog najvišeg uspona, Saša Radulović je vodio čak 14 stečajnih postupaka i to su sve bila preduzeća koja imaju dovoljno imovine da su mogla da prežive uz dobru volju države. Ali...Pre stupanja na dužnost ministra privrede, Radulović je broj još "živih" preduzeća sveo na 11, jer je tri preduzeća u međuvremenu likvidirao.

 Pre nekoliko godina, direktor kompanije „Drugi oktobar" iz Vršca, Ljubisav Šljivić,  rekao je kako se nada da će neko konačno u ovoj zemlji stati na kraj Raduloviću, koji je ojadio hiljade ljudi, i objasnio: "...Radili smo za Vršačku pivaru, u kojoj je on bio stečajni upravnik. Protiv njega smo podneli krivičnu prijavu, jer je on kao poverilac u našoj firmi bukvalno otimao novac od radnika...".

  Slučaj "Vršačke pivare" je posebno interesantan za prikazivanje o kakvom se to "stručnjaku" radi. Ukupna imovina Pivare je po Raduloviću iznosila 608.896.840,29 dinara, što je 30 odsto njene knjigovodstvene vrednosti. Istovremeno su obaveze "Vršačke pivare" iznosile 857.007.093,19 dinara, od čega se Poreskoj upravi dugovalo 336.555.724,03 dinara. Dakle, knjigovodstvena vrednost kompanije je bila duplo viša od njenih obaveza, a ako se odbije dug prema Poreskoj upravi (koji je mogao da bude reprogramiran), i stečajna masa preduzeća je bila viša od obaveza. "Vršačka pivara" je, shodno tome, mogla da bude spašena, ali se Radulović odlučio da je likvidira. To mu se, očigledno, materijalno više isplatilo.

  Stečajni postupak građevinskog preduzeća "Delta legal" Radulović je vodio toliko katastrofalno loše, da su se i sudije Privredno apelaciono suda zapitale šta radi Agencija za licenciranje stečajnih upravnika, kao nadzorno telo.

Agencija je nešto i radila: pisala je prijave disciplinskoj komisiji protiv Saše Radulovića, zbog čega je on ne tako davno izjavio kako dotičnu Agenciju treba ukinuti i stečajne upravnike ostaviti da "pošteno" rade svoj posao. Ovu izjavu je dao za beogradski Radio "Fokus", koji je takođe u stečaju, a kao stečaj (kao upravnik), vodi Radulovićev prijatelj Dobrivoje Petrović. Sada kao ministar privrede, koji je nadređen Agenciji, ima mogućnost da svoje pretnje i ostvari, ali i da sa posla izbaci sve one koji su ga do sada kažnjavali zbog nesavesnog rada.

  U slučaju "Delta legala" Aleksandra Lukića, Radulović je pokazao ne samo da nema  veze sa onim šta zakon propisuje, već da ga to ni ne interesuje.

  Zakon o stečaju, naime, predviđa da je prva dužnost stečajnog upravnika da odvoji razlučne poverioce (to su oni čija su potraživanja nesporno utvrđena pre pokretanja stečaja) od stečajnih poverilaca. Razlučni poverioci imaju prednost pri naplati svojih potraživanja, a stečajni poverioci se namiruju ako nešto pretekne iz stečajne mase.

  Poverioci "Delta legala" su u najvećem broju bili kupci stanova koje je ova firma naplatila, ali nikada nije izgradila (pojedini stanovi su prodavani i po više puta), a neki od njih su već imali validnu dokumentaciju da su vlasnici određenih kvadrata. Te nepokretnosti su morale po zakonu da budu izuzete iz stečajne mase, ali je Radulović 6. marta 2011. medijima preneo da vlasnici stanova u dve zgrade koje su, za razliku od ostale četiri, skoro završene, žele da izluče svoje stanove, ali da bi, ako im se to dozvoli, veliki broj drugih bio oštećen. Zakon upravo i predviđa razlikovanje izlučenih poverilaca i njihov bolji položaj u odnosu na stečajne poverioce, ali Radulović to niti zna, niti želi da sazna. Ništa nije naučio ni iz u međuvremenu dobijene presude Privrednog apelacionog suda.

  Radulovićev stečajni sudija, koja je isto tako "sistemska", Žanka Radić donosi 23. januara 2012. godine rešenje kojim prihvata njegov nezakoniti Plan reorganizacije "Delta legala". Privredni apelacioni sud rešenjem od 11. aprila 2012. ukida prvostepeno rešenje i predmet vraća na ponovno odlučivanje.

 

Zakonodavac sa američkim "sertifikatima"

 

  U obrazloženju Privredni apelacioni sud izričito je navedeno kako se u ponovnom postupku mora napraviti razgraničenje između stečajnih i razlučnih poverilaca. Sudija na prvom stepenu Žanka Radić i stečajni upravnik Saša Radulović ovaj deo kao da nisu čitali, jer se u ponovljenom postupku dešava nešto do tada nezamislivo: priučena i parama nagovorena sudija bez održavanja ročišta ponovo prihvata predloženi Plan reorganizacije, pozivajući se na nekakav nalaz i mišljenje veštaka ekonomske struke.

  O kakvom se elementarnom neznanju radi, najrečitije govori obrazloženje Privrednog apelacionog suda u rešenju od 1. aprila 2013. godine kojim je ponovo ukinuto prvostepeno rešenje, gde se u trećem pasusu na strani 6 navodi:

 "Sud izvodi dokaz veštačenjem ako je radi utvrđivanja ili razjašnjenja neke činjenice potrebno stručno znanje kojim sud ne raspolaže. Ne može se određivanjem veštačenja razjasniti da li Plan reorganizacije sadrži sve što je zakonom predviđeno, da li je uredan… jer ovo spada u ovlašćenja i dužnost stečajnog sudije, jer se radi o pravnom pitanju."

U ovom slučaju, sudija Žanka Radić, vidi se, nije imala pojma šta joj je posao. O radu samog stečajnog upravnika, Saše Radulovića, sudije Smiljka Matković, Bojana Miljuš-Martinović i Duška Ilić, nemaju ništa bolje mišljenje, jer u poslednjem pasusu na strani 8 pomenutog rešenja navode: "Sud izvodi zaključak da je predlagač Plana pomešao stečajne i izlučne poverioce, a što je suprotno Zakonu o stečaju…". Što je najgore, Radulović je pre toga učestvovao u izradi Zakona o stečaju!?

Šta drugo i može da se očekuje od elektro-inženjera sa sumnjivim američkim "sertifikatima"?

 

 

Osveta bivšeg stečajnog upravnika

 

 

Saša Radulović je vremenom pronašao još jedan način da od stečajnog dužnika, firme koja mu je poverena, izvuče pare za svoj džep. Agencija za licenciranje stečajnih upravnika ga zato 2012. godine kažnjava javnom opomenom i novčano sa 100.000 dinara, jer je u stečajnim postupcima  angažovao knjigovodstvenu agenciju svoje supruge Tanje Radulović.

Dobro upućeni znaju da je Radulovića na mesto ministra privrede nije dovela plitka pamet Aleksandra Vučića, već interesi Bogoljuba Karića. Sa ovim tajkunom je Saša Radulović u kontakt došao još pre 2010. godine, kada je rešenjem Zlatana Dimitrića, vršioca funkcije predsednika Privrednog suda u Beogradu, bio postavljen za stečajnog upravnika Kompanije "Braća Karić". Za Dimitrića se odavno znalo da za upravnike u ovako značajnim preduzećima, gde ima puno imovine, i gde se prepliću razni partijski interesi, postavlja ili ljude sa lepljivim prstima ili one koji su sa njim intimno "bliski".

U godini kada je Radulović preuzeo upravu nad Kompanijom BK, ona je imala ukupnu aktivu od 297.909.000 dinara, ukupni kapital od 59.556.000 dinara, osnovni kapital od 97.173.000 i gubitak od 37.937.000 dinara. Poslujući u narednom periodu isključivo sa gubitkom, kompanija je svoju ukupnu aktivu 2012. uvećala na 302.761.000 dinara, osnovni kapital je ostao isti, a ukupni kapital je narastao na 54.995.000 dinara uz istovremeno povećanje ukupnog gubitka na 42.498.000 dinara. Svakome je tu sve jasno.

  Da li je sve ovo bila preporuka da elektro-inženjer Saša Radulović u "rekonstruisanoj" vladi 2013. godine bude izabran za ministra privrede? Ako je tako, onda je sigurno da će doći do potpunog ukidanja institucionalne kontrolu nad stečajnim upravnicima. Jer, ne treba zaboraviti, jedna od Radulovićevih ideja je da umesto Agencije za licenciranje stečajnih upravnika, isključivu kontrolu nad stečajnim upravnikom dobije stečajni sudija koji je zadužen u istom predmetu! I sve to zato što mu se Agencija zamerila, jer ga je ranije kažnjavala (i sada se vode neki postupci protiv njega). Treba onda očekivati da će stečajni sudija i da postavlja, ali i da kontroliše rad upravnika. A kako to izgleda kada se spoje podmitljivi stečajni upravnik i nepismeni sudija, videlo se u slučaju "Delta legala". Ako ova fantazija novog ministra postane stvarnost, od već ojađene srpske privrede neće ostati ništa.

 

 

A 1.

 

Protiv Lazara, ali ne i protiv Vučića

 

  Saša Radulović je po potrebi stručnjak za svaku oblast. Tako se novinskoj agenciji Tanjug, 15. juna ove godine, predstavio kao ekonomista prigodnom izjavom da "pre nego što započne restrukturiranje 175 društvenih preduzeća u tim firmama prvo treba uraditi popis imovine i obaveza i utvrditi da li uopšte postoji mogućnost da se ta preduzeća oporave".

  Ponekad se medijima predstavljao i kao stručnjak za poresku politiku i tu se najradije oglašavao preko blogova i Fejsbuka dugačkim i besmislenim tiradama o stanju srpskih finansija.

Kada je za ministra finansija predložen Lazar Krstić, Radulović se preko društvene mreže Twiter obrušio na njega, ali kada mu je Vučić ponudio da vodi privredu u istoj vladi u kojoj će sedeti i Krstić, napad na Lazara je preko noći bila izbrisana sa njegovog profila na Twiteru.

 

 

A 2.

 

Drugi o Raduloviću

 

  Davno pre nego što je postao ministar privrede o Saši Raduloviću se govorilo kao o kralju stečaja. Vodio je istovremeno 14 preduzeća (u toj "disciplini" svetski rekord još uvek drži  Ljubomir Kostić iz Niša, koji je osim toga što je bio stečajni upravnik u 30 preduzeća, još i direktor u JKP "Gradske pijace").

  Evo nekih izjava iz tog vremena o Raduloviću:

 

  "On je ozbiljan kandidat za policijsku istragu! On nije funkcioner, pa ne možemo automatski da preduzmemo konkretnije postupke protiv njega. Međutim, Agencija razmatra da li postoji mogućnost u zakonskim okvirima da na neki način ipak reaguje" (Zorana Marković, tadašnja direktorka Agencije za borbu protiv korupcije 27. novembra 2011. godine)

 

  "Kakav je to ljudski mozak kome je dozvoljeno da vodi 14 stečajnih postupaka?! Neprimereno je da to radi samo jedan čovek! Pitam se da li bi se Radulović i njemu slični bavili stečajnim postupcima da nagrade nisu astronomske!"

 (Ljubisav Orbović, predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije kada se saznalo u koliko firmi je Radulović stečajni upravnik).

 

  "Zasad imamo određena saznanja o tome i građani mogu da budu sigurni da ćemo sve optužbe proveriti"

 (neimenovani zvaničnik MUP-a Srbije u odgovoru listu "Kurir" na pitanje šta se radi u vezi Radulovićeve zloupotrebe službenog položaja, jer je poslove iz preduzeća gde je stečajni upravnik prebacivao na firme svoje supruge).

 

  "Njegova privatna firma navodno je izdašno usluživala za masne konsultantske naknade firme pod stečajem dok je on njima upravljao. Ne treba vam titula doktora ekonomskih nauka da shvatite da su neki stečajni upravnici samo kap u moru prevara i lopovluka, koja je polako trovala i na kraju ubila i sahranila srpsku privredu."

(članak na portalu "Poslovna znanja" od 25. aprila 2011. povodom Radulovićeve tužbe protiv lista "Kurir", u kojoj je tražio odštetu od 72 miliona dinara zbog iznetih istina)