Nasilje nad nezaštićenom decom

 

Jesmo li ljudi ili...

 

Štićenike u Domu za decu ometenu u razvoju "Veternik" pored Novog Sada svi su zaboravili, osim jedne nevladine organizacije. Zaposleni se nad njima zato nesmetano iživljavaju i potkradaju ih kada god mogu.

 

Arpad Nađ

 

Danas Paja Jovanović ima 27 godina, ali još uvek boravi u domu "Veternik" nadomak Novog Sada u koji je i došao nečijom greškom, budući da je mentalno normalna osoba a dom je predviđen za smeštaj dece ometene u razvoju. Kao jedanaesto dete u siromašnoj porodici Paja je ostavljen od porodice odmah po rođenju ispred doma "Kolevka" u Subotici. Pošto u "Dečijem selu" u Kamenici nije bilo mesta prebacuju ga u dom za decu ometenu u razvoju "Veternik", iako mu je koeficijent inteligencije natprosečan.

  "Nisam jedini koji je ovde smešten greškom. Ima nas ukupno petorica: Bane, Đole, Pišta, Niki i ja", objašnjava Paja. "Veliki problem nam je napravio bivši direktor doma Milan Petrović kada nas je upisao u specijalnu srednju školu, iako smo završili normalnu osnovnu školu. Danas zbog toga ne mogu da nađem posao, jer mi niko ne veruje da sam u Domu greškom."

Nije lako ni ostalim štićenicima Doma, bez obzira da li su tu greškom ili ne. U ovoj ustanovi situacija je gora nego u nekom srednjevekovnom kazamatu. Decu su vaspitači jednom primorali da golim rukama otkopavaju medicinski materijal, za jelo najčešće dobijaju neukusne splačine, a kada se zadesi da je spremljeno nešto što valja porcije bivaju smanjene na minimum kako bi radnici mogli bolje da se najedu (inspekcija ih je više puta zaticala kako se hrane od obroka predviđenih za decu), jagode ili grožđe nisu dobili više od decenije, a batinanje je najnormalnija pojava.

Bane Grbić, momak koji je takođe nečijom greškom dospeo u ovaj Dom, nije više mogao da izdrži torturu pa je iskočio kroz prozor. Polomio je noge, ali je preživeo. Od tada se bori da istina o stanju u domu "Veternik" dospe u javnost. Preko direktora nevladine organizacije "Sigurna pozicija" obratio se pokrajinskom ombudsmanu, ali i policiji. U svom dopisu nadležnima Bane navodi kako je godinama trpeo razne vrste zlostavljanja. Gledao je kako vaspitač tuče decu ometenu u razvoju. Kada je bio u prilici snimao je telefonom sve što se tamo dešavalo, kako bi čitav materijal predao nadležnima od kojih očekuje zaštitu.

Jedan od vaspitača koji je, takođe, nečijom greškom dospeo u Dom (jer je nestručan, po obrazovanju je agronom) jeste Milivoje Ćulibrk, koga mnogi smatraju najvećim nasilnikom. Jednog štićenika je Milivoj u leto 2009. prebio pred bratom koji mu je bio u poseti samo zato što se glasno smejao i šalio. Tukao ga je dok nesrećnom dečaku krv nije potekla iz nosa. Brat je sve to morao da gleda - nije reagovao, jer se plašio da će pomahnitali vaspitač i njega da prebije.

Štićenik Doma S.N. od Ćulibrka je dobio batine samo zato što ga je upozorio da se tako ne ponaša prema deci - vaspitač ga je pesnicama tukao po glavi i celom telu.

Zaposleni mogu ovako da se ponašaju, jer je većina štićenika zaboravljena od strane svojih  porodica. Rodbina ih se stidi zato što se razlikuju od ostale dece, i vremenom potpuno prestaje da ih obilazi u Domu i da misli na njih. Ima, naravno, i izuzetaka, ali su oni retkost. Deca tako bivaju prepuštena samoj sebi i milosti, a najčešće nemilosti zaposlenih koji se nad njima iživljavaju. Ni prijave ništa ne pomažu, kao što se vidi iz slučaja Grbića koji do danas nije dobio nikakav odgovor od nadležnih, iako im je, osim izjava, priložio i fotografije (na jednoj od njih se vidi kako deca golim rukama otkopavaju medicinski otpad).

U ovaj dom javne ličnosti zalaze samo u izuzetnim prilikama, onda kada im je to potrebno zbog promocije. Jelena Karleuša je, tako, svojevremeno obećala materijalnu pomoć, ali je na obećanje zaboravila čim su se razišli predstavnici medija. Ni vlast se više ne interesuje mnogo za stanje u ovoj instituciji, a jedino što pomaže jedan poslanik iz vladajuće koalicije koji i sam ima dete u "Veterniku".