Tabloid istražuje

 

Kako je srpska politička oligarhija surovo porobila medije

 

Zamrači, pa vladaj

 

Najamnik je, zapisao je Karl Marks, ograničen najamninom. Držeći se ove njegove teze, srpske velmože dolaskom DOS-a na vlast zamračili su medijsko nebo nad Srbijom, gore nego što se to činilo u vreme vladavine porodice Milošević.  Mnogo, mnogo, gore. Iz redakcija dnevnih i nedeljnih listova oterani su misleći novinari i urednici, a na njihova mesta dovedeni su partijski jurišnici, koji se podastiru pred svojim gazdama iz izvršne vlasti. Novinarski proleterijat u Srbiji je najobespravljenija radna snaga u Evropi. O tom govori i istraživanje našeg urednika Milana Malenovića

 

Milan Malenović

 

Zaposleni u RTV Pink Internacional nisu primili platu šest meseci, a kad će, ne zna se! I dok je kompanija u silnim gubicima, suprotno svakoj logici, imperija Željka Mitrovića se širi, on dobija nove frekvencije, otvara nove kanale! Kojim parama?

Neko je naredio poslovnim bankama  da povuku menice ''teške'' desetine miliona evra, i tako omoguće privremeno odblokiranje računa Mitrovićeve kompanije, ako je ona, uopšte i njegova.

Čovek koji duguje stotine miliona evra, ipak, lako dreši kesu i kupuje najskupocenije automobile svojoj deci i konkubinama. Sa lakoćom oslobađa svog sina od krivične odgovornosti, nakon što je, vileneći ulicama Beograda, na pešačkom prelazu, na zelenom svetlu, pogazio jednu devojku, koja je na mestu ostala mrtva.

Mitrovićeva ružičasta imperija je pravi kupleraj, u kojem se srpskim političarima svih fela, podvode devojke i muškarci, spremi na žrtvu, da se na taj način socijalno promovišu.

Preko PINK kanala emituju se najprizemnije sapunice, razne Farme i serijali od kojih zastaje dah. Nemoral se širi Srbijom, poput kuge. Kafanske pevaljke postaju kulturni modeli. Srpski političari se pojavljuju kad im je volja, da građanima zaprete stezanjem kiša, da ih pozovu na nova odricanja!

Sa RTS-om je još gore. Građani još moraju da plaćaju pretplatu za ovaj javni servis, koji je javni samo ako se smatra javnom kućom. Za vreme doskorašnje vladavine Aleksandra Tijanića, promovisano je podaničko i uvlakačko novinarstvo, da su emisije i serije ove javne kuće za povraćanje. Tijanić je bio odan svakoj vlasti i političkoj mafiji kojoj je namicao sredstva i punio račune, trošeći pare iz budžeta i komercijalnih kredita koji će morati da se, takođe, vrate novcem iz budžeta.

Vlastodršci su pažljivo birali retke vrste skotova i ludaka, lišenih svake moralne skrupule, poput Tijanića, koji su terorisali zaposlene u terapeutske svrhe.

A i vlastodršci su omogućili svojim dupeliscima visoke plate i apanažu. Samo njima. Novinarski proleterijat je kao stoka, njemu krče creva.

 

Poslušni gubitaši

 

Na udaru novih vlasti je i RTV B 92, koja mora da se bori za vazduh. Marketinga je sve manje, preduzeća i kompanije, bivši oglašivači prodaju. I, onda je tu vlast, koja hoće da pritekne u pomoć, da otpiše drugovanja za PDV, za doprinose, za struju, grejanje, da namakne sredstva kada zagusti. Zauzvrat, vlastodršci traže bezrezervnu podršku, veličanje njihovih dela a najviše nedela. Objektivno govoreći, nije lako Veranu Matiću upravljati takvim brodom.

Javni servis RTS, PINK Internacional i RTV B92 su najuticajnije medijske kuće, koje utiču na formiranje javnog mnjenja i koje sprovode divljačku propagandu, kojom podržavaju svaku odluku vlasti.  Odakle tolika poslušnost ovih te-ve i radio stanica? Ove tri velike televizijske kuće posluju sa ogromnim gubicima!

Ukupne obaveze PINK Internacionala su 110 miliona evra, a sa  zavisnim preduzećima 142 miliona evra! Obaveze RTS-a su 99,3 miliona evra.    

Činjenica da je Mlađan Dinkić RTV B92 poklonio raniji Računski centar Beobanke na 99 godina, ne pravda prvog potpredsednika Vlade Aleksandra Vučića da ne procesuira ovaj, za državu štetan ugovor .

Kako su poslovale ove tri televizijske kuće u 2012. godine najbolje govore podaci iz njihovih godišnjih obračuna za tu godinu, od kojih brojki su odbijene 000

 

Televizija        Posl. imovina     Kapital                Obaveze

RTS                12.503.751    1.206.669        11.295.082

PINK Int.        14.378.029     1.853.604        12.524.425

B92                   1.190.150      1.004.562          2.194.712

 

Prema  tim podacima obaveze koje je Radio Televizija Srbije prenela iz 2012. u 2013. godinu iznosile su 99,3 miliona evra, u PINK Internacionalu 110 miliona evra, a u B92 19,3 miliona evra.  Obaveze PINK Internacionala sa zavisnim preduzećima, čak su 142 miliona evra!

 

Ukupni poslovni prihodi ostvareni u 2012. godini ove tri televizijske kuće su:

 

Te-Ve       Posl. prihodi    Neto dobitak      Broj zaposlenih

RTS              15.781.71      1.261.377                   3.247

PINK Int.        3.974.202              294.204              624

B92                1.450.544             405.756                265

 

Radio Televiziji Srbije, da bi izbegla poslovanje sa gubitkom, bilo je potrebno osam odsto većih prihoda, a Televiziji B92 28 odsto.  Neto gubitak po zaposlenom u 2012. godini RTS je iskazala od 388.500 dinara. Prema tome, po zaposlenom iskazan je neto gubitak u protivvrednosti 3.416 evra. Koliki je nivo gubitka iskazala Radio Televizija Srbije u toj godini najbolje govori podatak da je za bruto zarade 3.247 zaposlenih isplaćeno 2,5 milijardi dinara. Ekonomisti bi konstatovali da je u ovoj medijskoj kući zarađena samo polovina bruto zarada svih zaposlenih, iako je država ovom javnom preduzeću, pod prinudom ubirala pretežan deo prihoda.

 

U Televiziji B92 iskazani gubitak u poslovanju 2012. godine  je 405,7 miliona dinara, dok je za  bruto zarade 265 zaposlenih isplaćeno 323,7 miliona dinara. Dakle, B92  je iskazao gubitak u poslovanju 2012. godine u visini svih bruto zarada i još pored toga 25 odsto.

 

PINK International  u konsolidovanom bilansu za 2012. godinu, sa zavisnim društvima, imao je ukupno 918 zaposlenih, i na ukupnom prihodu od 6,6 milijardi dinara iskazao je neto dobit od samo 15,6 miliona dinara.

 

Kako je poslovala Radio Televizija Srbije u poslednje četiri godine najbolje govore podaci iz godišnjih obračuna za taj period:

Godina     Posl. prihodi    Neto gubitak     % od prih.         Br.zaposl.

2009.    13.017.224.000   1.506.549.000    11,57                 4.040

2010.    15.283.815.000      540.000.000         3,53              3.530

2011.    15.582.359.000         88.843.000       0,57               3.266

2012.    15.781.719.000   1.261.377.000        8,00               3.247

 

RTS  sopstvenim sredstvima pokriva samo 9,65 odsto poslovne imovine, dok su ukupne obaveze javnog servisa 11,3 milijarde dinara, ili 99,3 miliona evra. Dugoročna rezervisanja i obaveze po dugoročnim kreditima u ovoj televizijskoj kući su veće od 1,54 milijarde dinara, obaveze po kratkoročnim finansijskim zaduženjima su 3,76 milijardi dinara. Najveće su obaveze iz tekućeg poslovanja 3,65 milijardi dinara. Obaveze po osnovu poreza na dodatnu vrednost i drugim javnim dažbinama dostigle su na kraju 2012. godine, čak, 2,33 milijarde dinara. Koliki teret RTS nosi pokazuje činjenica da su plaćeni finansijski rashodi umanjeni za finansijske prihode, u toj godini, iznosili 655 miliona dinara, ili 4,15 odsto ukupnog prihoda Javnog servisa ostvarenog u toj godini. 

 

PINK International  čije je vlasnik 100 odsto Željko Mitrović, ima upisan i unet kapital 229,4 miliona dinara. Sopstvenim sredstvima pokriva 12,89 ukupno angažovanih poslovnih sredstava, dok u konsolidovanom bilansu, zajedno sa zavisnim preduzećima, sopstvenim sredstvima  pokriva 14,59 odsto ukupno angažovanih poslovnih sredstava. Dugoročna rezervisanja i obaveze po dugoročnim kreditima u ovoj televizijskoj kući su veće od 8,5 milijardi dinara, obaveze po kratkoročnim finansijskim zaduženjima su 1,6 milijardi dinara. Obaveze iz tekućeg poslovanja su 5,2 milijarde dinara. Obaveze po osnovu poreza na dodatnu vrednost i drugim javnim dažbinama dostigle su na kraju 2012. godine 826 miliona dinara. Koliki teret visoke zaduženosti ima PINK International, matično i zavisna društava, govori podatak da su finansijski rashodi, umanjeni za finansijske prihode PINK International u 2012. godini dostigli milijardu i 445 miliona dinara, odnosno 1,27 miliona evra. Ti izdaci dostigli su 21,92 odsto ukupnih poslovnih prihoda u konsolidovanom bilansu. Ova televizijska kuća u poslednje tri godine imala je sa prekidima blokiran tekući račun 298 dana, od jednog do 25 dana.

 

Neko po posebnom zadatku, i iz posebnih ino-interesa održava Televiziju B 92

 

Televizija B92 ima upisan i unet kapital, prema Registru Agencije za privredne registre, 6.543.877,23 evra. Ceo taj kapital je izgubljen, i po godišnjem obračunu za 2012. godinu, napravljen je gubitak iznad vrednosti kapitala, još u iznosu od milijardu i 4,5 miliona dinara, ili ukupno 13,2 miliona evra.

Evo kako su se kretali prihodi i iskazani gubici u poslovanju Televizije B92:

 

Godina     Posl. prihodi Neto gubitak       % od prih.      Br.zaposl.

2009.   1.442.643.000      356.006.000               24,68            364

2010.   1.305.628.000      233.515.000               17,89            357

2011.   1.104.732.000      333.262.000               30,17             289

2012.   1.450.544.000      405.756.000               27,97             265

 

Koji je interes inostranih vlasnika ove televizijske kuće da izgubi 13,2 miliona evra i da i dalje uporno posluje na srpskom tržištu. Jednom prilikom u Milanu, njima je rečeno:

 "...Imate divne prostorije i dve sekretarice, a nemate treću godinu prihoda, mi smo poreski organi, i moramo zaključiti da vas poslovni biznis ne interesuje. Vi  se, po svemu sudeći, ovde bavite nekim drugim poslom....". 

Dakle, evo ko upravlja ovom televizijskom kućom u Srbiji, koja program emituje na srpskom jeziku:

  Veran Matić, direktor nadležan je za zastupanje jedino uz saglasnost Stefanosa Papadopoulosa, grčkog državljanina, za isplate veće od 20.000 evra, za zaključenje ugovora iznad 50.000 evra i za preuzimanje svih hipotekarnih tereta.

Članovi Odbora direktora su: Stefanos Papadopoulos, grčki državljanin, Jacob Grapengiesser, švedski državljanin, Georgios Xanthopoulos, grčki državljanin, Veran Matić, Ivana Miković i Nebojša Samardžić.

Vlasnici akcijskog kapitala Radio difuznog preduzeća B92, prema Centralnom registru hartija od vrednosti, su: 73,65 %  Raiffeisenbank - Kastodi račun (što znači nepoznat vlasnik, 11,37 %  B92 Trust doo, Beograd, 11.35 %  Astonko doo, Beograd, 1,31 %  Fox Televizija, 0,76 %  Matić Veran, 1,56 %  41 mali akcionar

Ukupan broj akcija ove medijske kuće je 1.034.327 sa nominalnom vrednošću od 500 dinara po akciji, ili ukupno 517,16 miliona dinara.

Ukupna vrednost poslovne imovine B92 je 1,19 milijardi dinara, a obaveze društva su 2,19 milijardi dinara. Dakle, obaveze ove televizijske kuće su 19,3 miliona evra, od čega dugoročne obaveze 6,3 miliona evra, tri miliona evra kratkoročne finansijske obaveze, 8,8 miliona dinara obaveze iz tekućeg poslovanja i 1,2 miliona evra obaveze po osnovu PDV i drugih javnih dažbina. Postavlja se razumno pitanje kako B92 na godišnjem prihodu od 12,7 miliona evra, uz enormno iskazane gubitke, može da duguje 19,3 miliona evra, a da mu u poslednje tri godine nikada nije blokiran tekući račun!

 

I novine na štapu i kanapu

 

I dve najuticajnije novinske kuće su pred bankrotom, i tako u kandžama izvršene vlasti i otuđenih centara moći. Politika Novine i magazini d.o.o   na početku 2012. godine imala je 1,86 milijardi dinara ukupnih obaveza, ili 16,5 miliona evra po tada važećem kursu. Ovo novinsko društvo ima 326 zaposlenih i u celoj 2012. godini ostvarilo je ukupne poslovne prihode u visini od 1,67 milijardi dinara, što je u odnosu na prethodnu godinu nešto manje. Na tom poslovnom prihodu iskazan je u 2012. godini gubitak u poslovanju od 270 miliona dinara. Prema tome, ovoj novinskoj kući nedostajalo je 17 odsto ukupnog prihoda da bi izbegla iskazivanje gubitka! Izdavač najstarijeg dnevnog lista na ovim prostorima, beogradske Politike, već godinu dana se nalazi u 50 odsto vlasništva kompanije iza koje stoji Miroslav Bogićević, šabački tajkun koji ne samo da nema veze sa novinarstvom, već sudeći po bilansima njegovih kompanija nije upućen ni u tajne uspešnog poslovanja!

Bogićevićev Framakom duguje 442 miliona evra i jedan je od najvećih dužnika u privredi Srbije. Beogradski bilten SNS-a "Informer" u drugoj polovini 2012. godine objavio je da predstoji hapšenje Bogićevića. Posle njegove posete prvom potpredsedniku vlade, na prečac je ova kompanija u narednih pet meseci dobila 52 miliona evra od Privredne banke Beograd, bez odluka a po nalogu direktora i nakon toga otišla u stečaj. Državni organi o ovom skandalu ni do danas nisu obavestili javnost.

Tri su aktivna pravna lica koja posluju u okviru novinske kuće Politika, i to: Politika AD (matični broj: 97921747), Politika, Novine i magazini d.o.o (matični broj: 17372424) i Politika-Štamparija d.o.o (matični broj: 20009896).

Ova tri pravna lica u 2012. godini zapošljavala su zajedno 764 radnika. Ukupno gubici ova tri privredna društva u prošloj godini iskazani su u iznosu od 853 miliona dinara, ili više od osam miliona evra. Kumulirani gubici u ova tri privredna lica su 6,6 milijardi dinara, ili više od 60 miliona evra. Istovremeno je kapital ova tri društva 8,3 milijarde dinara, ne računajući u to fingirani kapital o vrednosti loga „Politika", pa jasno proizlazi da je u dosadašnjem poslovanju izgubljeno 80,42 odsto kapitala.

Kolike su obaveze ovih privrednih društava?

Politika AD na početku ove godine imala je 2,8 milijardi dinara ukupnih obaveza, ili 25 miliona evra. Ovo novinsko društvo ima 345 zaposlenih i u celoj 2012. godini ostvarilo je ukupne poslovne prihode u visini od 1,39 milijardi dinara, a na tom poslovnom prihodu iskazan je u 2012. godini gubitak u poslovanju od 544 miliona dinara. Prema tome, ovoj novinskoj kući nedostajalo je 39 odsto ukupnog prihoda da bi izbegla iskazivanje gubitka.

Akcionari ovog privrednog društva su: Republika Srbija (31,06 odsto), Akcijski fond Srbije (21,45 odsto), JP Elektroprivreda Srbije (12,13 odsto), PIO Fond (4,33 %), Komercijalna banka AD (2,62 odsto), AIK Banka AD (1,83 odsto), Miljković Ivan (1,57 odsto), Elektrodistribucija Beograd   (1,43 odsto), JP PTT Srbije (1,07 odsto), NIS AD (0,79 odsto), Kompanija Dunav (0,77 odsto) i 6.545 malih akcionara (30,95 odsto).

Akcije ovog akcionarskog društva, njih 6.596.896 poseduje, kao što se videlo, preko 6.500 akcionara, a nominalna vrednost iznosi 600 dinara po akciji, dok se na tržištu ne mogu prodati ni za peti deo ove vrednosti. Berza je, očigledno, nepovoljno reagovala na način upravljanja kompanijom u proteklom periodu.

Republika Srbija, sa Akcijskim fondom, PIO Fondom i republičkim javnim preduzećima ima 71,47 odsto ovog akcionarskog društva i kao apsolutni vlasnik od svojih akcija nema ništa, niti kao većinski vlasnik može iznaći bilo koji lek koji bi ovom privrednom bolesniku pomogao da stane na noge.

Politika Novine i magazini d.o.o  na početku ove godine imala je 1,86 milijardi dinara ukupnih obaveza, ili 16,5 miliona evra po tada važećem kursu. Ovo novinsko društvo ima 326 zaposlenih i u celoj 2012. godini ostvarilo je ukupne poslovne prihode u visini od 1,67 milijardi dinara, što je u odnosu na prethodnu godinu nešto manje. Na tom poslovnom prihodu iskazan je u 2012. godini gubitak u poslovanju od 270 miliona dinara. Prema tome, ovoj novinskoj kući nedostajalo je 17 odsto ukupnog prihoda da bi izbegla iskazivanje gubitka.

  U kapitalu ovog društva nalazi se i fingirani kapital od 48 miliona evra, nastao na bazi slobodne ocene ranijih osnivača društva o vrednosti logotipa „Politika".  Kada se 2,88 milijardi isključi iz kapitala, ostaje nepokriven gubitak iznad kapitala od celih 990 miliona dinara, ili devet miliona evra, dok je ovako na papiru gubitak do visine kapitala 3.936.731.000 dinara, odnosno 35 miliona evra.

Zanimljivo je da je 2011. godine ovo preduzeće imalo poslovni prihod gotovo identičan kao onaj ostvaren godinu dana kasnije, odnosno 1.679.343.000 dinara i nešto više zaposlenih (342) nego 2012, ali je te godine iskazalo čist dobitak od 13.425.000 dinara.

Vlasnik 50 odsto ovog društva sa ograničenom odgovornošću je OOO East Media   Koncern koje pripada poslovnom sazvežđu Miroslava Bogićevića i njegovog koncerna   Farmakom Šabac.  A koncern Farmakom je najavljivao da će učiniti čuda u medijskom prostoru Srbije - da će Politiku, dnevne novine učiniti profitabilnim.

Politika Štamparija doo u 2012. godini sa 93 zaposlena iskazala je ukupne poslovne prihode u iznosu od 742 miliona dinara, što je u odnosu na prethodnu godinu povećanje od 36,7 odsto, te je, i pored toga, iskazan gubitak u poslovanju u iznosu od 39,5 miliona dinara. Ukupne obaveze Politika Štamparije na kraju prošle godine iznosile su 790 miliona dinara, i dostigle su jednogodišnji prihod društva.

Ugovor o kupoprodaji 50 odsto vlasničkog udela u preduzeću Politika novine i magazini (PNM) zaključen je 29. juna 2012. godine između Ist media grupe iz Moskve i Ost media holdinga iz Beča kao prodavca, po ceni od 4,7 miliona evra. Deo novca potreban za isplatu Miroslav Bogićević, krajnji novi vlasnik Politike obezbedio je i kreditom od Agrobanke koja je u međuvremenu ugašena, upravo iz razloga što je po partijskoj liniji delila kredite i onima koji nisu mogli ili hteli da ih vraćaju. Miroslav Bogićević postao i većinski vlasnik novosadskog dnevnog lista Dnevnik.

  Vlast je, bez problema, na mesto glavnog urednika Politike vratila Ljiljanu Smajlović, i tako zamračila stranice ovog, nekada uglednog dnevnika u Evropi! I tako, Politika izlazi koprcajući se u dugovima, koje vlast prašta samo ako joj se služi.  I pritom, nijedan srpski političar ne ulaže u medije svoje pare, već ih dotira parama iz budžeta. Parama poreskih obveznika.

Prema izveštajima predatim Agenciji za privredne registre, kompanija Novosti je 2012. godinu završila sa ukupnim gubicima u visini od 750 miliona dinara. I u ovoj kompaniji plate kasne, ali se isplaćuju po nalogu koji ''stiže odozgo''. Kompanija je i dužna i ružna, ali dok služi, danas interesima naprednjaka, ima da se nađu pare, makar za plate onim najzaslužnijim urednicima. Mrak nad Srbijom je gust, i moraju se koristiti raketni bacači, kalašnjikovi i plotuni da bi i nad Srbijom zasijalo Sunce Slobode.