Povodom

 

Šabac: mito, mobing i strahovlada u Osnovnoj školi „Jevrem Obrenović"

 

 

Pomahnitala direktorka Smiljanić

 

 

Zaposleni u OŠ „Jevrem Obrenović" u Šapcu uputili su medijima pismo u kojem navode da direktorka ove obrazovne ustanove Svetlana Smiljanić beskrupulozno krši zakon i ponaša se kao despot. Magazin Tabloid prenosi njihovo pismo bez skraćenja

 

...

 

Direktorka OŠ „Jevrem Obrenović" u Šapcu Svetlana Smiljanić traži pare za zaposlenje - neodređeno 5.000 evra, određeno 2.000 evra, a od septembra prošle godine u radni odnos primila je 34 ljudi. Prelazak iz seoskih škola u matičnu košta 3.000 evra, a od nas prosvetnih i pomoćnih radnika zahteva da joj donesemo meso, paprike, prasiće, pečnicu...Da špijuniramo kolege koje joj nisu ništa dale. Psuje nas, vređa i ucenjuje, preti nam otkazima.

Ovo je ukratko atmosfera u školi, koju dugi niz godina, trpe i prosvetni radnici, osoblje, deca i njihovi roditelji. Kao zaposleni, prinuđeni smo da se na ovakav način obratimo javnosti i pokušamo da skrenemo pažnju nadležnih institucija, s obzirom na to da naša dosadašnja mnogobrojna obraćanja, nisu dala nikakve rezultate.

Smiljanićeva je na funkciji zahvaljujući političkim vezama sa vlastelom, koja je 2000. godine stavila šapu na grad i ne namerava da se skloni. Njeni prijatelji na vlasti znaju da zapošljava za novac, preko noći i bez konkursa. Da posao proda za jedan iznos, a preproda za veći. Da je svaka poseta inspekcije rada, prosvetne inspekcije i izvesne Katarine Milinković iz Školske uprave Valjevo, završavala ručkovima i kupovinom poklona.

Sve naše kolege u drugim školama i većina sugrađana dobro znaju da nam Smiljanićka zabranjuje druženje i razgovor, svaku priču i smeh (jer joj to smeta), da zahteva popravljanje ocena kome ona hoće, a kvari ocene dece čiji joj roditelji ne odgovaraju, da juri đake po hodnicima kad joj je loš dan.

Većina učitelja i pomoćnog osoblja na posao dolazi sa „Ksalolima" (jak sedativ) u torbi jer nikad ne znaju kakav će ih mobing tog dana snaći. Opšte je poznato da veći broj zaposlenih na psihijatriji ima otvorene kartone upravo zbog torture koju doživljavaju na svom radnom mestu.

Direktorka Smiljanić postavila je svuda kamere video nadzora i po čitav dan premotava snimke da vidi ko sa kim razgovara. Proverava svačiju privatnost, histerično napada sve koji joj se suprotstavljaju, a sa ribanja iz njene kancelarije ljudi izlaze izbezumljeni i bez reči. Ni to nije sve. Kontinuirano nas je pritiskala da se iščlanimo iz sindikata, pa zbog toga u školi već duže vremena ne deluje nijedna sindikalna organizacija. Pomoćne radnice, pod pretnjom otkazom, primoravala je da joj raspremaju stan dugi niz godina. Ukoliko neki od nadležnih državnih organa dođe u školu, moći će da se uveri u sve ovo što mi znamo i tvrdimo. Ali i da proveri koliko Smiljanićka dobija na tenderima za rekreativnu nastavu, ekskurzije, fotografije, užine...Osim što pokušavamo da animiramo javnost i ukažemo na to ko vodi obrazovnu ustanovu kojoj je povereno na stotine dece, želimo da poručimo Smiljanićki da je prešla sve granice i da j došlo vreme da položi račune za svoje postupke, kao i da plati cenu svoje bahatosti" - navodi se u pismu zaposlenih u OŠ „Jevrem Obrenović" u Šapcu.

Svetlana Smiljanić gazi sve pred sobom, uvek spremna da prevari ili slaže kako bi ostvarila svoje bolesne ambicije. Tako je nedavno „pribavila" zadatke za medjuškolsko takmičenje iz matematike, podelila ih učenicima svoje škole kako bi „postigli zavidne rezultate". Ceo grad to zna, ali nju baš briga, kaže „može joj se" (jedni tvrde da joj se može zbog veštog političkog presvlačenja, drugi misle da se radi o drugoj vrsti presvlačenja). A može joj se i da okači obaveštenje za nezadovoljne roditelje da su nepoželjni u školi koju njihova deca pohađaju i za čiji se rad, pa i direktorkinu platu, i iz njihovih plata ubira porez. Njeno visočanstvo je dopustilo roditeljima da samo u „kontrolisanim uslovima", tj. kad je „dan otvorenih vrata" mogu da dođu u školu, ostalim danima je to strogo zabranjeno, te pojedini roditelji ovu ustanovu počinju da zovu "kazamat". Ministar prosvete Tomislav Jovanović joj je za ovu odluku odao priznanje i čestitao rečima: „Tako treba, šta imaju roditelji da traže u školi!".

Kao ljuti zagovornik uvođenja besmislenih smena, došla je na ideju kako da „smiri" roditelje čija deca uveče putuju kućama van grada a nemaju prevoz. Iako je svim osnovcima iz gradskog plaćen autobuski prevoz, ona je angažovala taksi za prevoz učenika od kuće do škole i nazad, naravno o trošku roditelja. Gde odlazi novac iz budžeta za prevoz učenika to niko ne zna.