Tragom vesti

 

Ekskluzivno: Šta piše u Izveštaju o primopredaji dužnosti bivše direktorke "Dunav osiguranja", dr Milenke-Mile Jezdimirović

 

 

Pljačka može da počne

 

 

Strani kapital bi na srpsko tržište da uđe samo tamo gde ne postoji dovoljno jaka domaća konkurencija, i gde državne regulatorne institucije ne rade svoj posao. Još od dolaska naprednjačke koalicije na vlast, traje borba za rušenje Dunav osiguranja, koji kao finansijski konglomerat zauzima 49. mesto u Jugoistočnoj Evropi. Tabloid ekskluzivno objavljuje najznačajnije delove iz Izveštaj o primopredaji dužnosti koji je podnela bivša direktorka dr Milenka Jezdimirović, a Nadzorni odbor usvojio 14. decembra 2012. iz koga se vidi pozadina borbe oko ove kompanije. Posle svega, jasni su i razlozi zbog koga je dr Milenka Jezdimirović mesecima preko medija proganjana. Naime, njenim odlaskom, može da počne borba za preostalih 90 odsto tržišta.

 

 

Priredio: Igor Milanović

 

 

Pošto je posle velikih pritisaka početkom decembra 2012. podnela ostavku, dr Milenka Jezdimirović je sastavila i predala Izveštaj o primopredaji dužnosti koji je usvojio Nadzorni odbor kompanije Dunav osiguranje na sednici 14. decembra iste godine. Iz Izveštaja čije najvažnije delove prenosimo, vidi se da je na meti ne samo generalna direktorka, protiv koje se još uvek vodi istraga jedino za medijske potrebe, već celokupna Kompanija koju bi neko da sruši za interese stranih osiguravajućih kuća, kao što su svojevremeno uništene četiri najveće domaće banke, da bi stranci mogli da nas pljačkaju.

Na jednom mestu u svom Izveštaju odlazeća direktorka dr Jezdimirović navodi:

   „Dunav kao institucionalni investitor sposoban da stručno plasira sopstveni kapital  - direktno privredi mimo banaka, a sada jedini može da utiče pravom konkurencijom  u smanjenju  visokih kamatnih stopa u bankarstvu i  razbijanju bankarskog kartela (uspešno kreditiranje kroz  kupovinu korporativnih obveznica domaćih privrednih subjekata, osiguranika, po nižim kamatnim stopama i boljim drugim uslovima od banaka, kao što je to slučaj u svetu).

Ovo je najveća opasnost po  strani bankarski lobi - jaki su bankarski otpori i napori da se to osujeti i proglasi upadom u njihovu teritoriju"

Očigledno se zbog ovakve svoje poslovne politike ona zamerila onima iz inostranstva koji žele da bez ulaganja opljačkaju Srbiju i koji imaju dovoljno jake veze kako u srpskoj vlasti, tako isto i u srpskom pravosuđu, jer se istraga protiv nje i njenih saradnika najviše vodi upravo zbog plasmana kapitala.

Iz Izveštaja o primopredaji dužnosti vidi se šta je sve učinjeno u Dunav osiguranju tokom četiri godine koliko je na njegovom čelu bila dr Milenka Jezdimirović:

Sačuvana je liderska pozicija  i povećano tržišno učešće sa 28  odsto  na 34,6 odsto. Poslovanje je bilo na tržišnim principima u  oštroj konkurencija od 27 osiguranja, od čega 22 strana osiguranja, uz veoma izraženo i prisutno  dampingovanje cena osiguranja na javnim tenderima od strane konkurencije, suprotno pravilima struke osiguranja, bez sankcija regulatora i uz  pad industrijske proizvodnje i  uticaj početka ekonomske krize.

I pored toga primljeno je 517 novih zaposlenih, bez dinara na teret  budžeta, sve iz sredstava Kompanije, od čega 90 odsto u  prodaji osiguranja i štetama, a 10 odsto u  administraciji. Takođe je poboljšana starosna struktura - sa 48 na prosek od  42 godine, kvalifikaciona struktura je bolja  u korist visoke i više školske spreme preko 54 odsto - što je za osiguranje veoma važno, povećan je broj magistara i doktora nauka sa 31 na 50. Ukupan broj zaposlenih  u 2012. godini bio je 3052;

Sačuvana, obnovljena i proširena je prodajna mreža  osiguranja u zemlji i sada ima: 29 glavnih filijala, 5 regiona i oko 600 punktova prodaje osiguranja i  uspostavljena je mreža za  životno osiguranje. Kupljena je Kosovsko-Metohijska banka, Zvečan (sada Dunav banka) i otvoreno preko 30 filijala, ekspozitura i službi širom Srbije. Banka zajedno sa Kompanijom Dunav, jedina obavlja i  poslove  prodaje graničnog osiguranja sa KIM i svim drugim graničnim prelazima i za sva ostala osiguranja, po Zaključku Vlade Srbije. Banka je kupljena dokapitalizacijom, što znači da je novac nove vlasnike dočekao na žiro računu.

Ukinuta je praksa dokapitalizacije  zavisnih preduzeća u Dunav grupi  od "majke"kompanije, što je pre bilo redovno (tako su  često pokrivani gubici u njihovom poslovanju) i naterana su da  obezbede uslove za pozitivno poslovanje iz delatnosti na tržištu i za potrebe  "majke" kompanije.

Uvedena su jedinstvena pravila  i centralizovane sve nabavke za potrebe Kompanije.  Umesto 20 komisija po 5 članova, ukupno 100 zaposlenih se bavilo nabavkama,  ustanovljena je jedna komisija od 7 članova za sve nabavke, po  propisanim procedurama.

Raskinut je ugovor sa konsultantskom  firmom koja je radila  konsolidovane finansijske izveštaje za Kompaniju i  sva zavisna preduzeća i  taj posao prenet na stručne službe Kompanije. Bila je to loša reputaciona slika da finansijska institucija Dunav, sa toliko stručnjaka u sferi finansija, ne ume da uradi sopstvene konsolidovane finansijske izveštaje, već da to mora da radi spoljna konsultantska firma.

Zatečeni  sklopljen ugovor  o izradi softverskog rešenja za osiguranje, sa bugarskom firmom Fadata  je aneksiran, zbog nepreciznosti postavljenog zahteva Kompanije i obaveza Fadate,  a radi zaštite interesa Kompanije, jer je najveći deo cene već bio unapred plaćen.

Rešeni su, i to uspešno po Kompaniju, istorijski sudski domaći i ino sporovi: sa Njujorškim likvidacionim biroom - poslovi reosiguranja (azbestoza) iz 1965.  godine, umesto 3 miliona dolara, plaćeno 0,8 miliona dolara;  Simpo  - osiguranje kredita za nameštaj iz 1991. godine  - umesto 12 miliona evra, po izvršnoj presudi, plaćeno po revizijskoj presudi 4,3 miliona evra; sudar engleskog i slovenačkog aviona nad Zagrebom iz 1976. godine -  umesto 30 miliona evra, po sudskoj presudi na teret budžeta Srbije (koju  je Dunav obavezan da naplati od budžeta i prenese Londonu),  pregovorima sa Londonom smanjeno je na 1,5 miliona evra;  "Ris"-Prokuplje - "Gemac" (sekao prste pred Kompanijom)  - iz 1991. godine - spor je priveden kraju i očekuje se  da umesto devet miliona evra Kompanija plati oko 1,2 miliona evra; brod u Somalijskom zalivu (osiguranje specijalnog  tereta SDPR),  sprečena je šteta od oko devet miliona evra, plaćen milion dolara i u toku postupak  sa reosiguravačem oko refundacije tog iznosa Kompaniji; Jugopetrol Kotor - naplaćeno milion evra.

Usvojena je strategija razvoja unutrašnjih kanala prodaje  osiguranja autoodgovornosti i jačanje uloge Dunav auta,  sa 26 punktova povećana mreža na 103 punkta i formiran najmoderniji auto centar u regionu - Beograd (Kumodraška), sa proširenom delatnošću popravke oštećenih vozila unutar Dunava i centralizacije prodaje rezervnih delova za ceo sistem  naknade šteta, čime se stvaraju velike uštede Kompaniji i podiže profitabilnost Dunav auta, koji postaje glavni distributer za sve  partnere u sistemu  naknade šteta na vozilima Dunav osiguranja - ključni momenat u rastu premije autoodgovornosti i ušteda u troškovima Kompanije. Planirano je otvaranje auto centra na Novom Beogradu i u Kragujevcu.

 

 

Uslovi su bili povoljniji nego kod banaka

 

 

Zaključkom Vlade Srbije, na ime nenaplaćenih potraživanja  iz osiguranja od  101 firme u restruktuiranju u nadležnosti države, ustupljene  su Dunavu Kuršumlijska i Zlatar banja, uz obavezu Dunava da ih svojim sredstvima u roku od 2 godine revitalizuje i stavi u funkciju centara šteta za dodatno dobrovoljno zdravstveno  osiguranje, uključujući i uvoz ino osiguranika preko Dunava RE, pre svega iz Austrije. Jedan beo dan u ino banjama je  između 100-150 evra, a kod nas  najviše 50 evra. To je i značajan novi izvor deviznog priliva za državu Srbiju, a otvaraju se i nova radna mesta.

Nova investiciona politika Dunava - direktni plasmani kapitala privredi: deo kapitala Dunava, umesto preko banaka, plasiran je direktno, po propisima NBS,  kroz korporativne obveznice osiguranicima Dunava, pod povoljnijim uslovima od banaka (prva konkurencija bankama u finansijskom sektoru Srbije, što je  praksa u svetu). Ovo je naišlo na vrlo dobar prijem među privrednim subjektima, ali snažan tajni otpor među bankama.

Dunav je u ovom periodu zaradio oko 5 milijardi dinara iz ukupne investicione politike, plus nova premija osiguranja,  uz širi dijapazon investiranja.

Sa strateškim partnerom EPS i opštinom Čajetina započet je bio posao izgradnje prve mini solarne elektrane na Zlatiboru (pilot projekat  sa lokalnom samoupravom - trojni sporazum: opština daje zemljište, EPS stručnu podršku i infrastrukturu za prodaju struje, a Dunav sredstva - milion evra za prvi panel). Projekat je obustavljen, jer je  EPS tražio 100.000 evra  od Dunava za projektne papire, što nije bilo u startu dogovoreno. Ovo je bila odlična prilika za mobilisanje sredstava na lokalu, kroz municipalne obveznice, jer je  moguća fazna izgradnja: panel, po panel.

Zaključen je novi kolektivni ugovor sa sindikatom Dunava, nakon šestomesečnih pregovora i zajednički usaglašenih stavova  o radnopravnom statusu  zaposlenih u Dunavu.

Urađen je kompletan elektronski projekta ocene radnog učinka i započeta edukacija radi njegove primene - uočeni su otpori unutar Kompanije najpre od onih koji manje rade.

Unapređen je i stabilizovan informacioni sistem (prvi put je u Kompaniju uvedena elektronska stroga evidencija, umesto ručne, poboljšan softver za  finansije i  unapređen sistem za obradu šteta i implementaciju novih sistema: INSIS, uvođenje sistema na veb platformi WIND, mikrofilmovanje arhivske građe, uveden Dunav Biro  i SHANGE MANAGEMENT sistem).

 

 

Kompanija sa sedam kontrolisanih društava

 

 

Najznačajnije investicione aktivnosti bile su: adapatacija i rekonstrukcija Odmarališta "Dunav" na Zlatiboru; kupovina šalter sale u Beogradu, Ul. Mekenzijeva 65, da bi cela zgrada bila u vlasništvu Dunava;  završetak dogradnje sedmog sprata objekta u Beogradu, Makedonska 4; izgradnja objekata za tehnički pregled - završen objekat u Pirotu, započeti  objekti u Šapcu i Vršcu; adaptacija i rekonstrukcija poslovnih prostora Kompanije (Smederevo, Lazarevac, Kruševac, Vranje, Kraljevo i Leskovac i na području Beograda - objekti u ulicama:Makedonska, Kolarčeva, Ustanička i Mekenzijeva); adaptacija i rekonstrukcija odmarališta "Donja Lastva" u Tivtu; kompanija je postala vlasnik tehničkog pregleda  - zgrade i nepokretnosti u Sjenici, zgrade tehničkih usluga, zgrade tehničkih pregleda putničkih i teretnih motornih vozila u Kučevu, kao i  zgrade i zemljišta  u Trsteniku.

Kompanija u sastavu ima sedam kontrolisanih društava, gde je 100 odsto vlasnik ili većinski vlasnik kapitala, koja su poslovala pozitivno: Dunav banka,  većinski vlasnik - 61,2 odsto (pozitivno poslovanje, bilansna suma povećana za 36,8 odsto, a dobit za 8 odsto, visoko solventna i likvidna, razvoj mreže u 33 prodajna mesta i značajan kanal prodaje polisa autoodgovornosti i bankoosiguranja); Dunav auto, vlasnik - 100 odsto (pozitivno poslovanje 102 centra, ključni faktor u jačanju internih kanala prodaje, rast prodatih polisa oko 30 odsto godišnje, otvoren moderan Dunav centar Beograd - kompletna usluga servisa, broj tehničkih pregleda  u ovom društvu čini oko 10 odsto svih pregleda tržišta cele Srbije, planirano da postane glavni distributer rezervnih delova za celu mrežu  servisa - partnera  Dunava  što omogućuje značajne uštede Kompanije u isplati šteta); Dunav Stokbroker, vlasnik - 100 odsto (pozitivno poslovanje, poboljšanje u svim segmentima poslovanja -  prihodi povećani za 27,73 odsto, a rashodi smanjeni za 48,03 odsto, obaveze smanjene za 21,98 odsto, plasmani povećani za 79,03 odsto, depoziti povećani za 160,12 odsto, a portfolio hartija od vrednosti povećan za 30,92 odsto); Dunav Re,  vlasništvo 88,4 (pozitivno poslovanje, prvi put u istoriji Društva isplaćene dividende akcionarima, povećana produktivnost po zaposlenom za 30 odsto, a profitabilnost za 40 odsto, tržišno učešće oko 40 odsto); Dunav osiguranje Banja Luka, vlasništvo  76,3 odsto (pozitivno poslovanje, drugo mesto na tržištu osiguranja Republike Srpske,  9 filijala);  Dunav penzije, vlasništvo  100 odsto (pozitivno poslovanje sa 2 milijarde imovine na sadašnjih 6 milijardi,  41,2 odsto tržišnog učešća, 84.241 članova i isplaćuje 33 penzije), Dunav Turist,vlasništvo 66,8 odsto (negativno zbog renoviranja odmarališta, prekida rada i pripajanja nenaplativih potraživanja Dunav trgovine, koje je prestalo da postoji, a prihodi u 2012.g. povećani  za oko 235 odsto i nastojanja da kapaciteti budu popunjeni preko 70 odsto na godišnjem nivou).

 

 

 

A 1.

 

Bankarski sistem metodično uništava ekonomiju

 

 

   Najveći kancer problem u finansijskom sektoru Srbije jeste apsolutni bankarski monopol  - banke nemaju konkurenciju  i zato divljaju sa kamatama koje su i do 20 odsto, a u Evropi 2 odsto. Onaj ko razbije i sruši alavi bankarski kamatni kartel u Srbiji,  rešiće 60 odsto svih ekonomskih problema Srbije i spasiti privredu, živo stanovništvo i buduća pokoljenja Srbije finansijskog cunamija i večitog bankarskog ropstva.

   "Osnovna prepreka razvoju i investicijama nije vezana za ambijent, već za ogromne kamate koje destimulišu domaće investicije, indirektno favorizujući strance. Bankarski sistem metodično uništava ekonomiju, a da paradoks bude veći, Narodna banka sa svojih olimpijskih visina tom procesu već godinama pruža podršku", stoji u Izveštaju o primopredaji dužnosti koji je usvojio Nadzorni odbor Kompanije na sednici 14. decembra 2012.

   Dunav može da postane  partner Vladi Srbije u rasterećenju javnog bilansa i  u delu budžeta, fonda zdravstva i penzija, a i u delu  privrede - svuda u svetu se značajan deo obaveza i rizika prenosi na  osiguranje, jedino je u srbiji sve natovareno na budžet i fondove koji to ne mogu da izdrže, a ni poreski obveznici ne mogu da pune toliki budžet - posledica osiromašenje i stanovništva i privrede.

   Dunav može da plasira svoja sredstva i u municipalne obveznice gradovima i opštinama, za njihove razvojne projekte - to bi bila pokretačka snaga na mikronivou i mobilizacija malih iznosa kapitala sa mnogo pojedinačnih učesnika, kao što je svuda u svetu- što je korist za sve.

   Dunav može da zapošljava mlade i školovane ljude jer  tržište osiguranja u Srbiji tek treba da se razvija (procene da je Srbija razvila samo 10  odsto potencijala osiguranja, zato je i došlo ovoliko stranih kompanija).

 

A 2.

 

Biografija bivše direktorke "Dunav osiguranja"

 

   Dr Milenka Jezdimirović je diplomirani  pravnik, sa položenim pravosudnim ispitom, doktor ekonomskih nauka - doktorat: "Efikasnost budžetskog sistema Srbije". Radila je  25 godina u Ministarstvu finansija -  rukovodila budžetom i sarađivala sa 10 ministara finansija; sedam godina u najvećoj  domaćoj banci - Komercijalnoj banci - savetnik predsednika Banke i  kontrolne službe  po standardima EU  Compliance; četiri godine generalni direktor Kompanije Dunav osiguranje, sada u redovnoj penziji i docent na fakultetu,  kao i konsultant na projektu  Svetske banke za potrebe Ministarstva pravde i državne uprave za  budžetiranje rashoda u oblasti pravosuđa i državne uprave Srbije;

 

 

A 3.

 

Povećane i rezerve i broj zaposlenih

  

Za četiri godine (javni podaci  sa sajta Kompanije i NBS) ukupna bruto premija  osiguranja  u Kompaniji iznosi 62,5 milijardi dinara,  isplaćene štete 27,8 milijardi dinara, troškovi poslovanja i pribave osiguranja 31,2 milijarde dinara, ukupna dobit 1,05 milijardi dinara, pre oporezivanja, a posle oporezivanja 710 miliona dinara; prihodi od plasmana (investiranja) kapitala Kompanije 4,8 milijardi dinara; rezerve povećane - garantna za 1,4 milijarde, a tehničke rezerve za 3,5 milijardi dinara; unapređeno životno osiguranje sa 7,5 na 9,5 odsto  učešća na tržištu Srbije; procenat efikasnosti isplate šteta vrlo visok -  oko 97 odsto (što je za osiguranje vrlo važno); rešeno oko 125.000 šteta. Broj zaposlenih je sa 2.534 na kraju 2008. godine povećan na 4.101 na kraju 2012. godine.