Preko pune linije

 

Kod šeika na divanu: za koliko para srpsko-crnogorske vođe pomažu stvaranje vojske albanskog Kosova?

 

Arapske makete i Vučićeve magle

 

Nedavni sastanak (i razlozi sastanka) predsednice samoproglašene albanske republike Kosovo Atifete Jahjage i "prijatelja" Aleksandra Vučića, šeika Mohameda Zajeda al Nahjana, koji je održan polovinom aprila ove godine u Emiratima, dovoljan je razlog da građani Srbije hitno zatraže od vlasti punu istinu o bezbednosnom stanju zemlje.

Naime, takozvana "proevropska politika" Aleksandra Vučića, prikriva istinu o njegovoj "proarapskoj ekonomiji", kojom planira da dobije na vremenu dok ne sahrani i poslednji oblik suverenosti. Njegova tvrdnja da će Srbiju uvesti u Evropu tako što će arapskim investicijama izvesti državu i narod iz ekonomske katastrofe, najobičnija je prevara. Jer, razlika između ove dve njegove strategije ne postoji. I jedna i druga su smišljene zbog pljačke građana Srbije i još neke godine na vlasti. Osim Vučića, presudnu ulogu u prikrivenim poslovima lažnih arapskih investitora na ovom delu Balkana, ima nesmenjivi premijer Crne Gore Milo Đukanović, ali i odbegli tajkun Bogoljub Karić. Svi oni uveliko pomažu slabljenju Srbije i jačanju lažne države Kosovo.

 

major Goran Mitrović

 

 

Veleizdajnička politika koju srpski vlastodršci uporno sprovode, očigledno doživljava svoj neslavni vrhunac. Zahvaljujući zapanjujućem medijskom mraku u kome samozvani vođa Aleksandar Vučić drži javnost u Srbiji, vest o susretu Atifete Jahjage, predsednice samozvane države Kosovo, sa šeikom Mohamedom bin Zajedom Al Nahjanom ( u Abu Dabiju, 14. aprila ove godine), koji je bacio novo svetlo na političku, ekonomsku i geostratešku ulogu arapskih šeika na ovom delu Balkana, prošla je nezapaženo.

Umesto činjenica o ovom sastanku, mediji u Srbiji su, bez izuzetka, doslovno preneli saopštenje iz kabineta Jahjage u Prištini.  Tabloidovi diplomatski izvori jedne bivše "bratske jugoslovenske republike", govore da je razgovor  "o proširenju i produbljivanju odnosa Kosova i Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAR)", zapravo bio dogovor o finansiranju buduće vojske Kosova.

Da bi bilo jasnije o čemu se radi, treba znati da su Emirati od početka albanske pobune finansirali takozvanu Oslobodilačku vojsku Kosova (OVK), pa je bilo i prirodno da Jahjaga tamo potraži pomoć, nakon što je nedavno u kosovskom parlamentu, izbio ozbiljan međustranački sukob oko troškova iz budžeta zbog formiranja buduće vojske albanskog Kosova. Naime, Hašim Tači je očajavao rekavši da "parlament koji ne može da osnuje svoju vojsku nema svrhe ni da postoji", a neke stranke takozvane socijalne orijentacije, pitale su se, od kojih sredstava će to biti plaćeno i kome treba taj trošak, ako već postoji Eulex i KFOR.

 

 

Orden za jahanje trojanskih konja

 

 

 Kao posledica ovog obračuna među albanskim partijama došlo je do predloga za raspisivanje izbora za 8. jun ove godine. Tome je prethodio sastanak Ise Mustafe, predsednika Demokratske lige za Kosovo (najveće opozicione partije) sa Atifetom Jahjagom. Mustafa joj je tada u dramatičnom tonu rekao da kosovski parlament više ne funkcioniše i da bi najbolje bilo da se, po raspuštanju skupštine, izbori održe u prvoj polovini juna. Podržao ga je i Ramuš Haradinaj, vođa Alijanse za budućnost Kosova koji je već znao da će "osnivanje oružanih snaga Kosova ostati za novi parlament", te da para za ovu ideju nema "dok se ne pronađu". Bio je to jasan signal da Jahjaga hitno potraži "investicije" kod svojih starih, proverenih prijatelja u Emiratima, koji su i devedesetih uložili veliki novac u tadašnju OVK, u borbi protiv Srbije, tačnije u terorističkoj otimačini dela njene teritorije.

Sve je to bio razlog da u duhu orijentalnog udvorištva, predsednica samoproglašene države Kosovo uruči šeiku Mohamedu Zajedu al Nahjanu  "Orden nezavisnosti Kosova u znak zahvalnosti na pomoći u očuvanju mira, kroz učešće vojnika UAE u sastavu mirovnih snaga, kao i u oporavku Kosova i izgradnji države".  Ni šeik Zajed nije ostao dužan svojim albanskim prijateljima, nego se zahvalio "na ukazanoj časti i poštovanju i pohvalio odnose dve zemlje i izrazio spremnost da se saradnja proširi i produbi".

Ali, iza ove smešne "svečanosti", u Abu Dabiju su se vodili ozbiljni razgovori o daljem rasparčavanju Srbije. Iza zvanične ponude "o saradnji u oblasti ekonomije i investicija", te ulaganjima u energetskom sektoru, poljoprivredi, rudarstvu i tekstilnoj industriji, krije se američki projekat "najma" okupiranih teritorija na prostoru Srbije i Crne Gore. Interes Ujedinjenih Arapskih Emirata da bude prisutan u Srbiji i Crnoj Gori (od Dunava do Jadrana), isključivo je političke i verske, a ne ekonomske prirode.

Naime, islamski ekspanzionizam vidi  Srbiju i Crnu Goru kao "trojanske konje" pred vratima Evropske unije, preko kojih mogu da ostvare svoje namere o daljem širenju "borbe protiv nevernika". Otuda su sve najave velikih investicija (kako u Srbiji, tako i u Crnoj Gori i na Kosovu), zapravo samo "šetnja" i "snimanje stanja".

Da je to tako, govori i podatak da je šeik Zajed ponudio i Atifeti Jahjagi svoj "ekspertski tim" koji će da poseti Kosovo "i upozna se sa njegovim ljudskim i prirodnim potencijalom". Realnost je da će Emirati pomoći osnivanje vojske Kosova i to je jedina sigurna investicija na koju Albanci na Kosovu mogu da računaju. Svi drugi pusti snovi o arapskom ulaganju u energetiku, poljoprivredu i slično, ostaće samo snovi. Onako kako se desilo i sa lažnim investicijama kompanija iz UAR-a u vojvođanske poljoprivredne kombinate, takođe i sa lažnim podizanjem crnogorskog turizma, izgradnje čitavih kula i gradova na plažama južnog Jadrana i na obalama Save kod Beograda, tako se dešava i sa "ulaganjima" u albansku državu na Kosovu.

Činjenice neumoljivo govore da Emirati na ovom delu Balkana igraju ulogu diplomatske prethodnice čitavog islamskog sveta.

Dokaza za ove gigantske prevare ima mnogo...

 

 

Dvadeset milijardi evra, u pesku na plaži...

 

 

Kad je firma iz Ujedinjenih Arapskih Emirata "Hidra Properties", u vlasništvu vladarske dinastije (Al Nahijan) iz Abu Dabija , otkupila dokumentaciju u kojoj je raspisan javni konkurs za kupovinu 13 kilometara duge ulcinjske plaže (Velika plaža, Ada Bojana), crnogorski vlastodršci i njihovi mediji su na sva zvona najavili početak renesanse crnogorskog turizma.

Naime, mnogo pre nego što će emiraćani doći do omiljene teme Aleksandra Vučića, projekta "Beograd na vodi", u Crnoj Gori je postojao (i još uvek postoji) projekat "Velika plaža", koji je označen kao "najveći u istoriji Crne Gore i jedan od najvećih u svetu, koji će iz temelja da promeni ekonomsku sliku zemlje".

 Bilo je to u vreme procvata ruskih investicija na crnogorskoj obali (na ulcinjskoj plaži je hteo da gradi Roman Abramovič, ruski oligarh i Putinov prijatelj), što se Amerikancima nikako nije dopalo pa su hitno tražili bilo kakav "kontrapunkt" ovoj situaciji.

Da bi osujetili širenje ruskih investicija na ovom delu Jadrana, Amerikanci angažuju lažne arapske investitore iz kompanije "Hidra Properties". Odmah je svom snagom krenula propaganda o tome da će Emirati na plažama kod Ulcinja potrošiti najmanje 20 milijardi evra! 

Počele su da se nižu fantazije, provizorne makete hotela, vila, marina, terena za golf, hipodroma, eko-kazina, sportske akademije...Tih dana je i crnogorski premijer premijer Milo Đukanović pojačao propagandu izjavom da su "priče o ruskim investicijama bile prenaduvane", i da se nada brzom dolasku arapskih dolara. Iz njega je progovorila NATO geostrategija pa je nadahnuto izjavio da su Emirati već tu i da je "...Najkrupnija investicija je velika plaža Ada. A njihove će se investicije iz Ulcinja sigurno širiti i prema Hrvatskoj i Albaniji jer je ovo za njih malo područje. Oni Jadran vide kao jednu investicionu celinu".

Došlo je u tom periodu i do organizovanja nekakvog ekonomskog foruma Emirata i Crne Gore, na kome je kao na traci ponavljana fraza emiraćana o ulaganju u energetici, poljoprivredi, bankarstvu, nekretninama...Ministar spoljnih poslova Emirata, Abdulah Bin Zajed al-Nahjan, pričao je isto ono što će kasnije pričati i Aleksandru Vučiću u Beogradu, kad se iznenada, u noći izborne pobede, pojavio u štabu Srpske napredne stranke.

 

 

Milove provizije i Bogoljubovi glasnici

 

 

Ubrzo je postalo jasno da od "kula i gradova" neće biti ništa. Da bi nekako zataškao skandal, crnogorski režim smišlja pobunu jedne grupe nezavisnih intelektualaca protiv bilo kakvih planova o gradnji na ulcinjskim plažama (pozivajući se  na Evropsku povelju o lokalnoj samoupravi). Ali, i to se otelo kontroli pa je grupa ulcinjana tražila poništenje tendera za skandalozan zakup turističkih područja Valdanosa, Velike plaže i Ade na 99 godina.

Od tada do danas, investicije iz Emirata više niko i ne pominje. Šeici se  dugo nisu javljali, ali se njima javio Milo Đukanović, i to u svojstvu posrednika za njihove "poslovne planove" od Dunava do Jadrana. Prvo je radio na "animaciji" Aleksandra Vučića, kako bi preko njega uveo emiraćane u  Srbiju.

Dobro obavešteni znaju da su se u određenim intervalima njih dvojica sastajali isključivo na vojnom aerodromu Batajnica (prilikom jednosatnih Đukanovićevih letećih "izleta" preko srpsko-crnogorskih nebesa). I dalje to čine povremeno, po potrebi.

Ali, njegova poslednja poseta Emiratima, 14. aprila ove godine, prilikom posredovanja između Atifete Jahjage, predsednice albanske nadri-države i arapskih šeika, imala je posebnu težinu. Naime, Đukanović je, po svemu sudeći, video odličnu "poslovnu priliku" da se nađe kao posrednik i ugradi se u transfer dolara koji je potreban albanskom Kosovu, odnosno osnivačima buduće vojske Kosova.

Iza mnogih arapskih "poslova" na Balkanu u kojima Đukanović posreduje, nalazi se i ime Bogoljuba Karića, odbeglog biznismena. Neke činjenice ovo jasno potvrđuju: 11 oktobra 2013. godine, Bogoljubov brat i narodni poslanik, Dragomir Karić, poveo je grupu od deset ambasadora iz arapskih zemalja na Oplenac, kako bi sa njima utvrdio "pravce ekonomske saradnje". Među njima je bio i Bogoljubov "glasnik". Dok su uživali gledajući berbu grožđa, pao je i dogovor da Bogoljub  pomogne Srbiju, tako što će nagovoriti Arape da investiraju u njenu privredu, a, zauzvrat, Arapi će Bogoljubu dati šansu da zajedno nastupa sa njihovim kompanijama u izgradnji širom sveta, a posebno u azijskim zemljama.

Bio je to "početni udarac" na zelenom terenu islamističkih prevara koje se izvode u Srbiji (sa Kosovom) i Crnoj Gori. lako je utvrditi da više nigde na Balkanu nema ni govora o nekakvog arapskom ulaganju (ako izuzmemo Bosnu i Hercegovinu, gde je Saudijska Arabija ulagala samo u izgradnju medresa i džamija). Sve je samo dim i magla.

Igre Emirata sa Srbijom i dalje traju. Tri njihove kompanije, RAK keramiks, Julfar i Čaudari grupa, nedavno su poslale svoje emisare, zvanično zainteresovane za ulaganja u industriju keramike, proizvodnju lekova i testenina, kao i privatizaciju hotela u Srbiji. Njih u Beogradu niko nije video. Niti se oni bave privredom. Ideja je da postave svoje povremeno-privremene predstavnike i čekaju dalja naređenja iz vrha Emirata. Ali, za one koji još ne shvataju politiku islamskog ekspanzionizma, treba samo pogledati šta o Srbiji stvarno misle Vučićevi "arapski prijatelji". Naime, više od svega govori činjenica da Srbija sa Emiratima ima jedan od najtvrđih viznih režima na svetu. Uprkos tome, Vučić je u nastupu potpunog ludila nedavno ponudio hitno, jednostrano skidanje viza građanima Emirata! 

 

 

Albansko Kosovo stvara armiju, a Srbija razoružana

 

 

Konačno, kad izbori na Kosovu u junu mesecu budu ubrzali finansiranje vojske Kosova (uz finansijsku pomoć Emirata), biće to samo još jedan dokaz da je Srbija okupirana zemlja, da su joj nosioci najviših državnih funkcija izdajnici, te da je priča o njenoj vojnoj neutralnosti pokopana još  14. decembra 2006. godine, kada je postala dvadeset treća članica takozvanog Partnerstva za mir severnoatlanske vojne alijanse. Bio je to prvi akt istinske kapitulacije posle rata iz 1999. godine. Potpis na ovaj kukavički dokument stavio je tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, sada Vučićev partner u skoro jednopartijskom parlamentu.

 Znatno pre ovog događaja, ondašnji šef srpske diplomatije Vuk Drašković, takođe sadašnji politički partner Alekandra Vučića,  potpisao je akt kojim je NATO savez slobodan da se kreće po Srbiji sa svojim vojnim konvojima, a nešto kasnije je potpisao i "Sporazum o kopnenim linijama komunikacije NATO" preko teritorije Srbije (tada još i Crne Gore), čime je Srbija postala okupaciona zona. U dokumentima koje je Drašković tada potpisao, jasno stoji da američke (i NATO) trupe u slučaju pobune Srba na Kosovu, mogu biti povučene iz Bosne i Hercegovine kako bi ugušile eventualne nemire. Određena su čak i dva pravca kojim će, u slučaju potrebe, preći preko centralne Srbije.

Uskoro će biti uspostavljena vojska albanskog Kosova (planirano je  da ima 40.000 ljudi pod oružjem, podeljenih na rodove vojske sa svom savremenom ratnom tehnikom). Istovremeno, Srbija je razoružana i razvojničena. Njene vođe ozbiljno i predano rade za imperijalne interese Sjedinjenih Država, otimajući sopstvenom narodu pravo na odbranu domovine i pravo na život.

 

 

GLOSA

 

Šeik Mohamed Bin Zajed, dobio je čak i ulicu sa svojim imenom u Podgorici, valjda u ime zasluga za lažne investicije. Crnogorsko rukovodstvo je smatralo da je važnije njemu dati ulicu nego Svetom Savi!