Prevare

Obecanja ludog mandatara: da li je, kako Vucic svakodnevno tvrdi, Srbija zaista pred vratima raja, samo je pitanje vremena kad ce u njega uci?

Lažni prorok i njegov rok

Aleksandar Vucic i njegovi naprednjaci su najpoznatiji po tome što redovno obecavaju, a obecanja redovno ne ispunjavaju. Obecano je ovom narodu 2012. da ce se bolje živeti 2014. godine, a nedavno je taj rok pomeren za još dve godine, odnosno do 2016. godine. Onda ce Vucic obecati da ce boljitak stici 2018. I tako u nedogled.

Đorde Višekruna

Pripremajuci se za redovne parlamentarne izbore koji su predstojali, Aleksandar Vucic je 2011. javno rekao kako ce, ako SNS dode na vlast i u roku od šest meseci ne poboljša situaciju u Srbiji, on podneti ostavku. U meduvremenu su naprednjaci duže od dve godine na vlasti, situacija je iz dana u dan sve gora, ali Vucicu ne pada na pamet da ispuni svoje obecanje i napusti politicku scenu.

Ovo nije jedina laž lidera Srpske napredne stranke. Spisak neispunjenih obecanja aktuelnog premijera Srbije je poduži. U predizbornoj kampanji 2012. SNS je najavljivao, u slucaju da dode na vlast, da ce struja pojeftiniti, a penzije ce biti ili povecane ili bar zadržane na tadašnjem nivou. Posle izbora i dolaska na vlast Vucic i njegovi kadrovi su zaboravili i na ova obecanja, pa je struja poskupela, a penzije su smanjene.

Kancelarija za brze odgovore zamišljena je da bude novoformirano telo koje bi trebalo znacajno da umanji korupciju u domenu izdavanja gradevinskih dozvola. Boreci se za odbornicka mesta u skupštini Beograda 2012. SNS je najcešce potezao ovo obecanje. Funkcioner naprednjaka, Aleksandar Jovicic, izjavio je da SNS „želi elektronsko pracenje predmeta, vodic za investitore i Kancelariju za brze odgovore i da se gradevinska dozvola dobija za 90 dana." Kao poredenje je naveo da je u zemljama Evropske unije prosek dobijanja gradevinske dozvole 80-90 dana.

Vec u izbornoj kampanji 2014. ova tema se sve rede pominjala. Odlukom Vlade Srbije 18. novembra 2013. Siniša Mali, jedan od najbližih saradnika Aleksandra Vucica, postavljen je za predsednika Privremenog organa grada Beograda, a posle vanrednih izbora Skupština Beograda ga je 24. aprila 2014. izabrala za gradonacelnika prestonice. Od tada do danas SNS više uopšte ne pominje Kancelariju za brze odgovore, jer vladajucoj garnituri korupcija u gradevinarstvu itekako finansijski odgovara.

Rešavanje problema javnog duga, budžetskog deficita i fiskalna konsolidacija, narocito u vreme oštre ekonomske krize, ostaje jedan od kljucnih, ali i najtežih zadataka vlade Aleksandra Vucica. Krajem marta 2014. novoizabrani predsednik Vlade i voda naprednjaka je u ekspozeu obecao hitno usvajanje rebalansa budžeta do kraja juna. Rebalans je uraden tek krajem oktobra kada su i doneti neki zakoni koji bi mogli da nešto ublaže užasan budžetski deficit, ali su kasno stigli da bi popravili stanje u ovoj godini.

„Posao nove vlade treba da bude da napravi nacionalni prioritetni plan, da se napravi podsticajni paket sa poreskim olakšicama i infrastukturnim radovima, kako bi se privukli strani i domaci investitori.", obecavao je Aleksandar Vucic u predizbornoj kampanji 2014. Umesto podsticajnih mera smanjene su ne samo penzije, vec i najveci broj subvencija u privredi, a mnoge su i potpuno ukinute.

Iz predloga za rebalans budžeta videlo se da su državni prihodi u 2014. podbacili u odnosu na plan, a da ce poreski prihodi biti na nivou onih iz 2013. uprkos cinjenici da su skoro svi porezi, racunajuci i PDV u meduvremenu povecani. Upravo zbog povecanja nameta mnogi privrednici su pobegli u sivu ekonomiju.

U poslednjoj predizbornoj kampanji Aleksandar Vucic je izjavio da su potrebna suštinska ulaganja u poljoprivredu, da mora da se navodnjava umesto tri odsto cak 25 odsto obradivog zemljišta, kao i da ce se pomoci seljacima najpovoljnijim kreditima, uz grejs period na dve do tri godine. Posle toga zamisao je bila da se obezbedi kamata od dva odsto na godišnjem nivou. Kada su izbori prošli sva ova obecanja su zaboravljena.

Od obecanih podsticajnih mera u poljoprivredi jedinu korist su imale kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata koje su najplodniju zemlju u Vojvodini dobile po cenama zakupa nižim od onih koje placaju domaci zemljoradnici. Oranice su im bukvalno poklonjene.

SNS je u predizbornom ciklusu pocetkom 2014. naglasio da ce „reformama zakonodavstva vezanim za rad omoguciti lakše zapošljavanje mladih žena, ali i onih starijih od 40 godina koje lakše dobijaju otkaz, a teže nalaze novi posao." Aleksandar Vucic je obecao da ce se posebno voditi racuna i davati podsticaji za dalji razvoj poljoprivrede, automobilske industrije i IT sektora, kao i gradevinske industrije. SNS je obecao da ce „do juna da se usvoje zakon o radu, privatizaciji, stecaju i državnim službenicima, o planiranju i izgradnji i da ce to zasigurno stvoriti bolji poslovni ambijent." Ništa od ovoga nije uradeno u planiranom roku.

Izborno obecanje SNS-a iz februara - marta 2014. odnosilo se na to da ce „do kraja godine u firmi NCR biti zaposleno dve hiljade visokoškolovanih ljudi." Obecana je i izgradnja nove topionice u Boru, a bar jednom mesecno Vucic izjavljuje kako je naden novi, ovog puta ozbiljni kupac Železare Smederevo.

Najavljene su investcije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata u visini od nekoliko milijardi evra, ali je do sada stigao samo jedan kredit, a Etihad je bukvalno o trošku srpske države otkupio JAT.

Još krajem 2013. Aleksandar Vucic je najavio ulazak kompanije Mercedes u zemunski Ikarbus. Posle se pokazalo da od obecanog džoint vencur projekta nema ništa, jer nemacka strana nikada o tome nije ni razmišljala, a još manje pregovarala sa srpskim vlastima.

U predizbornoj kampanji marta 2014. objavljeno je kako je „proizveden prvi autobus u saradnji Mercedesa i Ikarbusa".

Ispostavilo se da to nije nikakva saradnja, vec cista trgovina u kojoj nemacka strana srpskom preduzecu prodaje šasije i delove za autobus. Od gromoglasno najavljenih milionskih ulaganja i otvaranja stotine novih radnih mesta nema ništa. Mercedes je odmah demantovao sve price o pocetku redovne proizvodnje njihovih autobusa u Ikarbusu, izjavivši da je to moguce tek pošto se potpišu svi ugovori, a to ni do danas nije uradeno.

Ni posle više objava Aleksandra Vucica kako finska firma SISU preuzima FAP ovo se nije desilo, a finska strana je odlucna u tome da preuzme samo neke delove pribojske fabrike i to bez tereta ranijih dugova i bez obaveze zapošljavanja. Zbog toga što se posao sa SISU razvlaci u nedogled, a Vucicu i njegovim naprednjacima je stalno potrebno da objavljuju vesti o navodnim ekonomskim uspesima Vlade, u poslednje vreme se barata neimenovanom ukrajinskom kompanijom koja je, navodno, zainteresovana da pokrene proizvodnju u Priboji i zaposli više od 100 radnika koji bi ostali bez posla ako Finci preuzmu FAP.

Aleksandar Vucic je u svom ekspozeu pri formiranju Vlade marta meseca obecao usvajanje Zakona o zaštiti uzbunjivaca tokom juna 2014. Sada je vec novembar, a zakon koji je 2013. predložilo Ministarstvo pravde, još uvek nije usvojen, jer je zaštita svedoka najvažniji segment borbe protiv korupcije, a korupcija je najvažniji izvor prihoda naprednjaka, pa oni ne bi da je ukidaju. Koliko je SNS nezainteresovan za suzbijanje korupcije vidi se i iz izveštaja Agencije za borbu protiv korupcije u kome se konstatuje da je nova vlada od 123 aktivnosti svega 24 (ili 19 odsto) ispunila u skladu sa Akcionim planom za sprovodenje Nacionalne strategije za borbu protiv korupcije.

U okviru opšte borbe protiv korupcije SNS je 2012. najavljivao posebno energicno suzbijanje korupcije u zdravstvu. Za mandata prošle Vlade, medutim, nisu usvojeni ni Zakon o medicinskoj dokumentaciji i evidencijama, koji bi trebalo da reši liste cekanja (gde je najveci izvor korupcije), a izmene i dopune Zakona o zdravstvenom osiguranju i zdravstvenoj zaštiti nisu se pokazale efikasnim mehanizmom antikoruptivne strategije. Od više od hiljadu prijavljenih slucajeva korupcije u zdravstvu za poslednjih godinu dana samo njih stotinak je ispitano, a broj procesuiranih lekara u Srbiji može da se broji na prste jedne ruke.

Zbog opšteg stanja u zdravstvu Srbije ono je 2014. godine drugu godinu zaredom zauzelo poslednje 35. mesto u Evropi. RFZO je još 2013. godine predložio Strategiju razvoja zdravstvenog osiguranja koju Ministarstvo zdravlja do dan danas nije usvojilo.

Agencija za borbu protiv korupcije reagovala je u maju 2014. oko nekih odredbi nacrta Zakona o udžbenicima, buduci da je niz poslova prebacen na ministra prosvete. Agencija je ukazala da uvecana ovlašcenja ministra predstavljaju rizik za korupciju i uputila je niz sugestija na zakon, od toga da se zabrani posredovanje škola u prodaji udžbenika do ukidanja davanja poklona školama i nastavnicima. Ova upozorenja Agencije Vlada nije uzela u obzir, a onda je jula 2014. izbila afera sa sinom Velimira Tmušica, nacelnika Odeljenja za inspekcijske poslove u ustanovama predškolskog, osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja, Tomislavom Tmušicem koji je vlasnik preduzeca T&T Prom koje je jedno od najvažnijih preduzeca kada se radi o pretplati i distribuciji udžbenika. Ni u prosveti se, uprkos obecanju Aleksandra Vucica iz ekspozea prilikom formiranja Vlade, ne sprovodi Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije.

U predizbornoj kampanji SNS je obecavao povecanje broja studentskih mesta, otvaranje novih univerziteta i povecanje broja stipendista. Koliko su ova obecanja ispunjena najbolje govore nedavni studentski protesti.

Centar za rangiranje svetskih univerziteta je Beogradski univerzitet postavio na 809. od mogucih 1.000 mesta, daleko iza univerziteta u Ljubljani ili Zagrebu.