Intervju

Glumac Tihomir Stanic, u razgovoru za Tabloid, prica o svom „hodu po mukama" u produkciji i apsolutizmu koji je olicenje srpske vlasti

Snimam film o Jasenovcu

U dosadašnjoj glumackoj karijeri, Tihomir Stanic je tumacio brojne istorijske licnosti: Dositeja, Steriju, Crnjanskog, Andrica, Pekica...Ali, mnogi u njemu i danas vide Aleksandra Obrenovica iz domace serije "Kraj dinastije Obrenovic"!? I sam se, kako kaže - u kriticnim situacijama predstavlja kao "onaj što je igrao Kralja". Ne samo da ima veliko glumacko iskustvo, vec se pokazao i kao uspešan producent. Producirao je : "Turneju" - G. Markovica, "Neprijatelja" - D. Zecevica, "Neke druge price" - Ane Marije Rosi, „Falsifikatora" - G. Markovic, „Top je bio vreo" - Bobana Skerlica, "Balkan film" - producentska kuca iz RS Kozarske Dubice je i koproducent filma „Mali Budo" koji je radio njegov mladi saradnik Vladimir Kordanovic. U razgovoru za magazin Tabloid, Tihomir Stanic izmedu ostalog kaže: "...Da bih se bavio temama koje me interesuju i na nacin da se moji potomci ne postide mog dela, bio sam primoran da se okušam kao producent."

Razgovarala: Nada Andrejevic Keleri

Poslednje vesti govore da ste krajem septembra meseca poceli snimanje igranog filma „Jasenovac" i to u austrijskom gradu Inzbruku u kojem je rodena Dijana Budisavljevic Obekser.

- Srpska pravoslavna omladina Inzbruka (SPOJI) je pomogla da od grada Inzbruka i gradonacelnice Kristine Opic Plorer, dobijemo sredstva potrebna za ovo snimanje. Inzbruk sam izabrao jer je tamo rodena i sahranjena Dijana Budisavljevic Obekser, koja je humanitarnim radom od 1942. - 1945. Godine, zajedno sa svojim saradnicima spasila (od sigurne smrti) 12. 000 dece iz koncentracionog logora „Jasenovac". Moj film prati sudbinu dve devojcice Brigite Kneževic i Jelene Radojcic koje su povodom snimanja posetile grob svoje spasiteljke.

Na vodecim mestima države, danas su zašticeni režimski ljudi, ovencani „doktorskim titulama". Koliko je vaša prica o ocu „falsifikatoru" uticala na ove današnje falsifikatore diploma i doktorata?

- Da bih se kvalifikovao da snimim ovaj film o Jasenovcu, realizovao sam nekoliko igranih filmova i imao sam srecu da prvi od njih bude „Turneja" scenariste i reditelja Gorana Markovica. Radeci taj film došli smo na ideju da pricu o mome ocu (koji je dva puta bio u zatvoru zbog toga što je delio svedocanstva o završenoj OŠ ljudima koji ometeni ratom i drugim okolnostima nisu uspeli da je završe), iskoristimo kao pocetnu ideju za fim „Falsifikator". Taj film dovodi u pitanje ne samo kompetentnost današnje vladajuce elite, vec relativizuje istinitost nostalgicnih secanja na srecan život u komunizmu, kada je o svima nama brinuo plemeniti Josip Broz Tito.

Šta jednog uspešnog glumca navede da se bavi produkcijom, kad je doci do para mukotrpan i težak posao!?

- Produkcijom se naravno kao (profitabilnom delatnošcu) bave razni "sposobni i na sve spremni ljudi" - kako kod nas tako i u svetu. Veliki problem licnog ukusa tih producenata i opredeljenosti države i društva da estradizuje sve segmente naših života, dovelo je do poplave projekata u kojima je meni licno - stid da ucestvujem. Da bih se bavio temama koje me interesuju i na nacin da se moji potomci ne postide mog dela, bio sam primoran da se okušam kao producent. Veliki problem obezbedivanja para za moje projekte ipak nije uticao na kvalitet i produkcione standarde mojih filmova. Moj privatni život i život ljudi iz mog okruženja - trpe zbog svega toga, ali to je cena koju ocigledno moram da platim i na to sam bio spreman od samog pocetka. Priznajem, nisam znao da ce biti ovako strašno!

U dosadašnjoj glumackoj karijeri, tumacio si brojne istorijske licnosti: Dositeja, Steriju, Crnjanskog, Andrica, Pekica... Ali, mnogi u tebi i danas vide Aleksandra Obrenovica!?

- Moj pokojni prijatelj Petar Kralj rekao mi je uoci snimanja serije „Kraj dinastije Obrenovic" da je to uloga koja se dobija jednom u život - ako glumac ima i veliku srecu. Nisam mu tad do kraja poverovao, ali sad znam da je bio u pravu. I sam se još uvek u kriticnim situacijama predstavljam kao "onaj što je igrao Kralja" , a ljudi me u raznim situacijama tako i oslovljavaju pa kažu: "Evo ga Kralj!"

Moja je sreca što sam posle toga radeci razne uloge u pozorištu i na filmu skoro i zaboravio i na tu ulogu i tu seriju, i što i sada razmišljam samo o onome što me ceka da uradim. Umetnost je "striptiz duše", i nije slucajno što mi se pokojni Pepi Lakovic u poslednjem intervjuu poverio: "Ne smeš da popiješ toliko da te ujede pcela za jezik pa da ne znaš šta govoriš". Postoji li "mera" za pice pre izlaska na scenu? Ako se ne varam, jedno vreme si svaku ulogu u pozorištu igrao kao da je igraš "poslednji put"!?

- Ja sam do pre 12 - 13 godina, toliko pio alkohol da mi je svako vece u svim ulogama osnovni cilj bio da ne padnem pijan na sceni. Izgleda da se to nije baš toliko primecivalo, jer sam ipak napravio i do tad zavidnu karijeru. Izgleda da mi je talenat ( u ovim godinama smem da se pozivam na talenat, jer on mi sad bez znanja i iskustva ne bi mnogo vredeo), nije dozvoljavao da propadnem i uvek bih na samoj ivici provalije našao snage da se otreznim i odigram to što se od mene ocekivalo. Ponekad sam iz straha da me ne uhvate i preterivao u izrazu, ali sve je to divna prošlost.

Koliko je tacno da glumcu ponekad naudi velika slava, popularnost, pogrešan izbor uloga. Da sve ono na cemu mu drugi zavide - na kraju karijere se uspostavi kao velika greška...

- Imao sam srecu da se još na Akademiji oženim jednom divnom devojkom iz Belgije i zahvaljujuci životu sa njom i odlascima u Evropu, shvatio sam da ni jednu našu veliku zvezdu, osim Bekima Fehmiuma niko ne zna! Svest o ogranicenosti slave i lokalnoj popularnosti velikih zvezda kojima sam se kao decak divio, pomogla mi je da se rastereceno i opušteno igram unutar ove profesije koja je zaista divna ako covek nema ambicije koje su u neskladu sa talentom.

Sve cešce se može cuti da je kolicina neobrazovanosti i nepismenosti najveca baza za sve nesrece koje su nas zadesile poslednjih godina...

- Ja sam roden u školi. Otac mi je bio ucitelj. Nikada necu prestati da verujem da je obrazovanje i kultura preduslov za srecni i bolji život i društva i svakog pojedinca. Ne uslov, nego preduslov. Ja verujem u progres i u to da svet iz dana u dan postaje bolji, a to što mi trenutno ne pratimo te trendove, nece svetu nauditi, jer nas je isuviše malo, i sami cemo postati žrtve zanemarivanja tih preduslova.

I pre majskih poplava, srpskom prestonicom su gladni i odrpani ljudi preturali po kontejnerima. Koliko vas pogadaju ti prizori?

- Ja licno pomognem koliko mogu svakom ko mi pomoc zatraži, jer cim je traži - znaci da mu je potrebna. U detinjstvu smo svake godine bili plavljeni i vrlo dobro znam kako je covek nemocan pred vodenom stihijom i prirodom uopšte i kako solidarnost ne samo u tim prilikama, nego uopšte - cini ljude ljudima.

Šta mislite o apsolutizmu, i u državi i u pozorištima?

- Apsolutizam samo kratkorocno hrani sujetu apsolutiste i stvara mu privid da je lepši, bolji i pametniji od svih. Srecom po nas, a tragicno po njega - sve to brzo prode. Ponekad potraje i dva - tri mandata, ali šta je to - samo tren!?

Status Kosova je bolna tacka svih Srba. Kakav stav zauzimate po tom pitanju?

- Preksinoc sam bio tamo. I kad god odem profitiram. Letos sam na primer u manastiru Gracanica na freskama sreo svoje rodake. U manastiru Draganac svoje istomišljenike i prijatelje. Lepota srpskih manastira, lepota predela i ljudi, njihove svesti da su ostavljeni i prepušteni milosti Božjoj, meni licno daje snagu i veru da izdržim u ostvarenju svojih ambicija kako umetnickih - tako i životnih.

Zatekli ste si u Štutgartu na Vidovdan kada je Slobodan Miloševic odveden u Hag i bilo vam je krivo.

- To sa Hagom je jako kontraverzna situacija. Prvo su tamo otišli oni koji su koliko se secam, potpisali tu saradnju i ucestvovali u uspostavljanju tog suda. Pošto ocigledno kao narod nismo bili sposobni da uspostavimo mehanizme koji bi razdvojili dobro i zlo i sami sudimo onima koji su u naše ime cinili zlocine, zadesila nas je i ova nepravda - kao jedna od mnogih koju smo necinjenjem doživeli. Bio sam protivnik politike koju je provodio Slobodan Miloševic, a sticajem okolnosti u Nemackoj sam prenos njegovog hapšenja gledao sa njegovim nekadašnjim sledbenikom i prijateljem - on se radovao i seirio, a ja plakao! Se la vi - mon a mi! Plašim se da ce i Šešelj tamo umreti!

Srbi su danas u raskoraku izmedu Vašingtona i Moskve. Smatraš li da je dobro što je Vladimir Putin- prisustvovao na Vojnoj paradi u Beogradu, s obzirom da vlast vapi za ulaskom u EU!?

- Nisam gledao paradu, ali izgleda da je tamo najbolji utisak ipak ostavila ruska avijacija - "Striži". Plakao sam od srece kad sam krocio prošle godine - prvi put - na Svetu rusku zemlju u Sankt Peterburgu. Odrastao sam na ruskoj literaturi, ali zar i oni nisu Evropa!? Ja vec decenijama verujem da živim po propisima EU i radovace me kad naša zemlja ispuni i formalno sve uslove za pridruživanje.

Koja je to upitna recenica koju bi voleli da cujete a koju niko ne postavlja!?

-Koliko para ti treba da snimiš taj Jasenovac i na koji broj racuna da to uplatimo!?

Glosa

Moj privatni život i život ljudi iz mog okruženja - trpe, ali to je cena koju ocigledno moram da platim i na to sam bio spreman od samog pocetka. Priznajem, nisam znao da ce biti ovako strašno!

Glosa

Apsolutizam samo kratkorocno hrani sujetu apsolutiste i stvara mu privid da je lepši, bolji i pametniji od svih. Srecom po nas, a tragicno po njega - sve to brzo prode. Ponekad potraje i dva - tri mandata, ali šta je to - samo tren!?