Natrag
Likovi i senke
Nevladin tužilac
Mersiha Hadžić
Tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević, nedavno je najavio istragu protiv načelnika generalštaba Vojske Srbije Ljubiše Dikovića, za navodne ratne zločine počinjene na Kosovu i Metohiji 1999. godine. Diković je sa gnušanjem odbacio njegovu "najavu". Problem je u tome što je Vukčević, očito, postao tužilac za potrebe nevladinih organizacija. U ovom slučaju, ozloglašenog Fonda za humanitarno pravo, koji živi, između ostalog, i od izmišljanja događaja koji se nisu desili.
Mada je to i ranije bilo jasno, Vukčević sada i ne krije da se nalazi na platnom spisku predsednice nevladine organizacije koju vodi zlosrećna Nataše Kandić. Njen Fond za humanitarno pravo, nedavno je objavio dosije u kojem se nalaze, kako tamo tvrde, "dokazi", da je 37. motorizovana brigada, kojom je komandovao Diković, učestvovala u ratnim zločinima 1998. i 1999. godine na Kosovu. Nakon takvih "dokaza" tužilac Vukčević je najavio pokretanje istrage u "slučaju Diković".
Na ovo je odmah reagovao predsednik Tomislav Nikolić, rekavši da je Diković "čestit čovek", te da je siguran da "nije nikakav ratni zločinac".
U odbranu načelnika načelnika Generalštaba, Nikolić je dodao i rečenicu koja je dobro odjeknula u evroatlanskim odajama po Beogradu: "Sada će meni jedan čovek iz Srbije, koji je vrhovni tužilac za tu materiju u zemlji, 16 godina posle bombardovanja, da kaže da će nešto da ispituje. I mandat mu je istekao. Neka malo razmisli šta on to kopa po Srbiji. Ali, nije jedini. Počela je ponovo neka orkestrirana kampanja".
Tu se nema šta dodati, Vukčević je slika i prilika plaćeničkog podmetanja. Od oktobra 2000. godine pa sve do danas, Srbija i njene institucije postoje samo formalno. Suštinski, one su predate na upravljanje okupacionim silama koje se služe posredničkim organizacijama, poput Fonda za humanitarno pravo i srodnim "firmama".
Budući da su stalno na budžetu američkih i zapadnoevropskih okupacionih fondova, nema im druge nego da se bave prljavim poslom izdajništva, potkazivanja i montiranja "slučajeva". Ni tužilac Vukčević, ni njegovi "informatori" iz Fonda za humanitarno pravo, nikada nisu javno postavili pitanje istrebljenja Srba sa Kosova i Metohije pre i za vreme i posle rata 1999. godine, niti su ikada istraživali surove likvidacije srpskih civila u vreme masakra koji je počinila zločinačka OVK. To nije bio njihov zadatak. Za to od svojih finansijera ne bi dobili nijedan dolar, ili evro.
Fond za humanitarno pravo je "budžetska ustanova" Brisela i Vašingtona, a tužilac za ratne zločine, Vladimir Vukčević, prima svoju preveliku platu i iz budžeta Republike Srbije. Tu je njegov problem. Ne odgovara on Nataši Kandić nego državi Srbiji. Novac koji dobija iz Fonda, otvara pitanje njegove krivične odgovornosti.