Nismo mi od juče

Epizoda 149

Zapadnjaci ne razumeju kad im Novak Đoković kaže da ga brak i prvorođeni sin motivišu da stalno pobeđuje. Za njih su brak i deca samo "obaveza", a to podrazumeva novac kao izvor, cilj i posledicu svega. A, Novak im govori o ljubavi. Zato se mi i zapadnjaci ne razumemo.

Poslednji put je moj otac duže razgovarao sa Dražom krajem februara četrdeset pete. Pošto je bio jedan od tri zapisničara na baškom kongresu (kongresu u selu Ba, prim. red.), Čiča ga je pohvalio za dobro urađen posao i rekao: "...Ako preživiš, dovrši studije. Mnogo obrazovanih ljudi nam je izginulo, oni će biti bolna rana i bolna tačka Srbije". Sedamdeset godina je od tada prošlo, a Čičina bojazan je postala zla srpska kob. Srbija ne zna od koga joj je gore: od pismenih ili od nepismenih! Nepismeni ne znaju koliko ne znaju, a pismeni ne znaju zašto znaju to što znaju! Srbija tone u živo blato neobrazovanja novih generacija.

Neki moji prijatelji Albanci sa Kosova i Metohije, sa kojima se povremeno čujem, javljaju mi da je završeno stvaranje "vojske Kosova", a proces je, kako je rekao "Đarpini" (ili, "Zmija", kako su zvali Hašima Tačija u OVK, prim. red.), podržala američka vojska. Moji drugari me uveravaju da te kasarne nisu ništa drugo nego regrutni centri gde se mladi Albanci obučavaju za sve vrste ratovanja, a to znači da će biti topovsko meso NATO pakta u raznim delovima sveta.

Uzgred, uveravaju ih da je to priprema za "odbrane od Srbije". Mladi Albanci ne shvataju, ali postoje i oni kojima je sve jasno. Prištinska "Koha ditore" piše da mesečno dvadeset hiljada mladih Albanaca odlazi na Zapad.

Meni nije žao što će Albanci postati topovska hrana NATO pakta. Bežali su od Srba, pa su prodali dušu američkom antihristu. Čudi me samo zašto o tome ćute njihovi vodeći intelektualci, umetnici, sportisti, jasne ličnosti, kao što su Škeljzen Malići, Veton Suroi, Enver Petrovci, Fadilj Vokri i mnogi drugi.

U međusobnim, od strane suda odbačenim tužbama za genocid, "pobedila" je Hrvatska. Hrvati su besmislenom tužbom izazvali Srbiju na kontra-tužbu, jer su znali da će obe tužbe biti odbačene. Srbija je trebala prva da tuži Hrvatsku za trista hiljada proteranih Srba, punopravnih građana Hrvatske, koji su bili konstitutivni narod i koji tamo postoje više od pola milenijuma. Odbacivanjem tužbi, "redarstvene akcije" "Bljesak" i "Oluja", dobile su međunarodnu satisfakciju, odnosno, presuđeno je da nisu bile genocidne. I pojeo vuk magarca! Samo je trista hiljada Srba danas manje u Hrvatskoj.

Bojana i Slaviša Lekić emituju na "Prvoj" televiziji optužujuću seriju o Radovanu Karadžiću. Dok mu u Hagu sude zapadnjački zlikovci, Srbi mu dosoljavaju. To Hrvati nikada ne bi učinili.

U srpski nebeski hor, preselio se Boba Stefanović. On je pevao kao on! Niko nije mogao ni umeo da peva kao on. Onakvi kakvi su bili Toma Zdravković, Dušan Jakšić ili Mile Bogdanović, takav je bio i Boba. Jedan, jedini. Zvali su ga "srpski Tom Džons" a ja sam se ljutio što ga na taj način umanjuju! Po njegovom imenu, nešto se u Srbiji mora zvati. Zbogom prijatelju.