Drugi pišu

U intervjuu koji je dao za sarajevski nedeljnik "Dani", predsednika Srpske radikalne stranke, Vojislav Šešelj tvrdi:

Sarajevo je srce Srbije

Predsjednik Srpske radikalne stranke i haški optuženik u prvom dijelu intervjua za DANE objašnjava zašto je Tribunal u Hagu odlučilo da opozove ranije donešenu odluku o njegovom privremenom puštanju na slobodu i hoće li ga njegov "najbolji đak", premijer Aleksandar Vučić, uhapsiti i vratiti u Pritvorsku jedinicu Tribunala u Sheveningenu.

Tamara Nikčević

Budući da je od trenutka puštanja na privremenu slobodu (novembar 2014.) u većini srpskih kontrolisanih medija dobio status "nepoželjnog", Vojislav Šešelj je rado prihvatio moju ponudu za intervju. Tim prije što je, kaže, još kao sarajevski student sarađivao sa "Našim danima". Međutim...Više se i ne sjećam kako smo do toga uopšte došli, tek predsjednik Srpske radikalne stranke (SRS) se, shvativši da ne razgovara sa Srpkinjom iz Crne Gore, nego sa "baš Crnogorkom", istog momenta predomislio.

"Ništa od intervjua!" - rekao je. "Da ste kazali - Hrvatica, Muslimanka, šta god, pristao bih. Ovako...Od svih odvratnih izmišljenih nacija, ta kojoj pripadate je najodvratnija".

"A da ipak pokušamo, gospodine Šešelj", nisam odustajala. "Nećete ni primijetiti... Da ne znate, rekli biste -čista Srpkinja iz Crne Gore. Ili Hrvatica. Ili Bošnjakinja..."

Sve u svemu, gotovo dvosatni intervju koji smo dan nakon spomenutog telefonskog razgovora napravili u sjedništu SRS-a u Zemunu pokazao je da Vojislav Šešelj, čak i prema predstavnicima "najodvratnije izmišljene nacije", može biti veoma ljubazan.

Teme različite: od tek pristiglog poziva da se vrati u Pritvorsku jedinicu u Sheveningenu i razloga političkog i ljudskog razlaza sa predsjednikom Tomislavom Nikolićem, premijerom Aleksandrom Vučićem i predsjednicom Skupštine Majom Gojković, preko utemeljenosti optužnice Tužilaštva u Hagu kojim se tereti za zločine nad Hrvatima i Bošnjacima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini, pa do Srebrenice, Ratka Mladića, Radovana Karadžića, Dobrice Ćosića, Zorana Đinđića, Slavka Ćuruvije...

Tokom razgovora, svjesno sam izbjegavala da o nekima od navedenih tema sa Šešeljem uopšte uđem u polemiku. Jer, ako već Haški sud nije uspio da sa njim izađe na kraj, kako bih ja?! Zato sam ga i pustila...

Pri tom, zaprepastilo me je odsustvo bilo kakvog saosjećanja sa žrtvom koje je, uostalom, Šešelj demonstrirao i prilikom nedavnog gostovanja na Televiziji Pink, tokom koga je, uz svesrdno terciranje ovdašnjeg statusnog režimskog novinara, šezdeset minuta najpogrdnijim imenima nazivao ubijenog premijera Srbije Zorana Đinđića. Možda bismo objašnjenje tog nedostatka empatije, te vrste relativiziranja i opravdavanja zločina mogli pronaći u knjizi Hane Arent "Ajhman u Jerusalimu, izveštaj o banalnosti zla"? Ne, nisam slučajno spomenula Hanu Arent. Kao što se, slušajući pojedine Šešeljeve gadosti presječene sentimentalnim vraćanjima u mladost provedenu u Sarajevu, nisam slučajno sjetila ni Fjodora Dostojevskog, koji o svom prototipskom junaku na jednom mjestu kaže: "Bio je sentimentalan. Bio je zao i sentimentalan".

DANI: Premijer Aleksandar Vučić kaže da odlukom o Vašem povratku u Sheveningen Zapad zapravo kažnjava njega. Šta vi kažete?

ŠEŠELJ: Vučić se i u ovoj prilici ponaša kao najomrznutiji đak u razredu, odlikaš koji, čekajući da neko od učenika pokaže da nešto ne zna, hitro podiže ruku ne bi li svima dao do znanja da je glavni. Uveren u to da se sve vrti oko njega, Vučić naprosto ne može da izdrži a da sebe ne ugura u prvi plan. Iako će narednih dana roniti krokodilske suze, ponavljati kako mu je teško, ne brinite - na kraju će uredno izvršiti još jedan nalog Zapada.

DANI: Uhapsiće Vas?

ŠEŠELJ: Hoće. Šta će posle biti, videćemo.

DANI: Zašto Haški tribunal baš sada traži da se vratite? Prekršili ste pravila ili...

ŠEŠELJ: Nisam kršio pravila, to su gluposti! Razlog je drugi. Naime, videvši da je posle mog povratka iz Haga rejting radikala naglo porastao, Zapad se, pokušavajući da nas spreči da na predstojećim opštim izborima preuzmemo vlast, odlučio za ovaj korak. A u Hag se, ponavljam, neću vratiti dobrovoljno, onako kako sam tamo otišao u februaru 2003. Tim pre što sam ih ne pobedio, nego rasturio. Jesam li?

DANI: Još nema presude, vidjećemo.

ŠEŠELJ: Kakve presude?!Kome je još važna njihova presuda?!

DANI:Vama. Ne idem ja u zatvor.

ŠEŠELJ:Ne, ne, grešite. Ta presuda me uopšte ne interesuje. Uostalom, činjenica da Hag već tri godine nije uspeo da je izrekne dovoljno govori o njima, ne o meni.

DANI: Ipak, optuženi ste za zločine nad Hrvatima i Bošnjacima u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i Vojvodini u periodu od 1991-1993.

ŠEŠELJ: To su najobičnije gluposti. Sve što sam imao o tome da kažem rekao sam u Hagu. Neću da ponavljam. Uostalom, pročitajte tih nekoliko hiljada strana stenograma, pa ćete videti da sam oborio optužnicu, razbio lažne svedoke, razotkrio falsifikovane dokumente...U mom slučaju javnost je već presudila i šta me briga šta će reći sud?!

DANI:Javnost, dakle, izriče presudu,određuje zatvorsku kaznu?

ŠEŠELJ: Javnost je sudila Haškom tribunalu, Haški tribunal je sudio meni...

DANI:I Vi ste odlukom javnosti duže od deset godina proveli u zatvoru?

ŠEŠELJ: Ne, nisam. Ali me je, protivno mojoj volji, taj sud na kraju ipak izbacio, strpao me u avion i vratio u Beograd. Zato se i neću dobrovoljno vraćati. Pored toga, moram da dopustim da me neko ko je bio moj najbliži saradnik i saučesnik u svim navodnim zločinima izruči Hagu. Jer,ako sam ja počinio zločine, počinili su ih i Tomislav Nikolić i Aleksandar Vučić. Evo, dakle, izvolite, izručite me!

DANI:Znate da odbijanjem da se vratite u Hag ne pravite probleme samo premijeru Vučiću, nego i državi Srbiji, njenim građanima?

ŠEŠELJ:Bože sačuvaj! Probleme mogu da napravim Nikoliću i Vučiću, ali ne i Srbiji i njenim građanima. Uostalom, za Srbiju bi bila sreća da ova dvojica padnu sa vlasti, pa da Brisel onda obustavi pregovore o priključenju Srbiji EU. Što i želim da se dogodi.

DANI:Ali to ne želi većina građana Srbije.

ŠEŠELJ: Nije tačno! Građani znaju da Srbiji nije mesto u EU. Mesto joj je u evroazijskoj uniji, u integraciji sa Rusijom. Tamo su srpski prijatelji, srpski interesi. Na Zapadu su skoncentrisani sve sami neprijatelji Srbije. Ko je bombardovao ovu zemlju: Amerikanci ili Rusi?... Da, i da ne zaboravim: saučesnik u mojim navodnim zločinima bila je i nekadašnja potpredsednica Srpske radikalne stranke, danas predsednica Skupštine Srbije, Maja Gojković. Upravo je ona devevedesetih bila najradikalnija; čak toliko da je umalo nisam proglasio za četničkog vojvodu. Koliko je samo puta noću prešla Dunav kako bi srpskim borcima u Slavoniji prenela oružje i municiju. Ništa joj nije bilo teško.U vreme kada je to bilo najopasnije, zajedno smo odlazili u Knin; sa njenim sadašnjim partijskim drugovima, izdajnicima Nikolićem i Vučićem, išao sam u već podeljenu Bosnu i Hercegovinu, prolazio kroz mesta pod hrvatskom ili muslimanskom kontrolom. Glave su nam bukvalno bile u torbi.

DANI: Namjerno to govorite kako biste ih kompromitovali?

ŠEŠELJ: Govorim vam suve činjenice. Pogledajte, uostalom, knjige Tomislava Nikolića, pa će vam sve biti jasno. Ili moju knjigu sa transkriptima telefonskih razgovori vođenih početkom rata u BiH i snimljenih od strane muslimanske obaveštajne službe u kojima možete pročitati o čemu je Maja Gojković tih godina razgovarala sa Branislavom Grgurevićem Brnetom, četničkim vojvodom. Na kraju,ko je devedesetih bio na Jevrejskom groblju u Sarajevu, kod četničkog vojvode Slavka Aleksića? Pa, Aleksandar Vučić. Sa Jevrejskog groblja Vučića su kasnije odveli na Pale, da pomogne da se napravi srpska televizija.Kada se vratio u Beograd, Vučić se odmah učlanio u Srpsku radikalnu stranku I sa mnom posetio skoro sve frontove. I vi sada hoćete da me ti ljudi hapse?!

DANI: Neću ja, gospodine Šešelj; to hoće Hag. Koji, vidite, ne traži hapšenje Vaših bivših saradnika. Ne kažem da je to pravedno, ali...

ŠAŠELJ: Hag me je optužio ne zato što sam ratni zločinac, već zbog toga što nisam dozvoljavao da Srpsku radikalnu stranku preotmu zapadne obaveštajne službe koje su shvatile da radikali, kao ozbiljna politička snaga, lako mogu da u Srbiji preuzmu vlast.

DANI: U nedavnom intervju za bosansko-hercegovačku televiziju rekli ste da, za razliku od Hrvata, Sarajlije nisu nasjele na Vaše verbalne provokacije...

ŠEŠELJ: Naravno da nisu. Posle povratka ih Haga, Hrvati su se, kao somovi na udicu, uvatili na moje izjave. Tokom poslednje predsedničke kampanje, Ivu Josipovića sam, recimo, hvalio iz petnih žila, zbog čega je i izgubio. Situacija u Sarajevu je u tom smislu dosta drugačija, budući da tamo još možete naći ljude od uticaja koji me poznaju i koji znaju da sam svojevremeno imao sreću da i sam prođem njihovu čuvenu jalijašku školu marifetluka.

DANI:Ako su premijera Vučića, čovjeka koji je, kako kažete, zanatučio od četničkog vojvode Slavka Aleksića, Sarajlije dočekale kao "najvećeg državnika Balkana", znači li to da su i oni onda progutali neku udicu?

ŠEŠELJ: Kako ne razumete?! Sarajlije su Vučića na taj način dočekale svesne da će mu time naneti veliku političku štetu. Kao što sam ja lepo govorio o Ivi Josipoviću, tako su oni dočekali Vučića. Pa, ne mislite valjda da Sarajlije o Vučiću misle da je lep, drag i pametan?!

DANI: Premijeru Vučiću je ta posjeta donijela poene i u regionu i u EU.

ŠEŠELJ: Ali nije u Srbiji. Doduše, naši nekadašnji politički neprijatelji u Beogradu Vučiću danas čestitaju zbog posete Sarajevu; međutim, te će pohvale, u političkom smislu,Vučiću brzo doći glave.

DANI: Hoće li i Vama doći glave to što ste u već spomenutom intervjuu o Srebrenici govorili kao užasnom zločinu i sramoti srpskog naroda?

ŠEŠELJ: Neće. Poznajete li ijednog ozbiljnog Srbina koji se ne gnuša zločina u Srebrenici? Ko normalan može da opravda taj zločin?!

DANI:Vi to nikada niste činili?

ŠEŠELJ: Ja?! Nikada! Nećete naći ni jednu moju izjavu u tom smislu. Kao potpredsednik Vlade Srbije, 1998. taj sam zločin istraživao i prvi prozvao Ljubišu Bearu. Koji se onda, pre odlaska u Hag, javno na mene žalio...Baveći se temom Srebrenice, došao sam do podataka o tome ko je planirao taj zločin.

DANI: Ko ga je planirao?

ŠEŠELJ: Imate knjigu Ibrana Mustafića u kome je otkriveno da je američki predsednik Bil Klinton od Alije Izetbegovića tražio da se pobije pet hiljada muslimana kako bi SAD imao povod za NATO intervenciju u BiH. Što ozbiljno dovodi u sumnju zvaničnu verziju. Pretpostavljam da, među ljudima kojima je u tom ratu neko stradao ili ubijen, nije bilo teško pronaći izvršioce. Ipak,ostaje pitanje ko je organizator zločina. To sigurno nisu bili ni komandant Zvorničke, ni komandant Bratunačke brigade. Sve su, dakle, organizovali eksterni ljudi. Sa druge strane, s obzirom na to da se u Srebrenici dogodio strašan zločin koji je, pored svega ostalog, srpskom narodu naneo ogromnu štetu, mislim da je neophodno da se počinjeno delo precizno kvalifikuje.

DANI: Kako? Kao genocid?

ŠEŠELJ: Kakav genocid?! Srebrenica je klasični ratni zločin streljanja ratnih zarobljenika.

DANI:Što znači da u Srebrenici nisu ubijani civili?

ŠEŠELJ: Nisu. Kasnije su pronađeni ostaci tek jednog maloletnika.

DANI: Drago mi je da ste to tako lijepo razjasnili. Čovjek bi pomislio da niste slučajno, kao najmlađi doktor nauka u SFRJ, još 1979. odbranili doktorsku tezu na temu "Politička suština militarizma i fašizma".

ŠEŠELJ: Hoćete da kažete da sam fašista?

DANI: Onaj ko, recimo, prijeti da će Hrvate klati zarđalom kašikom, onaj ko...

ŠEŠELJ: Čekajte! U političkoj teoriji fašizam se definiše kao oblik totalitarizma. A to da li će neko nekoga klati ili neće nema veze sa fašizmom koji, doduše, jeste masovno ubijao ljude; ipak, fašizam nije fašizam samo po tome. Niti je to primarno.

DANI: Spomenute finese ste Radovanu Karadžiću i Ratku Mladiću objasnili u Hagu?

ŠEŠELJ: Sa Karadžićem nikada nisam bio u istom bloku, na istom spratu, pa nismo mogli ni razgovarati o bilo čemu. Viđali smo se tek usput: u vreme kada bismo primali posete ili ako bi nam se podudarili odlasci kod lekara. Ratko Mladić je, sa druge strane, u početku bio u istom bloku sa mnom, ali su ga, shvativši da sve više potpada pod moj uticaj, ubrzo prebacili u drugi. Ukapirali su da je Mladićevo prkosno držanje pred sudom rezultat mog uticaja.

DANI: Mladić je bio pod Vašim uticajem?

ŠEŠELJ: Svi su pod mojim uticajem. I vi ste pod mojim uticajem, je li tako?

DANI: Naravno... U kakvim ste odnosima bili sa ostalim zatvorenicima u Hagu?

ŠEŠELJ: Osim sa Veselinom Šljivančaninom koji je, kao i vi, nacionalno Crnogorac, sa svima ostalima sam uglavnom bio u korektnim odnosima. Od Mladena Naletilića Tute do Rasima Delića... Zatvor je, znate, prinudna zajednica gde čovek nije u prilici da bira društvo. Društvo su oni sa kojima vas smeste. Osim sa onima koji su, zarad nešto blaže kazne, prihvatali nagodbu Tužilaštva da lažno svedoče, nisam ulazio u sukob sa ostalim zatvorenicima.

DANI: Možemo li se za trenutak vratiti na Vaš doktorat?

ŠEŠELJ:Možete vi šta god hoćete... Evo, iako sam, posle odbranjene doktorske disertacije u Beogradu 1979, na Pravnom fakultetu u Sarajevu radio kao docent na predmetu Međunarodni odnosi, već 1981. sam, uhvativši asistenta Branka Miljuša da je plagirao doktorsku tezu, sebi na vrat navukao ozbiljne probleme. Tim pre što sam se istovremeno pobunio protiv bosansko-hercegovačke političke vrhuške, muslimanskih fundamentalista koji su krajem sedamdesetih i početkom osamdesetih pokušavali da promovišu novu veštačku muslimansku naciju. Kakva je, uostalom, i ova vaša crnogorska. Iako su svi student mahom bili na mojoj strani - odlične prijatelje imao sam kako među Srbima, tako i među Muslimanima i Hrvatima-odlukom opštinskog komiteta SK BiH najpre sam izbačen iz partije, a onda 1984. osuđen na osam godina robije. Ta je kazna na kraju smanjena na dvadeset i dva meseca, koja sam proveo u zatvoru u Zenici. Interesantno, političke probleme pravio sam još kao đak Prve gimnazije u Sarajevu...

DANI: Zašto? Š

EŠELJ: U četvrtom razredu sam, kao predsednik školskog komiteta omladine, na sednici Saveta gimnazije napao direktorku Blanku Popović, tvrdeći da je antisocijalistički element, da je perfidna i da laže. Što je bilo tačno.Ta žena odavno nije živa, ali nije važno. I sam ću uskoro umreti, pa šta?! Svejedno! Hoću da kažem da sam celog života bio buntovnik.

DANI: Kada ste govorili o bosansko-hercegovačkom političkom vrhu, na koga ste mislili? Kažu da su Srbi činili čak šezdeset procenata članova SK BiH.

ŠEŠELJ: Da, ali isti procenat zastupljenosti niste imali i u CK, koji, po nacionalnoj strukturi, nije odgovarao strukturi partije. Srbi u Bosni i Hercegovini iskreno su prihvatali i socijalizam i komunizam, iako u toj državi nisu bili ravnopravni.

DANI: Uprkos činjenici da su dvojica Srba - Đuro Pucar Stari i Rato Dugonjić - od 1945. suvereno vladali BiH?

ŠEŠELJ: Bila je to stara generacija komunista. I, samo da znate: većih komunističkih govna nije bilo od Srba komunista u BiH. Đuro Pucar je bio takav buzdovan, da to ne možete da verujete. To zna celo Sarajevo. O njemu su se decenijama pričali vicevi i anegdote. Sa druge strane, Rato Dugonjić i Cvijetin Mijatović su se takmičili ko će više zla naneti sopstvenom narodu.

DANI: Šta mislite o Miloradu Dodiku, koga ste nekada žestoko napadali?

ŠEŠELJ: Iako sam i dalje Dodikov politički protivnik, podržavam njegovu borbu za očuvanje RS, njegovo suprotstavljanje zapadnjačkoj samovolji i njegovu orijentaciju ka Rusiji. Svojevremeno sam bio i protiv Dejtonskog sporazuma, ali, kada je taj dokument potpisan, za mene je on značio rešenu stvar. Poštujem ga! Kao što ga poštuje i Milorad Dodik. Sa kojim, kažem, nisam nikakav politički saveznik, ali cenim tri navedene tačke njegove politike.

DANI: Je li tačno da ste, kao Bosanac, devedesetih godina zamalo postali prvi predsjednik Srpske demokratske stranke?

ŠEŠELJ: U Srbiji sam od 1986... Da sam ostao u Sarajevu, verovatno bih imao šansu. Ovako...I nisam Bosanac, već Srbin iz srca Srbije.

DANI: Nisam znala da ste sa Kosova.

ŠEŠELJ: Kakvog Kosova?! Rođen sam u Sarajevu, u porodilištu na Koševu. Što se pravite ludi?!

DANI: Sarajevo je srce Srbije?

ŠEŠELJ: Naravno. To je uvek bilo.

DANI: Vojislav Koštunica, koga su nazivali Šešeljem u fraku, kaže da je Kosovo srce Srbije.

ŠEŠELJ: Pustite vi kako su oni nazvali Koštunicu! Taj mi i onako nije ni do kolena.

DANI: Kakav odnos danas imate prema Sarajevu? Da li biste se, kao premijer Vučić, usudili da jednoga dana tamo odete?

ŠEŠELJ: Zašto da ne? Da imam pasoš, odmah bih otišao u Sarajevo, prošetao...Seo bih u kafanu hotela Evropa, u Park kafanu, u slastičarnu Egipat, u hotel Bristol i još neko od omiljenih mesta iz moje mladosti. Ako bih nekoga sreo, krenuo bih da se sa njim pozdravim. U slučaju da ne prihvati, produžio bih dalje. Možda bi mi tokom te šetnje neko nešto i dobacio, ali zar se to svakome od nas ne bi moglo dogoditi i u Beogradu?

DANI: Zašto biste uopšte išli u Sarajevo?

ŠEŠELJ: Da me želja mine.

DANI: Otišli biste i u Hrvatsku?

ŠEŠELJ: Ne bih. Doduše, tamo ću jednoga dana otići naoružan, na tenku. Da oslobodim Republiku Srpsku Krajinu. Otišao bih i u Crnu Goru, ali tek kada sa vlasti svrgnemo izdajnički režim Mila Đukanovića.