Stav

KRITIČNA MASA

Branko Dragaš

KRITIČNA MASA - Zašto pišem? Koji je smisao uopšte pisanja? Smisao je da se obrazuju građani. Samo obrazovani ljudi mogu da se pobune. Samo ljudi koji znaju, ne pristaju da budu robovi. Samo ljudi koji misle, žele da imaju slobodu. Moje pisanje oslobađa ljude zabluda. Predrasuda. Zasterelih shvatanja. Moje pisanje pokazuje put izbavljenja. Nemoj da mi dolaziš sa problemima, pokaži mi rešenja. Ne možemo da znamo rešenja, ako prethodno ne razmišljamo o njima. Ako ne polemišemo. Raspravljamo. Sukobljavamo se u mišljenju i biramo ona rešenja koja se najbolja. Najbolja ne za mene, tebe ili njega. Najbolja za našu zajednicu. Kada pišem, onda iznosim svoje ideje. Konkretna i operativna rešenja. Učim građane da me slede u razmišljanju. I da predlažu bolja rešenja. Bolje rešenje nije da pozivamo građane na krvavi obračun. To rade neodgovorni ljudi. Zamlate i kukavice.

Verbalni masturbatori, koji su dosadni sami sebi. Bolje rešenje je samo ona politička opcija, koja će nas bez krvi i stradanja da izvuče iz sadašnje propasti. Mojim javnim delovanjem tri decenije pokazujem koja su to rešenja. Zavedeni i izmanipulisani građani polako počinju da se bude. Sve veći broj ljudi čita i shvata o čemu pišem i govorim. Zašto je to tako sporo? Nije do mene. Sve što mogu uradio sam. Problem su građani, koji su povodljivi. Lakoverni su i nasedaju na slatkorečive obmane političkog ološa. Danas se nalazimo na prekretnici. Situacija je vrlo dramatična. Postoji velika opasnost krvave tragedije.Naši neprijatelji nas guraju u to. Neodgovorni pojedinci prizivaju nasilje. Ali, oni ne bi ginuli na ulicama. Oni bi nastavili da seru po društvenim mrežama. Dragi moji prijatelji, Gospodo drugovi, Svi vi koji pratite moj rad i koji me podržavate.

Molim vas, najljubaznije i najdobronamernije. BUDIMO PAMETNI! Ne smemo da gubimo živce i nasedamo na provokacije. Moramo da budemo strpljivi i mudri. Znam da je stanje neizdrživo. Znam da je mržnja prema političkom ološu ogromna. Znam da narod škrguće zubima. Znam da građani vape za pravdom. Znam da siromašni i opljačkani traže osvetu. Sve to možemo ostvariti samo ako stvorimo- KRITIČNU MASU! Treba nam kritična masa da menjamo Srbiju. Treba nam svaki čovek, koji je dobar, pošten, stručan i radan. Treba nam svaki građanin koji se nikada nije bavio politikom.Treba nam svaki državljanin Srbije, bez obzira gde trenutno živi, koji želi da pomogne državi Srbiji.

Danas moje tekstove čita preko sto hiljada ljudi. Preko sedamnaest hiljada ljudi me prati na FB. Ali, to nije dovoljno.To nije kritična masa koja nam treba.Potrebno je preko milion ljudi da čita. Potrebno je nekoliko stotina hiljada ljudi da prati. Ne prate oni mene, nego jednu novu političku ideju. Koja odgovara duhu novoga vremena. Političku ideju koja traži sledbenike da bi menjala društvo. Ne možemo ništa da uradimo ako nemamo kritičnu masu ljudi. Zato sam uporan u svom pisanju i nastupanju. Usmeravam podzemne bujice nezadovoljstva prema operativnim rešenjima.Razlažem sve što nije jasno. Polemišem sa svima koji razvodnjavaju probleme i koji nemaju rešenja. Oni koji nemaju rešenja mora da se sklone i da nas prate. Oni koji ne znaju da se organizuju neka slede one koji znaju da naprave organizaciju.Nema nam spasa bez otvorene, energične, jednostavne, stručne i poštene organizacije. Organizacije koja će nas dovesti do našeg cilja. Nije cilj, ponavljam, da Kurta zameni Murtu. Cilj je da nemamo više ni Kurte ni Murte. Oni nam više nisu potrebni.Oni su uzrok naše propasti.

Cilj naše pobune mora da bude - rušenje totalitarizma. Sistem moramo da promenimo. To je suština demokratizacije društva. Totalitarni sistem moramo da promenimo uvođenjem direktne demokratije. Ne trebaju nam više političari. Videli smo da su svi isti ološ. Nama trebaju jake građanske institucije. I ljudi koji se neće baviti politikom kao svojom profesijom.Nama trebaju ljudi koji će da budu moralne vertikale.Koji će svojim primerom da pokažu kakvom društvu stremimo. Zato je važno da ljudi koji sve ovo pokreću i koji se najviše danas eksponiraju prihvate da ne budu u politici. Znači, ne radim ovo zato što ja hoću da zamenim njih. Radim sve ovo jer volim Srbiju i Srbe.Volim sve građane Srbije i želi da im pomognem. Ne moram da budem u politici da bih koristan bio za društvo.Ovo je vrlo važno što iznosim. Presudno važno za sticanje izgubljenog poverenja. Ako ljudi, koji žele da izvrše preobražaj društva u Srbiji, sve to rade iz moralnih principa i ne traže nikakve političke funkcije, onda smo na putu da ostvarimo sve svoje zamisli. Radimo sve ovo jer ne možemo više da trpimo zulum političara. Za uspeh nam treba samo jedna stvar - KRITIČNA MASA!

Širite moje tekstove i moje političke i ekonomske ideje.Tako će nas biti sve više. Tako ćemo biti sve jači. Garancija da ćemo dobiti prave ljude na vlasti je da oni koji budu obavljali državne funkcije moraju da imaju bolje stručne reference i bolje ljudske kvalitete od svih nas, koji nećemo da se kandidujemo. Mi ćemo im pomagati. Mi ćemo ih kontrolisati. Građanima će polagati račune. Mesečno. I niko neće zloupotrebljavati javnu funkciju. Sve oči poniženih i opljačkanih će motriti na svaki njihov potez. Kritična masa nam treba! Kritična masa što pre!

STEVAN POPOV / 1947 - 2015 / - Legendarni pilot Stevan Popov je izvršio samoubistvo. Čovek koji je iz ratnog Sarajeva spasio 40.000 ljudi. Koji nije dozvolio 1992 u Švedskoj da njegov avion zarobe zbog sankcija. Brile iz Izbišta. Pilot ratne eskadrile iz filma „ SUTJESKA".

Na sahrani nije bilo nikoga iz državnog vrha Srbije. Oni ne vole heroje jer su kukavice.Ne vole legende jer su za života zaboravljeni.Ne vole odvažne jer su mekušci.Upoznao sam ga pre šet godina.Nazvao me je , predstavio se i pitao da se upoznamo.Našli smo se istog dana. Hteo je da mi pruži podršku na svemu što radim i na hrabrosti. Prekinuo sam ga.O hrabrosti u njegovom prisustvu ne želim da govorim.Za sve što je uradio imao sam veliko divljenje.On je bio moj junak iz filma.Tako je i izgledao.Viđali smo se s vremana na vreme.Više smo se čuli.On je mene zvao da komentariše moje tekstove.Bio je nezadovoljan kako su se JAT i država poneli prema njemu.U jednom razgovoru u mojoj kancelariji, rekao sam mu da volim magare. Odrastao sam uz dvoje magaradi. Crni i Vida. Moja dva najbolja druga iz detinjstva. Stevan se nasmejo od srca. I ispričao mi o svom magaretu.Sve se dešavalo na snimanju filma „ SUTJESKA".„ Dosnimavali smo neke kadrove. Bilo je vrlo zanimljivo.Bio sam smešten u mostarskoj kasarni. Jednoga dana, vidim pirotehničar stavlja eksploziv magaretu oko trbuha. Šta je ovo? Priđem malo bliže. Imam šta da vidim. Magare na prelazu reke treba da odleti u vazduh.Zamislili snimatelj i pirotehničar da dignu jadno magare u vazduh. Hoće da dobiju autentičan kadar.Ja poludim!Ne dam magare!Otmem ti ja ono magare. Magare je moje! Vičem iz sve glasa. Ne dam moje magare!Oni ljuti na mene. A ja, tvrdoglav kao magare.Nađem neki ular, vežem ga i pođemo prema kasarni .Ja i magare.Išli smo jedno desetak kilometara. Dođemo na ulaz kasarne, stražar me ne pušta.Kaže, ti možeš, magare ne može.Molim i kumim ga, on mi ne da.Magare neće da pusti u kasarnu. Stanem kraj kapije, šta da radim? Neću da vratim magare, makar umro ovde na kapiji. Ako ga pustim, možda će ga opet pronaći.Gledam ono magare, gleda magare mene.Lepo magare!Tople oči!Pametno magare!Kome da ga dam?Nikoga ne poznajem van kasarne.Odem od stražara. Pravim se da sam odustao.Setim se da ima na žičanoj ogradi neka rupa.Tuda je vojska krišom bežala u grad. Nađem ti ja onu rupu, provučemo se ja i magare.Uđemo u kasarnu.Smestim magare iza zgrade gde sam spavao. I tako smo se ja i magare družili. Zavoleo ja njega, zavoleo on mene. Završilo se snimanje filma. Iz više komande stigla naredba da se vratim. Spakujem se. Šta ću sa magaretom?Ne mogu drugara da ostavim. Imao sam folksvagena. Otvorim vrata da ubacim magare u kola.Magare pametno, pomaže mi da se nekako smesti.Vidi i on da moramo da se snađemo.Guraj vamo, guraj tamo.Ne ide.Ne mogu da ga smestim.Nema mesta.Veliko magare.Šta ću sad? Odem na železničku stanicu.Hoću da ga transportujem vozom.Može.Odlično, obradujem se ja. Magare maše radosno ušima.Ali, kaže železničar, moraš da zakupiš vagon.Čitav vagon? Ne možemo ja i magare u kupe?Ne može. Magare ne može u putnički voz.Zašto ne može? Ovo je moje magare.Uredno i čisto. Vaspitano magare.Kulturno magare.Ne može.Neće da njače. Biće tiho. Pusti nas da putujemo zajedno.Neće nikom smetati u kupeu. Evo, obećavam!

Ne može! Molio sam ga i preklinjao. Ne vredi. Koliko košta zakup vagona? Reče neku veliku cifru. Nemam para da platim. Šta da radim? Vratim se u kasarnu. Nađem nekog oficira. Zamolim ga da mi sačuva neko vreme magare. Samo da se snađem i vratiću se po njega. On pristane.Tražio sam da se zakune da će čuvati magare.On se zakune. Gledam ja magare, gleda ono mene.Kažem mu da moram da idem.Viša komanda me zove.Magare maše repom.Obećavam mu da ću se vratiti.Samo da sredim sve oko njegovog puta i novog smeštaja.Magare klima glavom.Zagrlim ga i poljubim.Suze mi same pođoše. Magare striže ušima.Pođem.Ne smem da se okrenem. Čini mi se da će mi srce prepući. Uđem u kola. Kada sam zašao za ulicu, čujem kako magare njače.Nagarim gas iz sve snage. Samo da ga ne čujem.

Posle mesec dana vratim se u mostarsku kasarnu po magare. Dođem tamo. Srce kuca da iskoči.Tražim moje magare.Nema mog magarete.Šta je sad ovo?Nađem onoga oficira.Gde je moje magare?Pobeglo?Kako pobeglo?Eto, pobeglo. Hteo sam da svisnem od bola.Tužan, vratim se nazad.Nikada neću zaboraviti tople oči mog drugara. Ljudske oči. Stevane, legendo! Nikada te nećemo zaboraviti.Hvala ti za sve ljude koje si spasio.Hvala ti za jednu devojku što je doletela.Hvala ti za ovu priču o magaretu. Magaretu sa toplim, ljudskim očima.Neka ti je večna slava!

PAPA I VLADIKA - Papa je bio u Sarajevu. Lepo. Dočekali su ga svi srdačno. Lepo. Dočekali ga sve konfesije. Opet, lepo. Bio i naš vladika Grigorije. Baš lepo. Pozdravili ga domaćini. Lepo. Pozdravio ga je i svećenik banjalučke biskupije. Velečasni Zvonimir Matijević. Koji je izrekao svoje svedočenje. Kako su ga srpski vojnici uhvatli u aprilu 1992. I kakvu je golgotu prošao u Kninu. To nije lepo. Nije lepo što je velečasni uhapšen i što je prošao golgotu.To je velika sramota za srpsku vojsku. One koji su to uradili treba strogo kazniti. Javnost treba da sazna njihova imena.

Ne sme da se zaboravi. Ali, nije lepo da velečasni to priča papi. Nije ni mesto ni vreme. Pošto je velečasni to ispričao namerno, onda je to propaganda. Namera je da se Srbi prikažu kao zlikovci i ubice. Svećenik je svedok njihovog zla.Velečasni je poentirao. Tačno onako kako je isplanirano.Neka svetska javnost čuje. E, to nije lepo.Papi se obratio i vladika zahumsko-hercegovački i primorski Grigorije. Vladika je papu nazvao prorokom. Papa prorok?!? Vladika pravoslavne crkve to tvrdi. I kaže da je to dobro i za pravoslavnu crkvu.

Vladika ništa ne reče na svedočenje velečasnog. Pravio se da se ništa nije dogodilo. To nije lepo.Vladika je morao da opomene velečasnog. Morao je da mu kaže da to nije lepo što je zloupotrebio posetu pape. Mogao je da kaže da on može na hiljade slučajeva zlostavljana Srba da navede. Zlostavljanja koja su završena ubistvima Srba.Velečasni je, na sreću, izbegao tragediju.Vladika Grigorije je ćutao. Ćutao je namerno. Citirao je Andrića o mržnji.A mržnja se pokazala pred njim.Vladika ćuti jer kalkuliše. Pravi kombinacije. Za sebe. Kandidat za patrijarha računa dugoročno. Trebaće mu pomoć da se domogne trona. Vladika računa na pomoć pape. Patrijarh ništa nije rekao. Dani prolaze. Ni Sinod ništa nije rekao. Svi ćute. To nije lepo. Papa je bio i otišao. Šestog juna 2015. Tri šestice. Namerno ili slučajno?Pape ništa ne rade slučajno.Vatikan je uspešna korporacija. Dve hiljade godina vodi se uspešna politika.