Kriminal

Tajni i nepostojeći ugovori Aleksandra Vučića: veleizdajnički poslovi uveli Srbiju u još dublje dužničko ropstvo

Zbog ovakvog vođe, narod kosti glođe

Svi tajni ugovori koje je Vlada Aleksandra Vučića potpisala sa stranim "investitorima" poslednjih tri godine, koštaće Srbiju nekoliko milijardi evra! Skoro sve što su za to vreme on i njegovi saučesnici potpisali, nosi oznaku najstrože tajne! Svedočanstva o tajnim ugovorima, nepostojećim ugovorima, "neposrednim pogodbama", Vučićevim "ličnim garancijama" i svim drugim kriminalnim poslovima odlazećeg vođe, mogu se naći u Železari Smederevo, Fijatu, Aerodromu Beograd, Air Srbiji, "Beogradu na vodi"...

Milan Malenović

Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić još u martu 2014. je naveo da Ustav Srbije u članu 51. stav 2. jemči pravo na pristup podacima koji su u posedu vlasti, koje može biti ograničeno samo izuzetno i "ako je to neophodno u demokratskom društvu radi zaštite od ozbiljne povrede pretežnijeg interesa zasnovanog na Ustavu i zakonu". Odredbe ugovora sa subjektima iz inostranstva kojima se predviđa da su doslovno sve informacije o pravnim poslovima na koje se odnose poverljive i da naša javnost nijednu informaciju ne može dobiti bez dozvole stranog partnera, očigledno su suprotne odredbama Ustava i zakona, smatra Šabić.

Po Zakonu o obligacionim odnosima ugovori ili delovi ugovora koji su nezakoniti su ništavni i ne mogu da proizvode pravno dejstvo. Zbog toga je obrazloženje Aleksandra Vučića iz leta 2014. kako ne sme da objavi ugovore sa "Fiatom" i još nekim kompanijama, jer za tako nešto nema saglasnost stranih partnera, sračunato da obmane pravno neuki deo javnosti.

Uprkos ovako jasnom stavu Šabića od pre više od godinu dana, Vlada Srbije je kao najvišu državnu tajnu proglasila ugovor sa preduzećem "HPK Engineering", tačnije njegovim predstavnikom u Srbiji "HPK Management" d.o.o. iz Beograda u vezi upravljanja "Železarom Smederevo" d.o.o.

Ugovor je potpisan u martu mesecu, strani partner je već nekoliko dana kasnije imenovao svoje članove menadžmenta, a da javnost ni do danas nije saznala šta konkretno stoji u pomenutom ugovoru.

Početkom juna Vlada je i pismeno obavestila politički pokret "Dosta je bilo" da ne može da mu dostavi na uvid ugovor u vezi poslovno-tehničke saradnje sa "HPK Management"-om, jer isti nije od javnog značaja?!? Poreski obveznici u Srbiji belosvetske mešetare, koji su samo za ovu priliku proglašeni stručnjacima, godišnje plaćaju preko četiri miliona evra, tačnije 340.000 evra mesečno, a nemaju interesa da saznaju šta su konkretna prava i obaveze ovih osoba?!?

Kako su regulisani budući odnosi menadžmenta i državnih preduzeća čije usluge koristi Železara, poput „Železnica Srbije", „Srbijagasa", EPS-a i drugih, takođe je nepoznanica. Ne zna se ni da li i koliki procenat provizije "HPK Engineering", odnosno njegova ćerka-firma u Srbiji dobija od kasnije privatizacije preduzeća koje danas vodi.

Tajna komisija Vlade i tajni ugovori

Prošlog leta javnost je bila upoznata sa Okvirnim ugovorom sa "Etihadom" iz koga se jasno vidi kako će detalji biti regulisani aneksima. Ti aneksi, ako su i potpisivani, javnosti nikada nisu prikazani.

Bivši ministar privrede Saša Radulović je krajem avgusta prošle godine upozorio javnost kako postoji čak pet ključnih ugovora zaključenih sa "Etihadom", a da je jedan od najvažnijih i dalje tajan. Radi se o ugovoru o uslugama, kojim "Air Serbia" plaća "Etihadu" za usluge menadžmenta. Iako je prvobitno bilo rečeno kako će "Etihad" postavljati i plaćati menadžment, očigledno je da Arapi imaju obavezu imenovanja, a Srbi obavezu plaćanja menadžera. To plaćanje se vrši kroz oprost dugova Aerodromu "Nikola Tesla".

Prošlu godinu, "Air Serbia" je završila sa profitom od 2,7 miliona evra. Tajna uspeha krije se upravo u onom ugovoru za koji Radulović tvrdi da još uvek nije objavljen.

Komisija za kontrolu državne pomoći formirana je 2010. godine i direktno je podređena Vladi, iako se formalno nalazi u sastavu Ministarstva finansija.

Komisija je 21. februara 2014. odobrila državnu pomoć "Air Serbia", a novac je isplaćen još ranije, po nalogu Kabineta predsednika Vlade, što je nezakonito. Naknadnim odobrenjem od strane Komisije ništa se u tom pogledu nije promenilo, jer ni ona ne može sama da odobrava bilo kakva sredstva, već to čini isključivo Vlada Republike Srbije.

Na preporuku pomenute Komisije, Vlada Srbije je na sednici 11. decembra 2014. godine, utvrdila Nacrt sporazuma o otpustu duga između Aerodrom "Nikola Tesla" A.D. i "Air Serbia" A.D. kojim je aerodromu preporučeno da otpiše dug nacionalnoj aviokompaniji od 1.517.334.583,42 dinara (oko 17 miliona dolara po kursu na dan fakturisanja).

Da li je moguće da devetomesečni troškovi menadžmenta iznose 17 miliona dolara, odnosno skoro dva miliona dolara mesečno?!? Oprošteni dug, uzgred, predstavlja skoro polovinu iskazane dobitii Aerodroma u 2014. godini, koja je iznosila 27.034.163 evra.

Aleksandar Vučić i njegovi ministri imaju poseban odnos prema partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a njima, izgleda, šerijat ne dozvoljava da potpisuju javno dostupne ugovore. Među morem tajnih ugovora, memoranduma o razumevanju i pismima o namerama najviše je onih potpisanih sa partnerima iz pomenute zalivske zemlje.

Pored za sada neutvrđenog broja od javnosti sklonjenih ugovora sa "Etihadom", postoji i najmanje jedan skriveni sporazum, potpisan sa preduzećem "Amplex Emirates" LLC iz Abu Dabija.

Sve prevara do prevare

Posle niza tendera za nabavku brojila za struju, koji su svi od reda imali za cilj pljačku državnog budžeta, Vlada je donela solomonsko rešenje i od izvesnog vremena vlasnici novih objekata koji bi da kupe potrebno im brojilo to moraju sami da čine kod nekog od preduzeća koja za to imaju dozvolu. Međutim, najveći broj postojećih, ugrađenih brojila je zastareo, pa je neophodna njihova hitna zamena, a što bi bio posao za EPS.

Direktor EPS-a Aleksandar Obradović je marta 2014. godine rekao kako se nazire rešenje problema u dogovoru sa partnerima iz UAE. Ubrzo posle te izjaveVlada je na svojoj sednici 14. februara 2014. donela zaključak kojim je prihvatila Izveštaj o potpisivanju Memoranduma o razumevanju između JP "Elektroprivreda Srbije" i "Amplex Emirates" LLC-a iz Abu Dabija. U tački 9.1 Memoranduma strane potpisnice su se obavezale da neće objaviti ni jedan detalj ugovaranja niti transakcije.

Na istoj konferenciji za štampu kada je objavljen deo tajnih ugovora sa "Etihadom", a na dan kada je iz Emirata stigao kredit od milijardu dolara namenjenih stabilizaciji srpskog budžeta, Aleksandar Vučić je 14. avgusta 2014. predstavio i ugovor sa preduzećem "Al Rawafed" iz UAE.

Arapski partner trebalo bi da ulaži 140,5 miliona evra, država Srbija ostaje vlasnik 20 odsto zajedničkog preduzeća u koje ne investira ništa, a koje će raspolagati sa 10.500 hektara najplodnije zemlje u Vojvodini.

Posle se to malo razvodnilo, pa je ministar Dušan Vujović objasnio kako je "Rawafed" u obavezi da pomenuti novac investira u roku od četiri godine. Vujović je pri potpisivanju ugovora istakao da je postignuta cena od 5.000 evra za hektar.

Konačnom analizom ugovora koji je Vučić objavio u avgustu 2014. vidi se da je kompletna imovina četiri nekadašnja državna preduzeća prodata za 22 miliona evra, a da je "Rawafed" u obavezi da investira 140 miliona evra. Za sada od pomenutih investicija nema ništa. Nekadašnji ministar Radulović tvrdi kako se ne radi ni o kakvoj investiciji, već o kreditu u visini od 115 miliona evra.

Iza glavnog ugovora, koji je prikazan javnosti, krije se još uvek u tajnosti čuvan ugovor kojim Srbija za potrebe agrara dobija kredit pod povoljnim uslovima, a ovaj zajam će biti tretiran kao ulaganje "Rawafeda" u zajedničko preduzeće.

Kako je u aprilu ove godine objavljeno, čak jedna trećina Arapima datog zemljišta je ostala neobrađena, odnosno preko 3.000 hektara je ostalo neobrađeno. Očigledna je namera "Rawafeda" da reinvestiranjem prihoda iz tekuće proizvodnje fingira investicije koje je neko u Vladi već pokupio i stavio u svoj džep. Koliko je uspelo da se sazna u prvoj godini poslovanja "Rawafed" je od najavljenih 35 miliona evra uložio samo četiri miliona evra, pa ni za tu investiciju ne postoje nikakvi dokazi, već samo usmena izjava!?!

Prema podacima zabeleženim u Agenciji za privredne registre, preduzeće "Al Rawafed Srbija" d.o.o. iz Beograda, raspolaže osnivačkim kapitalom od 10 miliona dinara, od kojih je osam miliona uplatio "Al Rawafed International Investment" LLC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Interesantno je da isti osnivački kapital ima i "HPK Management" kome je Vučićeva Vlada prepustila "Železaru Smederevo".

Siniša Mali, aktuelni gradonačelnik Beograda, tvrdi kako su svi ugovori vezani za projekat "Beograd na vodi" javni, ali je to daleko od istine. Kako tvrde upućeni, apsolutno sve se dogovara u trouglu koji čine Siniša Mali, Malađan Dinkić i jedan strani advokat koji zastupa arapske "investitore".

Krajem aprila u Beogradu je potpisan ugovor između Vlade Srbije i "Belgrade Waterfront Capital Investment" LLC iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, čiji je vlasnik "Eagle Hills". Tim ugovorom je precizirano da će srpska strana imati udeo od 32 odsto, a partner iz Emirata od 68 odsto u projektu "Beograd na vodi".

Za finansiranje projekta "Beograd na vodi" arapska kompanija će obezbediti 300 miliona evra - 150 miliona evra u formi kapitala, uz dodatnih 150 miliona zajma u formi pozjamice osnivača. Problem je u tome što se pojam "pozajmica osnivača" odnosi na osnivača nekog privrednog društva, a ne projekta.

Srbija je osnovala preduzeće "Beograd na vodi" d.o.o. To preduzeće, koje je 100 odsto u vlasništvu Republike, nalazi se na adresi Karađorđeva 48, ima osnivački kapital od milion dinara, a direktor mu je Aleksandar Trifunović. Ovde, dakle, Arapi nisu osnivači, pa ne mogu ni da daju "pozajmicu osnivača"!

"Belgrade Waterfront Capital Investment" LLC u Beogradu poseduje 100 odsto vlasništva preduzeća "Eagle Hills Properties" d.o.o. sa sedištem u privatnom stanu u Siminoj 18 u Beogradu. Osnivački kapital je skromnih 100 dinara, a direktor je Mohammad Salman Sajid iz Singapura. Ovde bi Arapi mogli da daju „pozajmicu osnivača", ali od toga Srbija nema vajde, jer ona u tom preduzeću nema udela.

Ostaje pitanje: ko će i kako da finansira izgradnju „Beograda na vodi"? Za sada ne postoji ni jedno zajedničko preduzeće u kome srpska strana ima 32 odsto vlasništva, a ostatak "Belgrade Waterfront Capital Investment" ili neka njegova ćerka-firma!

Da Siniša Mali laže, kao uostalom i ostali funkcioneri SNS-a, kako je sve u vezi projekta "Beograd na vodi" javno i transparentno, vidi se i iz toga kako su "Železnice Srbije" odbile da otkriju koliko ih je do sada koštala priprema terena za pomenuti projekat, kao i odakle će se to finansirati. Ovo javno preduzeće koristi 95 odsto zemljišta na kome će nići "Beograd na vodi", a samo za raseljavanje železničkih objekata Vlada RS mora da plati 90 miliona evra, dok će još 40 miliona evra biti plaćeno za eksproprijaciju objekata i zemljišta u privatnom vlasništvu. Koliko će nas koštati proširenje i poboljšanje infrastrukture, niko nije ni pokušao da izračuna i saopšti javnosti.

A 1. "Mali ugovori", a veliki milioni

Kada se pogledaju sve stotine miliona, pa i milijarde evra koje je država tajnim ugovorima poklonila stranim kompanijama, gotovo bezazleno deluje slučaj iz Vrnjačke Banje kojim je za nešto otišao "samo" 133.747,31 evro, ali odlično ilustruje kako se i na lokalnom nivou krade na sve strane i to preko tajnih ugovora.

"Koalicija za nadzor javnih finansija" zatražila je od bolnice "Merkur", koja je u državnom vlasništvu, na uvid ugovor sa privatnim preduzećem "Contrast Studios" d.o.o. iz Beograda kojim je pomenutom preduzeću dato 12.161.262,08 dinara. Iz bolnice je 24. februara 2015. stigao odgovor kako je tačno da je postojao ugovor između bolnice "Merkur" i "Contrasta", ali da su se ugovorne strane dogovorile kako isti neće biti dostupan javnosti ni posle njegovog isteka.

Vlasnici "Contrast"-a, osnovanog 2005. sa kapitalom od samo 20.489,28 dinara, su: Predrag Jočić, Jelena Bajić - Jočić i Nedeljko Bajić.

Preduzeće je postalo poznato kao producent televizijskih serija "Selo gori, a baba se češlja" i "Ravna gora". Vođa ovog opasnog porodičnog čopora, glumac i režimski mešetar, Radoš Bajić, počeo je ovaj svoj "biznis" milionima koje mu je uplatio pokojni Aleksandar Tijanić sa računa RTS-a (iz džepova svih građana Srbije). Direktor "Merkur"-a je dr mr. Dejan Stanojević. Sličan "biznis" ima i porodični čopor Mirka Alvirovića i njegove "grupe SAT" sa RTS-om.