Tabloid istražuje

Šta sadrži ugovor vlade Srbije sa kineskom Hestil Grupom

Glava šećera

Ugovor Vlade Srbije o prodaji 98 imovinskih celina kineskom partneru Hestil od 18.04.2016. godine ne sadrži ništa novo što svaki ugovor o prodaji nepokretnih i pokretnih stvari ne bi sadržao. Ugovorom je predviđeno da kineski partner za 46 miliona evra preuzme tih 98 imovinskih celina, koje sadrže: zalihe, pokretnu imovinu i zemljište 417 ha u Smederevu, 73 ha u Kučevu i 7 ha u Šapcu i objekte i postrojenja za proizvodnju čelika, proizvodnju u toploj i hladnoj valjaonici u Smederevu i pogon belih limova u Šapcu, kao i pogon krečane u Kučevu

Miodrag K. Skulić

Ugovor je sastavljen na 1.130 stranica od kojih ugovorne klauzule na oko 130 stranica, na srpskom engleskom i kineskom jeziku, i specifikacije zaliha, opreme, građevinskih objekata i katastarskih parcela na oko hiljadu stranica, na engleskom jeziku.

Sada ćemo ukazati na četiri bitne činjenice izvedene iz teksta ovog ugovora, koja Vlada označava kao ugovor decenije: prva, nema nikakvih ugovornih klauzula u pogledu obaveze održavanja kapaciteta, broja zaposlenih i vremena trajanja ugovora, jer ta materija nije tretirana, obzirom da i sam ugovor nosi naziv „Ugovor o kupoprodaji".

Druga, ukupna vrednost zaliha sirovina, proizvodnje u toku i gotovih proizvoda procenjena je na nešto više od 34 miliona evra, a zemljište, objekti, postrojenja i oprema na 57,3 miliona evra. Tih 91,3 miliona evra plaćeno je upola cene tj. 46 miliona evra. Razumnije bi bilo da su zalihe plaćene 88 odsto od njihove tržišne vrednosti, dakle, uz popust od maksimum 12 odsto, a ne 50 odsto, pa proizlazi da smo za zalihe dobili 30 miliona evra, a za opremu, objekte, postrojenja i zemljište samo 16 miliona evra, ili 28 odsto njihove procenjene vrednosti.

Treća, na strani 688 ugovora i uz njega datih specifikacija, naša strana je priložila saglasnosti poverilaca, da su saglasni da se proda ovih 98 imovinskih celina. Iz tih saglasnosti jasno se pokazuje da je dug Železare Smederevo narastao na pola milijarde evra i da se sastoji iz sledećih potraživanja: Fond za razvoj R.S., 30,11 milijardi dinara, ili 245 miliona evra, Republika Srbija 2,75 milijardi dinara, ili 22 miliona evra, šest banaka uz garanciju države 119 milion evra, Srbijagas 38 miliona evra, Elektroprivreda 29 miliona evra, Železnice Srbije 6 miliona evra, Uprava carina i Agencija za osiguranje depozita 3 miliona evra, a ostali manji poverioci 20 miliona evra. Ukupno ovi iznosi dostigli su 482 miliona evra!

Sa obavezama prema porezima i komunalijama procenjuje se da su dosadašnje obaveze dostigle 500 miliona evra i da će za prvih šest meseci ove godine, dok se još definitivno ne preda Železare biti još 50 miliona evra.

Četvrto, poznato je da je HPK Inženjering iz Holandije 21.03.2015. godine preuzeo Železaru po ugovoru o upravljanju, a da je američki JU STIL napustio Železaru 30. janara 2012. godine, posle skoro deset godina vlasništva nad Železarom Smederevo.

Sada se postavlja centralno pitanje: dug od pola milijarde evra, nastao je, a još 60 miliona evra biće u ovih prvih šest meseci. Sve to plaća Republika Srbija i njeni poreski obveznici, ali je, pak, vrlo bitno koliko je od toga gubitka ostvarila Republika Srbija, kada je samostalno upravljala Železarom, a koliko HPK Inženjering, mada i jedno i drugo mi snosimo. Ali, Vlada mora saopštiti koliko je po ugovoru o upravljanju isplaćen taj holandski inženjering i kako je taj ugovor glasio.

U toku je ''razmena vatre'' i teških reči između ministra privrede Sertić i doskorašnjeg menadžera Petera Kamaraša, koji se međusobno optužuju za teške malverzacije i milionske pronevere oko Železare!

Loš nam je Ugovor sa Fiatom. Pogrešan nam je Ugovor sa HPK Inženjeringom. Da li nam je pogrešan Ugovor i sa Beogradom na vodi i Ugovor sa Kinezima za Železaru Smederevo?