Natrag
Ekonomija
Šta stoji iza Vučićevih lažnih obećanja o "povećanju" penzija i plata i "nezamislivo visokom" budžetskom deficitu (1)
Prodaja magle i kupovina vremena
Nedavno je odlazeći predsednik Vlade izjavio u vezi penzija i plata: "Imaćemo najveće penzije nego ikada", i dodao: "Suficit budžeta je nezamislivo visok, kao u zemlji čuda". Takva obećanja papagajski i dalje ponavljaju Vulin, Dačić, Mihajlović, Brnabić i ostali iz njegovog tima klimoglavaca. To je ta lažna slika naše stvarnosti, a Vođina obećanja su bez stvarnog utemeljenja u privredi i finansijama. Analizu ružne ekonomske realnosti sa kojom Vučić ne može da se suoči, napravio je naš ugledni ekonomista prof. dr Slobidan Komazec koji Magazin Tabloid objavljuje u dva nastavka
Prof. dr Slobodan Komazec
Jedna od osnovnih funkcija kreativne i odgovorne naučne misli je kritička analiza stvarnosti, ukazivanje na slabosti, uz davanje boljih društvenih i naučno vrednih rešenja - za opšte dobro i napredak. Kritički pristup je i upozorenje na greške koje čine političari na vlasti u izboru modela razvoja i mera makroekonomske politike i posledica pogrešnih politika, mera i instrumenata. Ignorisanje prave dijagnoze stvarnog stanja privrede i društva dovodi do čitavog niza pogrešnih i pogubnih poteza i posledica.
Svakom je ko se ozbiljnije bavi ekonomijom i finansijama, postalo jasno da je primenjeni neoliberalni i monetarni model doživeo svoj potpuni slom. Nalazimo se već punu deceniju u dubokoj realnoj, finansijskoj, socijalnoj i moralnoj krizi - koja se samo produbljuje i produžava. Nastao je pravi šok kapitalističke katastrofe preko modela privatizacije i "restrukturisanja".
Krizu i finansijski slom privrede prati i kriza institucija države. Stranke na vlasti ne vide i ne nude izlaz iz krize sa svojim brojnim parcijalnim "reformama". Sve se bave sobom, uz velika, nikada ostvarena obećanja naciji. Uvedena je varijanta divljačkog i pljačkaškog kapitalizma.
Političari uglavnom štite interese najbogatijih, a demagoški se trude da velikim obećanjima zavedu mase i osvoje vlast i sinekure u javnim preduzećima - koja doslovno uništavaju i dodatno pljačkaju.
Postojeća vlast nastavlja poguban model "razvoja" i makroekonomske politike, koja produbljava privrednu krizu, a naciju uvodi u odricanja, pad potrošnje, "prisilnu štednju" i gotovo beznađe za najveći deo stanovništva.
Krizni i deflacioni model je pogrešan, uništava privredu i stvara ogromnu nezaposlenost, ogromno socijalno raslojavanje, antagonizuje nacije, uz ogroman rast neproizvodne partijske birokratije. Formirana je partijsko-birokratska država i potpuno otuđeni sloj političara od naroda. Sve poluge razvoja i socijalne politike preuzimaju nosioci stranog finansijskog kapitala i poslušni političari - koji nekritički provode pogubne sugestije stranih institucija i interesa, koji su puni hvale za provedene "uspešne privredne reforme".
Gde su nas dovele dosadašnje strukture na vlasti u poslednjim godinama "vrlo uspešnog i dinamičnog razvoja" s kojim ćemo postati "lider u regionu, "država kao uzor drugima"?
Kriza traje već osam godina. Privredni rast je i pored velikog priliva kapitala kroz zaduživanje, direktne investicije i dr. vrlo nizak, spor i trom, s godinama prave implozije (negativne stope) razvoja. Iz ovog lavirinta vlada ne vidi izlaz. Friziranjem podataka ne ispravlja se stvarnost. Treba do temelja otkriti dramatično stanje države, privrede i nacije i faktore krize. Ovo iz razloga što su ekonomski i finansijski sistem u stadijumu sloma i izvesnog bankrota.
Dakle, teorija i politika deregulisanih tržišta i isključivog oslonca na strani kapital, obaranje domaće potrošnje i tražnje u cilju urednog servisiranja spoljnih dugova (neoliberalni model) doživeli su potpuni slom u svim privredama u kojima su se primenjivali. Ekonomska šok-terapija i fundamentalistička doktrina u interesu stranog finansijskog i bankarskog kapitala je do kraja ogoljena. Srušen je mit neoliberalnog kapitalizma.
Da li je moguće povećati plate i penzije, kako se to najavljuje nakon ocene stvarne situacije u septembru ove godine, kada se sagleda stanje budžeta i nacionalne ekonomije. U međuvremenu Svetska banka je dala "tri dobre vesti za Srbiju", jer je "zaposlenost tokom prošle godine porasla za 7,2%, privredni rast se dramatično ubrzao, a javni dug smanjio". Stoga se mora poći od dinamike i kvaliteta rasta i tzv. "osemenjavanja" i održavanja dinamičnog rasta, da bi se moglo govoriti o povećanju plata i penzija.
Stagnacija i spor rast
Vlada je impresionirana sopstvenim ekonomskim i finansijskim rezultatima, a posebno se ističe velika podrška i pohvale međunarodnih finansijskih institucija (MMF, Svetske banke i sl.). Čak se tvrdi da su "rezultati iznad svih očekivanja", a u 2016. su "najbolji u poslednjih 25 godina" (RZS).
Dinamika ekonomskog rasta ne daje osnova za takvo ushićenje i samozavaravanje. Realna stopa rasta u 2016. je 2,7%, što je za visoko-razvijene privrede zaista visoka stopa i prirast (povećanje) BDP. Ali je to niska stopa i spor ekonomski rast za privrede sa niskim BDP i niskom bazom.
U periodu od pet poslednjih godina prosečna stopa rasta je 0,7%, što je sa Hrvatskom najniža u regionu.
Od 2001-2009. prosečna stopa rasta je bila 5,9%, a ako se uključi i katastrofalni period 2009-2012. to je 3,7%. Gledajući BDP po glavi stanovnika, Srbija je na dnu regiona (samo su Albanija i BiH niže).
Bez obzira na nastalu krizu, rast BDP je tada bio znatno brži od novije faze razvoja 2012-2016. godine. Istina, takav rast zasnovan na domaćoj potrošnji, uvozu i velikoj spoljnoj zaduženosti nije se mogao održati dugoročno, a doveo je do eksplozivnog rasta spoljnog i javnog duga. U periodu ove krize privredni rast je vrlo nestabilan, oscilatoran i neuravnotežen - sa velikim godišnjim kolebanjima stope rasta.
Oscilatoran ekonomski rast u krizi u procentima
Neki autori su takva makrokretanja nazvali "statistika ekonomskog sunovrata". Ekonomija i razvoj su u pravoj turbulenciji s velikom neizvesnošću za buduća kretanja. Uništavanje domaće proizvodnje i privrede je evidentno. Katastrofalni su ekonomski, finansijski i socijalni rezultati.
Odvojili smo dva karakteristična potperioda u novijem razvoju i to period 2008-2012. i 2012-2016. godina.
U periodu 2012-2016. u godinama pada bruto proizvoda (2012, 2014, 2015) to dostiže 3.208 miliona evra, a u godinama rasta bruto domaćeg proizvoda (2013 i 2016) to iznosi 3.202 miliona evra. To znači da u poslednjih pet godina nema povećanja nacionalnog bogatstva. Stvarni rast bruto domaćeg proizvoda ne postoji. U periodu 2008-2012. godina, ako se računaju godine rasta BDP (2008, 2011) i godine pada BDP (2009, 2010 i 2012) tada ukupan rast BDP iznosi 2.141 milion evra. Ovo najviše zahvaljujući rastu BDP u 2008. i 2011. godini. Komparativna analiza brzine ekonomskog rasta u Srbiji i državama u okruženju u poslednjih pet godina pokazuje sledeće odnose:
Prosečna stopa rasta privrede Srbije u navedenom periodu iznosi 0,7%, što je zajedno sa Hrvatskom najniža stopa u regionu, čak i u odnosu na države evro-zone koja je u recesiji niz godina. Interesantno je navesti brojne makro-indikatore brzine i visine rasta, kao i teret spoljnog i javnog duga, inflaciju i prosečnu platu u nekoliko država u okruženju.
Stopa privrednog rasta je relativno niska i spada u kategoriju sporog ili tromog (blagog) rasta. Ako je pri tome učešće kamate na spoljni dug države oko 3-3,6% bruto proizvoda, tada je jasno da je masa plaćene kamate veća od prirasta bruto proizvoda. Privreda radi samo za deo kamate na ovaj dug. Sa takvom stopom privrednog rasta u privredi se dodatno stvara oko 900 miliona evra, dok je obaveza za kamate između 1,2 i 1,3 milijarde evra. Brzina i tempo privrednog rasta pokazuju da je u navedenom periodu privredni rast u Srbiji bio najsporiji sa prosekom od 0,7% (kao i u Hrvatskoj). Brži rast su imale sve države u okruženju sa 3%, čak i evro zona koja je godinama u stagnaciji ima nižu stopu rasta (1,2%).
Da pogledamo šire okruženje i najrazvijeniji deo sveta paralelno s privredom Srbije u tri poslednje godine i stopu nezaposlenosti.
Naše finansije su u velikoj turbulenciji. Kriza traje već osam godina. Iz ovog lavirinta krize vlada ne vidi pravi izlaz. Friziranjem podataka ne ispravlja se stvarnost. Treba do temelja objektivno otkriti dramatično stanje države, privrede i nacije, otkriti dubinu krize i faktore produbljavanja ove kompleksne krize. Ovo iz razloga što su ekonomski i finansijski sistem u stadijumu sloma i gotovo izvesnog bankrota. Treba, stoga, sprečiti i maksimalno ublažiti finansijski slom i debakl ekonomije. Jer, nastao je pravi šok kapitalističke katastrofe preko uvezenog modela privatizacije i "restrukturisanja" (delovi prihvaćenog neoliberalizma). Za početak da pogledamo osnovne makroindikatore kod nas u periodu 2011-2016. godine.
Osnovni indikatori makroekonomije Srbije daju pravu sliku ekonomske i finansijske moći za budući razvoj i razvojnu politiku.
Penzije, plate i deficiti javnog sektora
Penzije su, izgleda, po raspravama u Vladi i odnosima sa MMF postale glavni budžetski "problem". Da li je to iznenađenje ili je problem koji se godinama kumulirao, a u ekonomskoj krizi izbio svom težinom na površinu. Bez obzira na to što se gotovo 30 meseci ne vrše usklađivanja penzija (zamrznute su) masa penzija sve više "pritiska" budžetske rashode. Da pogledamo pre ostalog njihovu strukturu i visinu. Dok su penzije zamrznute troškovi života su od 2014-2017. godine povećani za 14%, a u 2017. godini to će iznositi 8%. To je realni pad od blizu 19%. Kakav je to finansijski udar bolje se vidi kada se navedu neki podaci. Oko 1.068 hiljada penzionera ima manje od 25.000 dinara, a 356.000 u tome manje od 11.000 dinara. Od ukupno 1.680.000 penzionera njih oko 1.400 hiljada dobijao je "bonus" od 5.000 dinara, što čini oko 78% penzionera. Svega oko 260 hiljada prelazi nekakvu "magičnu" granicu od 30 hiljada, iznad koje su takvi penzioneri "bogati", jer su prosečni troškovi života jedne četveročlane porodice oko 67.000 dinara. Penzioneri nisu odbili ovaj "poklon" i "brigu" za njihov standard, jer su najvećim delom na ivici gole egzistencije i gladi.
Sada da pogledamo prosečnu penziju i broj penzionera po osnovnim kategorijama sticanja prava.
Nedavno je predsednik Vlade izjavio: "...Penzija i plata. Imaćemo najveće penzije nego ikada"... "Suficit budžeta je nezamislivo visok, kao u zemlji čuda".
Takva obećanja papagajski ponavljaju posle Vučića - Vulin, Dačić, Mihajlović, Brnabić i drugi. To je ta lažna slika naše stvarnosti, a obećanja bez stvarnog utemeljenja u privredi i finansijama. Vlada po funkciji mora da širi optimizam, a ne pesimizam i beznađe, odnosno pogoršanje perspektive. Međutim, ne sme da daje lažna obećanja i zavaravanje javnosti, jer se obećanja najčešće ne ostvaruju.
Uz visinu penzija i plata treba videti i nivo nacionalnog bogatstva po glavi stanovnika, kao i stopu nezaposlenosti radno sposobnog stanovništva.
Sa visinom bruto domaćeg proizvoda po stanovniku (uz svu činjenicu da broj stanovnika opada) Srbija se nalazi na dnu regionalne liste država, zajedno sa Albanijom, Makedonijom i BiH. Isto se odnosi i na stopu nezaposlenosti. Sada da vidimo šta u stvari znači visina prosečne plate i penzije kada se uporedi sa troškovima života (potrošačka korpa).
Prosečna plata "pokriva" 66% potrošačke korpe, prosečna penzija 33%.
(Nastavak u sledećem broju)