Razaranje

Kako je u Kraljevu primenjeno pravilo "Zakoni su napravljeni da bi bili kršeni"

Muzej bezakonja i političke prostitucije

Kako se izbor direktora Narodnog muzeja u Kraljevu pretvorio u vladavinu bezakonja, kako je zbog podele stranačkih kvota sprečen izbor predloženog kandidata, kako je za V.D. direktora postavljena muzeološka diletantkinja, da li je "stručnosti" kandidatkinje doprinela biografija štampana na memorandum Pokreta Socijalista? Kome je sve smetao Statut muzeja i odredba o položenom stručnom ispitu, kakav je zadatak nelegalno imenovane v.d. direktorke, kakvi su planovi o demokratizaciji Muzeja, ko su glavni igrači u ovoj igri i kakav je njihov pedigre? Na sva ova pitanja odgovore je potražio Stanislav Živkov, Tabloidov istraživač.

Stanislav Živkov

I pored svih zalaganja za zakonitost i borbu protiv kriminala, gotovo svakodnevno se vide najdrastičniji primeri bahatosti, osionosti bezakonja i kriminala raznih bizarnih lokalnih trećerazrednih politikanata a sve u skladu sa geslom "zakoni su napravljeni da bi bili kršeni" U tom smislu postaje sasvim jasan najnoviji takav slučaj koji je u medijima prošao gotovo nezapažen, konkretno reč je o skandaloznom imenovanju vršioca dužnosti Narodnog muzeja u Kraljevu koji je izazvao mnogo bure i polemike u Kraljevu pošto je umesto dugogodišnjeg uspešnog direktora istoričara i muzejskog savetnika Dragana Draškovića, razrešenog dužnosti na prethodnoj redovnoj sednici Skupštine grada, glasovima odbornika vladajuće naprednjačke koalicije (SNS-PS-PUPS, SPS-JS), a na predlog Pokreta socijalista, za v. d. direktora imenovana diplomirana pravnica Marija Žarčanin Stanišić, sekretar OŠ "Četvrti kraljevački bataljon" koja je sa muzejem i muzeologijom imala utoliko veze što je izlazila iz škole na puš-pauzu pored muzejske zgrade!

Nikome ni najmanje nije zasmetala činjenica da izbor Marije Žarčanin Stanišić za v. d. direktora nije u skladu sa Zakonom o kulturi i statutom ove ustanove jer ona nema ni pet godina rada u struci, ni položen stručni ispit iz oblasti zaštite kulturnih dobara.

Sve ovo je zapravo bilo tužno finale višemesečne intrige koja je verovatno zakuvana u nekoj kafančini na kojoj su drugovi političari uz krkanluk i pićence delili politički plen, odnosno direktorska mesta u Kraljevu a sve u skladu sa demokratskim tekovinama imenovanja po stranačkom ključu, jer prethodni model raspisivanja konkursa koji je bio aktuelan u nedemokratskom socijalizmu očito nije bio dovoljno demokratičan za kraljevčaku politikantsku bulumentu.

U krajnjoj liniji sama biografija ove "eminentne" pravnice najbolje govori o njenoj pravnoj kompetenciji pa se stoga postavlja najobičnije pitanje zašto se ova persona do sada nije stručno ostvarila u sopstvenoj struci pa ne radi kao advokat, javni tužilac ili čak sudija već drsko i bezobrazno teži da se ostvari u tuđoj?

Da li je blizina muzeja njenom radnom mestu razbuktala želju za lečenjem kompleksa niskog društvenog staleža, verujući da će, ako postane direktor ovako prestižne ustanove, smeštene u velelepnom zdanju, koje baca senku na dvorište gde svakodnevno puši cigaretu, konačno i sama postati buržujka?

Ako se zna da je šef lokalne podružnice ove strančice izvesni Aca Erac onda je jasno da za ovako eminentnu personu konkurs nije ni potreban jer za imenovanje v.d direktora konkurs uopšte nije potreban ali zato kandidat za v.d direktora mora da ispunjava iste uslove predviđene za direktora. Bilo bi stoga jako zanimljivo videti na kome je to konkursu Marija Žarčanin Stanišić prošla?

Zar nije njena prijava na redovnom konkursu za direktora Narodnog muzeja Kraljevo odbijena? Da je vd zaista pravnica i da se razume u pravo klonila bi se nezakonitosti tj. bilo bi joj jasno da Zakon o kulturi traži iskustvo u kulturi. Uz sve to, nije bila sposobna ni da ispravno i u duhu propisa sudjeluje na redovitom konkursu za direktora Muzeja.

Znači nije bila na visini zadatka ni u pravničkim radnjama koje su u muzeju sporadične. Međutim, Erac, pravnica i njihov glasnogovornik-bot Slavko su jurišna brigada, istražitelji, tužitelji i presuditelji koji imaju "genijalan" način da "preuzimu odgovornost za dobro ovog grada" i da dođu, za sada, do dva budžetska radna mesta za svoje članove - jedan u odbornike a drugi na mjesto sekretara škole. Za koji dan biće ih još jer jurišnik u crnoj košulji tumači zakone i najavljuje mesiju koja će uvesti socijalnu pravdu i omogućiti da svi možemo biti direktori. Nije čudno da tako rade jer su deo klana koji nije svestan šta radi dok brlja po rani roda našeg. I sasvim je prirodno da oni ne mogu shvatiti šta znači steći status ustanove kulture od nacionalnog značaja?

Naravno kako bi se svemu ovome dala glazura demokratičnosti i legalizma (ko se ono kleo u legalizam a u isto to vreme pravio gluposti) uporno i neotesano insistira se na istinama poznatim samo njihovim autorima, članovima birtijske jurišne brigade te se, braneći neodbranjivo, odnosno postavljenje eminentne pravnice na mesto direktora po ko zna koji put agresivno i neprimereno velikim slovima podvlače otrcane floskule tipa "pravnik profesionalac" koje imaju za cilj da zasene prostotu golemom stručnošću koji "anonimni" skriboman zapaljeno zabeđuje. Naime, nakon vanredne sednice skromna i stručno neadekvatna biografija degutantno je priložena sa memorandumom stranke. A, osim toga, kucanje biografije na memorandumu Pokreta Socijalista možda ukazuje da je autor neko drugi.

Pošto se insistira na činjenici da pomenuta kandidatkinja poseduje diplomu pravnika, uzgred stečenu na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, uoči sednice vršen je pritisak na predsednika Upravnog odbora Narodnog muzeja Kraljevo, takođe pravnika, da se na sednici Marija Žarčanin Stanišić proglasi za jedinog kandidata što je ovaj kategorički odbio, uz obrazloženje da je takav čin nezakonit.

Isto je tada konstatovala i gradska Komisija za izbor i imenovanje i kao jedinog kandidata predložila Dragana Draškovića, koji je konkurs uspešno prošao, ali nije dobio podršku odbornika. Sada, međutim, ista ta gradska komisija Pritisak je dalje izvršen na Komisiju za izbor i imenovanje grada Kraljeva, koja je u drugom pokušaju popustila i na vanrednoj sednici skupštine ne ustručavajući se da prebira po kanti za smeće i koje je izvadila ime odbačene kandidatkinje kao jedinog kandidata na mesto v.d. direktora Narodnog muzeja što je samo po sebi inovacija, obzirom da se do tada samo insistiralo na stručnosti Marije Žarčanin Stanišić istu tu gospođu Žarčanin Stanišić proglašava jedinim kandidatom za v. d. direktora.

Ispostavilo se da je glavni argument za njen izbor članstvo u Pokretu socijalista. Šta se dogodilo? Da li je golema stručnost pomenute prešla i na ovu komisiju ili je nešto drugo po sredi? Očito je da je sintagma iz saopštenja kolektiva Narodnog muzeja "agresivni amater" jako „dojmila" mnoge tim pre jer je reč o mišljenju predsednika upravnog odbora Narodnog muzeja Kraljevo, koji je pravnik po struci,. Što se tiče pomenute biografije ona je dostupna javnosti na uvid. Njena skromnost nije više pitanje mišljenja. Pored memoranduma stranke i osnovnih generalija, biografija u stručnom smislu se svodi na polaganje stručnog ispita i rad u Osnovnoj školi. Ostatak se tiče njenog političkog angažovanja i stranačkog preletanja sa desnice preko centra na krajnju levicu.

Zato će nova Direktorka muzeja biti dočekana sa velikim uvažavanjem njene ličnosti i profesije jer muzeju definitivno nedostaje pravnik koji bi hitno trebao da naštimuje sva muzejska akta koja više ne bi trebala da budu u skladu sa zakonima već u skladu sa političkim željama bezakonjem, bahatošću, političkoj samovolji i bezobrazluku po željama Ace Eraca i ostatka bulumente koji je bahato i gotovo ponosno naglašavajući pobedu principa partijskog feuda, poslao ružnu sliku da je iznad zakona čime je širom otvoren put za uspešno urušavanje pretposlednje uspešne ustanove kulture u Kraljevu!

Naravno ovako kapitalan kulturni događaj ne bi bio toliko kapitalan da svoj kreativni doprinos nije dao i predsednik Skupštine grada Kraljeva, izvesni Nenad Marković koji se „proslavio" svojim kapitalnim obrazloženjem kako je vršilac dužnosti direktora Narodnog muzeja imenovan jer razrešeni direktor nije ovlastio nijednog svog saradnika da u njegovom odsustvu može da ga menja, pa zaposleni u ovoj ustanovi ne bi mogli da prime platu do imenovanja novog rukovodioca, naravno pozivajući se na to kako je čitav marifetluk sasvim u skladu sa Zakonom o kulturi.

Zaposlenima će biti isplaćene plate, račun grada neće biti blokiran, a do konkursa za izbor novog direktora pristupiće se i usklađivanju Statuta Uz to, neće se primenjivati ni diskriminatorska odredba po kojoj čak ni doktor istorijskih nauka nije ispunjavao uslove konkursa za izbor novog direktora muzeja čime se napokon pokazalo u kom grmu leži zec jer je nekima jako zasmetala zakonitost Statuta koji po njima nije dovoljno demokratičan pa eto ne može svako da se prijavi na konkurs za direktora Muzeja.

Doduše ovo nije kraljevački izum, pošto je već bilo nekoliko takvih slučajeva da su opšti akti prilagođavani nečijim željama čime je kršen zakon.

Podsećanja radi, svojevremeno je u Muzeju u Rumi za direktora dovedena izvesna vaspitaljka, a od 2001. godine redom su po demokratskim kadrovskim ključevima u ustanovama kulture širom Srbije direktorovali profuknjača, kurva, sponzoruša, droplja, balkanski špijun, lažna istoričarka umetnosti, trećerazredno piskaralo, propala glumica, svršeni hemijski tehničar, mason, rotarijanac, babadevojka, matori jarac, mazalo, škrabalo, proizvođač rakije, lažni doktor nauka, analfabeta za strane jezike itd., a za sva ova i ovakva direktorovanja zajednički imenitelj je bio da su nakon njih nekadašnje eminentne ustanove bile pretvorene u pustoš i kafane!

Uglavnom već spomenuta sednica gradske skupštine Kraljeva predstavljala je pravu sramotu jer je, uprkos obraćanjima odbornika opozicije koji su upozoravali da vlast u Kraljevu, kako se sa govornice moglo čuti, pokazuje nestručnost, neznanje i bahatost, koja će gradski budžet moći kasnije puno da košta, eminentna pravnica Marija Žarčanin Stanišić iz Kraljeva bez položenog stručnog ispita i dana staža u muzejskoj struci, izabrana je za vršioca dužnosti direktora Narodnog muzeja u Kraljevu.i koliko odmah sama sebi rezrezala direktorsku platu prethodnog direktora koji je bio muzejski savetnik i koji je imao daleko duži muzejski staž nego drugarica v d direktorka radni staž uopšte! Osim toga, tvrdili su odbornici opozicije da biografija jedine kandidatkinje za ovu poziciju ne pokazuje da ona ima iskustvo u oblasti kulture, zamerali što je njena biografija dostavljena na memorandumu Pokreta socijalista.

Nakon što je odbornica Starosedelaca Marijana Šen sa govornice pročitala tekst koji su članovi kolektiva Narodnog muzeja poslali na nekoliko adresa nadležnih i medijima, upozorivši da će, „ukoliko se skupština grada na današnjoj sednici ogluši o zakon, biti prinuđeni da podnesu krivičnu prijavu za zloupotrebu položaja protiv predsednika skupštine, njegovog zamenika i sekretara skupštine", odbornicima se obratio predsednik gradske skupštine Nenad Marković koji se proslavio sledećom izjavom:

- Ustanova nije mogla da se obrati gradonačelniku dopisom, već osnivaču, a to je skupština grada. Razlozi zbog kojih prošle godine Statut Narodnog muzeja u Kraljevu nije usvojen nisu čak ni zatraženi. A razlog zbog kog Statut Narodnog muzeja nije usvojen jeste što je predviđao specifičan stručni ispit za zaštitu dobara u kulturi. U svim ustanovama ljudi bez stručnog ispita mogu da se zaposle, ali im se ostavlja rok do kada mogu da ga polože. Da je u Statutu Muzeja postojao takav član, on bi bio usvojen. Ovako, priča bi se svela na to da moramo da imamo direktora od redova zaposlenih u Muzeju - obrazložio je Marković.

Upozoravali su odbornici da i samo održavanje današnje vanredne sednice pravi bespotreban veliki trošak, zamerali vlastima što tek sada konstatuju da je problem što Muzej osim bivšeg direktora Dragana Draškovića nije imao drugo ovlašćeno lice, pa su radnici ove ustanove trenutno bez plate. Bilo je ponovo primedbi i da je na istoj sednici na kojoj je Dragan Drašković razrešen dužnosti o radu Muzeja, upravo od strane odbornika pozicije izrečen niz pohvala za njegov rad. Neki od odbornika opozicije su smatrali da se tom sednicom unižava dostojanstvo skupštine, tražili da se oglase odbornici vladajuće koalicije koji su posle sednice na kojoj Drašković, bez ijednog argumenta za takvu odluku, nije ponovo izabran govorili „da im je neprijatno, ali da je takav koalicioni sporazum". Međutim pojavio se lokalni Herostrat (za neupućene, Herostrat je svojevremeno zapalio Artemidin hram u Efesu, inače jedno od sedam svetskih čuda, kako bi se time proslavio), odnosno Aleksandar Erac, šef odborničke grupe Pokreta socijalista kojoj pripada Marija Žarčanin Stanišić, koji je mrtav hladan , poput Maksima po diviziji, lupio da oni misle da čine dobro za ovaj grad i da će vrlo brzo doći nova sednica na kojoj će se videti plodovi tog rada".

- Zakon o kulturi kaže da kandidat mora da ima pet godina iskustva u struci, a kakvog trebalo je da definiše Statut koji nije usvojen. Marija Žarčanin Stanišić kao pravnik na novoj funkciji stvoriće uslove da na nekoj od narednih sednica kandidati mogu da budu svi oni koji zaslužuju da vode kraljevački Muzej!

Naravno zaboravio je Erac na prostu činjenicu da kada se većina služi lažima i manipulacijom onda to nije demokratija. Većinu možete kupiti kao što se i radi ali istinu i činjenice ne možete. Nije ovde sporno što je dugogodišnji direktor zamenjen nekim drugim nego činjenica da ta druga nema blage veze sa delatnošću i odgovornostima koje su mu poverene. Ta vrsta zamagljivanja stvari, prilično potcenjivački tonom, služi da bi naivni deo javnosti, ako je moguće oduševila golemim dobročinstvom Pokreta socijalista Kraljeva. U realnosti to će imati za posledicu da Narodni muzej postane trajno predmet zloupotrebe i poprište agresivnih amatera, kao što to možemo očekivati ??od ovakvog kadrovskog rešenja. Naravno može se birokratski trabunjati o tome kako nekakvi članovi (zakona) nisu povređeni ali je povređen zdrav razum. Sramota je da se nekompetentni ne stide da prihvataju odgovorne funkcije u ustanovama u koje su kročile dva puta u životu a ne bi čudilo da dotična, ako se ne računa pušenje u dvorištu, nijednom nije ušla u zgradu Stare škole, Uostalom kandidatkinju je najbolje ocenio dr Zoran Čvorović koji je rekao da je svaki pravnik koji protivzakonito dolazi na mesto direktora dno pravne struke, a po svemu sudeći još i dva metra niže!

Doduše to ni najmanje ne čudi kada se u kadrovanje upusti već spomenuti Aleksandar Erac, inače po zanimanju stolar iz Šumarske škole u Kraljevu za koga se u Kraljevu priča kako se najpre pojavio sa ćagom da je stekao akademsko zvanje doktora nauka, a potom sa drugom ćagom o završenim osnovnim studijima koja je imala kasniji datum od datuma ćage o doktoratu! Što se bacanja bisera pred svinju tiče nikada nikome nije bilo jasno kako pojedini ljudi pristaju da svoj obraz bace na pod za neku funkciju...kako g-đu direktorku nije sramota da bude v.d.direktor muzeja,kada je opšte poznata stvar da je nestručna za taj posao. Bruka živa i Aca Erca stolara i nje lično.

Zvanično obrazloženje za tu hitnost bilo je rešavanje pitanja direktora ove ustanove i lica ovlašćenog za finansijske poslove, kako bi tridesetak zaposlenih primilo plate. Jer, muzej tokom proteklih mesec dana nije imao ni direktora, pa ni lice sa pomenutim ovlašćenjima, takozvanim deponovanim potpisom. Ustanova je ostala bez čelnika zato što se odbornička većina, čiji je koalicioni stožer SNS, početkom maja na prethodnoj sednici, u poslednjem momentu popišmanila, pa na tu dužnost nije imenovala Dragana Draškovića, istoričara i dosadašnjeg direktora ove ustanove, kome je pre dva meseca istekao mandat. I koji nije imenovan iako je za to sve bilo pripremljeno: Upravni odbor muzeja je sproveo konkurs, zatim je skupštinska komisija za izbor i imenovanje jednoglasno, dakle i uz glasove predstavnika vladajuće koalicije, podržala predlog da se Draškoviću poveri još jedan mandat.

U prilog tome išle su i samo pohvale na njegov raniji rad baš na toj sednici gradske skupštine i od odbornika opozicije i vladajućih partija. Zatim je, prema predviđenoj proceduri, izglasano njegovo razrešenje da bi novim glasanjem bio opet postavljen. Ali, u vremenu za glasanje, za novi mandat podržali su ga samo odbornici opozicije. Ostali, čak i oni koji su ga u pomenutoj komisiji i upravnom odboru podržali kao predstavnici vladajuće koalicije su se, verovatno prema nečijem nalogu, predomislili i bili uzdržani. Tako je muzej, ovako neshvatljivim postupkom vlasti, ostao bez čelnog rukovodioca pa je po ključu oktroisana Marija Žarčanin Stanišić kojoj je očito po naredbi sa gradskog vrha zapala izuzetna čast da demokratizuje Narodni Muzej u Kraljevu kako bi svaka šuša i buša kojoj to padne na pamet mogla da zasedne na mesto direktora a sve u skladu sa kapitanim izjavama ignoranata poput Erca i Markovića, kojima je očito veoma blizak rad po sistemu "zakoni su napravljeni da budu kršeni" pri čemu se na zakonski nedopustiv i opasan način prepliću bezakonje, bahatost, bezobrazluk i slobodna domišljanja. Očito je da ovu dvojicu kapitlanih kulturtregera toliko boli odredba iz Statuta muzeja o stručnom ispitu, koji je čak dobio epitet "specifičan". Reč je o najelementarnijem ispitu koji mora položiti svaki pripravnik, u slučaju muzeja pred komisijom u Narodnom muzeju u Beogradu, da bi, po Zakonu, imao pravo raditi s kulturnim dobrima, čije je čuvanje osnovni posao svakog muzeja.

Ovaj uslov bi trebao da štiti ovakve, usko stručne, ustanove od raširenog diletantizma i nestručne devastacije. Bilo bi krajnje neodgovorno da je i najmlađi član Stručnog veća neuporedivo kompetentniji od osobe kojoj je data vlast da odlučuje o svemu. Nije izostala ni humoristična i do providnosti izlizana optužba da je tu reč o diskriminaciji.

Biti direktor Narodnog muzeja Kraljevo nije osnovno ljudsko pravo, da bi borac protiv diskriminacije Nenad Marković, s puno zanosa i patetike, obećavao građanima da će ih dovesti do ove povlastice. Sa ništa manjim ushićenjem i Aleksandar Erac je objašnjavao da kada njihova kandidatkinja dođe na mesto direktora, čiji je zadatak da napravi novi statut, onda će pristup direktorskom mestu imati svako ko misli da može voditi muzej pošto je po Markoviću predlog statuta diskriminatorski prema kandidatima za direktore, zbog ovog zahteva za položenim stručnim ispitom. A naravno nikome ni najmanje nije zasmetala činjenica da pošto novi statut nije usvojen, mora se poštovati postojeći, pogotovo što u delu koji se odnosi na uslove za imenovanje direktora pa i v. d. direktora nije u suprotnosti sa Zakonom o kulturi, znači čak ni ta odredba o obaveznom stručnom ispitu, koju je Marković označio kao „diskriminišuću.

"Zahtevnost" koju Nenad Marković spočitava, elementarni je standard muzejske struke, koji spadaju u uslove za izbor direktora muzeja u Srbiji decenijama unatrag, i deo su opštih međunarodnih standarda po kojima rade i muzeji u svetu.

Ove uslove su ispunjavala sva četiri prethodna direktora Muzeja, ako računamo od 1992. godine kada je bio donesen prethodni statut, koji sadrži iste standarde: stručni ispit u oblasti zaštite kulturnih dobara, koji se odnosi na muzeje, zavode za zaštitu spomenika kulture, arhive i sl, i određene naučne oblasti koje su u muzejima i drugim sličnim ustanovama zastupljene (arheologija, istorija, istorija umetnosti, etnologija, Fakultet likovnih umjetnosti).

Reč je o širokom okviru struke, koji ispunjavaju svi zaposleni kustosi već u samom Narodnom muzeju Kraljevo, a ne samo Dragan Drašković, jedan od njih (istoričar, muzejski savetnik).

Drugim rečima, još 12 kustosa samo iz kraljevačkog Muzeja moglo se javiti na konkurs, kao i svaki drugi iskusni kustos ili stručnjak s teritorije Srbije, što je u vreme socijalizma čak bila i pravilo ali ne neko sa Markovićevog ili Erčevog spiska pa je zato Statut diskriminatorski i ceo ovaj cirkus i blamaža i verovatno veliko čuđenje što medicinskim centrom upravlja lekar sa stažom i specijalizacijom, ili što sudije imaju položen pravosudni ispit!

Da slučajno sada Marković i Erac neće proglasiti i ovo diskriminacijom kada neki njihov gulamfer poželi da bude upravnik bolnice iako je građevinski tehničar, ili predsednik Suda iako ima daktilografski ispit. Zbog svega ovoga Muzej je tražio intervenciju od ministarstva kulture i ministarstva lokalne samouprave a dobio je samo nemušti odgovor od pomoćnice ministra kulture Aleksandre Fulgosi što ni najmanje ne čudi ako se zna da je dotična član koordinativno kosovarskog klana u kulturi ted a su pod njenom direktnom zaštitom sve sami štihovi ovog klana poput direktorke Etnografskog muzeja Mirjane Menković i njenog dečka ex robijaša Branka Jokića, direktora nepostojećeg muzeja u Prištini iz Beograda.

Sve u svemu i na ovaj način se potvrđuje da je susedna država, odnosno "Republika Kosovo" idealan paravan za ostvarivanje svih mogućih marifetluka raznoraznih profesionalnih Srba sa Kosova prvobitno okupljanih oko Koordinacionog centra, pa zatim ministarstva za Kosovo i konačno Kancelarije za KiM odakle po pravilu dolaze sve kapitalne ideje poput osnivanja Muzeja Nemanjića u Beogradu, u kome bi verovatno bile izložene sve same kapitalnosti poput recimo voštane figure kralja Milutina kako tandari petogodišnju Simonidu. Kako je krenulo, u Kraljevu će u bliskoj budućnosti morati da se otvori još jedan Muzej, muzej beščašća i političke prostitucije. Živi bili pa videli!