Na licu mesta

Lučani: zašto još niko nije odgovarao za smrt 18 radnika u Namenskoj industriji "Milan Blagojević"

I dva loša, bolja od Radoša

17. januara 2018. godine, izbio je još jedan požar u Namenskoj industriji "Milan Blagojević" u Lučanima. Požar su vlastodršci pokušali da zataškaju, ali im nije pošlo sa rukom. Radnici koji su povređeni nisu smeli da priznaju šta im se desilo, a takođe i svim ostalim radnicima je zabranjeno da pričaju o današnjem požaru. Jedino je MUP odgovorio na pitanje novinara, da je se dogodila još jedna nesreća u Namenskoj industriji u Lučanima i da su dva lica povređena. Magazin Tabloid je u vezi sa ovim dobio pismo ogorčenog roditelja jednog od ranije stradalih u ovom preduzeću, a koje redakcija objavljuje u skraćenoj formi.

......

Verovao sam u državu u kojoj živim, verovao sam u pravdu, najviše sam verovao u mog sina...Tražim istinu, zašto su mladi životi morali da se ugase usled nedostatka neophodne opreme i nepoštovanja procedura u Namenskoj industriji "Milan Blagojević" u Lučanima. "Večni" generalni direktor Radoš Milovanović ne razume moju očinsku potrebu da ne prodam svoje mrtvo dete i da posle svega zadržim dostojanstvo i čestitost. Ne razume, jer on ne zna šta to znači, ali zato dobro zna kako da zaštiti i obezbedi svog sina, pa mu je na stadionu "Namenske industrije" sagradio fudbalsko carstvo, kako bi tatin sin imao sa čim da se igra. Vežbanje njegovih trenerskih kvaliteta plaćamo svi, kako parama tako i životima i njegov sin je obezbeđen a naša deca nisu zato i ginu. Ja za našu tražim zaštitnu odeću, a on njegovog sina obasipa bogatstvom.

Pa kako direktor Radoš Milovanović da brine o bezbednosti radnika fabrike kad najpre mora da brine o fudbalskom klubu i sumnjivim transferima igrača, pekari svoga sina koja hrani radnike fabrike, o bazenu u svojoj seoskoj hacijendi otvorenom svečano u trenutku dok mi oplakujemo naše dete. O njegovoj sujeti i teroru koji sprovodi nad mojoj porodicom najbolje govori pritisak koji je izvršio da moja ćerka ostane bez posla.

Na sve načine pokušava da nas ugrozi kako ekonomski, tako i bezbednosno, strahujem za bezbednost moje porodice. Ljudi krijući dolaze u našu kuću plašeći se posledica, koje bi mogli trpeti od strane direktora zbog pružanja podrške mojoj porodice. Skoro četiri decenije ovaj čovek sprovodi svoju samovolju, zastrašujući sve ljude koje egzistencijalno zavise od njega i proganjajući one koji su njegovi neistomišljenici. Pitam Državu, zar je moguće da niko bolji i mlađi ne može da upravlja ovom fabrikom, je li fotelja Radoša Milovanovića vredi 18 ljudskih života koliko ih je stradalo za vreme njegove vladavine. Pitate se što nam mladi ljudi i mozgovi odlaze u inostranstvo? Pa zato što nam na čelu fabrika sede direktori od 74 godine, a ona deca koja ostaju mogu da se zaposle samo tamo gde će da stradaju.

Pitam direktora Radoša Milovanovića, da li bi bezbednost radnika bila na istom nivou da je njegov sin nekim slučajem zaposlen na pogonu Raketnih goriva? Tvrdim da će Milovanović i njegova organizovana grupa pokušati da zataškaju i ovaj požar (eksploziju) najpre pritiskom na stradale potom na očevice.

Molim Vladu Srbije, i predsednika Aleksandra Vučića da skloni ovog čoveka, koji u osmoj deceniji života zauzima nekom mladom stručnjaku mesto, da se broj žrtava ne bi uvećavao.

Svoje živote u preduzeću MB Namenska su ostavili:

1. Slavko Prpetić

2. Alija Bašić

3. Milijan Ilić

4. Milorad Milovanović

5. Mihajilo Ružić

6. Dragiša Popović

7. Stanislav Čičkarić

8. Milutin Urošević

9. Miladin Mijailović

10. Miloljub Jovanović

11. Milisav Đokić

12. Zoran Đurović

13. Stanko Gavrilović

14. Petar Jaćimović

15. Dusko Vujović

16. Miloljub Janković

17. Dragisa Vulović

18. Radiša Zatežić

19. Miodrag Radičević

20. Mila Marinković

21. Radenko Dostanić

22. Miloš Kovačević

23. Miljko Nicović

24. Milun Prokopijević

25. Vera Nikolić

26. Vesna Davidović

27. Dragana Korićanac

28. Radovan Karadžić

29. Vladan Nikšić

30. Darko Ćebić

31. Milojko Ignjatović

32. Milomir Milivojević

(Ime autora poznato redakciji)