Natrag

Propadanje

Privatizacije društvenih preduzeća u Srbiji: ko je u registru preduzeća brisao i dopisivao "brojno stanje"

Pljačka papirima

Da bi javnost u Srbiji bolje razumela mutnu vodu srpske privatizacije, važno je znati da je neka mafijaška ruka brisala pojedina preduzeća iz registra, a potom ih dopisivala uvećevajući dvostruko njihov broju. Kako će se sada pristupiti privatizacijama preostalih preduzeća društvenih preduzeća, ko će ih kupiti, kome će ih režim pokloniti, šta će biti sa imovinom i radnicima, to su sve još uvek velike nepoznanice. Posebno ako znamo da su mogućnosti novih brisanja i dopisivanja u rukama vladajuće koalicije i njenog najužeg rukovodstva. Jedno je sigurno: radi se o poslednjem velikom talasu pljačke državne i društvene imovine, iza koje stoji klika iz vladajućeg režima, na isti način na koji se to radilo i u prethodnim režimima, samo još brutalnije. Primera radi, brisanje preduzeća iz registra je u mnogim slučajevima uslovljeno "rezervisanjem" njihove predaje u ruke "za poznatog kupca". Gde je tu Evropska komisija, gde su razni "monitorinti" i zbog čega se to dozvoljava? Odgovor je samo jedan: Srbija je predviđena da bude kolonije, ekonomski vazal.

Miodrag K. Skulić

Pre tačno četiri godine, 1.08. 2014. godine, na sajtu Agencije za privatizaciju prikazano je da je za privatizaciju putem aukcije i tendera preostalo 641 preduzeće sa sto odsto ili sa većinskim društvenim kapitalom. Od toga se u postupku restruktuiranja nalazilo 161 preduzeće, a u redovnom postupku privatizacije preostalih 480 društvenih preduzeća. Međutim, nedelju dana ranije, tačnije 23.07., na sajtu Agencije za privatizaciju bilo je 427 preduzeća. Analizom smo utvrdili da je sa sajta za privatizaciju brisano 54 preduzeća, a da je u tih nedelju dana dopisano čak 104 preduzeća!

Najveće brisani preduzeće je JRB, AD, Beograd, sa 99,98 odsto kapitala Republike Srbije i 369 zaposlenih, a pravo je čudo po kom pravnom osnovu ovo preduzeće je izuzeto iz privatizacije. Akt o privatizaciji, bilo uvrštenja u ovaj izuzetno važan društveni postupak, ili brisanje iz tog postupka, su upravni akt, koji bi morala pratiti odgovarajuća odluka državnog organa, bilo on Agencija za privatizaciju, Ministarstvo privrede ili Vlada Republike Srbije, koji akt bi se upisivao zabeleške Registra APR-a. Ovako se stiče utisak da se po nečijoj privatnoj inicijativi upisuju pojedina društvena preduzeća na sajt Agencije za privatizaciju, ili brišu iz njega.

Brisano je čak i Društvo za održavanje zgrada, doo iz Beograda, koga je sa sto odsto kapitala osnovala Vlada Republike Srbije, a koje društvo je zapošljavalo 611 radnika na održavanju čistoće vladinih zgrada, zatim su brisana: Održavanje i usluge, doo, Novi Sad, društvo za postavljanje električnih instalacija sa 346 zaposlenih u kome je Republika Srbija vlasnik sto odsto, kao i Drugi oktobar, DP, Vršac, sa sto odsto kapitala samog tog preduzeća u iznosu od 78.227.000 dinara, na dan 31.12.1998. godine, zatim Hidrozavod, doo, Beograd sa sto odsto kapitala Republike Srbije i pet zaposlenih. Narodni univerzitet, AD, Jagodina od 10.01. o.g. je u postupku likvidacije, dok je Maloprodaja Ključ-ŠIK, doo, Beograd preneta u sto odsto vlasništva AD Ukras, Novi Pazar.

U procesu likvidacije je Beton, doo, Beograd, koji je bio u vlasništvu makedonske istoimene firme, a Elektra, Sombor, preneta je u vlasništvo Ispostave Gorenje, Velenje. Brisana je iz privatizacije i DP Beofeniks, Beograd, čija je delatnost zapošljavanje invalida obzirom da je osnovano društvo od Udruženja paraplegičara Beograd. Brisanje Iriške trgovine, Irig sa dva zaposlena verovatno je motivizano upisivanjem vlasništva 100% Centroslavije, Novi Sad. Na redu za brisanje iz popisa za privatizaciju, iako su sto odsto u vlasništvu Republike su i Eko Zone Ada Huja, Beograd, zatim Aerodrom-Poljoprivredna operativa, Padinska Skela, JAT Apartmana Kopaonik, Raška. Verovatno da je brisanje uslovljeno rezervisanjem za poznatog kupca.

Pet radiotelevizijskih kuća brisano je sa spiska za privatizaciju i to: DP Studio B (osnivač sto odsto Grad Beograd), JP Televizija Blace (osnivač Opština Blace), JP Radi Valjevo (osnivač Grad Valjevo) i JP Televizija Požega i Radio Požega (osnivač SO Požega). Brisano je pet veterinarskih stanica: Bečej, Kovin, Bela Crkva Ljig i Dragačevo. Takođe je sa spiska brisano i 11 specijalističko-banjskih lečilišta, i to: Vrdnik, Zlatibor, Nova Varoš, Sijerinska Banja, Ribarska Banja, Bujanovac, Vrnjačka Banja, Niška Banja, Banja Koviljača i Vrmac, Beograd.

Sa spiska za privatizaciju brisana su zavisna društva velikih sistema: EI Računari, Niš, EI-PE, Niš, MIN-Jedinstvo, Niš i Goša Dibut, JAT Ketering, Želturs, KSR i Nrga kola i DDD. Ovog puta van Registra privrednih subjekata stavljena je VU Glutin, DP iz Padinske Skele. Na spisku za privatizaciju ostala su zavisna društva za pružanje pratećih usluga energetskih kompleksa iz Kostolca i Obrenovca: Georad - Drmno, Kolubara - Građevinarstvo, Kolubara - Usluge i PRIM - Kostolac, sa 4.894 zaposlena, dok su brisana sa spiska za privatizaciju: Standard - Kostolac, Autotransport - Kostolac, Kostolac Usluge, RIO - Kostolac, PRO TENT - Ušće i Kolubara - Ugostiteljstvo, sa 3.534 zaposlena. Ipak, treba istaći da iako se radi o dva energetska sistema, ne može nikome biti jasno da neka uslužna zavisna društva ostaju u postupku privatizacije, a druga se brišu sa tog spiska.

Nije poznato po kom osnovu je brisana Semenara, AD, Beograd koja je prodata na aukciji, pa je zatim dana 10.04.2013 upisan raskid ugovora o prodaji. Sa spiska za privatizaciju su brisani i: VP Podunavlje, Kovin, iako se i dalje vodi sto odsto društveni kapital, kao i poljoprivredno preduzeće Teraš, doo iz Teraša i ZZ Topli Do, iz istoimenog mesta kod Pirota, koja zadruga je nakon promena ostala u vlasništvu samo 19 zadrugara, bez učešća društvenog kapitala.

Ko su novoupisana društvena preduzeća za privatizaciju

Od velikih preduzeća na listu za privatizaciju uneti su: Metanolsko-sirćetni kompleks - Kikinda, Ravnaja -Mali Zvornik, Topionica i Rafinerija-Bor, Jugoterm - Merošiona, PPT Namenska - Trstenik, Novokabel - Novi Sad, JAT Airways i FKL - Temerin. Od malih neprivatizovanih društvenih preduzeća na listu privatizacije uneti su: Panonka - Sombor, BAG Deko, Šumadija, doo, Beograd, Dekon - Ćuprija, Mega projekt, Putar - Zeta, Kameno Gagričin, Železnička industrijska škola, Smederevo, DMB Automotori i Bukovička Banja. Na spisku novih hidroinženjeringa su: Hidrobiro, AD, Novi Sad, Vodoprivreda, Požarevac, Erpozija Vranje i PIM, AD Beograd. Od medija je uneta RTV Smederevo. Na spisku za privatizaciju uneta su zavisna društva velikih sistema: EI-Čegar, EI-Komponente, EI-Bekom, MIN-Gas, MIN-Zaštita, PPT Inženjering, 21 maj malolitražni motori, DMB-Faming, 21 maj-Dimbi, Solid komerc i Yumco BIS. Na spisku za privatizaciju uneta su i društvena preduzeća sa Kosova i Metohije i to: MPK Lipljan i Urbanizam K. Mitrovica. Od 101 veterinarske stanice, do sada je prodato 59 veterinarskih stanica, dok je poništena privatizacija kod njih 28, pa je pored tih tih 28 za dalju prodaju putem aukcije ostalo još 12 veterinarskih stanica i dva specijalistička instituta odnosno veterinarska centra (Temerin i Velika Plana).

Šta je preostalo za prodaju

Trideset većih preduzeća koja zapošljavaju 19.949 radnika i na ostvarenom prometu u 2013. godini od 109 milijardi dinara iskazala su veći neto gubitak od dobitka 15,3 milijardi dinara. Ovih 30 preduzeća uzeto zajedno imala su obaveze 150,5 milijardi dinara, uz sopstveni kapital od samo 46,4 milijardi dinara, tako da se u celini može konstatovati da su mali izgledi za njegovu prodaju. Samo Topionica i Rafinerija Bor sa 1.661 zaposlenim ima ukupne obaveze 18,5 milijardi dinara, ili skoro 160 miliona evra, a ostala je bez ikakvog sopstvenog kapitala, dok JAT Airways sa 1.234 zaposlena ima 217 miliona evra obaveze, a već duži period vremena nema nikakvog sopstvenog kapitala, pa je knjigovodstvena vrednost imovine ovog avioprevoznika samo 68 miliona evra. Još nije obelodanjen ugovor sa Arapskim Emiratima, tako da vlasništvo 51 odsto Republike Srbije i 49 odsto avio kompanije iz Emirata, pravo nosi iskazane gubitke u tom vlasničkom odnosu. Naime, tek kad se ugovor upiše u Registar APR-a kumulirani gubici, bi tek tada, trebalo da budu preneti na Republiku Srbiju i da kompanija od tada otpočne redovno poslovanje.

U ovih 30 neprivatizovanih većih preduzeća na prihodu od 951 milion evra iskazan je gubitak veći od dobitka 125 miliona evra, ili 13,15 odsto ostvarenog prihoda u toj godini. Obaveze ovih preduzeća su veće od knjigovodstvene vrednosti imovine za 168 miliona evra. Kod pojedinih preduzeća obaveze su prekomerne i pre privatizacije u značajnom iznosu se moraju otpisati, ukoliko se preduzeće pronađe kupac, imajući u vidu da li konkretno preduzeće ima tržište, dok12 poljoprivrednih preduzeća zapošljavaju samo 345 radnika i imaju kapital 4,2 milijarde dinara, a ukupne obaveze nešto manje od tri milijarde dinara i realno je očekivati da će odmah posle objavljivanje aukcije za prodaju društvenog kapitala naći kupca.

Tu je i 85 malih neprivatizovanih društvenih preduzeća sa 701 zaposlenim treba očekivati da će naći kupca i 34 zavisna društva velikih sistema sa 2.004 zaposlenih radnika koja su skoro ostala bez sopstvenog kapitala i imaju trostruko veće obaveze od preostalog kapitala, te će veći deo njih morati proći stečajni postupak.

Četiri zavisna preduzeća javnih elektroprivrednih preduzeća sa 4.894. zaposlena: PRIM Kostolac sa 717 zaposlenih, Georad Drmno sa 369 zaposlenih, Kolubara Građevinar sa 608 zaposlenih i Kolubara Usluge sa 3.200 zaposlenih predstavljaju prateće usluge javnih elektroprivrednih preduzeća Kostolac i Kolubara i sa 14,7 miliona evra kapitala sopstvenim sredstvima finansiraju manje od 50 odsto potrebnih novčanih sredstava, pa je njihova prodaja na aukciji moguća uz minimalnu prodajnu cenu.

Svih 28 hidroinženjeringa sa 2.633 zaposlena privatizacija je bila odlukom Vlade prekinuta, posle iznenadnih vremenskih nepogoda. Postavlja se pitanje preispitivanja privatizacije ovih izuzetno važnih hidroenergetskih inženjeringa. Pomenimo i 60 novinskih i radio televizijskih kuća sa 1.456 zaposlenih, od čega šest novinskih kuća, pet radio stanica i 49 televizija koji su već treću godinu u zastoji za privatizaciju. Posebno su brisani sa spiska za privatizaciju: Studio B sa 243 zaposlena, TV Blace, TV Valjevo i Radio i Televizija iz Požege, čiji su osnivači gradovi odnosno opštine. Dva banjska lečilišta ostala su za privatizaciju dok je 11 njih brisano je sa spiska za privatizaciju verovatno iz razloga što Republički fond za penzijsko i invalidstvo osiguranje zahteva vraćanje prava vlasništva, a time i upravljanja nad ovim bansko klimatskim lečilištima.

I 42 veterinarskih stanice preostale su za privatizaciju od čega je 29 poništenih privatizacija i 13 do sada neprodavanih, kao i dva instituta odnosno veterinarska centra (Temerini Velika Plana). Ukoliko stav Ministarstva poljoprivrede bude i dalje da se sve veterinarske stanice privatizuju opravdano je očekivati da će nađi kupca, ali ne više uz cenu koja je ranije zahtevana. Tu su i 93 preduzeća iz bivših jugoslovenskih republika (Hrvatske, Slovenije i BiH) zapošljavaju samo 105 lica, raspolažu nepokretnom imovinom veće vrednosti i ukoliko se okončaju sporovi u toku sa matičnim preduzećima iz bivših republika, pa ne dođe do njihovog povraćaja matičnom preduzeću, moguća je njihova prodaja u kratkom roku. Treba pomenuti i 16 preduzeća sa Kosova i Metohije sa 106 zaposlenih koja očekuju razrešenje međusobnih odnosa sa Briselom i sva ona poseduju nepokretnosti znatno veće od obaveza!

Pored toga za prodaju je i 161 preduzeće u restruktuiranju

U restruktuiranju se nalazi 65 prodatih preduzeća na tenderu i aukciji čija prodaja je poništena, pa je, nakon toga, odlukom Agencije za privatizaciju, usled nagominalih dugova, uveden postupak restruktuiranja. Za 96 društvenih preduzeća koja nisu izlagana tenderskoj i aukcijskoj prodaji Agencija za privatizaciju uvela je postupak restruktuiranja, mada od restruktuiranja u periodu od 2001. godine do danas nema nikakvog suštinskog postupka niti u oblasti organizacije, niti u rastrećenju dugova. Pored ovih preduzeća koja se nalaze na sajtu Agencije za privatizaciju su i 104 njihova zavisna društva, bilo da su istom odlukom o restruktuiranju obuhvaćena, ili su u taj postupak uvedena posebnom odlukom.

Svih ovih 265 privrednih subjekata zapošljavaju oko 56.000 radnika i predstavljaju nerešiv problem jer je sopstveni kapital ovih preduzeća odavno izgubljen, a kumulirane obaveze koje poverioci nisu mogli, čak ni sudski, naplatiti, prete proglašenju bankrota, odmah nakon saznanja da na tržištu ne postoje kupci za ovu preostalu društvenu imovinu.

Među tim društvenim preduzećima su i tri velika poslovna sistema sa Kosova i Metohije, i to: RMHK Trepča, Površinski kopovi Obilić i Termoelektrana Obilić.

Glosa

Čak 93 preduzeća koji su nekada bili delovi preduzeća bivših jugoslovenskih republika (Hrvatske, Slovenije i BiH) zapošljavaju danas samo 105 lica, ali, raspolažu nepokretnom imovinom veće vrednosti i ukoliko se okončaju sporovi koji su u toku sa matičnim preduzećima iz bivših republika, pa ne dođe do njihovog povraćaja matičnom preduzeću, moguća je njihova prodaja u kratkom roku

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane