Natrag

Tabloid je pozvan

Kad doušnici uzmu vlast u svoje ruke

Na istoj strani ulice

Milinko Isaković, poreklom iz Loznice, je vođa kriminalne grupe koja je osmislila veliki broj prevara u zemlji i inostranstvu. Pomaže mu i beogradski advokat, bivši tužilac Zoran Jakovljević.

M. Hadžić

Jedna od medijski propraćenih prevara je ona sa višestrukom prodajom stanova, kada je zbog ovog krivičnog dela 2009. uhapšen Željko Subašić, vlasnik "MG Profesional" iz Beograda. Željka su do hapšenja skrivali Milinko Isaković i njegov saučesnik Cvija, Zoran Nović iz Loznice.

Kada je Željko obećao da ih neće odati, Milinko je organizovao njegovu predaju policiji. Iz ovog "posla" Milinko je "zaradio" velelepnu vikendicu u Krčedinu (sa bazenom, voćnjakom i pripadajućim objektima), veliki lokal u zgradi koja je bila predmet krivičnog dela kao i veću količinu gotovog novca. A njegov saučesnik Cvijanović "zaradio" je stan u pomenutoj zgradi i gotovinu.

Međutim, kako kao nagradu za ćutanje u istrazi Željku nisu isplatili obećani novac, ova "koalicija" je pred pucanjem.

Obećavajući usluge "skidanja" listinga, lociranja lica, praćenje i kontrola društvenih mreža i tajne kontrole telefona, Milinko je u svoje kriminalne aktivnosti uvukao veliki broj kriminalaca iz cele Srbije. Međutim, ono što se u stvarnosti dešava je da na taj način Milinko prikuplja podatke o kriminalcima koje dostavlja policiji.

Pored navedenog, Milinko obećava i usluge i pomoć svojih "prijatelja" iz sveta "visoke" politike, ne libeći se da u tom kontekstu sada pominje i braću Vučić, a na isti način je ranije obećavao pomoć Tadića, pokojnog Mikija Rakića, svih šefova policije i BIA i vojnih službi bezbednosti..

Milinko je saradnik policije po kompromitujućoj osnovi. Prve kvalitetne informacije dostavljao je o licima iz grupe Luke Bojovića, a kasnije je svoju delatnost proširio na sva lica sa kojima je dolazio u kontakt. Međutim, problem je što je sklon laganju i "nameštanju", pa je tako kumovao brojnim sukobima i svađama. Takođe, iako je i sam saradnik policije permanentno se angažuje da kompromituje sva druga lica koja sarađuju sa službama bezbednosti.

Milinkov veliki "poduhvat" bio je kada za potrebe političke kampanje SNS, preko advokata Zorana Jakovljevića, BIA dostavio svoja saznanja o Saši Jankoviću i slučaju kada je iz Jankovićevog pištolja jedno lice izvršilo samoubistvo.

Kao zaslugu za ovu aktivnost od tadašnjih, zahvalnih rukovodilaca BIA dobio je obećanje da će biti zaštićen od bilo kakvog krivičnog progona za brojna krivična dela koja je počinio. Jakovljević je na ime ove "usluge" takođe izvukao veliku ličnu korist.

Jedan od Milinkovih "uspeha" je i puštanje priče o generalu policije Simiću i satu koji je dobio od funkcionera SPS Branka Ružića .

Kriminalna grupa koju predvodi Milinko Isaković, a koju sačinjavaju Jakovljević i Nebojša Đorđević iz Beograda, namerava da izvrši još jednu tešku prevaru. Naime, kriminalnim radnjama došli su u posed jednog starog duga grada Beograda od nekoliko destina miliona evra a koji nameravaju da naplate odmah po završetku beogradskih izbora.

Milinko je u bliskim odnosima sa nekoliko radnika PU Beograd i BIA.

U kumovskim odnosima je sa Backovićem, direktorom SPS-a, koga često uvlači u svoje priče i poziva se na njega.

Zoran Jakovljević, je bivši zamenik tužioca u Beogradu. Kao tužilac zastupao je otvoreno interese jedne grupe iz DS-a. Registrovan je veliki broj njegovih veza sa kriminalcima i političarima nižeg ranga koji su preko njega ostvarivali uticaj na pravosuđe i prikupljali podatke o slučajevima.

Zbog kriminalnih veza i ponašanja nije reizabran za tužioca u reorganizaciji pravosuđa, iako mu je, kao "proverenom" kadru bilo obećano mesto u vrhu tužilačke organizacije. Jakovljević je ovo shvatio vrlo lično i teško je sve to podneo. Čekao je priliku da se osveti bivšim partijskim drugovima i kolegama.

Jakovljević je nakon osnivanja SNS-a, pristupio stranci, postao član saveta za bezbednost stranke.

Međutim i u SNS-u su ga čekala razočarenja. Početkom i sve do sredine 2012. Jakovljević je pričao da će da bude postavljen za ministra u prvoj vladi SNS-a.

Kada je sve to propalo, strašno se razočarao. Kada je na to mesto postavljen Selaković, sve snage je uložio u to da ga zakulisnim igrama i spletkama kompromituje kako unutar SNS tako i van stranke.

Onda je poverovao u priču da će da bude postavljen na mesto direktora BIA, pa kada je na to mesto postavljen njegov "prijatelj" Aleksandar Đorđević, sujetni Jakovljević angažovao se da diskredituje i njega. Međutim, Đorđević mu nije ostao dužan pa ga je "navukao" da konkuriše za mesto državnog tužioca gde se Jakovljević na testu teško izblamirao, jer je na ključnim testovima imao 0 (nula) poena i pokazao potpunu nestručnost.

Sebe voli da predstavlja kao "vladara" iz senke, uticajnog čoveka koji "postavlja ljude".

Nakon serije potpunih neuspeha u struci i politici okrenuo se prevarama u advokaturi. Kao advokat ima običaj da pravi dogovore sa suprotnim stranama u sporu po principu - ko će više da plati. Često urniše sopstvene klijente tako što propušta rokove i "zaboravlja" da piše podneske, a neretko i u sred postupka ume da otkaže punomoćje i otvoreno pređe na drugu stranu.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane