Natrag

Francuska

Zašto niko u Francuskoj nije čuo za susret Jupitera Makrona i Aleksandra Vučića

Prijatelj nepoželjnih, nepoželjan i u Parizu

O njemu se ne piše mnogo, a i kada se piše, obično je u nekom negativnom smislu. Predsednik Srbije je oportunista i ultra nacionalista koji je praktično (protivustavno) i premijer u isto vreme, biznismen po Emiratima, ali, navodno, i veliki Evropljanin, nakon što je dugo bio ultranacionalista. Od kada je na vlasti, Demon totalitarizma se uselio u njega, tvrdi bivši srpski prijatelj Danijel Salvatore Šifer u jednom svom članku i dodaje da je "lik opasan," kako za celokupnu Srbiju tako i za svakog ponaosob. U svom članku on ga upoređuje sa Miloševićem i Erdoganom u isto vreme. Nedavno je gostovao i u Parizu, o čemu detaljno izveštava Mile Urošević, dopisnik Magazina Tabloid iz Pariza.

Mile Urošević (dopisnik iz Pariza)

I dok se ovaj dopis koleba na koji način da se zahvati jedna tako škakljiva tema, koja kao i svako škakljanje ume i da zasmejava, u Francuskoj se događaji nižu kao perle. Pad popularnosti predsednika na najniži nivo i pored titule šampiona koju je doneo iz Moskve, nove reforme koje mirišu na nove štrajkove i dugo toplo leto koje je rasturilo Francuze po svim obalama Evrope i šire.

Ipak, fudbal je još uvek aktuelnost u Francuskoj, jer su šampioni postali srećom, s obzirom da su se glavni favoriti poizbacivali međusobno, slično kao što je i Makron postao predsednik, kada je od svih kandidati u finalu ostala Marina Le Pen protiv koje je ustala sva nomenklatura i svi mediji. I što je najgore, tu i tamo, čuje se sve više da je u Rusiji zapravo pobedila Afrika. Tako tvrde predsednik Venecuele, Maduro ili Trevor Noah, voditelj američke televizije Daily Show kao i mnogobrojni anonimci na Internetu.

Čak je i Barak Husein Obama primetio da fudbaleri prvaka sveta ne liče na stare Gale! Ludnica je prestala i sada se popravljaju izlozi. Bilo je povređenih, a jedan je navijač preminuo u opštem veselju koje je prevazišlo sve mere i bacilo u senku sto petu biciklističku trku oko Francuske koja se završava za koji dan.

Osim sportskih ima i političkih vesti kao što su pad popularnosti Jupitera Makrona i pored navijačkih strasti i žurki koje organizuje u Jelisejskoj palati. Nakon Erdogana, Madura, Duartea, Kim Džong Una i sličnih vladara čvrste ruke, Makron je takođe odlučio da menja i dopunjava ustav kako bi pojačao svoju političku ulogu do granice super Jupitera. Njegova ambicija je da reorganizuje EU na svoj način pa tek onda da se otvori za eventualna nova članstva balkanskih država, državica i NATO prćija.

Sve ove vesti i novosti su ovih dana bile zasenjene najznačajnijim događajem godine, zvaničnom posetom Aleksandra Silnog -Visokog, koji je na putu za Brisel prihvatio poziv na klopu u francuskom belom dvorcu kraj Jelisejskih polja, kod svog idola i prvaka sveta u navijanju u stojećem stavu, sa zapadne tribine, Jupitera veličanstvenog, Makrona I. Čoveka koji bi da bude kralj Francuske i car Evrope i koji se tako i ponaša.

Parižani su imali velike šanse da vide najvišeg predsednika na svetu, skoro dva metra u čarapama, idola svih emirata i diplomatu bez premca, čoveka koji je izmislio novu vrstu kompromisa a da niko ne razume šta se u kompromisu nalazi. Tako je zbunio svet i one koji treba da mu odobre te kompromise. Nije čovek džabe bio đavolov (Šešeljev) pravni savetnik. Trebalo je biti na sajtu RTS-a i videti našeg "heroja" koji za glavu i po nadmašuje njihovog fićfirića i to na domaćem terenu! Trebalo je čuti kako Aca Zemunac hvali svoga kolegu Jupitera tvrdeći, pred obe kamere, da je Makron predsednik za čistu desetku i daleko bolji od svojih prethodnika. Kao što je i on sam daleko iznad svojih bivših idola i poslodavaca. Ne, stvarno, bez zezanja, naše gore visoki jablan je nadvisio svoga sagovornika i učinio da se svi Srbi Pariza osećaju gordo i ponosno na takvu veličinu. Blago Parižanima! Kada su čuli da im dolazi u posetu visoki gost, Parižani su pohrlili na ulice. Skoro milion ljudi se poređalo u špalir po Jelisejskim Poljima da pozdrave Acu legendu. Dokaz na slici za one koji misle da ih farbamo. Naravno rulja se sakupila pod izgovorom da je to u vezi peharom Žila Rimea i porazom Hrvata, koje su Francuzi namerno pobedili da nam učine zadovoljstvo. Sam Makron je isterao fudbalere iz Jelisejske palate uz pomoć svoje desne ruke Zlatana Jankovića ličnog dvorskog čuvara, te je tako napravio mesta našem suncu i mesecu.

Iskreno budi rečeno, teško je ozbiljnije opisati ovu parisku epopeju jednog čoveka koji bi rado ispunio želje Zapada, ali još uvek ne sme zbog Istoka i uže sredine.

Ipak, i pored velike važnosti gostovanja i bilateralnih ubeđivanja francuski mediji su zatajili. Namerno sam kupio svu nacionalnu štampu i prelistao od naslovne do zadnje. Nigde ni traga, ni slovceta, o događaju koji je mnogo važniji od kojekakvih Trampovih budalaština i kritika na račun Putina ili još gore na račun junačke Crne Gore, za koju kauboj kaže da je mala i agresivna zemlja i da NATO ne treba da izazove treći svetski rat u slučaju da neko napadne na Milovu držaaaavu! I sad je to važnije od zvanične posete predsednika države koja ima spomenik Francuskoj u sred svoje prestonice? Evo, danima uzalud prevrćem stranice svih novina od Le Monda do Okovanog patka i ni reči nema o najvažnijem događaju meseca.

Ima o Kosovu dosta, toga jer Francuska slavi i pozdravlja desetogodišnjicu države koju je pomalo i sama stvorila i koju voli kao što je ona volela nju 1998. Više se pominje desetogodišnjica Kosova od stogodišnjice kraja velikog rata 1918., kada smo bili saveznici i braća po oružju.

Eureka! Nakon detaljnog pretresa francuske štampe, došao sam do zaključka da je Aleksandar 007 zapravo bio u tajnoj poseti Francuskoj! Nigde ni pomena o francusko - srpskom prijateljskom ručku, a zna se da je Makron zvanično proveo dan u pregovorima sa svojim sindikatima i da je u puš- pauzi dočekao pomalo nemilog gosta kome je dao tri saveta i jedno obećanje pre nego što ga je ispratio do kapije. Pravac Brisel, gde ga već čeka Tači i njegovi advokati.

Jedino je Le Figaro, u kome imamo svog čoveka, izdao tajnu i pustio buvu o poseti Vučića i objavio isto toliko veliki članak o tome. Takozvani "palčić prilog" u rubrici kratke vesti, veličine palca, gde se pominje susret i na brzaka ručak s' nogu i nekoliko glavnih ideja. Doduše, treba biti objektivan i priznati da se o našem predsedniku ipak piše često u francuskoj štampi. Evo, na primer, na dan pred dolazak u pariskom Le Monde su pustili članak Vuka Jeremića u kome ga je on lepo ispljuvao.

Francuzi obožavaju sve što ima šlajmaricu u svom tekstu. Uvlakači i uvlakačice su odma tražili od opozicije da se saberu a ne da dele i da više ne sramote Srbiju po belom svetu, jer, kako tvrde: mi imamo i ovako dovoljno onih koji nam ne žele dobro. I upravo je to najtačnije od svega rečenog u domaćim medijima. Na primer, najpoznatije evropske elektronske novine Medija Part su nedavno objavile veliki dosije o Balkanu i posebno o francuskom odnosu prema Vučićevoj Srbiji. U više navrata su okarakterisali našeg "idola" kao čoveka koji ne samo da davi Beograd nego i celu EU, a pogotovo slobodarski deo Francuske, jer je postao pravi diktator koji maltretira medije i koji je korumpiran do balčaka.

Prijatelj nepoželjnih, kao što su Erdogan i ostali prinčevi Emirata, bivši nacionalista, pa čak i mogući fašista po rečima voditelja jedne emisije na sajtu Media Part, je čovek čije se nekadašnje izjave čuvaju kao tajna da se javno mnjenje ne bi zapitalo: kako jedan takav lik može da se šeta slobodno i nekažnjeno po svetu i uz počasti? Taj je čovek sve više korumpiran, sve više represivan prema medijima i opoziciji, a ipak on ima i dalje podršku Evrope, iz prostog razloga što Brisel zatvara oči, jer je kralj ustvari samo pijun na šahovnici koju su zacrtali moćnici kao plan za Balkan u borbi protiv Rusije. EU stručnjaci za žmurke zatvaraju oči na sve nasilje jer za uzvrat očekuju ekonomsku stabilnost i bolne reforme da bi im Srbija postala interesantna za biznis i približavaje Rusiji.

Vrtoglavi pad popularnosti na domaćem terenu gura Jupitera da se žestoko angažuje po svetu i da reorganizuje i reformiše Evropsku uniju pre nego što se ona ponovo otvori za nove pretendente koji nemaju pojma na šta se angažuju u jednoj takvoj mafijaškoj zajednici silnih i bednih. Ako ništa drugo treba mu bar odati priznanje na iskrenosti po našem pitanju. On hoće da Kosovo bude zvanično priznato i sve dok se svi uslovi ne ispune nema ulaska u EU. A, ono, o nekoj 2025. godini, kao datumu upisa u EU može da se briše i "o tom, potom", videćemo kad Srbija i ostali udvarači Evropi ispune svako svoj domaći zadatak.

Bes Francuza sručio se ovih dana i na činjenicu da je jedan siledžija i batinaš, Aleksandar Benala (Alexander Benalla), osoba arapskog porekla, inače, "lični momak" i šef obezbeđenja predsednika Emanuela Makrona, postao toliko nasilan da je tukao svakoga ko mu se nađe na putu. Nedavno je Benala pretukao jednu devojku i jednog studenta, a Makronova vlada ga je skrivala dva i po meseca Benala se hvalio čak i svojim komšijama da mu niko ništa ne može, da može da radi šta hoće, jer ga Makron štiti. Ovaj veliki skandal, Jupiter je pokušao da spreči, tako što je smenio Aleksandra Benalu sa mesta šefa obezbeđenja. Ali, njih dvojica će ostati prijatelji.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane