Natrag

NATO

NATO: koliko su realne šanse da se Nato rasformira?

Ljubav za ljubav, sir za pare

Američki predsednik Donald Tramp zapretio je da će se Amerika povući iz NATO-a ukoliko ostali članovi ne počnu da plaćaju više i tako je pokrenuta debata o budućnosti tog Saveza. U oštrom pismu upućenom devetorici vođa NATO saveza, američki predsednik je rekao da nije više spreman da rizikuje krv američkih vojnika ukoliko ostali saveznici ne postignu nivo privrženosti njegovoj zemlji. Angela Merkel je naročito istaknuta u Trampovoj kritici i poslužila je kao primer. Tokom njene prve posete Beloj kući prošle godine Tramp je uručio nemačkoj kancelarki jednu fakturu na 300 milijardi dolara, sumu koju je on procenio kao nemački dug NATO savezu koji se nagomilavao tokom poslednjih decenija. Samo četiri od 28 osam članova Saveza ulažu dogovoreni minimum od dva odsto od svog BND. A tokom predsedničke kampanje Tramp je okarakterisao NATO kao „prevaziđen" i taj je stav ponavljao u poslednjim intervjuima. Šta će se sledeće dogoditi? O tome piše kolumnista Magazina Tabloid Milan Balinda, dugogodišnji novina američkog dnevnika majami Herald

Milan Balinda

Neki američki političari tvrde da je frustracija predsednika Donalda Trampova u vezi sa NATO saveznicima ukorenjena u fundamentalnoj netrpeljivosti koncepta kolektivne i multilateralne kooperacije koja je nakon Drugog svetskog rata ujedinila Amerikom predvođeno društvo demokratskih država.

U jednom govoru iz 1801. godine Tomas Džeferson je rekao da Amerika mora da razvija miroljubive odnose sa ostalim državama i da bi to trebalo da bude jedna od „suštinskih odlika" njegove zemlje. Tada je rekao već dobro poznatu rečenicu da Amerika traži: „mir, trgovinu i istinsko prijateljstvo sa svim nacijama, ali bez umrežavanja u saveze sa bilo kojom".

Danas je Amerika toliko „umrežena" da bi se Džeferson okretao u svom grobu. Tokom poslednjih četvrt veka osnovna pitanja o NATO nisu se postavljala u „pristojnom društvu", u društvo lidera NATO zemalja. Ta pitanja, sa američke tačke gledišta su, pod jedan, nakon što je Sovjetski Savez nestao, šta je uloga NATO saveza? Potom, kako NATO služi američkim nacionalnim interesima? Treće, uzevši u obzir da Evropska Unija ima BND skoro toliki koliko i Amerika i skoro 200 miliona više stanovnika, zašto evropska zajednička kontribucija NATO savezu nije veća od američke? Pod kontribucijom ne misli se samo na novac, već i na vojnu snagu koja je opremljena i osposobljena za vojna dejstva većih razmera.

S druge strane, u Evropi mnogi se pitaju da li je zbog Trampovog ponašanja teže obrazložiti javnosti dobrobit transatlantskog saveza. Unutar mnogih članica NATO postavlja se pitanje da li je Amerika pouzdan saveznik u slučaju da mora da se primeni Stav 5, u slučaju ako je napadnuta neka država NATO. Stav 5 obavezuje sve članice na „kolektivnu odbranu", što znači da se „napad na jednog saveznika smatra napadom na sve saveznike".

Američki predsednik je u prošlosti insinuirao da on ne bi automatski priskočio u pomoć članici Saveza koja je napadnuta i nedavno je rekao švedskom ministru inostranih poslova da bi on voleo kad bi Amerika mogla da izabere svoje NATO obaveze. Čak i bez Trampa bilo je neizbežno da Amerika počne da preispituje svoje obaveze po svetu i odnos troška i koristi u savezima kao što je NATO, već kako sećanja na Drugi svetski rat počinju da blede i zajednički otpor tokom Hladnog rata pripada istoriji.

Druga je stvar što Rusija, kao naslednik SSSR, želi, i na tome radi, da oslabi NATO savez, ili da on potpuno nestane, a jedan od razloga je što su mnoge države bivše članice Varšavskog pakta sada unutar NATO. I dok se Donald Tramp žali na troškove odbrane Evrope, što može biti opravdano, NATO savez se dovodi u opasnost prenebregavajući činjenicu da je upravo taj međunarodni sistem onaj koji je omogućio Americi da postane najbogatija i najjača nacija u istoriji sveta.

Pre nego što je krenuo za Brisel, a u novo i po njegovim rečima nepotrebno preskupo zdanje NATO centra, Tramp je uradio ono što on voli da radi, tvitovao je: „NATO zemlje moraju VIŠE da plate, Sjedinjene Države moraju da plaćaju MANJE. Vrlo nefer!" Potom se pojavio i sledeći tvit: „Spremam se da krenem za Evropu. Prvi sastanak - NATO. SAD troši mnogo puta više od bilo koje druge zemlje sa ciljem da ih zaštiti. Nije fer prema SAD poreskim obveznicima. Povrh svega mi smo izgubili 151 milijardu u trgovini sa Evropskom Unijom. Nametnuli su nam velike tarife (i prepreke)." Pre četiri godine NATO zemlje su se dogovorile da za cilj stave potrošnju za odbranu od dva odsto BND, mada kontribucija je dogovorena da bude na dobrovoljnoj bazi. Prošle godine samo su SAD, Velika Britanija, Grčka, Poljska i Estonija stigle do tih dva odsto.

Nakon višegodišnjeg smanjenja budžeta za odbranu i Francuska i Nemačka su najavile da će ove godine povećati taj iznos, ali su obe te zemlje signalizirale da tih dva odsto BND neće ispuniti još mnogo godina. Berlin se jedino obavezao da će do 2024. stići do 1,5 odsto. Čak je i šef NATO Stoltenberg rekao da to nije dovoljno dobro. Ali, nije sve u golom novcu. Francuska i Britanija, na primer, doprinose sa oko 30 odsto svih snaga flote podmornica sa balističkim raketama koje poseduje NATO savez. Takođe, evropske NATO zemlje su domaćini američkim B-61 gravitacionim nuklearnim bombama i održavaju avione sposobne za nošenje takvih bombi.

Predsednik Tramp je izlazeći sa sastanka početnog dana NATO lidera ostavio sve u šoku nakon što je nenajavljeno tražio da članice plaćaju četiri odsto BND, a pri tome je kritikovao nemačku kancelarku Merkel zbog dogovaranja gasovoda iz Rusije. Nakon što je ubacio bombu od četiri odsto Tramp je izašao sa sastanka. Taj je sastanak bio bez novinara, ali je potparol Bele kuće, Sara Senders, potvrdila cifru od četiri odsto.

Po izjavi bugarskog predsednika Rumena Radeva, Tramp je nakon što je rekao to što je rekao izašao iz sale. Po nedavno objavljenim dokumentima NATO, zemlje koje su ispunile od dva odsto su: SAD sa 3,6 odsto, Grčka sa 2,2 odsto, Estonija sa 2,14 odsto, Britanija sa 2,1 odsto i Poljska sa 2 odsto. Francuska troši 1,8 odsto i Nemačka 1,2 odsto.

Pre nego što je krenuo na ručak, Tramp je tvitovao: „Čemu je dobar NATO ako Nemačka plaća Rusiji milijarde dolara za gas i energiju? Zašto ima samo 5 od 29 zemalja koje se ispunile svoje obaveze? Sjedinjene Države plaćaju za zaštitu Evrope, a onda izgubi milijarde na trgovini. Mora da se plati 2% BND ODMAH, ne do 2025." Američki predsednik je takođe izjavio da „to nikada nije trebalo da se dozvoli. Nemačka je totalno kontrolisana od strane Rusije zato što će dobijati 60 do 70 odsto energije iz Rusije i novi gasovod". Takođe je dodao: „Povrh svega, Nemačka samo plaća samo nešto više od jednog procenta (od BND za kontribuciju NATO odbrane), dok Sjdinjene Države plaćaju 4,2 odsto od mnogo većeg BND. Tako da je mislim da je i to neodgovarajuće".

Lider NATO Stoltenberg je bio iznenađen Trampovim izjavama i pokušao je da blago ogovori: „Čak i tokom Hladnog rata NATO saveznici su trgovali sa Rusijom". Angela Merkl koja je kasnije stigla u NATO glavni štab rekla je da ona zna o ruskom autoritarizmu, jer je odrastala u Istočnoj Nemačkoj koja je bila deo ruske sfere interesa. Odbijajući Trampove optužbe da je Nemačka pod kontrolom Rusije, rekla je: „Veoma sam srećna da smo danas ujedinjeni u slobodi, u Federalnoj Republici Nemačkoj. Zbog toga možemo da kažemo da mi možemo samo da stvaramo nezavisnu politiku i donosimo nezavisne odluke. To je veoma dobro, naročito za ljude iz Istočne Evrope". Kasnije je dodala da Nemačka čini puno za NATO. Procenjuje se da je Trampov antagonizam prema Merklovoj delimično lične prirode, jer ona se pred njim ne povlači, a i Tramp zna da ga ona ne simpatiše jer Merkelova ne ulaže napore da to prikrije. Takođe na njihov odnos utiće i činjenica da je Tramp zaista uveren da Nemačka štedi na odbrani i koristi taj novac da bi pogurala svoj izvoz i tako ima prednosti u trgovini a o američkom trošku.

Bilo kako bilo, NATO samiti su obično veoma dobro orkestrirani događaji, mnogo toga se sredi unapred, ali je Tramp uveo visok nivo neizvesnosti kreirajući nervozu među drugim liderima Saveza i u redovima njihovih štabova. Neko je opisao ovaj samit upoređujući ga sa nekom svadbom gde mora da se pozove bogati ujak iz Amerike koji pljuje po svima, ali ne može da se izbegne jer on plaća za muziku i kelnere.

Čini se da se u ovom veku mnoge stvari ubrzano menjaju, uključujući i diplomatiju koja sada sadrži manje diplomatski prilaz. Tramp je dokaz za to, ali on se nije upustio u suštinu odnosa između Evrope i Amerike. Dok je Evropa koristila svoj novac na izgradnju infrastrukture, na socijalnu i zdravstvenu zaštitu na bolje osnovno obrazovanje, Amerika je zapostavila svoje puteve i mostove, svoju medicinsku zaštitu stanovništva, svoje osnovne i srednje škole i trošila je novac na naoružanje i održavanje vojne spremnosti, a u međuvremeno se zadužila kao niko nikada u svetu.

Na kraju balade nije Amerika i NATO dobila rat protiv Sovjeta, već su samo ostali duže na sceni nakon što se SSSR raspao jer nije mogao da izdrži troškove. Naravno, ne troši Amerika sav novac na odbranu Evrope i veći deo novca ide na ostatak sveta, od Afrike do Pacifika i Indijskog okeana. Tramp nije ni prvi, ni drugi, ni treći američki predsednik koji insistira da je sazrelo vreme da Evropa poštenije plati za svoju obranu, jer Evropa ima novca. Međutim, Tramp ni u jednom trenutku nije rekao da bi u takvom slučaju višak američkog novca išao na poboljšanje života Amerikanaca.

Tramp ima dobre razloge da negoduje zbog statusa kvo u Evropi, ali greši kad misli da će magično postići uspeh kod kuće jednostavno povlačeći se iz sveta. Tako nešto nije bilo moguće ni u 19. veku i Amerika jeste to što jeste jer je lider u svetu. Druga je stvar što on pogrešno misli da će „preveslati" evropske lidere preteći im povlačnjem svoje zemlje. Neće jer su ti Evropljani veoma prepredena sorta. Uostalom, takvo povlačenje ne bi odgovaralo mnogim američkim kompanijama, uključujući i vojnim snagama, a od vojnih kompanija možda je dovoljno navesti Boing, Lokhid Martin, Dženeral dinamiks i Rejteon.

Na vrhuncu Hladnog rata bilo je više od 400.000 američkog vojnog osoblja u Evropi. Danas ih ima nešto više od 60.000 uključujući i u Turskoj. Nemačka je domaćin sa ubedljivo najvećim brojem američkih vojnika, slede Italija, Britanija i Španija. To osoblje takođe podržavaju druge ne-NATO operacije kao što su US Afrička komanda sa glavnim štabom u Študgardu, kao i US Transport komanda, sa bazom u Americi, koja organizuje pokret trupa i opreme širom sveta.

Veliki broj američkih trupa svake godine prolazi Evropom bilo zbog kratkog boravka, bilo za kratkotrajne vežbe. Jedna od tih vežbi-manevara predviđena je za oktobar mesec u Norveškoj i Severnom Atlantiku. Ipak, najbrojnije prisustvo američkih trupa nije u Evropi već u Japanu. Takođe ima ih u značajnom broju u Južnoj Koreji i Afganistanu gde se nalaze u sastavu trupa NATO saveza. Na samitu NATO u Briselu evropski autoriteti pokušavali su da hvale Trampa i da ga navedu da se proglasi pobednikom, optrči počasni krug, a sve da bi se nesporazumi rešili i da bi se, u suštini, nastavilo po starom. On to nije hteo da uradi u početku, ali je na kraju ipak potvrdio američku privrženost NATO savezu, sebe proglasio zaslužnim za povećanje potrošnje članica na odbrani, tvrdio da je izvukao 33 milijardi dolara više. „Postigli smo danas strahovitu količinu progresa u poslednjih godinu dana", rekao je na jednoj iznenadnoj konferenciji za štampu. „On (generalni sekretar NATO Stoltenberg) dao nam je totalna priznanja. I ja nagađam da sam to ja." Francuski predsednik Makron rekao je da Francuska planira da poveća izdatke za odbranu na dva odsto, ali ne ranije od 2024. godine. Premijerka Britanije i kancelarka Nemačke otkazale su konferencije za štampu i tako nisu ništa komentarisale.

Bez obzira šta će evropske države uraditi, američki predsednik ih je dobro prodrmao svojim zahtevima koristići istu metodu koju voli da koristi - pripreti silom, a onda sedne da pregovara. Čitav ovaj skup bogatih država članica NATO saveza među kojima se nalaze i velike bivše kolonijalne sile možda bi mogao da se opiše sa dva tvita Donalda Trampa, odnosno jedan tvit u produžecima: „Predsednici su tokom godina neuspešno pokušavali da nagovore Nemačku i druge bogate NATO Nacije da plate više za svoju zaštitu od Rusije. Oni plaćaju samo deo troškova. SAD plaćaju desetine Milijardi Dolara isuviše da bi poduprele Evropu i gubile Veliko na Trgovini!" Taj je tvit nastavljen posle nekoliko minuta: „... Povrh svega toga, Nemačka je upravo počela da plaća Rusiji, zemlji od koje hoće zaštitu, Milijarde Dolara za svoje Energetske potrebe koje stižu novim gasovodom iz Rusije. Ne prihvatljivo! Sve NATO Nacije moraju da ispune svojih 2% dogovora, a to na kraju mora da ide na 4%!" U međuvremenu nema zvaničnih izjava američkih političara i samo je Pol Rijan, lider većine u Kongresu, izjavio da „uzevši u obzir da mi ne kritikujemo našeg predsednika dok je u inostranstvu, mogu vam samo reći malo stvari. NATO je neophodan." Interesantno je da je uz Trampa sve vreme američki ministar odbrane Džejms Matis, bivši vrhovni komandant NATO saveza i veliki pobornik te organizacije.

Na kraju tog NATO samita izdata je deklaracija u kojoj su mnogi zaključci različiti od Trampovih stavova, ali to njemu nije smetalo. Istovremo je Tramp insistirao da su njegovi odnosi sa Angelom Merkel „veoma, veoma dobri". Jedan diplomata je objasnio situaciju rečima da „sve su to svađe unutar familije. Stvari mogu da postanu ružne, ali mi smo i dalje familija."

Duboko u sebi Tramp nije zadovoljan jer je on hteo da prodrma NATO fundamentalnim pitanjima, a jedno od njih je i - šta je suština NATO saveza? Od kako je taj savez osnovan 1949. godine NATO je štitio Evropu od Sovjetskog Saveza tokom Hladnog rata, ali je kasnije proširio svoje delovanje. To bi delovanje uključilo i bombardovanje srpskih snaga u Bosni kao i bombardovanje Savezne Republike Jugoslavije, odnosno Srbije i srpskih vojnih snaga na Kosovu. NATO je takođe osiguravao embargo oružja za Libiju, pomagao Evropi da kontroliše „poplavu" migranata sa Bliskog istoka i pojačao „sajber odbranu". Osim toga, a nakon Ruskog mešanja u Ukrajini, NATO se fokusirao na vojnu opasnost od strane Rusije pojačavajući multinacionalne borbene trupe. Takođe je obnovio svoju komandnu strukturu i to po prvi put nakon kraja Hladnog rata. Članstvo NATO saveza povećalo se sa 12 na 29 država, a poslednja je ušla Crna Gora prošle godine. Kako se NATO finansira? Lični budžet NATO saveza iznosi samo 2,7 milijardi dolara za ovu godinu i pokriva sedište te organizacije, troškove integrisane komande i svoje limitirane vojne izdatke. Ali, troškovi NATO saveza pokrivaju se troškovima svake zemlje članice koja sama raspolaže svojim vojnim snagama, oružjem i drugim potrepštinama. To je deo koji Tramp hoće da poveća obavezujući članice da povećaju svoj vojni budžet u skladu sa sopstvenim BND. To bi po najavi američkog predsednika trebalo u budućnosti bude četiri odsto, ali ta cifra još nigde nije zapisana.

Nemačka kancelarka Merkel tvrdi da je pomoć za razvoj drugih zemalja deo odbrane i da u tom pogledu Nemačka troši mnogo veći procenat BND od Amerike. Da li je SAD uvek trošio više na odbranu nego ostatak Saveza? Jeste! Vojna potrošnja povećana je u Americi nakon terorističkog napada od 11. septembra 2001. i smanjila se u Evropi nakon Hladnog rata koji je završen 1990. i dodatno nakon finansijske krize iz 2008. Tokom poslednjih 20 godina američki deo potrošnje na odbranu u okviru NATO porastao je na 78 odsto sa 58 odsto.

Da li članice duguju novac iz prethodnih godina? Ne! Ne duguju jer ustanovljeni cilj potrošnje je samo cilj i nije legalno obavezujući. Da li se ikada član 5 statuta NATO primenio? Jeste i to samo jednom. Nakon terorističkog napada na Ameriku od 11. septembra NATO je delovao po članu o uzajamnoj odbrani. Korišćeni su avioni za kontrolu neba nad SAD. Takođe su posmatrani i praćeni brodovi u Mediteranskom moru, NATO učestvuje u borbama u Afganistanu i u treniranju iračkih vojnika.

Zašto postoji zabrinutost da Tramp nije posvećen NATO politici? Tokom predsedničke kampanje Tramp je alarmirao evropske saveznike sugerišući da američka posvećenost odbrani zemalja članica NATO bi trebalo da zavisi od potrošnje svake zemlje za odbranu. Inače, važno je istaći da član 5 važi u slučajevima kada je neka zemlja Saveza napadnuta i ne kada ona napadne nekoga. Druga je stvar kasnija diskusija ko je koga prvi napao i da li je preventivni napad vrsta obrane.

Bilo kako bilo, NATO nema svoje sopstvene vojne snage i u tom pogledu podsećaju na Ujedinjene Nacije. Zemlje članice su vlasnice trupa. Ono što ističe NATO je to što imaju, a imaju 365 dana godišnje komandnu i kontrolnu strukturu koja omogućava trupama da otpočnu misiju, da se sakupe i da deluju zajedno. Taj komandni centar uvek je vodio neki američki general sa četiri zvezdice baš kao i Ajzenhouver koji je bio prvi glavnokomandujući NATO saveza.

Statut NATO saveza ima 14 članova, a u 13. članu stoji da svaka država članica može da odluči da napusti Savez, ali da bi trebalo da obavesti godinu dana unapred. Taj član statuta u 70 godina postojanja NATO nije bio upotrebljen. Konačno, čini se da je NATO sasvim dobro organizova grupacija koja ne pokazuje nikakve znakove krize i nema nameru da bilo šta menja. Amerika će nastaviti da upotrebljava NATO koliko god im to bilo moguće da bi održavala svoj plan Zapadne dominacije. Da li će novi američki predsednik to promeniti zahtevajući nešto što nije nemoguće, povećanje potrošnje na odbranu, ali što se neće tek tako dogoditi. Jedno je jasno: Evropa nema realistične planove da poveća svoje vojne obaveze. Tramp to najverovatnije zna, ali jedna je stvar je udvaranje svojoj glasačkoj bazi u Americi preko tvitera, a sasvim je druga promeniti svetsku politiku, odnosno politiku NATO zemalja. Tramp će praviti veliku buku oko tih 2 ili 4 odsto BND i u javnosti će biti agresivan prema svojim evropskim partnerima, ali tu će se i završiti

Američka vojska nije baš vojska američkog naroda, ona je više skoro nezavisno telo koje živi svoj život u nekom svom svetu i koje svake godine od američke države, preko budžeta, dobija sve više novca. Američka vojska koristi NATO za svoje potreba i nema nameru da to menja. Namenska industrija SAD takođe zavisi od NATO saveza jer sve te avione, tenkove i rakete treba napraviti i dobro prodati. Bilo koji američki predsednik, bilo koji kancelar Nemačke ili premijer Britanije danas su tu, a sutra neće biti. Ko će ostati i nakon njih? Ostaće Lokhid Martin, Boing, BAE sistemi, Rejteon, Dženeral dinamiks, Rols Rojs, Leonardo-Finmekanika... Dok oni žive od vojski sveta, NATO neće biti rasformiran. Da li Tramp želi raspad NATO saveza? To ne znamo, ali znamo da to volele i Moskva i Peking.

ANTRFILE: Severni tok 2 uznemirava Vašington

Na svom putovanju u Evropu američki predsednik se okomio na više stvari, ali jedini ozbiljniji napad izveden je na Severni tok 2, gasovod kojim će Rusija snabdevati Evropu energijom. Taj gasovod je stvarni trn u oku Vašingtonu, ili bolje rečeno, američkim proizvođačima energenata. Tramp je rekao da je Severni tok 2 „užasna stvar, strašna greška Nemačke". Amerika je stoga najavila da namerava da sankcioniše firme koje učestvuju u izgradnji tog gasovoda. Na toj listi zasada se nalaze dve nemačke kompanije, jedna francuska, jedna austriska i jedna britansko-holandska.

SAD proizvodi i izvozi gas. Oko 50 odsto svog tečnog gasa izvoze za Meksiko, Kinu i Južnu Koreju, ali im evropsko tržište izgleda veoma privlačno na kome za sada plasiraju manje od jedan odsto. Taj gas dovoze tankerima. Rusija, s druge strane, snabdeva Evropu sa 41 odsto njihovih potreba. To je ono što žulja Ameriku i što veoma smeta američkom predsedniku. Svaka halabuka oko NATO plaćanja ili neplaćanja samo su fasada koja maskira stvarne američke ciljeve: da prodaju Evropi više svojih energetskih sirovina.

U Evropi su se sukobili dvojica Donalda, Donald Tramp i Donald Tusk, predsednik Evropskog saveta. Tusk je rekao: „Draga Ameriko, cenite vaše saveznike. Nakon svega, nemate ih baš mnogo". Na to mu je američki Donald olako odgovorio: „Mi imamo mnoge saveznike." Da li Amerika još uvek ima mnoge saveznike i nije najvažnije pitanje kada se o trgovini radi.

Angela Merkel je prilikom posete Donalda Trampa podvukla da su zemlje članice NATO saveza trgovale i sa Sovjetskim Savezom, sa kojim nisu bili u prijateljskim odnosima.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane