Prevare i prevaranti na Beogradskoj berzi: kako funkcioniše berzanska "piramidalna šema"

Kole traži 100 miliona evra!

Berza je temelj kapitalizma i tržišne ekonomije. Na Beogradskoj berzi, zahvaljujući uspavanosti kontrolnih tela, najčešće se dešavaju prevare i to tako što povezana lica međusobno trguju jednom akcijom, čiju cenu tako „naduvaju", pa se neko sa strane prevari i kupi je, ne znajući da je prevaren. Posle toga preduzeće odlazi u stečaj. Isto tako, berza se kod nas koristi i da bi se na naizgled legalan način izvlačile pare komintenata neke banke, posle toga „prale" i stavljale u džep onoga ko je prevaru pokrenuo. Jedno ovakvo prisvajanje tuđih para upravo je pokrenuo ovdašnji tajkun, Miodrag Kostić.

Igor Milanović

Skraćenica IPO označava inicijalnu javnu ponudu akcija i koristi se kada neko preduzeće po prvi put iznese svoje akcije na berzu. Često su ovakve hartije od vrednosti namenjene isključivo špekulantima koji bi brzo i bez sopstvenog truda da zarade pare. Najčešće se, međutim, radi o čistim prevarama, svojevrsnoj berzanskoj piramidalnoj šemi u kojoj nešto zarade oni koji su na početku uložili pare i na vreme prodali akcije koje su bili kupili.

Onaj ko sigurno zarađuje, osim kada Komisija za hartije od vrednosti radi svoj posao i na vreme blokira trgovanje, jeste izdavač ovakvih akcija. Pod uslovom, naravno, da ne bude uhapšen, ali tako nešto se u Srbiji ne dešava.

Prvi IPO, a dugo vremena i jedini, na Beogradskoj berzi (Beleksu) bila je klasična fantomska firma S&A Capital Investments koja je akcije na berzu iznela početkom jula 2010, a čiji je jedini vlasnik tada bio Navil Agarval iz Indije. Ponuđeno je bilo 4.500 akcija čija je vrednost rasla 20 odsto pri svakoj kupovini. Kupci su u početku bili lica povezana sa prvim vlasnikom, a onda su počeli da ulaze i drugi, nadajući se dobroj zaradi.

Komisija za hartije od vrednosti je, međutim, već krajem jula zaustavila dalju trgovinu akcijama ovog preduzeća, jer nisu bili ispravni izveštaji o ukupnom broju akcija i tako je cela prevara zaustavljena. Akcija još uvek postoji na Beleksu, mada je nemoguće njome trgovati, a preduzeće se u Agenciji za privredne registre vodi kao aktivno, iako godinama nije predavalo završne finansijske izveštaje. Nedavno se na Beleksu pojavio novi IPO koji sluti na prevaru, upravo zato što se kod njega pominju zvučna imena inicijalnih vlasnika.

Radi se o preduzeću Fintel Wind a.d. osnovanom 6. marta 2008. u Beogradu. U vlasničkoj strukturi su Fintel Energija a.d. (54 odsto akcija) i MK Holding (46 odsto akcija). Sve akcije su, međutim, stavljene u zalog, što izaziva početnu sumnju da ovde nije baš sve kako treba.

Iza Fintel Energije stoji italijanska firma Fintel Energia Group SpA sa tržišnom kapitalizacijom od samo 85,5 miliona evra, a nadaju se da prodajom akcija Fintel Winda u Srbiji prikupe i do 130 miliona evra za svoj projekat proizvodnje struje od vetra!?!

Drugo što odmah upada u oči jeste da kompanija čije se akcije nude ima negativan kapital, da bi po knjigovodstvenoj vrednosti jedna akcija vredela 0,153 dinara, a da je IPO 500 dinara za akciju?!?

Iza svega ovoga stoji Miodrag Kostić, vlasnik MK Holdinga, koji je trenutno u novčanoj krizi, jer su mu propali milionski poslovi u Ukrajini. On je preko BDD M&V Investments a.d. iz Beograda (preko koga se trguje i akcijama Fintela) većinski vlasnik AIK Banke iz Niša. Radi se o tome da Kostić, kako bi izašao iz krize i nastavio poslovanje, mora da hitno dođe do nekoliko desetina miliona evra (ne manje od sto miliona, ustvari!) svežeg kapitala, koji ima njegova banka, ali koji on, zbog kontrolnih mehanizama Narodne banke Srbije, ne može tek tako da prisvoji. Zato je i osmišljena finta sa Fintelom.

AIK Banka će sasvim legalno preko M&V Investmentsa da kupuje akcije čija je vrednost skoro pet hiljada puta precenjena. Novac će, zatim, na različite načine da bude prebacivan na račune neke od Kostićevih kompanija.

Nije isključeno da još neko, osim AIK Banke, krene da kupuje akcije Fintela, pa će i njegove pare nestati kada pukne ovaj mehur od sapunice, kao one ulagača u akcije S&A Capital Investmentsa pre osam godina.

Država je smislila zakonska rešenja kojima se onemogućavaju nove Dafiment banke, ali ništa ne čini da zaštiti investitore na Beleksu koji postaju žrtve skoro identičnih prevara. Malo je verovatno da će se to desiti ovog puta i da će bar sada neko odgovarati pred zakonom.