Tabloid istražuje

Gde je deponovan novac koji je uplaćen za koncesiju beogradskog aerodroma "Nikola Tesla"

Slučaj dogovorene provizije

Vlast mora da objasni šta se dešava sa pola milijarde evra, koliko j francuski „Vinci" uplatio za koncesiju aerodroma „Nikola Tesla", a koje još nisu legle na račun budžeta, niti će, kako je priznao i sam Aleksandar Vučić, stići pre marta meseca. Na koji i čiji račun su pare uplaćene i ko ih i za šta koristi? Izgleda da je to poslednja velika pljačka koju je izveo Vučićev klan pred planirano bekstvo iz zemlje.

***

Poslednje nedelje pred Novu godinu predsednik Aleksandar Vučić je objavio kako je koncesionar beogradskog aerodroma „Nikola Tesla", francuska kompanija „Vinci", uplatio pola milijarde evra, koliko košta koncesija po ranije sklopljenom ugovoru. Ono što nije objasnio jeste put novca, odnosno gde se on nalazi, jer ga na budžetskim računima nema, niti će ga biti u dogledno vreme.

Kako može da se sazna, novac je „Vinci" zaista uplatio, ali na neki račun na koji se ne slivaju budžetska sredstva, a tih pola milijardi evra će u državne ruke stići tek sredinom marta. U 21. veku, u eri visoke tehnologije, nezamislivo je da jedna uplata putuje dva i po meseca. Da su Francuzi sa džakovima para na leđima peške krenuli put Beograda, stigli bi pre polovine marta.

Novac se nalazi na nekom od računa koje kontroliše Vučićev klan i tamo je jer srpski samodržac zna da mu je kraj blizu i da će uskoro morati da napusti mesto predsednika Republike. U slučaju da uspe da izmakne ruci pravde i pobegne u inostranstvo, ove pare će mu dobro poslužiti, kao i milijarde evra koje je već sklonio na tajne račune po egzotičnim ostrvima.

U slučaju da se desi neko čudo i Vučić u tom periodu ne bude uklonjen sa vlasti, deo para će se preko zamršenog sistema računa „oprati" i uplatiti u budžet kao kupoprodajna cena za „Poljoprivrednu korporaciju Beograd" a.d, a zatim preko istog tog zamršenog kolopleta bankovnih računa vratiti Vučićevom klanu. Kada sve te transakcije budu obavljene (što uobičajeno zahteva svega nekoliko dana) pola milijarde koje je uplatio „Vinci" biće uplaćene na račun srpskog budžeta.

Postoji i mogućnost, na šta nam ukazuje skoro zaboravljeni slučaj prodaje „BK Telekoma" norveškom „Telenoru" (kada su pare uplaćene na privatni račun Mlađana Dinkića u Nemačkoj) da je „Vinci" platio više od prikazanih pola milijarde evra, zbog čega novac mora da prođe prvo kroz neki račun van domašaja državnih organa, kako bi se odvojila razlika.

Ako su Francuzi platili više od onoga što je narodu prikazano kao dogovorena cena za koncesiju, to bi bilo samo iz razloga što očekuju da će vlast biti blagonaklona prema planovima koji nisu obuhvaćeni koncesionim ugovorom, ili su čak u suprotnosti sa njim.

Ovih dana se među zaposlenima na Aerodromu „Nikola Tesla" širi vest kako francuski koncesionar namerava da promeni ime najvećoj srpskoj vazdušnoj luci. „Vinci" je jedan od vlasnika zagrebačkog aerodroma „Dr Franjo Tuđman" i nije mu smetalo ime čoveka koga je smrt spasila da se ne pojavi na optuženičkoj klupi haškog tribunala kao ratni zločinac, a smeta mu ime jednog od najvećih naučnika i inovatora svih vremena?!?

Možda je dodatni novac opravdan i nekim sporazumom u tajnom aneksu, u koji javnost nije imala uvid (kao što nije videla ni anekse ugovora sa „Etihadom")?

Kada je već reč o „Etihaadu" valja skrenuti pažnju na činjenicu kako je država u prvih devet meseci „Air Serbiu" dotirala sa preko 16 miliona evra! Sa druge strane, arapski partner očigledno nije ispoštovao sporazum po kome će do kraja godine biti isporučena četiri „Erbasa", koje će on platiti, kao svoj deo preuzetih obaveza. „Etihad", koji je u dubokoj finansijskoj krizi, očigledno nije uplatio novac proizvođaču aviona, pa ovaj nije isporučio letelice. Drugog objašnjenja nema. Moguće da će iz zadržanih para „Vinci"-a biti dat kredit arapskom suvlasniku „Air Serbie" da bi mogao da izvrši svoje obaveze prema „Erbasu". Kada je ova vlast u pitanju, sve mahinacije su moguće.