Koliko je nasilja i krivičnih dela legalizovano donošenjem Zakona o osnovama srednjoškolskog vaspitanja?

Direktor škole ima svu vlast

U jeku silnih kampanja, realizacije projekata i deklarativnog promovisanja nulte tolerancije na nasilje u obrazovnom sistemu RS, krunisanih donošenjem ZOSOV-a, nekako je neverovatno da je različith oblika i stepena nasilja u školama sve više.

Milan Miletić

Istražujemo moguće uzroke ove pojave koja u povremeno dobija razmere epidemije.

Jedan od mogućih uzroka je zasigurno i taj što je stupanjem na snagu ZOSOV-a ministar Mladen Šarčević legalizovao izvršrnje krivičnoih dela Zloupotrebe službenog položaja član 227 KZ RS i Zlostavljanje. Naime, ministar je direktorima škola dao ovlašćenja koja im ne pripadaju, a sebi je pripisao pravo prvostepenog i drugostepenog disciplinskog organa u slučaju sankcionisanja disciplinske odgovornosti direktora škola.

Primer koji flagrantno razotkriva sve nelogičnosti desio se u Srednjoj zanatskoj školi iz Beograda. Direktor škole je pokrenuo, vodio i otkazom ugovora o radu okončao disciplinski postupak protiv zaposlenog zbog toga što je zaposleni ''psihički zlostavljao direktora škole''. Direktor škole u se pojavljuje dva puta u dve različite uloge, tokom disciplinskog postupka, odnosno i kao oštećena stranka i kao disciplinski organ.

Ovakva pravna situacija predstavlja otvoreni sukob interesa čije postojanje po logici onemogućavaju kao prvo Ustav RS, garantovanjem principa nepristrasnosti i međunarodne konvencije koje smo potpisali a odnose se na oblast ljudskih prava i vladavine prava. Nepoštovanje ovih principa, kada pojedinac sebi prisvoji pravo koje mu ne pripada i postupa protiv građanina ili imovine RS sankcioniše KZ RS kroz članove Zlostavljanje i Zloupotreba položaja odgovornog lica.

Princip direktora kadije u školama i ministra kadije svim Kadijama, dodatno je učvršćen oduzimanjem prava Školskom odboru da kao kolektivni organ upravljanja odlučuje o disciplinskoj odgovornosti direktora, makar u prvom stepenu i po pitanju obaveze izuzeća direktora kao odgovornog lica ustanove iz vođenja disciplinkog postupka protiv zaposlenih koji su izvršili neki oblik nasilja prema direktoru ili kada direktor treba da vodi disciplinski postupak protiv svog supružnika, deteta ili bliskog rođaka koga je zaposlio u svojoj školi. Ovaj poslednji primer zasigurno ne postoji ni u jednoj školi u RS, ali je hipotetički moguć.

Primer i dokumentacija iz Srednje zanatske škole, gde je Školski odbor odbio da izvrši izuzeće direktora kao oštećene stranke u disciplinskom poupku, po zahtevu koji je podneo zaposleni potvrđuje navedeno. U rešenju ŠO direktor se naziva inokosnim disciplinskim organom čije je izuzeće nemoguće izvršiti. Sve ovo će zasigurno privući pažnju lingvista, pošto reč inokosni decenijama nije korišćena u zvaničnoj dokumentaciji ustanova u RS. Kao i zaposleni, u sličnoj, zapravo još težoj pravno bezizlaznoj situaciji nalaze se i direktori škola, pošto o njihovoj odgovornosti ali i pogodnosti za postavljenje odlučuje isključivo ministar.

Znate ministre, i direktori škola su građani RS. I oni hipotetički imaju pravo na dvostepenost u utvrđivanju njihove disciplinske odgovornosti.

Kome direktori škola da ulože žalbu? Ima li i ovde elemenata zlostavljanja i zloupotrebe službenog položaja ministra prosvete?

Praktična komparacija:

1. Kada bi direktori drugih ustanova, osim škola, tužioci ili sudije vodili disciplinske postupke, tužili ili sudili građanima RS kao oštećene stranke u postupcima, počinili bi krivična dela;

2. Kada bi drugi ministri sebi dali za pravo da imenuju ili smenjuju direktore javnih ustanova ili preduzeća, bili bi automaski smenjeni.

Tako nešto sebi i direktorima škola dao je jedino ministar prosvete.

Postavlja se pitanje da li će se ovo usvojiti kao primer dobre prakse?!

Postupci inspekcijskih i drugih državnih organa po ovom pitanju

Prosvetni inspektor Dragana Glavina u prvostepenom inspekcijskom nalazu decidno navodi da je direktor u disciplinskom postupku, ( i pored činjenice da je ujedno i oštećena strana) postupio u potpunosti u skladu sa članom 165 ZOSOV-a.

Drugostepeni inspekcijski nadzor po žalbi zaposlenog na nalaz prvostepenog prosvetnog inspektora, upućenom Ministarstvu prosvete nije postupao. Zakonom propisani rok za postupanje drugostepene prosvetne inspekcije je prošao pre nekoliko meseci.

Možda ovom „ ćutanju administracije" doprinosi činjenica da je pomoćnik ministra prosvete za inspekcijske i nadzorne poslove, Jasmina Jovanović, dugogodišnja kancelarijska koleginica inspektorke Dragane Glavine, dok je radila kao prvostepeni prosvetni inspektor, Sekretarijata za obrazovanje, Grada Beograda.

U svakom slučaju, pravo direktora Kadije da tuži i sudi u istom disciplinskom postupku potvrdili su nadležni inspekcijski organi u oblasti prosvete.

Rečenicu: „ Direktor škole je postupio u ptpunosti u skladu sa članom 165 ZOSOV-a.", koju je koristila prosvetna inspekcija, kao ključni dokaz da zaposlenom nisu prekršena nikakva prava, te da direktor Milovan Marković, predsednica ŠO Zorana Radovanović, članovi ŠO i prosvetni inspektor nisu izvršili nikakvo zlostavljanje ili dela zloupotrebe svojih položaja koristili su i: Prvostepena inspekcija rada za Grad Beograd Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja; Drugostepena inspekcija rada, Ministarstva za rad, boračka i socijalna pitanja, Drugo osnovnovno i Više javno tužilaštvo u Beogradu.

U svakom slučaju, pravo direktora Milovana Markovića koji zaposlenog kao Kadija tuži i sudi u istom disciplinskom postupku, potvrdili su svi nadležni inspekcijski organi u nadležnosti Ministarstva prosvete.

Direktor škole, dakle, ima pravo da nekažnjeno vrši krivična dela čije je izvršenje Ministar prosvete propisao Zakonom!