Natrag

Korupcija

Javne nabavke služe za pljačkanje budžeta i izvlačenje para

Tenderi po meri odabranih

Javne nabavke su jedno od omiljenih sredstava izvlačenja para iz budžeta. Tender se raspisuje tako da odgovara samo jednom ponuđaču, koji je već u dogovoru sa naručiocem, pa se posle pare dele između privrednika i političara. Na taj način stotine miliona evra svake godine protivzakonito odu u privatne džepove. Umesto da tome stane na put, aktuelna vlast na svaki način pospešuje krađu budžetskih sredstava.

Igor Milanović

Samo u Srbiji postoji izraz „tajne javne nabavke". Kako jedna nabavka može da bude istovremeno i javna i tajna, zna samo v.d. generalnog direktora „Elektroprivrede Srbije" AD Milorad Grčić. U planu javnih nabavki EPS-a za ovu godinu navedeno je čak 4.034 javnih nabavki koje to javno preduzeće planira da sprovede. U tom dokumentu piše i da je reč o otvorenim postupcima, istaknuti su okvirni datumi pokretanja postupka, zaključenja i izvršenja ugovora, ali nema podataka procenjene vrednosti nijedne od planiranih nabavki. Ti podaci proglašeni su tajnim. Ukupna vrednost ovih "javnih tajnih nabavki" iznosi 1,2 milijarde evra i biće isplaćena iz budžeta.

Ono što, očigledno, odavno više nije tajna, to je činjenica da je većina tendera u Srbiji nameštena i da se u trenutku njihovog raspisivanja već zna ko je pobednik.

Jedan od takvih nameštenih tendera je i onaj koji je nedavno raspisao niški aerodrom „Konstantin Veliki" za letove na 12 destinacija. Aerodrom više nije u vlasništvu lokalne samouprave, već Republike Srbije koja sa njega želi da otvori nove linije za koje je procenjeno da neće odmah biti konkurentne, pa je država ponudila subvencije u visini od 600 miliona dinara godišnje. Problem je što na nekim od ovih linija već lete loukosteri koje je privukla prethodna menadžerska garnitura aerodroma.

Za loukostere i, uopšte, bilo koga drugog osim „Air Serbie" uopšte se ne isplati ni da konkurišu na ovom tenderu, jer ne ispunjavaju najmanje jedan od uslova (koji je i stavljen kako bi strana konkurencija odustala), a to je da imaju najmanje jedan avion u rezervi i to na nekom od aerodroma u Srbiji. Od stranaca, najbliži rezervni aviom ima „Wizz Air", ali u Budimpešti. „Ryanair" ima nekoliko stotina svojih aviona i ugovore sa mnogim kompanijama o iznajmljivanju aviona u slučaju havarije, ali nije zainteresovan da jedan od njih parkira u Nišu ili Beogradu.

„Konstantin Veliki" je neočekivani razvoj doživeo pod rukovodećom palicom dvojice bivših direktora: Bojana Avramovića i Vladice Đurđanovića. Njih dvojica su imali odličan poslovni njuh i shvatili da je niška vazdušna luka stešnjena između velikih aerodroma u Beogradu, Sofiji i Skoplju i da može da opstane samo ako avio-kompanijama ponudi nešto novo, a to su bile putničke takse od samo tri evra, što je privuklo loukostere, avio kompanije koje putnike privlače niskom cenom karata (neretko i ispod deset evra), pa je tako „Konstantin Veliki" 2014. imao 1.335 putnika, a 2017. njih čak 331.582!

U međuvremenu je beogradski aerodrom dat u koncesiju uz obavezu države da zaustavi razvoj niškog aerodroma, pa je raspisani tender upravo sa tim ciljem, jer se nove linije poklapaju sa nekim već postojećim loukostera, a tu su još i državne subvencije koje omogućavaju pobedniku da cene karata drži ispod tržišnog nivoa.

Osim toga, „Air Serbia" mora da dobija državne subvencije kako bi preživela, a ovaj „tender" je, u stvari, prerušena državna subvencija u visini od 600 miliona dinara (oko pet miliona evra) na godišnjem nivou. Zbog toga su uslovi tendera tako namešteni da niko drugi ne može da pobedi, a najverovatnije niko drugi uopšte neće ni učestvovati na tenderu.

„Infrastruktura železnice Srbije" a.d. je još jedno državno preduzeće koje često raspisuje tendere i to za nabavku svega i svačega. Generalni direktor je Miroljub Jevtić, koji je u v.d. stanju (kao i većina drugih u ovoj zemlji), a ostala dva člana borda direktora su Milan Maksimović i Dragan Lalošević. Zanimljivo je kako ovo preduzeće pored tročlanog borda direktora ima još sedam samostalnih zastupnika (mogu da potpisuju ugovore bez premapotpisa nekog drugog). To su: Sanja Maraš, Katarina Jovanović, Boris Nikolić, Miroslav Petković, Marko Ječmenica, Marinela Mitrović i Vanja Jevtović

Očigledno je pean dvoljno veliki da ga deli njih desetoro.

U prethodnih 12 meseci „Infrastruktura železnice Srbije" a.d. je raspisala 229 tendera, od kojih je 138 imalo procenjenu vrednost manju od pet miliona dinara. Najviša pristigla ponuda iznosila je čak 942.854.040 dinara. Prosečan broj učesnika po jednom tenderu je 3,5, što pokazuje da je bilo malo interesovanje za poslovanje sa ovim privrednim društvom.

Preduzeće je u periodu od prethodnih godinu dana najviše nabavljalo usluge radova na krovu i druge posebne građevinske zanatske radove, zatim radove na objektima ili delovima objekata visokogradnje i niskogradnje, kao i usluge popravke i održavanja voznih sredstava za šta je raspisano sedam nabavki. Pored toga, „Infrastruktura železnice Srbije" a.d. je nabavljala i neka sredstva koja teško da imaju veze sa njenom osnovnom delatnošću, kao što su televizori, kreveti, posteljina i dušeci. Putem tendera kupovala je, između ostalog, telefonske aparate, alkohol, kafu, pijaću vodu, metle, delove šporeta, gromobrane, informatičke kurseve, putničke automobile, terenska vozila, zdravstvene usluge, medicinski potrošni materijal, gume za automobile, krevete, posteljinu i posebne mekane proizvode od tekstila za unutrašnje opremanje, usluge recikliranja otpada, radio opremu, usluge finansijskog lizinga...

U poslovanju sa pomenutim privrednim društvom najbolje je prošlo preduzeće ZGOP ad, što je i razumljivo, jer se radi o iskusnoj kompaniji za građenje, remont i održavanje pruga iz Novog Sada. Ovaj ponuđač, koga vodi generalni direktor Zoran Stanojević, učestvovao je na 11 tendera koje je raspisala „Infrastruktura železnice Srbije" ad i na svih jedanaest je bila pobednik. Interesantno je da ZGOP ne gubi ni jedan tender na kome učestvuje, bez obzira ko ga je raspisao. Pored radova na železnici, ZGOP je konkurisao i dobio poslove na tri tendera koja je raspisala „Elektroprivreda Srbije"iz Beograda i jednom tenderu „Elektroprivrede Srbije" iz Obrenovca. Ukupna vrednost svih pomenutih javnih nabavki iznosila je 1.799.410.440,70 dinara!

Privatno preduzeće "Korun Honda" doo iz Stare Pazove je još jedan od šampiona poslovanja sa „Infrastrukturom železnice Srbije" ad, jer je konkurisalo na sedam tendera i na svih sedam i pobedilo. Direktor ovog privrednog društva je Dušan Bilanović.

Veliki broj preduzeća je išao na sigurnu pobedu, što otvara vrata sumnji da se tenderi dogovaraju. „Hemos Impregnacija" iz Bijeljine je učestvovala na šest tendera i na svih šest je pobedila. „Progres Mali Zvornik" iz Velike Plane je takođe ostvario 100 odsto učinak na tenderima naručioca u vidu pet ostvarenih pobeda od isto toliko učešća. Ovaj ponuđač je dobio tendere za održavanje objekata visokogradnje, kao i tender za nabavku i ugradnju liftova na železničkoj stanici Beograd Centar.

U proteklih dvanaest meseci, Radio-televizija Vojvodine je kao naručilac u postupcima javnih nabavki raspisala 50 tendera, za koje su pristigle 152 ponude zainteresovanih kompanija. RTV Vojvodine, koja se izdržava od pretplate građana, naručivala je i ono što joj zaista treba, kao i ono što ne znamo čemu služi.

„Akademija Oxford" je pobedila na tenderu za prevodilačke usluge u vrednosti od 694.800 dinara- „Naftna industrija Srbije" je bez muke pobedila na tenderima za nabavku goriva u vrednosti od 38.837.400 dinara. Na tenderu za nabavku sredstava za bezbednost i zdavlje na radu vrednom 833.333 dinara, pobedila je novosadska firma „Astra tim 2009" čija je ponuda iznosila 827.160 dinara, ali je istovremeno za nabavku osnovnih sredstava za rad (baterije za kamere, DVD i CD diskove) RTV izdvojila samo 700.000 dinara, a na tenderu je pobedila firma „Telit Power" iz Niša sa ponudom vrednom 619.400 dinara.

Opština Sremski Karlovci je u periodu od prethodnih 12 meseci pobednik u kategoriji najsmešniji namešteni tender. Prolećni festival vina 2019. trajaće tri dana, održaće se od 3. do 5. maja, a po planu javnih nabavki za 2019. za njega i za Karlovačku berbu grožđa koja se održava početkom jeseni gradski oci su izdvojili ukupno 11.500.000 dinara, odnosno skoro 100.000 evra.

U konkursnoj dokumentaciji za drugo veče Festivala planiran je nastup izvođača narodne muzike "čija karijera traje više od četrdeset godina, tokom kojih je imao najmanje 20 izdatih albuma i koji se pojavio u najmanje jednoj domaćoj seriji sa otpevanom jednom numerom". Zbog čega je važan nastup u nekoj domaćoj TV seriji? Zbog toga što sve ove uslove ispunjavaju samo tri pevača: Halid Bešlić, Lepa Brena i Lepa Lukić.

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane