Natrag

Al' je Mlađa opravio prosvetu i budžet, svaka mu čast!

Ministar od prosvete

***

Ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević je 1. Aprila 2019. godine, pred predstavnicima fiskalnog saveta, velikodušno pokrenuo inicijativu da se ukine zabrana zapošljavanja u obrazovnom sistemu.

U svom saopštenju izneo je zabrinutost što 25.000, uglavnom mladih ljudi podstanara, u obrazovanju poslednjih 5 godina, radi u nepovoljnom položaju na nekoj od normi. Da svi koji rade duže od 1 godine na nekoj normi budu zaposleni, te da se to može urediti nekom uredbom ili izmenom zakona, što je tehnička stvar i pitanje dobre volje.

Nakon provere odbačena je prva asocijacija da se, zbog datuma, radi o neslanoj šali.

Zapravo se ministar Šarčević zabrinuo zbog svojih grešaka i grešaka svojih najbližih saradnika zbog kojih se ti mladi prosvetni podstanari, ali i drugi prosvetari i budžet Republike Srbije, već 5 godina nalaze u lošem položaju.

Da ne bude bilo kakve zabune i slobodnih interpretacija. Niko nije protiv zapošljavanja mladih ljudi! Oni su snaga i jedina budućnost. Treba zapošljavati sve građane, ali u skladu sa zakonima Republike Srbije.

Analizom informacija i dokumentacije koju posedujemo, dolazi se do zaključka da se zapravo radi o neveštom prikrivanju činjenice da se u prosveti u poslednjih pet godina izuzetno mešetarilo u oblasti zapošljavanja.

Ministarstvo prosvete u saradnji sa školskim upravama i direktorima škola je nemilice, bez prethodno dobijene saglasnosti Komisije Vlade Republike Srbije za proširenje broja budžetskih korisnika, zapošljavala nastavnike na određeno vreme i na male norme, čime su odgovorna lica škola postupala suprotno članu 56 i 27a, stavovi 34 i 35.

U poslednje dve godine, tokom redovnih i vanrednih kontrola, budžetske inspekcije su u velikom broju škola utvrdile trošenje sredstava u suprotnosti sa Zakonom o budžetskom sistemu RS.

Samo u Srednjoj zanatskoj školi iz Beograda, na godišnjem nivou, za kalendarsku 2017. godinu, redovnom budžetskom kontrolom poslovanja, utvrđeno je da je direktor Milovan Marković protivzakonito, samovoljno rashodovao 8.782.325,38 dinara bruto budžetskog novca, i ako se radi o relativno maloj školi. Ovaj iznos bi trebao da skrene pažnju ne samo čitaoca već i tužilaštva i Predsednice Vlade. Ministar prosvete je dao saglasnost za reizbor ovog direktora i pored činjenice da je budžetska inspekcija u svom zapisniku utvrdila u toj obračunskoj godini, po različitom osnovu, ukupno oko 45.000.000 dinara nenamenskog trošenja i raspolaganja budžetskim sredstvima od strane direktora Milovana Markovića i šefa računovodstva Srednje zanatske škole Rada Dragićevića. Naravno da je CENUS bio uredno odobren!

U neveštom pokušaju da se ispegla deo nalaza budžetske inspekcije vezan za zapošljavanje u toj školi, pomoćnik ministra za inspekcijske poslove Jasmina Jovanović je poslala u kontrolu republičku prosvetnu inspektorku iz Valjeva koja je utvrdila da je sve u redu i nastavnici ispunjavaju uslove za rad. Na postojanje namere da se nešto prikrije ukazuje to što inspektorka kontroliše školu za pogrešan period. Predstavkom zaposlenog samo je ukazano na već utvrđene nepravilnosti u zapošljavanju bez saglasnosti Komisije Vlade iz 2017. godine, a inspektorka govori i vrši nadzor samo za period školske 2018/2019. i prećutkuje činjenicu da ni za taj period direktor Milovan Marković nije obezbedio saglasnost za proširenje Komisije Vlade.

Dokaz: Nalaz budžetske inspekcije za Grad Beograd XVIII-01br.47-9-3/2018.od 4.10.2018.

Uslovi po pitanju stručne spreme nastavnika nisu sporni, niti su bili predmet predstavke, već način prijema. Čitav navod pregleda prosvetna inspektorka je izmislila i sama kontrolisala svoju izmišljotinu. Postoji dokumentacija koja ukazuje da je to učestala praksa pojedinih prosvetnih inspektora naročito u prvostepenoj prosvetnoj inspekciji. Čast onima koji odgovorno rade svoj posao, pošto postoje i prosvetni inspektori čije nalaze niko ne može da ospori.

Postoje i druge nepravilnosti i protivpravno postupanje Ministarstva prosvete, školskih uprava i direktora škola, a donela su štetu prvenstveno Budžetu RS ali i radnopravnom statusu zaposlenih na određeno vreme i to:

Nesvrsishodno usitnjavanje norme prilikom prijema u radni odnos

Na jedno upražnjeno radno mesto sa 100 odsto radnog angažovanja. usled npr. odlaska u penziju nastavnika, njegovo radno mesto je usitnjeno i primana su 2, 3 a nekad i više lica na rad na određeno vreme. Često na samo 10 odsto radne norme. Najčešće je to rađeno početkom školskih godina, prilikom raspodele nastavnih predmeta.

Štetan efekat ovakvih postupaka na budžet RS se lako može izračunati na osnovu činjenice da su se nastavniku koji je otišao sa punim fondom u penziju isplaćivali 1 sat 100 odsto plata i 1 sat 100 odsto doprinosi, a da dva sata 50 odsto nastavnika nose 50 odsto plate i 2 sata 100 odsto, odnosno 200 odsto doprinosa...

Pitanje od milion dolara je koliko više budžetskih sredstava potroši 10 nastavnika na 10 odsto radnog angažovanja?

Dopunjavanje norme nastavnicima zaposlenim na određeno vreme;

Bez mnogo komentara. Radi se o protivzakonitom postupanju, a po pravilu je vršeno nakon prijema na određeno vreme sa malom normom. Norma se može dopunjavati samo stalno zaposlenim nastavnicima. Dodavanje norme takođe predstavlja proširenje broja budžetskih korisnika kroz zbirno radno angažovanje.

Preuzimanje tehnoloških viškova iz različitih školskih uprava

Ovo postupanje je suprotno važećem Posebnom kolektivnom ugovoru. Zbog ukazivanja na tu činjenicu, načelnik Školske uprave za Grad Beograd Kićović je iz Komisije za raspoređivanje tehnoloških viškova svojom odlukom izbacio predsednika sindikata Forum srednjih stručnih škola, Milorada Antića.

Uzgred budi rečeno.

Ministarstvo prosvete je uvek radije sarađivalo i pregovaralo sa gospodinom Brajkovićem koji je već godinama u penziji, pa iz tog razloga ne ispunjava uslove da uopšte bude član nekog prosvetnog sindikata. Da ne govorimo o tome da bude predsednik sindikata, raspolaže novcem sindikata, organizuje štrajkove i pregovara o platnim razredima. Platnim razredima zaposlenih, ne razredima prosvetnih penzija! Zakonito?

Protivpravna jednostrana promena sadržaja ugovora o radu zaposlenima na određeno vreme početkom školske 2018/2019 godine.

Do početka školske 2018/2019, u Ugovorima o radu zaposlenih na određeno vreme u obrazovanju stajala je klauzula koja je regulisala dužinu trajanja ugovora - do raspisivanja konkursa.

Logično, pošto je rešenje po konkursu jedini legalni pravni osnov za zasnivanje rada na neodređeo vreme u prosveti. Zaposleni na određeno vreme su u tom statusu bili relativno zaštićeni pošto su mogli da dugo rade čekajući upravo neko srećnije vreme i raspisivanje konkursa.

Tada je Ministarstvo prosvete rešilo da jednostrano izmeni ugovore za svih sada već 25.000 zaposlenih na određeno vreme sa ograničavanjem vremena trajanja radnog odnosa- do 31.8.2019.godine. Jednostrano, bez saglasnosti druge strane, što u obligacionom pravu prestavlja neoboriv razlog za ništavost ugovora. Nije bilo ni socijalnog dijaloga sa sindikatima. Direktori su naravno takvo pismeno naređenje izvršili bez pogovora.

Toliko o iskazanoj brizi za natalitet, podstanare i mlade kolege. Ovo je za posledicu imalo i stvaranje loših međuljudskih odnosa među zaposlenim u pojedinim školama, stvaranje podela na mlade i stare, sigurne i nesigurne koji zavise isključivo od volje direktora, da li će im 31.8.2109. godine produžiti ugovore. Pojedini direktori su u svojim reizborima potpirivali takve podele, kako bi osigurali nove mandate i dobili mogućnost da ispeglaju svoje finansijske brljotine.

Ovakav potez Ministarstva prosvete je povuklo zato što je nekontrolisanim prijemom prevelikog broja zaposlenih na određeno vreme sa malim fondom, i klauzulom u njihovim ugovorima da ih je nemoguće otpustiti pre rešenja po konkursu, nastao problem raspoređivanja tehnoloških viškova zaposlenih u stalnom radnom odnosu. Počele su da stižu i presude kojima su škole gubile protiv nezakonito otpuštenih zaposlenih na određeno vreme.

Podsetimo se da sve vreme neraspoređeni tehnološki viškovi primaju plate i doprinose! Sve dok su na listi tehnoloških viškova.

U tom periodu i nakon dobijanja takvih promenjenih rešenja, sve do njihove pravosnažnosti, svih 25 000 zaposlenih na određeno vreme je moglo da tuži i direktore i Ministarstvo i glatko bi država morala, opet iz Budžeta da isplati sve troškove za 25.000 presuda u radnim sporovima. Sudovi bi bili zatrpani. Nisu to činili zato što su im obećana radna mesta.

Da ne govorimo o zlostavljanju mladih prosvetnih podstanara zbog poigravanja sa njihovim i onako nesigurnim radnim statusom.

Ministar Mladen Šarčević je takođe najavio i korenitu reformu obrazovanja u Srbiji.

Iskreno se treba zapitati kome sve treba dozvoliti da kopa oko korenja bilo kog dela sistema u Republici Srbiji, iz straha da ne pregore osigurači!?

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane