Tabloid je pozvan

Vučićev direktor Zavoda za zaštitu spomenika koji rušenjem zaštićenih objekata otvara investitorima sa Kosova nove lokacije u centru grada

Likovno obrazovanje u službi grabeži

Dolaskom naprednjačke vlasti u grad, posle ne tako uspešne uprave koju su obavljali Tadićevi slebdenici, Kraljevo je doživelo nešto što čak ni DOS na čelu sa demokratama nije mogao ni da pretpostavi, a kamoli da uradi. Za novog direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture postavljen je nastavnik likovnog obrazovanja Ivan Milunović. nastavnik u jednoj seoskoj školi u okolini grada (Škola Djura Jakšić-Konarevo).

M. Hadžić

U više navrata je na skupštinskim sednicama grada Kraljeva sa ponosom isticao da ga je svojim ukazom lično predsednik Vučić postavio, da bi zatim zaposlenima i prijateljima kojih je inače jako malo, objašnjavao da je postavljen zahaljujući svojoj nesumnjivoj partijskoj lojalnosti stranačkom šefu i prijateljima sa severa Kosova. Sama ta činjenica, kako je često osiono komentarisao, čini da je on iznad zakona, da mu u gradu niko ništa ne može i da će ostati direktor dokle to bude želeo.

Ono što je u celoj priči najinteresantnije, njegov status vršioca dužnosti traje zaista godinama.Milunović je dolaskom SNS-a na vlast postao i predsednik upravnog odbora lokalnog pozorišta, o kome smo pisali u prošlom broju. Sa mesta nastavnika likovnog vaspitanja u osnovnoj školi, gde se ponašao krajnje osiono prema kolegama i neprilagođeno prema učenicima, Milunović postaje i predsednik udruženja slikara grada ("udruženje likovnih umetnika MARŽIK) . On daje dosta hrabre likovne kritike, experti napominju da su vrlo neutemeljene i lično obojene, prilikom otvaranja izložbi u prostoru likovnih umetnika.

Daleko je važnija i za grad Kraljevo ali i mnoge druge opštine u kojima se delatnost ovog Zavoda obavlja ( ukupno sedamnaest gradova i opština se nalazi pod nadzorom ovog zavoda), ono što se dogadja po gradovima u smislu otvaranja novih, inače zaštićenih prostora, za investicije koje su po pravilu poslovno-stambene i gde najčešće investicije dolaze posredstvom već inkrimisanih ljudi sa severa Kosova, koji su svojim gradjevinskim aktivnostima i doseljavanjem u Kraljevo isto već pretvorili u predgrađe Kosovske Mitrovice.

Počnimo sad redom o aktivnostima direktora Milunovića.

Ostavkom predsednika UO Zavoda, prof. Zorana Ilića, redovnog profesora na Fakultetu umetnosti u Nišu, počeo je da se prikazuje vrh ledenog brega nezakonitih i sumnjivih radnji direktora Milunovića.

Pismom koje je upućeno resornom ministarstvu, profesor Ilić je napomenuo da neće da pokriva kriminalne aktivnosti i ostala problematična dogadjanja u Zavodu na čemu insistira direktor Milunović. Profesor je odbio da potpisuje "krnje" sednice UO. Odbio je da prihvati potpise direktorovog kuma kao validne koji je inače profesor istorije u Beogradu i koji na sednice UO ne dolazi a kome vozač nosi na potpis dokumenta kao da je prisustvovao sednicama odbora.

Mladen Đorđević, kum direktora Milunovića je takođe bio profesor osnovne škole u Konarevu . Posle prelaska za Beograd radio je jedno vreme kao "novinar" BLIC-a, a potom u Kurira. Profesor Zoran Ilić je posebno napomenuo da ne želi da učestvuje u postupcima direktora koji ometanjem radnika Zavoda i nepreduzimanjem aktivnosti, usmerene ka zaštiti, inače već zaštićenih objekata, a čiji je rezultat podizanje bespravnih građevina na mestima gde su postojale zaštićene gradjevine. Potrebno je imati u vidu da se rušenje objekata koji su pod zaštitom države događa uvek vikendom ili praznicima, kao i podizanje novih objekata na istim lokacijama.

Mnogi investitori koji svesno ulaze u ovakve građevinske poduhvate dobijaju na neki čudni način dozvole Odeljenja za urbanizam grada Kraljeva.Dozvola se naziva najčešće dozvolom za kompletnu odnosno potpunu rekonstrukciju ( to znači RUŠENJE) zaštićenog kulturnog dobra.

Radnici Zavoda su u više navrata skretali pažnju direktoru da mu je obaveza da podigne krivičnu prijavu protiv neodgovornih lica u gradskom urbanizmu za izdavanje takvih dozvola da bi na kraju zajključili da direktor svesno, nečinjenjem, sprovodi obstrukciju zakona. Direktor je još 2015.te godine dobio naredbu od ministarstva da je njegova obaveza da omogući primene svih mera tehničke zaštite Zavoda za zaštitu spomenika kulture, a posebno se odnosi to na odluku o proglašenju celine "Čaršija sa trgom", kao primer nepokretnog kulturnog dobra u sklopu prostorno- kulturne istorijske celine.

I pored upozorenja koje je dobio sa najvišeg mesta, direktor nije postupio po zakonu. Nije reagovao na odluku investitora koji ruši objekat u ulici Cara Lazara ( trgovapčka kuća Milosavljević sa pratećim objektima i hladnjakom u kom je odsedao Milan Obrenović, a potom i kralj Petar Karadjordjević), a po nezakonitom rešenju koje je moralo odmah da se povuče, kad je u pitanju rušenje koje je izdalo Odeljenje urbanizma u Kraljevu. Zavod je pro forme podneo prijavu protiv NN lica iako se ta lica, umešana u ovu aferu znaju, jer su česti gosti direktor Milunovića u samom Zavodu.

Kad je upitan za ceo navedeni postupak direktor je nadležnima prokomentarisao da su to ishitrene prijave pojedinih radnika iz njemu, kako reče, nepoznatih, a možda i privatnih razloga.

Zavod za zaštitu spomenika kulture sa sedištem u Kraljevu je bio umešan i u aferu oko izgradnje kuće u parku prirode "Golija", o čemu je svojevremeno pisao BIRN. Naime park prirode GOLIJA je pod zaštitom UNESCA i ugovor o zaštiti su 2002. godine potpisale četiri opštine (Ivanjica, Novi Pazar, Raška i Kraljevo). Pošto je objekat podignut nelegalno, Odeljenje urbanizma opštine Ivanjica prosledilo je Zavodu u Kraljevu zahtev da se izdaju uslovi izgradnje. Stručni saradnik Zavoda nije izašao tom prlikom na teren, situacija nije stručno sagledana i Zavod nije smeo da izda uslove a još manje da izda one uslove koji bi bili ukomponovani u već izgrađen nelegalni objekat.

Stručni saradnik, koji nije izašao na teren, nije ni mogao da konstatuje da je objekat već izgrađen, pošto je bio izgrađen a nije imao dozvolu. Sve aktivnosti direktora Zavoda su bile usmerene da na neki nezakonit i samo njemu poznat način omogući legalizaciju objekta.

Dakle, ova legalizacije objekata je sprovedena kroz uslove i dozvole kao da objekat nije bio izgradjen iako je postojao na terenu. Predata je krivična prijava ali avaj...investitori su bili isuviše krupne zverke policijskog vrha, povezani sa predsednikom Vučićem, pa je tužilac i ovaj put odustao od pokretanja postupka.

Još jedna trgovačka kuća podignuta početkom XX veka u Karađorđevoj ulici u Kraljevu je srušena. Investitor je bio zainteresovan da kupi objekat. Dolazio je u Zavod i kad je video uslove koje je Zavode propisao odustao je od kupovine objekta.

Neko ga je uputio pak na ljude koji se u Zavodu i gradskoj upravi bave ozakonjenjem nezakonitih dozvola i kuća je srušena preko vikenda da bi sledećeg otpočelo zidanje. U rekordnom roku je stavljena "pod krov".

Svaki direktor izgleda želi da ima i neki čvrst oslonac u samoj ustanovi ili preduzeću u kom je direktor. Nije to tako neuobičajeno. Isto je želeo i direktor Milunović. Međutim, da bi bio siguran u "saradnike" i da bi ih kupio (novcem Zavoda naravno) odlučio je da bez javnog poziva i konkursa prihvati ponudu radnice Zavoda, čiji bi suprug uređivao veb stranu Zavoda. Najveći deo prostora koji veb strana Zavoda zauzima odnosi se na pohvale direktoru Milunoviću.

Zavod tako plaća promocije slikarskih izložbi Ivana Milunovića, ali istovremeno snosi i troškove njegovih putešestvija povezanih ne sa delatnostima Zavoda, već sa aktivnostima udruženja likovnih umetnika, čiji je on predsednik. Svakog meseca, opet bez tendera (navodno su to mala novčana sredstva) prebacuje se po 30.000 dinara lokalnoj SNS televiziji Ibarske novosti (Vlasnik je istaknuti promoter SNS-a Violeta Simović). Rezultat je pravljenje čestih afirmativnih priloga o ličnosti i delu direktora Ivana Milunovića.

Direktor Milunović odbija da sprovede naloge Poverenika za informacije od javnog značaja RS. Navodi da je njega direktno postavio predsednk Vučić i on kako kaže, ima ovbavezu samo njemu da bez pogovora pruža sve informacije i nikom više!

Kako bi izbegao odgovornost, odnosno kako bi se pravovremeno zaštitio, paušalno plaća privatnu advokatsku kancelariju u iznosu od 50.000 dinara plus troškove po svakom predmetu.Kaže da ne želi da ga zastupa Gradsko javno pravobranilaštvo, jer nema poverenje u njih. Nije, reče jednom svom prijatelju, siguran u njihovu lojalnost.

Direktor je uzurpirao službeni automobil Zavoda "Škodu oktaviju". Svakodnevno se vozi automobilom sam, benzin i održavanje automobila plaća naravno Zavod. Vozač mu nije potreban jer veli da su vozači uvek neželjeni svedoci sastanaka i susreta.

Inače, direktor često putuje u Rusiju. Vozač Zavoda je u obavezi da ga vozi i vraća sa aerodroma u Beogradu. Tamo odlazi sa svojim slikama, kolima Zavoda, tvrdeći da ima odluku UO, ide na odmore što se vidi sa njegovih face-book profila.Automobilom odlazi i na sednice UO Zavoda ali u Zavodu niko ne zna kad se održavaju,gde se održavaju, da li je bilo ili nije bilo kvoruma?

Udruženje likovnih umetnika "Maržik" kojim direktor Zavoda upravlja, ima svoje prihode iz budzeta Grada. Izborio se za 1,8 miliona dinara stalnih priihoda iako je budzet grada Kraljeva u svakodnevnom rebalansu i često u blokadi. javnost nije bila upućen u projekte MARŽIKA, a direktor se ponaša praktično kao vlasnika Maršika.

Znatan deo sredstava koji se uplaćuje udruženju umetnika odlazi na slikarske izložbe Milunovića mada nema u javnosti dostupnih kritika i osvrta. Drugi, verovatno manji deo, odlazi na reprezentaciju što je opet PROTIVZAKONITO jer udruženja nemaju dozvolu da novac troše na alkohol i slična oralna zadovoljstva kojima je inače sklon direktor Milunović

Direktoru stručna veća i kolegijumi nisu potrebni. kako reče, samo smetaju,a neke delatnosti bi morale da budu skrivene od javnosti posebno zbog važnih klijenata sa Kosova. uostalom i njegov predsednik sve radi sam u mnogim oblastima ljudske delatnosti pa to može i Ivan

Milunović koji se na njega stalno ugleda.

Malverzacije velikih razmera su i oko dnevnica koje je usmeravao ka trojici svojih vernih saradnika. Visina dnevnica je diskutabilna, nije postovana uredba Vlade a same dnevnice su izdvojeno davane kao dodatak plat, iako je posao za koji su odredjivane u sklopu svakodnevnih delatnosti radnika zavoda. Postoji i sumnja da se tereni "fingiraju". Putje se na teren službenim vozilom, naplate sredstva a vozilo je parkirano u Kraljevu po privatnim parkinzima.

Zašto smo se bavili Zavodom za zaštitu spomenika kulture? Prikazali smo jedan mali deo nečega što spada u red mahinacija uz napomenu da se oko dozvola, saglasnosti i saveta za rušenje zaštićenih objekata kao i načina na koji se dozvole za potpunu rekonstrukciju inače daju , vrte velike pare i ostvaruju veliki privatni a nelegalni prihodi.

Kraljevo je postalo grad u kom se ogleda sva beda, sve koruptivne radnje vlasti, kako na lokalnom tako i na republičkom nivou.