KINA

Kineski vlastodrci se bogate, kontrolišu građanstvo i vade ljudske organe

Kineski komunisti sami sebe hvale

U utorak prvog oktobra Narodna Republika Kina proslavila je 70. rođendan. Ta proslava sa masovnom vojnom paradom u Pekingu bila je više politički događaj nego istorijska komemoracija. Komunistička partija Kine (KPK) preuzela je vlast 1949. godine i od tada je nije ispuštala iz ruku. Sada, 70 godina kasnije ta ista partija hvali sebe, isključivo sebe, za sve uspehe koje je zemlja postigla. U te uspehe pre svega spada da Kinezi više ne umiru od gladi, mada je najverovatnije da ih još ima gladnih, ali tačno stanje spoljnom svetu nije dozvoljeno da sazna. Uspeh je što je Kina postala druga ekonomska sila sveta, odmah iza Amerike, a i da se u mnogo čemu nalazi na prvom mestu. Ima najveći broj mobilnih telefona, najveće rezerve stranih valuta, najduže pruge za brze vozove, ali mnogi od tih uspeha samo su posledica velikog broja stanovnika, kao i to da imaju najveći broj saobraćajnih nesreća, samoubistava, prehlada i svega onog lošeg što može da se događa u zemlji od milijardu i po stanovnika. Šta u svemu tome se duguje vlasti KPK?

Milan Balinda

Kineski komunisti tvrde da su iz siromaštva podigli stotine miliona ljudi, što je najverovatnije tačno i ne prestavlja problem, jer ih zaista ima podosta, ali problem je u reči "podigli". Ta reč tvrdi da su rukovodioci spasli narod, ali činjenica je sasvim suprotna, bliže istini je da je taj narod "podigao" svoje rukovodioce.

Radili su bez zaštite radničkih organizacija, bez sindikata i nezavisnog sudstva i zemlja je počela da se polako uzdiže još od 1990. godina. Nepostojanje punih prava radnika u Kini privuklo je mnoge strane kompanije kojima je takvo stanje odgovaralo.

Ipak, radnici su podigli sebe iz siromaštva i istovremeno lansirali komunističku elitu do fantastičnih bogatstava. Prošle godine 153. najbogatijih članova Nacionalnog Narodnog Kongresa Kine bilo je vredno 650 milijardi dolara, što je približno jednako švajcarskom BND. Takođe, tokom tih 70 godina postojanja komunističke Kine, od toga 27 pod Mao Ce Tungom, na desetine miliona Kineza umrlo je neprirodnom smrću.

Velika glad od 1952. do 1962. koju nisu izazvale nepovoljne vremenske prilike već politika Mao Ce Tunga, koštala je Kineze između 30 i 40 miliona ljudskih života. Velika Proleterska Kulturna Revolucija, od 1966. do 1976, kad su mladi gurani da biju starije, svoje učitelje i nastavnike, da blate svoje roditelje, uništavaju knjige i kulturne spomenike drastično je unazadila Kinu. Bio je to fatalni udarac vrednostima staroj i sofisticiranoj kineskoj civilizaciji.

Nije moguće izračunati koliko bi Kinezi napredovali da nije bilo tokom komunističke vladavine pogubljenih političkih ideja. Među tim politikama nalazi se i "politika jednog deteta" kada su vlasti odlučile da mora da se smanji rast broja stanovnika.

Kao posledica u Kini je porasla prosečna starost i procentualno se povećao broj muškaraca u odnosu na žene jer su mnoge kineske porodice odlučile da se žensko dete abortira. Potom, svojevremeno je izračunato da vrapci jedu mnogo zrna žitarica i stigla su naređenja da narod masovno krene u istrebljenje vrabaca i drugih manjih ptica.

Kao posledica toga bube su uništile milione hektara pod usevima. Takve i slične stvari, koje bi bile smešne da nisu žalosne, događaju se u totalitarnim režimima gde se niti prihvata niti čuje "drugo mišljenje". Današnji kineski komunistički sistem, sada u mešavini sa kapitalizmom, nije isti onom iz doba Maoa, ali, u suštini, nije se mnogo ni promenio.

Predsednik Si Jinping je na proslavi godišnjice istakao da je Kina čvrsto prihvatila "socijalizam sa kineskim karakteristikama". To hoće reči da su partijske direktive "bog i batina".

Te kineske karakteristike dosežu do doba Mao Ce Tunga. Samom Siu je potreban Mao kao model On, Si, nema mnogo obrazovanja, a i retko je putovao po svetu i ne zna gde da se okrene u potrazi za drugim intelektualnim izvorima koji nisu ideje Mao Ce tunga, nisu njegove metode. Mao je često isticao "borbu", a to danas radi i Si, mada i površni "patriotizam" igra ulogu na kineskoj sceni.

Kinezi su ponosni na svoja tehnološka dostignuća i na stotine miliona kamera na javnim mestima koje uz pomoć veštačke inteligencije (VI) mogu sve i svakoga da kontrolišu.

Ta VI može da prepoznaje ljude i da stvara bazu podataka o njihovom kretanju i ponašanju. Bilo kako bilo, ako nova, Siova, politika bude imala uspeha to bi bila loša vest za Kinu, a i za svet. Sada je Kina veoma snažna zemlja koja utiče na ostatak planete.

Ukoliko bi ta politika propala i to bi bilo opasno po svet jer niko ne može da predvidi šta bi se sve dogodilo, a ni koliko dugo bi trajalo.

Velika vojna parada u Pekingu bila je sasvim različita od one koja je održana 1949. godine kada su tadašnjih 17 vojnih aviona republike dva puta preletali da bi izgledalo da ih ima više.

Osim novih aviona, od kojih su mnogi "nevidljivi", na paradi su prikazane nove rakete kao i vozila bez posade. Kina je nadživela svog starijeg brata, SSSR, i prerasla zapadnjačke ekonomije, ali se sada nalazi pred novim izazovima. I mada stotine miliona ljudi više ne žive u siromaštvu, njihov standard života nije na zavidnom nivou.

Kada se kineska ekonomska moć meri po glavi stanovnika, onda su istočnoazijska društva mnogo bogatija. Japan, Južna Koreja i Tajvan, koji su kulturološki bliski Kini, imaju bolju ekonomiju od nje.

Međunarodni monetarni fond stavlja Tajvan na 14, mesto na svetu po bogatstvu po glavi stanovnika, Japan na 28. i Južnu Koreju na 29. Kina se na tom spisku nalazi na 73. mestu na svetu.

Si tapše komunističku partiju po ramenu, a s tim i sebe, zbog svih uspeha zemlje, ali kada se ima vlast nad svim aspektima društva, onda će se i problemi koji nastupe nagomilati pred jedna vrata.

Po tradiciji kineske komunističke partije vođe koje nisu uspele, koje su pale, često završavaju u zatvoru, a i njihove familije takođe mogu da budu na udaru. Čak i i žena Mao Ce Tunga završila je u zatvoru nakon što je on umro. Si je u jednom govoru od 2014. rekao da je zdravom političkom sistemu potreba "sređena tranzicija" njegovog rukovodstva. Četiri godine kasnije, prošle godine, Si je progurao novo pravilo koje je odustalo od ograničenog broja mandata predsednika države.

Glad je tokom istorije harala Kinom i danas nije ni približno isto stanje, ali "Skok napred" Mao Ce Tunga uzelo je desetine miliona života, a dodatnih desetine miliona nastradalo je tokom Kulturne revolucije.

Danas u Kini nekih 1,5 miliona kineskih muslimana je zatvoreno u logorima koje vlada zove "obrazovni trening centri". Isto tako poznat je i slučaj, ne zna se koliko sličnih ima, gde je šestogodišnji dečak izbačen iz škole jer je njegov otac, koristeći kineske zakone, zahtevao poštovanja osnovnih prava. KKP voli da zabranjuje sve ono što im se ne sviđa i pri tome sami odlučuju i sami sprovode te zabrane.

Zmajevi, baloni, golubovi, dronovi i alkohol nalazili su se na listi stvari koje su zabranjene uoči proslave 70. rođendana, a kako se 1. oktobar približavao zabranjivane su i druge stvari. Motoristima je rečeno da ne smeju sami da pune benzinom svoje automobile ili motorcikle. Potom, zabranjena je upotreba voki-tokija i sličnih uređaja koji koriste radio-talase.

Oni koji žive blizu Tiananmen trga bili su upozoreni da se ne približavaju prozorima i da drže svoje zavese spuštene. U jednoj provinciji koja se nalazi u susedstvu Pekinga policiji, a i drugim bezbednosnim službama, bilo je zabranjeno konzumiranje alkohola još od 15. septembra. Aktivistima koji se stalno obraćaju medijima je rečeno da ne govore sa stranom štampom.

Pojačana kontrola građanstva u oči i za vreme proslave ukazuje na činjenicu da su vlasti nesigurne, da strepe za svoju bezbednost. Plaše se valjda da neka pijana baba sa svog prozora pusti zabranjenog goluba. Ta proslava je bila mnogo više od namere da se impresionira domaća publika; služila je i da se projektuje kineska snaga u inostranstvu.

Nekih 100 hiljada ljudi "iz svih sfera života" prisustvovalo je paradi, a da bi svi videli šta se događa, autoriteti su podelili 620.000 televizijskih aparata.

Prenos parade mogao je da se gleda i širom sveta, a nema sumnje da su se mnogi impresionirali videvši toliku silu na jednom mestu, tolike zastave i fanfare. Ipak, kineski izazovi očigledniji su strancima nego samim kineskim građanima.

Iako partija drži čvrsto vlast u rukama, džepovi disidenata sreću se na svim stranama, počevši od onih koji podržavaju proteste u Hongkongu, pa do onih kritika od strane intelektualaca, pa čak i onih unutar same partije.

U poslednje vreme zabranjivanje stranih internet sajtova postalo je sve češće. Čak su se i urednici vladinih medija žalili da približavanjem Nacionalnog Dana pristup internetu je postao sve teži. Da li takvo ponašanje vlasti znači da vođstvo zna da im je sistem nestabilan, ili je to nepotrebna zebnja, zebnja iz navike, zebnja koja je sastavni deo komunističke vlasti. Inače, kineski novinari će morati da imaju licencu, a da bi je dobili moraće da polažu ispit iz "političke korektnosti".

A u samoj partiji postojalo je nešto što bi se moglo nazvati "unutrašnja demokratija", ali dolaskom Sia na vlast ta demokratska kontrola unutar KKP je polako napuštana. Si, tako se čini, želi da postane doživotni vođa, da bude "numero uno", ali kad se postane broj jedan, onda sve što krene loše obija se o glavu tom "prvaku".

Bilo kako bilo, Si već gleda unapred ka proslavi 100 godišnjice republike. Još 30 godina i KPK biće na vlasti 100 godina, ali je veliko pitanje da li će se to dogoditi. I Sovjetski sistem je izgledao večan, dok se nije pokazalo da to nije bio slučaj. Korupcija koja je veoma prisutna u Kini radi ono što korupcija obično radi - korumpira.

Velika Proleterska Kulturna Revolucija koju je lansirao sekretar Mao pozivala je mase na borbu protiv onih koji su "vukli zemlju na kapitalistički put". Mao je uspeo da učvrsti vlast, ali je taj njegov pokret paralizovao Kinu sve dok se Revolucija nije završila.

Kina je kasnije stigla do "kapitalističkog puta" u jednoj mešavini apsolutne vladavine jedne političke partije uz učešće privatnog kapitala.

Kada je prošlog 3. septembra kineski predsednik Si Jinping održao govor u Centralnoj partijskoj školi i kada je pomenuo "borbu" preko 50 puta, niko nije mislio da je to slučajno. Naredio je partijskim rukovodiocima da "održe borbeni duh i ojačaju svoju sposobnost borbe". Takođe, nedavno su počeli da nazivaju Sia "narodnim vođom". Dakle, "borba" i "narodni vođa" i mnogo toga je počelo da podseća na Mao Ce Tunga koji je takođe nazivan "veliki narodni vođa", a on sam svesno kopira stil Maoa i ponekad podvlači vrednosti Kulturne revolucije. "30 godina istorijskog perioda nakon reformi i otvaranja ne mogu da se koriste za negiranje tridesetogodišnjeg istorijski period pre toga", rekao je Si odnoseći se na Kulturnu revoluciju.

Stav predsednika Sia sasvim je različit od onoga koji je imao Deng Siaoping koji je kategorički odbacivao Kulturnu revoluciju. Ranije, kada je kineski globalni uticaj bio skoro marginalan previranja u toj zemlji nisu imala svetski uticaj, ali sada je drugačije.

Danas se iz partije čuju glasovi da je 10 godina Kulturne revolucije bila "era velikih istraživanja". Ipak, u partiji se javljaju stalni pozivi Siu da poštuje partijski ustav koji jasno zabranjuje kult ličnosti i zahteva poštovanje unutar-partijske demokratije.

A što se demokratije na nacionalnom, građanskom nivou tiče, to je druga stvar. U Kini državna cenzura radi danonoćno. Uoči najosetljivijeg dana godine, a to bi bio 4. jun, dan kada su slomljeni pro-demokratski protesti na Tiananmen trgu, kineski robot-cenzori interneta rade bez prestanka.

Ti roboti prepoznaju i blokiraju bilo kakav sadržaj koji je povezan sa 1989. događajima na najvažnijem trgu Pekinga. Ti roboti su opremljeni veštačkom inteligencijom i dok operišu uče nove stvari bilo da se radi o glasu ili ilustracijama, osim, naravno, pisanog teksta.

Cenzura povodom događaja na Tiananman trgu, zajedno sa ostalim osetljivim temama, uključujući Tajvan i Tibet, sada je uglavnom automatizovana. Postavljanja na internetu koja sadrže datume, slike i imena povezana sa protestima automatski su odbijena.

To automatsko cenzurisanje proveravaju živi ljudi, a jedan od njih koji radi u jednoj programskoj kompaniji tvrdi da se dnevno cenzuriše između pet i deset hiljada informacija, što bi bilo pet do sedam na minut, mada mnoge od cenzuriranih informacija se odnose na pornografiju ili nasilne događaje. Bez obzira na napredak Veštačke inteligencije i tu vrstu cenzurisanja, današnji turisti uslikaju Trg, koji je jedno od turističkih odredišta, i često su njihove fotografije blokirane.

Gušenje manifestacija na Tiananmen trgu je tabu tema u Kini i 30 godina nakon što je vlada tamo poslala tenkove da umire studentske proteste koji su pozivali na demokratske reforme. Peking nije nikada objavio koliko je tada bilo mrtvih, ali procene od strane grupa za ljudska prava, a i svedoka, kreću se od cifre od nekoliko stotina do nekoliko hiljada ljudi.

Pre skoro godinu dana, prošlog novembra, u Kini je uveden novi zakon usmeren na disidente na internetu, a u tom zakonu stoji da je "falsifikovanje istorije komunističke partije" kažnjivo i za pojedince i za internet platforme. Kompanije, koje su inače i same odgovorne da cenzurišu sebe, ne dobijaju često direktne naredbe vlasti, ali su obavezne da imaju smernice o sopstvenoj "unutrašnjoj etici i partijskom jedinstvu".

Za korisnike interneta, kao i za aktiviste, kazne za širenje informacija o "osetljivim temama" mogu da budu od novčanih do zatvorskih. U Kini podaci o korisnicima interneta povezani su za pravo ime i identifikacioni broj, a kompanije su obavezne da daju informacije o korisniku kada autoriteti to zahtevaju.

Jedna od zabranjenih tema su nagoveštaji koji još nisu dokazani da Kina koristi unutrašnje organe ljudi koji pripadaju progonjenim grupama. Te tvrdnje iznose razne grupe nevladinih organizacija, članovi jedne takve organizacije, Kineski tribunal, govorili su 24. septembra pred Većem za ljudska prava Ujedinjenih Nacija.

Tvrdili su da je kineska vlada odgovorna za uzimanje na hiljade ljudskih organa, kao što su srca, bubrezi i pluća, od članova Falun Gong religiozne sekte i Uigur muslimana.

Peking je negirao optužbe da hvata članove progonjenih grupa i da im nasilno uzima organe. Peking je takođe tvrdio da je prestalo uzimanje organa od pogubljenih zatvorenika još 2015. godine. Ipak, Kineski tribunal tvrdi da postoji značajan broj zatvorenika koje je ubila kineska vlast. "Članovi Tribunala su sigurni i jednoglasno i bez osnovane sumnje da Kina nasilno uzima organe od zatvorenika i da to radi već značajno dugo...", izjavili su predstavnici Tribunala.

Inače, na čelu tog Tribunala nalazi se britanski sudija Džefri Najs koji je bio glavni tužilac na suđenju Slobodanu Miloševiću. Falum Gong je duhovna grupa koja je već 20 godina zabranjena u Kini, a nakon što je 10.000 njenih članova izašlo na tihi protest u delu Pekinga gde se nalaze kineski rukovodioci.

Od tada je na hiljade pripadnika te grupa koja se bavi meditacijama uhapšena. Pacijenti koji primaju organe transplantacijom su osim građana Kine i strani državljani koji dolaze u Kinu da bi primili potreban im je organ i koji za transplantaciju čekaju neuobičajeno kratko vreme, mada po mnogo višim cenama nego što je to slučaj u ostatku sveta.

Kineski tribunal, koji je baziran u Londonu, je zaključio svoja istraživanja izjavivši: "Vlada i svako ko u značajnoj meri sarađuje sa komunističkom partijom Kine... morali bi sada da shvate šta su, a na osnovu otkrića koja su gore navedena, i da oni sarađuju sa kriminalnom državom."

Kina odgovara da njihovi zatvorski kampovi služe da bi se borilo protiv muslimanskih ekstremista, a Peking naziva te kampove "obrazovnim institucijama" i da svako ko je tamo je tamo na dobrovoljnoj bazi.

Ukoliko je to što je Kineski tribunal otkrio zaista istina, to bi bilo je najgorih nedela koje sprovodi nacionalna država u ovo naše doba. Ni za tvrdnje Pekinga da se više ne koriste organi pogubljenih zatvorenika ne postoje dokazi.

S druge strane, postoje dokazi za vađenje organa članovima Falun Gonga, dok su dokazi da se isto radi Tibetancima i Uigur muslimanima, kao i članovima nekih hrišćanski sekti nedovoljni.

Bivši članovi Falun Gonga, a i bivši Uigur zatvorenici svedočili su da su podvrgavani medicinskim testiranjima dok su ležali u zatvoru. Redovno im je rađena analiza krvi, a neki su vođeni u bolnice da bi im se rendgenski snimala pluća kao i drugi organi.

Jedna pripadnica Falun Gonga po imenu Dženifer Zeng koja je bila godinu dana u zatvoru u jednom ženskom logoru rekla je britanskom Gardianu, nakon što je puštena, da je ona u zatvoru tvrdila da ima hepatitis odgovarajući na pitanja koje je sve bolesti u životu preležala.

Inače, procena je da se u Kini godišnje izvrše i do 90.000 transplantacija, a to je dosta veći broj od onog koje daje kineska vlada. Kina insistira da poštuje međunarodne medicinske standarde koji zahtevaju da se organi dobrovoljno ustupe nakon smrti i bez ikakvih finansijskih beneficija.

Peking je, inače, odbio da sarađuje sa Kineskim tribunalom. Postoje izveštaji da su se u Kini koristili organi pogubljenih zatvorenika još u sedamdesetim godinama prošlog veka, ali najveći broj dokaza potiču od dve hiljadite pa naovamo. Transplantacija organa kojom se spasavaju životi je naučni i socijalni trijumf, ali ubijanje donatora je kriminal.

Način na koje Kina, odnosno kineska komunistička partija, tretira akademske slobode u toj zemlji u izvesnoj meri prestavlja opasnost i za strane partnere. Kineske akademske institucije su povezane sa ostatkom sveta, a kada su one pod cenzurom onda i strani partneri mogu da imaju posledice jer im je pristup kineskim naučnicima limitiran.

Same kineske institucije sprovode i autocenzuru i takvom politikom mogu da zavedu svoje strane partnere sa kojima rade zajedničke projekte. Podaci mogu da budu "iskrivljeni" i samim tim neupotrebljivi za korišćenje. Takođe, kineska naučna zajednica postaje "suženi prostor za ideje".

Kineski totalitarizam ima sve jači uticaj na akademske zajednice i u Hongkongu, na Tibetu, u Unutarnjoj Mongoliji i u provinciji Sinjiang. A ništa manje problem kineski sistem nanosi i stranoj štampi u toj zemlji. Opštepoznato je da se strani novinari u Kini suočavaju sa oštrim restrikcijama kada izveštavaju iz te zemlje.

Te zabrane su pojačane od kako je Si Jinping postao sekretar partije i predsednik Kine. Kada je Si svojevremeno stupao na vlast, što je bio događaj svetske pažnje, odnosno svetskih medija, kineske vlasti nisu za prigodnu ceremoniju poslale poziv nekolicini najuglednijih svetskih glasila.

Nisu pozvani, između ostalog, ni BBC, ni Fajnašnal times, Ekonomist, Njujork tajms, ni Gardijan. Korišćenje pristupa medijima kao oruđe kojim se kažnjavaju novinari predstavlja jaku povredu principima slobode štampe.

Istovremeno, na završnoj konferenciji za štampu Si je specijalno pomenuo novinare koji su prisustvovali tom kongresu. U tom delu govora rekao je da Kina pozdravlja sva objektiva izveštavanja štampe, ali nije precizirao šta bi bila "neobjektivna izveštavanja".

ANTRFILE:

Veliki grad u velikoj zemlji dobio veliki aerodrom

Novi aerodrom u Pekingu podseća iz vazduha na neku vanzemaljsku morsku zvezdu. Na neku čudnu sipu. Taj je objekat koštao 63 milijarde dolara i u ovom trenutku najverovatnije je najveći aerodrom na svetu mada Istambul tvrdi da je njihov veći. Pekinški aerodrom prostire se na 700.000 kvadratnih metara, što bi bilo nekih 3,5 puta veće od kineskog Zabranjenog grada.

Aerodrom ima 79 izlaza za avione i na njemu mogu veoma brzo i istovremeno da se procesiraju putnici, na primer, šest punih aviona veličine erbusa A380. Aerodrom je opremljen solarnim panelima i sistemom za skupljanje kišnice koja se pročišćava. Aerodrom je zvanično otvorio kineski predsednik Si prvog oktobra na dan 70 godišnjice Narodne Republike i vlasti kineske komunističke partije.

Pekinški Dasing međunarodni aerodrom može sada da primi 45 miliona putnika godišnje, a do 2015. moći će i 72 miliona. Predviđa se da će se taj aerodrom proširivati i da će biti sposoban da s vremenom primi i 100 miliona putnika godišnje. Inače, za očekivanje je da najmnogoljudnija zemlja na planeti ima i najveći aerodrom; makar dok neka druga zemlja ne napravi još veći