Natrag

Su(lu)dovanje

Koja mafija vlada u srpskom pravosuđu (181)

Kako izvršiti deratizaciju u “kućama pravde”

Srpski sudovi još donose presude "U ime naroda". I, uglavnom, protiv naroda, odnosno običnih građana, koji ne pripadaju gornjoj strukturi društva, niti organizovanim kriminalnim grupama koje drže na vezi i apanaži veći broj sudija i državnih tužilaca. Za razliku od državnih tužilaca, koji svojim zamenicima mogu da izdaju obavezujuća uputstva, sudije su potpuno samostalne u svom radu i odlučivanju. Na žalost, najveći broj delilaca pravde tako se i ponaša - nasilno, priprosto, ne poštujući zakonitost ni javni moral. Za tužioce i delioce pravde u Srbiji birani su podobni i prepodobni, loši studenti i još lošiji ljudi. Zašto se nemo posmatra propadanje i sunovrat Srbije i pravosuđa? Zašto je za ministra postavljena Nela Kuburović, koja za svojih 36 godina života nije donela nijednu presudu, nije podigla nijednu optužnicu? O tome piše urednik Milan Glamočanin, bivši načelnik uprave u saveznoj policiji, u saradnji sa istraživačkim timom Magazina Tabloid

Milan Glamočanin

Ovo je poslednja godina Vučićeve diktature. On je precrtan, crvenim slovima, od centara moći. Tu spasa nema.

Nije lako reorganizovati državu, uspostaviti institucije na kojima počiva demokratsko društvo.

Vučićev kartel je potpuno porobio i srpsko pravosuđe, stavljajući državna tužilaštva i sudove pod svoju kontrolu.

Naprednjačka mašinerija je ketmanizovala najveći broj sudija i tužilaca. Oni ne primenjuju zakon, već partijske direktive i bestidno štite interese Vučićevog kartela.

Magazin Tabloid svakodnevno dobija na desetine pisama građana, a po nekoliko njih i dolazi sa fasciklom, punim sudskih odluka, u kojima sudije nekažnjeno presuđuju po svom nahođenju, svesni da krše zakon, ali i svesni da neće biti zbog toga kažnjeni.

Nažalost, iako se Vučićevoj despotiji nazire brzi kraj, barem polovina sudija i tužilaca i dalje dele ''naprednjačku pravdu''. Osećaju se obaveznim da se zahavle što su postali sudije, što su unapređeni u više sudove. Uz to, i sami imaju koristi. Presuđuju po svom aršinu, da se istaknu, dokažu, da i sami zgrabe i žive. U dilu su sa naprednjačkim advokatima.

Javna tužilaštva su u čvrstim rukama naprednjačke mafije. Ona su u još goroj poziciji. Dok sudije presuđuju po optužnim aktima, javna tužilaštva mogu da ih podignu samo ako im policija dostavi dokaze i validne krivične prijave. Ako sami traže od policije sprovođenje izviđajnih radnji, mogu da na dokaze čekaju mesecima.

Glavni pokovitelj pokornosti srpskog pravosuđa je Nikola Selaković, bivši ministar pravde a danas generalni sekretar odlazećeg dikatora Vučića.

Gospodin Selaković navija predsednika Vrhovnog kasacionog suda Dragomira Milojevića, predsednika Apelacionog suda u Beogradu Duška Milenkovića i državnog tužioca Zagorku Dolovac, koja je javnosti nepoznata.

Posebnu aktivnost u zaštiti naprednjačkog kartela, Vučićeve porodice i stranačkih funkcionera sprovodi Tužilaštvo za visokotehnološki kriminal Višeg tužilaštva u Beogradu.

Ono pomno prati društvene mreže i istog momenta privodi sudiji za predhodni postupak one koji se loše izraze o Vučiću, članovima njegove porodice ili ministra. A sudije Višeg suda u Beogradu su na usluzi. Određuju pritvore, produžavaju ga i osuđuju one koji ne misle da je Vučić istorijska ličnost, već običan lupež i razbojnik.

Ali, zato Vučićev kartel može mirno da pere novac, Tužilaštvo i Odeljenje za visoko tehnološki kriminal Ministartsva unutrašnjih poslova se ''ne meša u svoj posao''. čekaju da im se naredi.

Znatan je postotak sudija i tužilaca koji su svesni da je đavo odneo šalu i da će oni, koje danas tako zdušno štite, biti uskoro privedeni pravdi.

Nažalost, srpska opozicija nema nikakav program vraćanja nezavisnosti sudijama, tužiocima i policiji. Nije ni čudo. Ljudi koji su na najuticajniji u toj opoziciji se i sami plaše da ne dođu pod udar nezavisnog tužioca i sudija.

Vučićevo nasilje nad pravdom u Srbiji obeležili su likovi, kao što je Dragomir Milojević, vršilac dužnosti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednik Visokog saveta sudstva, predsednik Apelacionog suda u Beogradu Duško Milenković, predsednik Višeg suda u Beogradu Aleksandar Stepanović, obojica sudije Vrhovnog kasacionog suda, zatim Zagorka Dolovac, javni tužilac Srbije i Mladen Nenadić, tužilac za organizovani kriminal.

U ovom broju objavljujemo imena sudija Vrhovnog kasacionog suda i sudija Apelacionog suda u Beogradu koji su od ranije poznati kao delioci naprednjačke pravde i oni koji presuđuju u korist i svog džepa.

Molimo čitaoce da nam se jave sa presudama koje su, brutalno kršeći zakon, donosile ove, nazovi sudije. Njihova imena su boldirana. među njima najveće zlo građanima su naneli Branka Dražić, Dobrila Strajina, Gordana Džakula i Branislava Apostolović.

Da bi imali svoju udarnu pesnicu, kojom šibaju po sudijama i tužiocima koji se javno oglašavaju i opisuju tragediju srpskog društva i pravosuđa, Vučićeva horda je osnovala Društvo sudija i tužilaca, na čije čelo je postavila zamenika Višeg javnog tužioca u Beogradu Nenada Stefanovića.

Ovo udruženje svim sredstvima se trudi da omalovaži rad Državnog veća tužilaca, članove Udruženja javnih tužilaca koje ima svesrdnu podršku kolega iz inostranstva i Evropske unije, kao i poverenika za tužilačku samostalnost dr Gorana Ilića.

I u mraku Vučićeve vladavine oglašavaju se sudije iz Društva sudija Srbije i javni tužioci, koji pokazuju gde nam je pravda zaspala.

Posebno su u javnosti aktivni audija Apelacionog suda u Beogradu dr Miodrag Majić i zamenik javnog tužioca Srbije dr Goran Ilić, koji su kandidati za čelne ljude srpskih sudova i tužilaštva, kojima će se proveriti hitno vraćanje nezavisnosti sudijama i tužilaštvima, kao i ''provetravanje'' pravosudnih institucija od sudija i tužilaca koji su činili krivična dela i kršili zakon, služeći Vučićevom kartelu.

Protiv uplitanja izvršne vlasti u rad pravosuđa, oglašavalo se i Društvo sudija Srbije, saopštenjima koja je Velika propaganda laži ignorisala. Ali, ostala su kao dokaz da se ovo Društvo sudija oglašavalo. Da se nije pokrilo ušima, da nisu saginjali glavu i žmurili.

Tako je i bilo kada se ministar unutrašnjih dela oglasio povodom neuspele akcije masovnog hapšenja (150 privedenih), a koje su sudije za predhodni postupak i tužioci pustili da se brane sa slobode, ili su odbacili krivične prijave, kao lažne, neutemljene, podnete u cilju da se ''ova uspešna akcija'' policije, kao pokazna vežba moći izvršne vlasti, opravda.

Tako je 20. januar 2020. godine Društvo sudija Srbije saopštilo:

Povodom učestalih neprimerenih i protivpravnih javnih istupa pojedinih najviših državnih zvaničnika i medijskih napisa kojima se, bilo zbog nerazumevanja bilo zbog zle namere, komentariše postupanje javnog tužilaštva i sudova u nepravnosnažnim krivičnim postupcima i neprestano napadaju pojedine sudije, i sve to na nipodaštavajući, srdit i odbojan način, i kojima se javnost navodi na zaključak da je pravosuđe isključiv krivac za kriminal, kao i da nosiocima pravosudne funkcije nedostaje pravničko znanje, a pritom u drugi plan stavlja odgovornost zakonodavne i izvršne vlasti za obezbeđenje odgovarajuće tehničke i materijalne opremljenosti javnih tužilaštava i sudova, njihove ravnomerne opterećenosti i dovoljnog broja tužilačkih i sudijskih pripravnika i pomoćnika koji bi bili plaćeni za svoj rad, kao i zakona koji bi uspostavili odgovarajuću funkcionalnu povezanost javnih tužilaštava i policije (nabrajanje nije iscrpno),

Imajući u vidu da se Društvo sudija Srbije već godinama neuspešno obraća Visokom savetu sudstva i njegovom predsedniku, kao predsedniku Vrhovnog kasacionog suda, da reaguje u ovakvim i sličnim brojnim i skoro svakodnevnim prilikama,

S obzirom na izloženu situaciju i na zakone koji uređuju rad sudova i javnog tužilaštva, Društvo sudija Srbije

PODSEĆA

da je zabranjen svaki uticaj na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti, korišćenjem javnog položaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva i da su javni tužilac i zamenik javnog tužioca dužni da odbiju svaku radnju koja predstavlja uticaj na samostalnost u radu javnog tužilaštva,

1 Član 5. st. 2. i 3. Zakona o javnom tužilaštvu.

2 Član 6. Zakona o uređenju sudova.

3 Član 3. stav 5. Zakona o sudijama.

da je radi čuvanja autoriteta i nepristrasnosti suda zabranjeno korišćenje javnog položaja i javno istupanje kojim se utiče na tok i ishod sudskog postupka i da je zabranjen svaki drugi uticaj na sud i pritisak na učesnike u postupku te da su svi državni funkcioneri dužni da svojim postupanjem i ponašanjem održavaju poverenje u nezavisnost i nepristrasnost sudija i sudova

UKAZUJE

da se opisanim istupima i napisima protivpravno:

- podriva poverenje i ugrožava nezavisnost i nepristrasnost sudstva i samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca,

- javni tužioci, zamenici javnih tužilaca i sudije zastrašuju i obeshrabruju da obavljaju svoje dužnosti profesionalno i nepristrasno, a

- građani podstiču na nepoverenje u jednu od tri grane državne vlasti i na neprihvatanje podele vlasti, nezavisnosti sudstva i vladavine prava koji su osnovni ustavni principi na kojima počiva Republika Srbija, te da je stoga

- zabrinjavajuće nepostupanje Republičkog javnog tužioca i javnih tužilaca na neotklanjanju ovakvog uticaja na rad javnog tužilaštva od strane izvršne ili zakonodavne vlasti i neobaveštavanju javnosti, ali i predsednika sudova koji imaju obavezu istinitog, pravovremenog i potpunog informisanja javnosti o predmetima koji su za javnost interesantni, a zarad staranja o održavanju nezavisnosti sudija i ugledu suda5; zbog čega

4 Čl. 160. Ustava Republike Srbije; 4, 5, 10, 22, 29. i 34. Zakona o javnom tužilaštvu; 4, 66. do 69. Pravilnika o upravi u javnim tužilaštvima Republike Srbije.

5 Član 52. Zakona o uređenju sudova.

JAVNO POZIVA

Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca, a naročito Republičkog javnog tužioca, da

prestanu da zanemaruju svoje ustavne dužnosti garanta nezavisnosti sudova i sudija i samostalnosti javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca

započnu sa obavljanjem svih dužnosti koje su im poverene Ustavom, zakonima i u skladu sa njima donetim pravnim aktima

ukažu na protivpravnost i neprihvatljivost opisanog postupanja predstavnika izvršne i zakonodavne vlasti i pojedinih medija

redovno pružaju, u skladu sa propisima, pravovremena obaveštenja i razjašnjenja o pitanjima koja su od interesa javnosti

iniciraju, u okviru svojih nadležnosti, izmenu zakonskih rešenja koja bi obezbedila usklađenu, smislenu i zakonitu saradnju državnih organa, naročito policije i javnog tužilaštava,

zahtevaju obezbeđenje odgovarajućih uslova za nesmetano obavljanje pravosudne funkcije.''

Društvo sudija Srbije se oglasilo povodom izjave ministra unutrašnjih poslova

U vezi sa izjavom ministra unutrašnjih poslova od 29.1.2019. godine u kojoj je, povodom nedavne policijske akcije u kojoj je privedeno više od 150 osoba, izjavio: "Šta ja da kažem policajcima, kakvu poruku mi šaljemo našem društvu? I onda kažete pušteni su. Nažalost jesu. Da se ja pitam ne bih ih pustio nikad. Taj koji može da pusti kriminalca koji je uhvaćen sa ilegalnim pištoljem da se šeta po Novom Beogradu je neodgovoran.", Društvo sudija Srbije izdaje sledeće

SAOPŠTENjE

Ovakvom svojom izjavom visoki državni funkcioner stvara utisak da je policija vlasna ne samo da prikuplja dokaze i da svodi pritvor na kaznu dajući mu karakter trajne mere, već i da optužuje i presuđuje. Ocenjivanje rada sudija i tužilaca nije posao Ministarstva unutrašnjih poslova i predstavlja protivustavni pritisak na pravosudne organe jer je tužilaštvo to koje odlučuje da li će preduzimati krivično gonjenje na osnovu policijskih prijava, a sud taj koji svojim odlukama, osuđujućim ili oslobađajućim, ocenjuje uspešnost rada policije i tužilaštva, a ne obratno.

Društvo sudija i ovom prilikom ukazuje da pritvor nije kazna, da se ne može odrediti trajno niti iz preventivnih razloga, jer je to jedna od mera, i to najstroža i izuzetna, kojom se obezbeđuje prisustvo okrivljenog u cilju nesmetanog vođenja postupka iz precizno zakonom predviđenih razloga za to, te da se krivični postupak po pravilu vodi kad okrivljeni nije u pritvoru.

Ovakvo neprihvatljivo ponašanje ostalo je bez osude nadležnih državnih organa, te Društvo sudija Srbije poziva Visoki savet sudstva, kao i druge državne organe da, u skladu sa svojim zakonskim obavezama, preduzmu odgovarajuće mere u cilju zaštite nezavisnosti sudstva, poštovanja pravnog poretka i zaštite ugleda Republike Srbije, a time i zaštite osnovnih prava i sloboda njenih građana.

Po nalogu Vučićevog kartela mnoge sudije i tužioci su pod uticajem nevladinih organizacija.

Evropski sud za ljudska prava nedavno je objavio izveštaj u kome se navodi da je 12 sudija ovog suda usko povezano sa Soroševom Fondacijom za otvoreno društvo! Ova skandalozna činjenica udarila je šamar i Evropskoj Uniji, koja je podržavala ovakav upliv Soroša u evropsko pravosuđe. Milan Antonijević, izvršni direktor beogradske filijale Fondacije tvrdi da je to glupost, koja ga nasmejava.

Zasmejava ga zvanična izjava ''kuće evropske pravde''!

A1:

Nagrađeni uvlakači

Sudija Svetlana Aleksić prešla je iz Višeg suda u Specijalni sud za organizovani kriminal. Postavljena je i za prvog zamenika predsednika suda Aleksandra Stepanovića.

To joj je nagrada za presudu protiv žandarma koji su kažnjeni jer su se branili od napada Andreja Vučića, Predraga Malog i dvojice vojnih policajaca iz njihove pratnje.

Istu nagradu dobio je i Saša Drecun, tužilac u tom slučaju, koji je s mesta zamenika javnog tužioca prešao u Specijalno tužilaštvo.

Zoran Babić je podneo tužbu protiv Sergeja Trifunovića zbog izjava u kojima ističe da je odgovoran za udes na naplatnoj rampi Doljevci, kad je ubijena Stanika Gligorijević. Inače, na poslednjem ročištu za taj udes, sudija je obavestio advokate oštećenih da će im snimak nesreće "dati krajem aprila, posle izbora". Svaka čast.

A2:

Supertužilac ćutanjem urušava autoritet

Zamenik javnog tužioca Srbije dr Goran Ilić prokomentarisao je u Politici ''ćutanje Zagorke Dolovac".

Da sam u prilici da dam savet Zagorki Dolovac, rekao bih da, kada je to u javnom interesu, treba lično da objasni stav tužilaštva, jer izostanak objašnjenja dovodi do tenzija. Nakon izjave da svaki predmet ima svoje vreme bio sam izložen baražnoj vatri medija.

Republički tužilac je u našem sistemu neka vrsta supertužioca. Može sve: da preuzme predmet od bilo kog tužioca ili da izda obavezno uputstvo kako će se postupati u konkretnom slučaju, rekao je u razgovoru za „Politiku" Goran Ilić, zamenik republičkog javnog tužioca, član Državnog veća tužilaca i poverenik za samostalnost rada tužilaca.

A3:

Laki doktor nauka

Dr Dragica Popesku, sudija Apelacionog suda u Beogradu spada u red najbestidnijih sudija u Srbiji. Ova bivša alkoholičarka i laka dama lepo se okućila deleći pravdu. Ona zbog pijanstva i prostitucije nije prošla reizbor, ali kada se vratila, odmah je dobila posao u Apelacionom sudu.

Brzo se opismenila, napredovala, osamostalila. radi i za Duška Milenkovića, a i za svoj ćef. Ćerku je zaposlila u banci, u čiju korist je donela mnoge presude.

Lični podaci

Datum rođenja: 24. oktobar 1959. godine

Mesto rođenja: Beograd

Obrazovanje i kvalifikacije

2013. godine stekla zvanje doktora pravnih nauka na Univerzitetu Singidunum, Fakultet za evropske pravno političke studije u Novom Sadu;

2007. godine stekla zvanje magistra pravnih nauka na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu;

Pravosudni ispit položila 24. decembra 1985. godine sa odlikom;

Spisak sudija Vrhovnog kasacionog suda

- Milojević Dragomir, v.f. predsednika Suda

- Apostolović Branislava

- Aćimović Dragan

- Bojanić Kerkez Jelica

- Borovac Jelena

- Bosiljković Branislav

- Važić Nevenka

- Vasović Jasmina

- Vujičić Božidar

- Govedarica Marina

- Delibašić Zorana

- Dragičević-Dičić Radmila

- Dražić Branka

- Živanović Biserka

- Zarić Spomenka

- dr Zindović Ilija

- Jocić Dragan (predsednik Apelacionog suda u Nišu)

- Komnenić Gordana

- Krstajić Vesko

- Lutovac Zvezdana

- Manojlović-Andrić Katarina

- Marinković Dragana

- Matković Stefanović Tatjana

- Milanović Marina

- Milenković Duško (predsednik Apelacionog suda u Beogradu)

- Miljuš Tatjana

- Nakić-Momirović Slađana

- Nikolić Danijela

- Pavlović Sonja

- Petrović Radoslav, zamenik predsednika Suda

- Popović Vesna

- Sinanović Biljana

- dr Slijepčević Dragiša, zamenik predsednika Suda

- Stamenković Jasmina

- Stanić Branko

- Stanojević Jasminka

- Stepanović Aleksandar (predsednik Višeg suda u Beogradu)

- Strajina Dobrila

- Subić Vesna

- Tomić Miroljub

- Cvetković Bata

- Cvetković Milunka

- Džakula Gordana

Sudije Apelacionog suda u Beogradu

Imena onih koje treba udaljiti iz pravosuđa boldirana su

DUŠKO MILENKOVIĆ predsednik Apelacionog suda u Beogradu

ZORICA ĐAKOVIĆ zamenik prvi zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu

PERSIDA JOVANOVIĆ zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu

MILENA RAŠIĆ zamenik predsednika Apelacionog suda u Beogradu

3. Begović Pantić Svetlana

4. Belović Jasna

5. Boljević Dragana

6. Bulajić Zorica

7. Vukčević Milanka

9. Đaković Zorica

10. Đorđević Aleksandra

12. Živković Snežana

13. Ilić Ivan

22. Obradović Vesna

23. Pavić Svetlana

24. Pejović Sanja

25. dr Popesku Dragica

26. Radić Radmila

27. Romčević Nevenka

28. Santovac Melanija

30. Stanković Vesna

32. Stojnov Lovorka

34. Filipović Vesna

35. Čogurić Maja

40. Veljić Zorica

41. Vitošević Snežana

42. Ivanović Aleksandar

Jovanović Zorica

Kokotović Radomir

48. Martinović Vesna

49. Nikolić Zorica

51. Ranković Ružica

52. Saveljić Nikolić Dragica

54. Smirčić Zorica

55. Spirkovska Aleksandra

56. Terzić Marija

Albijanić Dragoljub

59. Anđelković Olivera

60. Vuković Tatjana

61. Vujičić Aleksandar

64. mr Janković Sretko

65. Jocić Marko

66. Lukić Milimir

69. Paunović Bojana

72. Popović Mirjana

73. Popović Rastko

podeli ovaj članak:

Natrag
Na vrh strane