Pandemija

Haos i mizerija u doba Korone

Loše vođe vode svoje narode kroz nepotrebni pakao

U petom veku pre Nove ere tragičar Sofokle započinje svoje delo Kralj Edip sa glavnim junakom, Edipom, koji se muči da shvati otkud kuga koja razara njegov grad Atinu. Uzrok te kuge, razotkriva Sofokle, bio je sam Edip, odnosno njegova vladavina. Tragičari i pesnici su u Staroj Grčkoj koristili svoje umeće pokušavajući da savremenicima razjasne ljudsku patnju. Kod Sofokla kuga je okruženje da bi se prikazala inteligencija vođe. Na početku Ilijade prorok Kalhas, koji zna uzrok devetodnevne kuge, slavljen je kao neko "koji zna kako je, kako će biti i šta se događalo pre toga". U toj legendi Homer kritikuje kralja Agamemnona zato što ovaj ne zna "ono pre i ono posle". Stari grčki pisci su podsećali i učili publiku da vladari moraju da budu sposobni da planiraju budućnost bazirajući se na onom što se dogodilo u prošlosti. Moraju da razumeju uzrok i posledicu. Šta je uzrokovalo kugu i da li je ona mogla da se izbegne. Isto kao i stari grčki vladari, tako je neko danas sasvim zatajio kod koronavirusa, tvrdi kolumnista Magazina Tabloid Milan Balinda, dugogodišnji novinar američkog dnevnika Majami Herald.

Milan Balinda

Na kraju, nečega što liči na kraj, epidemije u gradu Vuhanu, svet je počeo da hvali kinesku vlast koja je drastičnim merama opkolila opasan virus. Opkolila i satrla. Mnogi se sećaju, ali se sve manje insistira na tome, da je ta ista kineska vlast počela prikrivanjem koronavirusa, privodila lekara koji je na njega upozorio i omogućila virusu da se razbaškari po gradu od 11 miliona stanovnika. Onda, i samo onda kad više nije moglo da se sakrije, kineska vlast kreće u kontraofanzivu.

Bolest se raširila po drugim zemljama, a u nekima je napravila pokolj. Italija, severni deo Italije, je veoma razvijena zemlja. U Lombardiji, na kraju krajeva, se pravi Ferari i medicinski sistem je jedan od najboljih na svetu.

Zašto su Italijani omanuli? Zato što u kriznim situacijama ne odlučuje narod, jer to bi bilo sporo i nepraktično, nego vlast. Italijanska vlast se lagodno odnosila na epidemiju korone u njihovoj zemlji mada su veoma jasno mogli da vide kako to izgleda u Kini. A onda to više nije bila epidemija, već pandemija.

Sledili su Nemci, Francuzi, Španci, Austrijanci, Hrvati, Srbi i svi ostali. Virus je stigao do Amerika gde će napraviti haos jer ni tamo se nije ozbiljno reagovalo. Vrhovni grčki bog Zevs sažaljevao je ljudski rod zato što je on uvek sam sebi stvarao patnju.

U Odiseji Homer kaže: "Ljudi uvek krive bogove za njihovu patnju, ali oni prolaze kroz bol mimo svojih sudbina zato što su sami neodgovorni." Zevs je inače, u drugim klasičnim delima literature, pokazivao svoj prezir prema lošim vođama jer ih je gurao u vojne neuspehe i pandemije.

Loše vođe vode svoje narode kroz nepotrebni pakao, tvrdili su stari grčki pisci pokušavajući da objasne svojim gledaocima i slušaocima "u kom grmu leži zec", na koga pada krivica. Na primeru Evrope može da se vidi neodgovornost. Koronavirus je harala po Kini, a Evropljani su gledali i ništa nisu radili. Nisu spremali maske, respiratore, bolnički smeštaj... a bili su upozoravani od strane stručnjaka da će virus stići i do njih i to brže nego sporije.

Evropa ima novac, ima bogatstvo, ali niko od lidera nije smeo da prvi zavuče ruku u kasu i izvadi potrebnu količinu novca. Sada će sve to mnogo više da košta. Drugi neki lideri uz obrazloženje da nisu hteli da izazovu paniku su zanemarivali opasnost, čak tvrdili da je to sve preterivanje i da je smešno.

Čak i najsmešnije u istoriji čovečanstva. Onda su, u zavisnosti gde i koliko, uveli drakonske mere koje možda mogu da primire pandemiju, ali sigurno da mogu da izazovu mnoge druge probleme, takođe pogubne probleme.

Kada su u Uniji hteli da se nešto dogovore sukobile su se strategije Nemačke i južnih zemalja Evrope. Taj južni deo Evrope još se nije oporavio od finansijske krize iz 2008. godine. Ta je kriza uzrokovala spori rast Juga, a taj spori rast uzrokovao je političkim previranjima. Italija se nije oporavila, a sada će biti u još većim nevoljama.

Posledice nakon korone mogu da budu slične posledicama nakon što je Sparta razorila Atinu - propala je demokratija. Atinjani su se sakupili unutar gradskih zidina i u nehigijenskim uslovima čekali Spartance. Nisu bili spremni da se suprotstave kugi. Da se čeka vojska Sparte u smrdljivoj Atini je bila odluka njihovih vođa. Na kraju je nešto iz svega toga ispalo dobro - Sparta je kao uslov mira zahtevala da se sruše zidovi oko Atine i tako se Atinjani nikad više nisu gušili u svom izmetu.

Današnja lekcija pandemije biće da je zdravlje globalno javno dobro. To će biti koronina lekcija, ali koju je lekciju čovečanstvo do sada naučilo!? Evropa čak bolje stoji od Amerike u kojoj postoji samo zakon tržišta, mada će se možda promeniti u novonastaloj situaciji. Naime, Bela kuća je najavila da će uvesti "zakon o odbrambenoj proizvodnji" po kome država ima pravo da određuje privatnim kompanijama šta moraju da proizvode.

Primera radi, tokom Drugog svetskog rata američki proizvođači automobila i komercijalnih vozila pravili su tenkove, džipove, avione, topove i sve drugo osim automobila. Za rat protiv virusa nisu potrebni tenkovi, ali će kompanije morati da prilagode svoju proizvodnju novonastaloj situaciji.

Osim toga, jedan ratni bolnički brod ukotvio se ispred Njujorka, a drugi patrolira duž zapadne obale. Potom su preduzete, a neke najavljene, dodatne mere finansijske prirode kao što je pomoć od najmanje hiljadu dolara za svakog odraslog stanovnika Amerike. Izračunato je da će sve skupa kao pomoć pojedincima i privredi biti dato jedan trilion dolara, što i nije tako mnogo kao što zvuči u privredi od 21 trilion dolara.

Izostavljeno iz grčkih tragedija su imena u masama ljudi koji su umrlo od neke pošasti. Homer, Sofokle i mnogi drugi samo su rekli da su mase umirale, ali pošasti u njihovim spisima samo su početak priča i ne njihov kraj.

Kuga nije zaustavila Trojanski rat, sprečila Edipove sinove da povedu građanski rat ili dala Atinjanima dovoljno razloga da sklopi mir. Atinjani su ginuli na hiljadi kad su pokušali da pobede na Siciliji. Desetak godina kasnije opet je počeo građanski rat u Atini, onda su osudili svoje generale zato što su gubili ratove i na kraju, a nakon opsade, Sparta ih je konačno pobedili.

Kakve to ima veze sa današnjicom? Ima, svet, a pre svega vođe, i dalje sami sebe uništavaju. Na jedan ili drugi način. Vođe kriju, kao u Kini, koliko je virus opasan, čak i da uopšte postoji, a narod već vekovima jede divlje životinje, uključujući i slepe miševe, koje ne bi trebalo da se jedu, a još manje da se nabavljaju na ekstremno nehigijenskim mestima. Verovatno da može da bude opasno i spavati sa kokoškama.

Bilo kako bilo, opasne bakterije i virusi dolaze uglavnom ili sa Dalekog istoka, ili iz Afrike i to ne samo zato što im tamošnja klima, vremenski uslovi, odgovara, već zato što su im običaji dosta puta riskantni.

Zahvaljujući Starom Zavetu, donekle i Novom, i Kuranu, Evropa ne jede slepe miševe, a Jevreji i Muslimani ne jedu ni svinjetinu. Svinjetinu ne jedu ne zato što im je Bog zabranio, mada im je tako rečeno, jer zato što u pustinjskim uslovima velika masnoća može da prestavlja opasnost. O ličnoj higijeni se takođe više vodi računa među nekim narodima, ili verama, koji imaju stare knjige kao uputstvo.

o Kada su konačno neke vlade, a uglavnom jedna po jedna kao plašeći se da ne krenu prvi, odlučile da preuzmu neke mere postavlja se pitanje zna li se kako će te mere funkcionisati. Naime, ako se svi zatvore u svojim kućama, virus neće moći da se širi. Tu ima logike i jedini problem je što nije izvodljivo da se svi zatvore u svojim kućama.

U Jordanu policijski čas je dug 24 sata dnevno. Možda će to tamo i da funkcioniše, ali to ostaje da vidimo. Za sada znamo da su Kinezi uspeli da zaustave virus unutar Kine, ali zaraženi stiže tamo iz inostranstva.

Druga je situacija u Evropi gde najverovatnije ima dosta onih koji razmišljaju da bi rađe umrli u Italiji nego živeli u Kini. Ili Jordanu. Britanski premijer Boris Džonson objavio je da se zatvaraju svi kafići, restorani i pabovi.

To sa kafićima i restoranima možda će i uspeti, a ono sa pabovima biće teži slučaj. Britanci će negde drugde da se okupljaju na pivo ili dva slično onome u Americi u doba prohibicije.

Generalno, policijski čas bi mogao da potraje mesec ili dva, nakon toga događaće se nepredvidljive stvari. U američkoj državi Kalifornija njihov guverner naredio je da čitava populacija ostane u svojim domovima. Čitava osim onih koji moraju da rade, kao što su medicinsko osoblje, policija, đubretari i tome slično.

Arnold Švarceneger, proslavljeni glumac koji je bio i guverner najmnogoljudnije države Amerike, snimio je više veoma simpatičnih spotova u kojima propagira ostajanje po kućama. Ti spotovi nisu iritantni, simpatični su i sigurno da će imati željene efekte. Donekle.

Procena je da u Kaliforni može biti zaraženo čitavih 25,5 miliona ljudi što je otprilike 56 odsto stanovništva te države. U Njujorku sve su naznake da će situacija sa koronom biti veoma dramatična, procenjeno je da će ličiti na onu iz Italije. Njujork je veoma komplikovan grad i pitanje je vremena kad će neki delovi grada da počnu da masovno krše naredbe. Harlem, na primer. Za sada najbolje se ponašaju u Čajnataunu.

o Na drugom kraju sveta, u Izraelu, vlada je počela opasno da preti stanovništvu koje nije obraćalo pažnju na nova pravila igre. Izraelci su punili plaže Tel Aviva mada je to bilo zabranjeno. Šetali po ulicama i parkovima i, jednostavno, nisu obračali pažnju na upozorenja. Ortodoksni Jevreji, naročito oni ekstremno ortodoksni, insistiraju da se oni ne plaše, što niko ne sumnja da je istina.

Arapska populacija se ne izjašnjava da li se plaši, ali isto tako krši naredbe izraelske vlade. Premijer Benjamin Netenjahu zahteva više discipline i tvrdi da je šokiran kako narod uopšte ne obraća pažnju na njegova upozorenja.

Vlada koristi digitalnu tehnologiju, pre svega mobilne telefone, da prati kretanje građana i vidi da se najveći deo ljudi konstantno kreće. U Izraelu se obraćaju stanovništvu sa izrekom "moj dom je moj zamak", ali ni to ne funkcioniše. U međuvremenu medicinsko osoblje agresivno testira građane. Izgrađene su i stanice za testiranje kroz koje može da se prođe automobilom i ne izlazeći iz njega podvrgne testu.

Njihova špijunska agencija Mosad (MOSSAD) prekonoći je nabavila 100.000 paketa za testiranje, ali po izjavama Ministarstva zdravlja ti testovi su bili falični.

Nedostajao im je jedna od najbitnijih tečnosti, a ostalo je da sam premijer preko ličnih veza tu hemikaliju nabavi. Ne zna se gde je Mosad nabavio testove, ali se zna da su oni iz jedne od zemalja Persijskog zaliva, jedne od zemalja koje ne priznaju Izrael ali sa kojom se sarađuje na nižem nivou i to uglavnom kada se radi o zajedničkom neprijatelju - Iranu.

Dakle, to može biti Saudijska Arabija, Ujedinjeni Arapski Emirati ili Oman, nagoveštavaju Al Džazira i Rojters. Bilo kako bilo, neko je uspeo da prevari i sam Mosad, a potvrđeno je da ta agencija nije ukrala, već je platila testove. Očekuju se dodatne operacije Mosada koji namerava da nabavi četiri miliona testova, tvrdi Džerusalem post.

o Uprkos dramatičnim upozorenjima i brzom širenju virusa u Izraelu izveštaji nastavljaju da tvrde da Izraelci ignorišu uputstva da izbegavaju skupljanja više od 10 ljudi i da održavaju razdaljinu između sebe od najmanje dva metra.

Broj od 10 ljudi nije slučajan jer za molitvu ortodoksnih Jevreja (haredi) mora da ih bude najmanje 10. TV kanali prikazuju ljude koji se izležavaju i igraju lopte po plažama i odlaze u trgovine. Predsednik Izraela, Roven Rivlin, hitnom porukom se obratio izraelskim građanima: "Dragi građani, restrikcije ne znače praznik! Tražim od svih vas da povedete ozbiljnu pažnju o sebi. Veoma dobro znam da biti zatvoren u kući nije tako jednostavno. Razumem da je deci potreban otvoreni prostor i da je vašim roditeljima takođe potreban prostor za disanje, Ali, bez obzira na sve, ne smemo da ove dane pretvorimo u dane odmora, čujem da su naše plaže i planinarske staze prepune. Opasnost je stvarna! Hteo bih da vas ponovo zamolim da sledite uputstva o održavanju distance i da izbegavate sakupljanja. Ovo je stvarna opasnost."

Izraelska vojska takođe uvodi nove tehnike ponašanja. Trupe će biti na dužnosti u smenama poznatim kao "sistemi kapsula". Naročite one trupe koje su od primarne važnosti. Izraelske odbrambene snage (IDF), odnosno njihova elita Jedinica 81obaveštajne tehnologije radi sa ministarstvom zdravlja na pitanjima tehnoloških rešenja. Tu bi spadala i proizvodnja maski.

U to isto vreme je ministarstvo inostranih poslova Izraela pozvalo Izraelce koji se nalaze u inostranstvu da se vrate u zemlju što pre je moguće jer će država zatvoriti granice i zaustaviti letove avio prevoznika.

Tokom mesec i nešto više dana lideri Zapada su insistirali da je virus pod kontrolom i da nema opasnosti da će on stvoriti ozbiljne probleme bilo kome na zapadnoj hemisferi. Ispalo je da ništa od toga nije bilo tačno. Istovremeno u Kini, specijalno u gradu Vuhanu od 11 miliona stanovnika, virus je zario i palio. Pogrešne informacije su se širile s vrha do narodnih masa toliko širom Evrope koliko i Amerike.

Danas se svetu govori da se pripremi na teške poremećaje u njegovom životu. Računa se da će se između 40 i 70 odsto svetske populacije zaraziti, neko s lakšim, a neko sa težim simptomima. Za sada se smatra da korona ubija nekih dva odsto zaraženih, ali matematika se tu komplikuje i na kraju svodi na proračune da će biti najmanje 27 miliona mrtvih, a može da bude u dvostruko više.

Evropa sa preko pola milijardi ljudi pokazala je da nije spremna, a onda tu je i Amerika sa 300 miliona takođe nespremne populacije. Potom sledi Latinska Amerika sa par stotina miliona ljudi, pa Afrika koja, već se zna, nije spremna za ovakvu vrstu pandemije. To je što se virusa tiče, a kada je ekonomija u pitanju situacija postaje još mnogo tragičnija.

Koliko će ljudi umreti od gladi je tema o kojoj još niko nema hrabrosti da se izjasni. Koristeći samo logiku, što isto tako nije sigurna metoda, čini se da će morati da se odstupi od agresivne izolacije i da se povede više računa o ekonomiji. Britanija je u prvo trenutku krenula da se suprotstavi koroni takozvanom strategijom "imunitet krda".

Imunitet krda je legitimni termin imunologa i podrazumeva da ako je dovoljan broj stanovnika otporan na virus, virus će da nestane jer neće imati gde da se širi. Tako se to događa i sa vakcinama. Nije čak ni potrebno da bude svih 90 odsto otpornih i niži brojevi vrše ulogu imuniteta krda.

Dakle, Britanija je htela da prepusti da se razboli ko god da se razboli i da se tako stekne imunitet kod onih koji prežive, ali onda je preko noći promenila strategiju i krenula metodama koje su primenjivale druge države.

Ukrajinski predsednik Zelenski pronašao je dobru stranu karantina, izolacije i nemešanja u masama. On je preko televizije upozorio svoje sugrađane da ostanu u svojim kućama pozvavši ih da to vreme iskoriste pametno - za borbu protiv demografske krize.

A u Nemačkoj je slična priča, ne sa demografijom već sa kašnjenjem donošenja odluka, odnosno prepoznavanja da će situacija postati ozbiljno ružna. Kancelarka Angela Merkel prikazala je veoma malo liderstva u odgovoru na pandemiju koja se približavala.

Nemačka je mogla da veoma jasno vidi šta se događa u Kini, pa u Iranu i na kraju kod suseda Italiji, ali lideri te zemlje, na čelu sa Merkelovom nisu mogli da prepoznaju galopirajuću budućnost Nemačke.

Ta je zemlja završila u istom sosu kao Italija, ili Španija, a ni u Švajcarskoj stvari nisu bile bolje. Istina je da je nemačka federalna struktura prepreka u koordinisanju upravljanja krizom. Mnogo moći pripadaju 16 državama Nemačke što smanjuje sposobnost da se sprovedu restrikcije širom nacije.

Ali čak i kad Merkelova nije imala politički moć da deluje na nacionalnom nivou, kao što je slučaj u više centralizovanoj Francuskoj, delovati i voditi nisu iste stvari.

Ona se nije pokazala kao lider. Merkelova je poznata po tome što uvek deluje smireno i po tome što smireno reaguje na naučne činjenice, ali u odlučnom momentu Nemačkoj je bio potreban neko ko je preduzimljiv vođa. Merkelova je stoik-kao-kamen kancelar, ali da se na vreme malo više uzbudila bilo bi bolje.

U Nemačkoj je generalno raspoloženje nešto između paranoje, blaženog neznanja i želimo-sve-najbolje fatalizma. A onda je u jednom trenutku Angela Merkel uradula ono što nije u poslednjih 15 godina - zvanično se obratila naciji sa TV ekrana: "Situacija je ozbiljna. Shvatite je ozbiljno. Od nemačkoj ujedinjena, ne, od Drugog svetskog rata nije bilo izazova našoj naciji koji bi zahtevali toliki stepen zajedničke i ujedinjene akcije."

Merkel jeste prethodno rekla da bi čak i do 70 odsto nemačkog stanovništva moglo da se zarazi. Potom je dodala: "Da vam osiguram: za nekog kao što sam ja, za koga je sloboda putovanja i kretanja teško zadobijeno pravo, takva ograničenja jedino mogu biti opravdana kada su apsolutno potrebna. U demokratiji, to ne sme da se lako odluči, pa čak i kad je vremenski ograničeno. Ali u ovom trenutku su potrebne u cilju da se sačuvaju ljudski životi." To je što se sloboda tiče, a nemačke banke su izračunale da će BND Nemačke pasti za 5 odsto.

Iran je kopao masovne grobnici i to je svet saznao iz satelitskih snimaka. Takođe je pustio iz zatvora nekih 85.000 ljudi. Amerika takođe pušta ponekog iz zatvora, ali u mnogo manjem broju.

Naime, u Americi po zatvorima i u robijašnicama ima 2,3 miliona ljudi. Na stotine, a ponegde i na hiljade zatvorenika žive u skučenim prostorima i u takvoj situaciji kontrola infekcija je bezmalo nemoguća. S druge strane, zatvori i robijašnice nisu izolovani od spoljnog sveta.

Čuvari, kancelarijsko osoblje, dostavljači hrane i drugih potrepština, lekari i medicinsko osoblje, posetioci... svi lako mogu da prenesu viruse i druge bolesti samim zatvorenicima. S druge strane, kada se zatvorenici sprovode iz jedne prostorije u drugu na rukama imaju lisice i nemoguće im je da pokriju usta kada kijaju ili kašlju.

U Kaliforniji i Njujorku počeli su da puštaju izvesan broj zatvorenika i najverovatnije je da će se taj trend nastaviti. Mnogi po zatvorima sede tamo jer su osuđeni zbog prekršaja povezanih sa marihuanom.

U Italiji izbile su pobune u zatvorima i neki od osuđenih su pobegli. Slična situacija dogodila se i u Brazilu. Pobuna zatvorenih moguće je očekivati širom sveta jer osuđeni nemaju mnogo mogućnosti da se zaštite od virusa kad on jednom uđe unutar bodljikavih žica i betonskih zidova.

Jedan od osećaja zatvorenika uskoro će se osetiti i kod sveta koji nije osuđen - osećaj neslobode. Svi preko 65 godina starosti osuđeni su na kućni pritvor, a oni mlađi na policijski čas. I to će imati teške posledice na psihu i ponašanje ljudi.

ANTRFILE:

Policijski čas fatalan za mentalno zdravlje

Dugotrajna izolacija ima duboke fizičke i psihološke efekte. Na duge staze izolacija čak povećava rizik od prerane smrti. Stanje izolacije nazvano je "društvena recesija" koja u kombinaciji sa ekonomskom recesijom, bilo generalno ili lično, pogoršava svoje efekte. Takođe postoje dokazi da je izolacija povezana sa kardio-vaskularnim funkcijama, krvnim pritiskom, ritmom otkucaja srca, cirkulacijom hormona stresa, izolacija je povezana čak i sa starenjem ćelija.

o Usamljenost povećava raniju smrt za 26 odsto, društvena izolacija za 29 odsto, a živeti sam čak 32 odsto. Rizik svakog uzroka smrti - uključujući srčane bolesti, rak, šlog, otkazivanje rada bubrega - povećava se izolacijom. I mada period od nekoliko nedelja u izolaciji ne bi trebalo da vodi do kardio-vaskularnih problema, ljudi i dalje mogu da osete udarac na svoje zdravlje.

o Čovek je čvrsto povezan sa drugim ljudima i svako odvajanje ima psihološko, a i fizičko negativno dejstvo. Slanje pisanih poruka, video razgovori, pa čak i telefonski pozivi navodno mogu da umanje osećaj izolacije. Istraživanja tvrde da je telefonski razgovor bolji od SMS dopisivanja, a video sastanak je bolji od telefonskog razgovora. Starije stanovništvo koje nije digitalno pismeno najviše će biti afektirano izolacijom.

o Izolacija sa porodicom, sa partnerom, bilo venčano ili nevenčano, može da pogorša odnose u tim zajednicama i dovede do povećanja porodičnog nasilja i zloupotrebe dece. Za većinu dece škole prestavljaju mesto za učenje i druženje, ali za mnoge škole su bezbedna luka, sklonište od nesigurne kućne atmosfere gde se suočavaju sa pretnjama i zloupotrebama.

Širom sveta zatvorene su škole i širom sveta će se povećati nasilje u porodici, pa čak i seksualni nasrtaji na decu. Prognozira se porast agresivnosti u nezdravim porodičnim odnosima između odraslih koji ne mogu da se neko vreme tokom dana odvoje jedno od drugog. Kada je agresor blizu žrtve, tada ni žrtva ne može da telefonom pozove pomoć.

o Čak i kada su odnosi u porodici normalni, izolacija na duže vreme te odnose može da poremeti. A deci, jer deca nisu odrasle ličnosti, je potreban prostor da se kreću, "da se izduvaju". Svi ti problemi već su zabeleženi u Kini gde je u nekim mestima kućno nasilje povećano tri puta i to samo nakon nekoliko nedelja stroge izolacije.

Ukoliko mere izolacija postanu još drastičnije, kao što bi bio slučaj celodnevnog policijskog časa, stanje porodičnog nasilja i zlostavljanje dece biće mnogo alarmantnije i autoriteti moraju da povedu računa i o tome