Virusi na Kosmetu

Sever Kosmeta terorišu Vučićevi jurišnici

Miladin i njegovi Ajduci

Već nekoliko godina unazad na Kosovu i Metohiji javnost u Srbiji se priprema za to da će sever Kosova i Metohije "zauzeti Albanci" i uspostaviti svoju vlast. Mnogo toga je pokušano do sada a u tome nisu učestvovali samo Albanci već bi se možda reklo da su najagilniji bili upravo predstavnici režimskih medija u Srbiji koji su tehnički instrument za realizaciju diktatorskih ideja Aleksandra Vučića ali i armija za stvaranje paravana iza koga on vrši najteža antidržavna nepočinstva.

Ivan Maksimović

Međutim, ni njegovi posilni ne sede skrštenih ruku ubeđeni da bi i sami u ovo mutno vreme mogli da ostvare neke od svojih ciljeva.

Sa prvim potvrđenim slučajem (barem za javnost), po ustaljenoj matrici, okrivljeni su "neposlušni građani" te je za izvor zaraze proglašena svadba organizovana u Zvečanu sa oko 300 zvanica.

U tome se naročito isticao doktor Milan Ivanović, nekadašnji jurišnik srpskih rodoljubivih snaga sa severa pokrajine, koji je na vreme "onjušio" političke promene u Srbiji i postao jurišnik onih koje je do tada srčano napadao i protiv čijih se ideja o izdaji Kosova i Metohije tako energično borio.

Tada je "kompromis" pronađen u njegovom imenovanju za direktora Kliničko bolničkog centra u Kosovskoj Mitrovici. Ono što je i u njegovom slučaju bilo karakteristično, pored ostalog, jeste da je nakon preinačenja svojih ideja, negativnu energiju usmerio ka uspešnim ljudima iz neposredne okoline, doktorima, istinskim profesionalcima koje politika nije zanimala ili barem ne ta čiji je on predstavnik postao, i kojima je nakon toga pretio i proganjao ih. Ovaj put ga je to koštalo pozicije.

Naime, Ivanović je svadbu proglasio glavnim izvorom zaraze iako prva dva zabeležena slučaja inficiranih nisu mogla da se dovedu u vezu sa njom.

Ipak, prst je uperen u organizatore ali i goste kao glavne krivce iako je istovremeno rečeno da je to pretpostavka: - Na svadbi je bilo više od 300 zvanica i među njima žena iz Kragujevca koja je bila inficirana. Sada se ispituje ko je sve bio na proslavi i uzorkuju su se svi sumnjivi slučajevi. Dok ne stignu rezultati, svi moraju da budu u samoizolaciji - rekao je Ivanović za "Novosti" ali i naglasio da je svadba "održana uprkos zabrani okupljanja više od sto ljudi koja je u to vreme važila".

A onda objasnio kako: - "Na svadbi je bilo svih naših običaja, od nazdravljanja ukrštanjem ruku sa čašama, do pozdravljanja sa tri poljupca" Ivanović je slikovito opisao detalje svadbe na kojoj nije bio.

Bilo je teško pretpostaviti razloge ovako neprofesionalne procene budući da se radi o trenutku kada u društvu vlada pojačana osetljivost na neodgovornost pojedinaca i u strahu od mogućih posledica zaraze. Naročito što je bilo lako utvrditi da se mnogo toga ne poklapa.

Zabrana okupljanja usvojena je tog dana a javnost obaveštena tek popodne kada je svadba već uveliko trajala. Takođe, do tada ni jedan slučaj zaraženih nije otkriven među Srbima na severu Kosova pa je, istini za volju, situacija još uvek mahom bila shvaćena "neozbiljno".

Takođe, "ta žena iz Kragujevca" koju je dr Ivanović označio kao zaraženu, zapravo nije inficirana, tvrdi mladoženja koji je još rekao da je za jednog od gostiju potvrđeno da je pozitivn an Kovid-19 ali gotovo dve nedelje kasnije, tako da on nije siguran da to može da se dovede u vezu sa svadbom, naročito što kod ostalih gostiju virus nije potvrđen.

Kako smo pomenuli, negativna energija koja se pojavljivala kod Ivanovića prema pojedinim njegovim saradnicima i kolegama, ovde je kulminirala i čini se da je ona bila razlog da se ovako direktno označi "krivac" ali i još po nešto...

Mlada na svadbi je zaposlena kao farmaceut te su izvestan broj gostiju činili medicinski radnici i doktori. Prema nekim tvrdnjama dr Ivanović, a prema drugim njegov sin, slali su telefonom poruke u kojima su kao "rizične" i inficirane, ali i odgovorne za zarazu, označili doktore koje je do tada proganjao. Oni su pristali da se testiraju i bili negativni, to jest nisu zaraženi.

Po staroj narodnoj i "telefon ima dva kraja". Pa je tako Ivanovićev sin, inače anesteziolog u bolnici u Kosovskoj Mitrovici, na svom Fejsbuk nalogu, podelio informaciju sa prijateljima da leži u sobi sa Đorđom Davidom, poznatim pevačem o kome su mediji u više navrata izveštavali da je oboleo od aktuelnog oblika Koronavirusa pa su svih shvatili da je i Ivanovićev sin inficiran.

Činjenicu da se tamo obreo brzo, jer je koliko juče bio na poslu, njegov sin je objasnio time da on svoj posao voli i da ga je radio uprkos simptomima koje je imao!

Veruje se da je virus doneo sa Južnog Tirola gde je neposredno pre toga bio na skijanju. Tako je dr Ivanović ekspresno smenjen sa položaja ali bez ikakve medijske buke oko toga, pa čak ni vestiju, jer ipak su medijski radnici na KiM službenici režima Aleksandra Vučića koji puno vode računa o imidžu njegovog kadra.

Da li to čine i onda kada su u pitanju ljudski životi? Da, čak i tada, nema izuzetaka. To se i ovaj put potvrdilo.

Kao "sumnjiva" označena je smrt Srpkinje LJ.K. (68) čije telo je 03. aprila pronađeno u njenoj porodičnoj kući u Kosovskoj Mitrovica, u ulici Tanaska Rajića.

Zvanično je saopšteno da je "na osnovu odluke dežurnog tužioca, a nakon konsultacija sa Institutom sudske medicine u Prištini, telo predato staraocima", kao i da je u vezi tog slučjaj obavešten tzv "Nacionalni Institut za javno zdravlje" u Prištini ali to "radi preduzimanja svih potrebnih preventivnih mera, zbog pandemije Koronavirusa".

Izvor iz ove službe, koji je zahtevao da ostane anoniman, za Magazin Tabloid je potvrdio da obdukcijom nije dokazano prisustvo virusa KOVID-19 u telu preminule te da je to isključeno kao uzrok smrti. Takođe, sve što je policija pronašla u trenutku kada je provalila u stan Srpkinje koja je živela sama, ukazivalo je na nešto drugo. Televizor je bio uključen a telo starice pronađeno je pored mesta sa koga je pratila televizijski program.

Na osnovu ukočenosti tela, koja je već nastupila, najizvesnije je da je LJ.K. izdahnula prateći neku od informativnih emisija na televiziji a koje kroz izveštavanje uznemiravaju, dižu paniku i zastrašuju javnost.

Kako je LJ.K. bila srčani bolesnik, veruje se da je uznemirenost nastala usled izveštavanja o opasnosti i epidemiji što se ispostavilo kao fatalna količina panike za nju, koja je verovatno samo želela da se što bolje informiše prateći uputstva Vlade Srbije o ostajanju starijih kod kuće, čime je automatski televizija postala njen jedini "prijatelj" i izvor "informacija".

Celokupna istraga policijskog tima koji je izvršio uviđaj, uverena je u ovu verziju na osnovu zatečenog stanja.

Na pitanje zašto onda u medijima, makar na albanskom na čiji rad vlast iz centralne Srbije nema uticaj, nije objavljena ova strana priče, naš izvor navodi da je to "gotovo pa smešno jer svi rade zajedno". I svakako da toga jesu svesni da na taj način promovišu ili štite režim Aleksandra Vučića, ali im takve instrukcije stižu iz vrha vlasti albanskih separatista.

Šokantno je da to nije jedina stvar koja se skriva, čak su ostali događaji mnogo opasniji i složeniji. Ovo se pre svega odnosi na policijski čas i torturu koju građani Kosova i Metohije trpe od režima u Beogradu.

Početkom aprila javljeno je da su na Kosovo i Metohiju stigli "eksperti iz Instituta Batut" ali i još neki medicinski radnici kako bi pomogli u borbi protiv Koronavirusa. U medijima o tim ekspertima više nije bilo reči. Gde su, šta rade?

Magazin Tabloid iz pouzdanih izvora saznaje da su to zapravo eksperti druge vrste odnosno ljudi koji će se protiv "virusa" boriti bukvalno nogama i rukama. Tačnije, reč je o Vučićevim "ekspertima" iz oblasti batinjanja naroda.

Režim u Beogradu ima poriv da po svaku cenu natera Srbe sa severa pokrajine ali i one u drugim sredinama gde žive u većem broju, da poštuju odluke Vlade Srbije (čitaj Aleksandra Vučića) po svaku cenu. Prijavljeno je nekoliko više slučaja maltretiranja naroda a izvor Magazina Tabloid iz "Kosovske policije" čak navodi da je bilo i slučajeva prebijanja Srba ali da to "nemaju gde da prijave".

Bivši pripadnici MUP-a integrisani u tzv "kosovsku policiju" okreću glavu od ovih ilegalnih patrola i presretača pa čak ne reaguju ni na fizičke napade. Za sve to, kako tvrde, znaju i albanske strukture koje su poslate radi "ispomoći" da bi se poštovale i njihove uredbe ali i kontrole stanja.

Na iživljavanje beogradskog režima nad Srbima na KiM oni gledaju sa osmehom i podrugljivošću. Razlika je naročito uočljiva kada se pređe u južni deo Kosovske Mitrovice i druge albanske sredine u kojima mere nisu ni približno tako rigorozne.

Ovo su za naš list potvrdili čak i malobrojni Srbi iz Kline koji kažu da i u tom gradu od kada je proglašen karantin kretanje i pravila ponašanja su neizmenjena sa jedinom razlikom što se ne može van zone karantina. Isto je u svim albanskim sredinama gde su tek od nedavno uvedene posebne mere i to zabrana okupanja na trgovima - ali ne i na ulicama i ne vozilima, već samo tamo gde su predviđene zone za šetače.

Obaveza nošenja maski i rukavica važi tek za zvanične opštinske institucije, po separatističkom sistemu, koje odbijaju da pružaju usluge građanima koji ih ne nose. U srpskim sredinama, ta oprema je obavezna uz pretnje visokim novčanim kaznama kroz separatistički sistem. To su najstrožije mere do sada uvedene u oblastima pod kontrolom kosovskih Albanaca.

Njihovo ćutanje naš izvor objašnjava strategijom po kojoj dozvoljavaju da se što više namnoži bezakonje kako bi na kraju imali opravdani razlog da oružano upadnu na sever pokrajine i tako pokore preostale Srbe u tom delu!

Neko je očigledno prepoznao kao zgodnu priliku izgovor o "zaštiti zdravlja i života stanovništva" iza koga se mogu sprovesti politička namera o potpunoj tehničkoj predaji Kosova i Metohije albanskim separatistima. Ovo sve pre svega čini kroz razne metode pomoći i podrške Srbima sa KiM dok se u stvari upućuju na ilegalne separatističke kvazi-institucije kao nadležne za njih dok se veza sa Beogradom svodi na sentimentalnu, onakvu kakva postoji sa svim građanima Srbije izvan granica matične države.

U ovome prednjači, opet, režim Aleksandra Vučića, predstavnici Vlade iz Beograda i Kancelarije za Kosovo i Metohiju.

Tako se pred očima srpske javnosti odvija podmukla i pojačana albanizacija Srba sa KiM, u skladu sa potpisanim sporazumom iz Brisela a po delu koji se u srpskoj javnosti nije pominjao - obavezna integracija Srba u albanske strukture i "kosovsko društvo".

Razlog što je ovaj deo sporazuma prećutan u srpskim, ali ne i u nemačkim kao ni pojedinim medijima na engleskom, leži u tome što to predstavlja nedvosmislenu asimilaciju Srba u "Kosovare". O njenim rezultatima u budućnosti najbolje govori sudbina Srba u Albaniji koji su za manje od 100 godina, takoreći, u potpunosti "nestali".

Ovaj proces i nije bio toliko primetan sve do 2. aprila kada su se odigrala dva prelomna događaja. Valjda je neko shvatio da će pandemija, koja na više mesta u svetu jenjava, uskoro i ovde zaustaviti pa je neophodno učiniti što se više može.

Prvo je u toku dana Dalibor Jevtić, potpredsednik "Srpske liste" i funkcioner u separatističkim strukturama, održao zajedničko konferenciju za novinare sa Arbenom Vitiom, vršiocem dužnosti takozvanog "ministra zdravlja", koji je na srpskom - dakle događaj je namenjen Srbima, izrazio zabrinutost za ono što se dešava "u našoj državi".

"Vreme je da se solidarišemo i učvrstimo interakciju sa vama i drugim opštinama, kako bi se zaštitilo javno zdravlje gde god da je ugroženo" rekao je Vitia između ostalog i dodao da "moramo zajedno da radimo kako bismo mogli da testiramo i pomognemo zaraženima koji imaju simptome u vašoj zajednici.

U ovom teškom vremenu pandemije Kovid-19 u celom svetu, mi na Kosovu moramo biti zajedno više nego ikad i pomagati jedni drugima". Izjava čijem se delu o zdravlju nema šta prigovoriti osim ako izuzmemo činjenicu da su zdravstveni sistemi i do sada sarađivali i radili ono što drugi sistem ne može a ta saradnja u neophodnom obliku, traje gotovo sve vreme od 1999. i razume se, oni ni sada neće biti značajno unapređena izuzev u politikom smislu.

Jevtić, kome naravno ne smeta što govori o stanju u "njihovoj državi", izrazio je naročitu zahvalnost Vitii "koji nam izlazi u susret" te je našim zahtevima pružio ruku.

Do tada se sva analiza uzoraka iz srpskih zajednica na Kosovu i Metohiji vršila u Institutu za virusologiju, vakcine i serume „Torlak" u Beogradu, a od te nedelje testiranje "nekih slučajeva" vršeno je i u Prištini u Univerzitetskom kliničkom centru Kosova.

Kasno uveče, a naročito neobično za takvu vrstu događaja bez ikakve najave i uz prisustvo isključivo onih medija koji su na budžetu i u funkciji stvaranja albanske države na KiM poput portala "Kossev" i Kosovoonlajn", na glavnom mostu u Kosovskoj Mitrovici sreli su se predsednik "Srpske liste" i gradonačelnik severnog dela Kosovske Mitrovice po sistemu albanskih separatista, Goran Rakić, njegov kolega iz južnog dela grada i politički "krvnik" Agim Bahtiri sa komandantom KFOR-a, italijanskim general - majorom Mikelom Rizijem.

Da se ne radi o zabrinutosti za zdravlje pokazao je upravo Rizi koji je sve vreme bio bez maske na licu osim u trenutku kada je trebao da pročita saopštenje za medije. Uz to, Rakić kao ni Bahtiri, nisu imali pravo da javno govore niti da komentarišu saopštenje koje je tada prisutnim novinarima podelio Rizi. Naravno, i on je govorio isključivo o "ovom virusu koji hara svetom" a koji ne poznaje "granice".

Već sutradan severni deo Kosovske Mitrovice i Zvečana proglašeni su karantinima iako je u tom delu ukupno bilo oko 15-tak zaraženih. Narednog dana je između ova dva naselja, udaljena samo tri kilometra i čiji su stanovnici životno upućeni jedni na druge, zabranjeno kretanje i pre nego što je proglašeno da li su potvrđeni novi slučajevi zaraze.

Najčudnije od svega jeste to što pre proglašenja karantina i zabrane kretanja, nije pronađen način čak ni za snabdevanje stanovništva i prodavnica najosnovnijim životnim namirnicama!

I pre toga sproveden je niz akcija koji je navodno imao cilj da pomogne u suzbijanju širenja zaraze ali je zapravo širio albansku državnost na KiM. Prilikom obezbeđivanja medicinskih sredstava i opreme srpskim bolnicama na KiM, režimski mediji su javljali kako je to "donirao" određeni gradonačelnik srpske nacionalnosti ili "institucija" a koji su uvek bili u okviru sistema albanskih separatista. Naravno, niko nije pominjao da je to "donacija" takozvane "republike Kosovo".

Takođe, prilikom dodele pomoći pojedinim porodica u Kosovskom Pomoravlju, naglašavano je da su oni zahvalni neimenovanom "donatoru iz Severne Mitrovice" što je inače albanski naziv za Kosovsku Mitrovicu.

Važno je reći da do sada nije bilo "donatora iz Severne Mitrovice" jer Srbi sa severa pokrajine ne znaju gotovo ništa o načinu života Srba južno od Ibra a vlast se uvek utrkuje da naglasi da su oni zaslužni za dodelu pomoć. Ovaj put je to izostalo.

Ipak, pomoć "uručena" prema medijskim izveštajima iz Kancelarija za KiM, odnosno Marka Đurića, ni izbliza nije bila dovoljna za pružanje zdravstvene zaštite Srbima u pokrajini koji su mahom ostavljeni bez kapaciteta da adekvatno odgovore izazovu. Treba reći i to da se opremanje zdravstvene infrastrukture na KiM, za koju Đurić i Vučić tvrde da je "ostala pod okriljem zdravstvenog sistema Republike Srbije" ne bi smelo nazivati "pomoću" kao što se opremanje bolnica u centralnoj Srbiji ne naziva tako već spada u redovne državne aktivnosti. Međutim, oni najbolje znaju zašto se tako ponašaju i zašto to nazivaju baš tim imenom.

Tako se situacija u kojoj su Srbi u pokrajini ugroženog zdravlja, u manjem broju i života, zapravo ne koristi za pružanje pomoći već se radi na učvršćivanju strukture koja će u budućnosti odigrati presudnu ulogu u njihovoj albanizaciji.

U svakom slučaju bi se Srbi izborili sa zarazom i bez pomoći kosovskih Albanca kao i bez viška pomoći Vlade Srbije, ali se sa onim što se čini iza lažne brige za njihovo zdravlje neće se ni izboriti, a ako se nešto ne promeni uskoro, neće je niko od njih ni preživeti. Barem ne kao Srbin, kao "Kosovar", možda...

Na koji način se zastrašuju Srbi na Kosmetu

Uterivači straha miljenici i Vučića i separatista

Između dvojice Srba, koji od ranije nisu u dobrim odnosima, došlo je do pucnjave nakon kratkog fizičkog obračuna, u subotu 28. marta u selu Vrbovac kod Vitine na Kosovu i Metohiji. Žrtva je u teškom stanju i još uvek se nalazi u bolnici a napadač je odmah uhapšen.

Ivan Maksimović

Bila bi to još jedna u nizu "redovnih" vesti Crne hronike kada pozadina slučaja ne bi bila kakva jeste i da nesreća nije mogla da se spreči, a mogla je. Ovo je do sada najozbiljniji slučaj koji se dogodio zato što počinioce štiti kako sistem albanskih separatista, tako i strukture lokalne vlasti koje je na Kosovu i Metohiji instalirao Beograd, tačnije Aleksandar Vučić. Na čudan način politika je otvorila put i omogućila da ovaj zločin bude izvršen.

Do pucnjave je došlo kada su se u lokalnoj prodavnici sreli Bojan Moskić, žitelj ovog sela, i Zoran Jerinić iz obližnjeg Grnčara, inače službenik takozvane "Kosovske policije", raspoređen u stanici u Klokotu, nešto posle 13.00 časova. U trenutku sukoba Jerinić nije bio na dužnosti.

Posle pretnji i uvreda koje je uputio Jeriniću, Moskić ga je fizički napao a zatim izvukao pištolj i pucao u njega nekoliko puta.

Prisutni su ranjenog odmah prevezli u lokalnu ambulantu gde mu je ukazana prva pomoć odakle je hitno prebačen u bolnicu u Gnjilane a odatle u Prištinu da bi ga sanitetskim vozilom iste noći odvezli u Kliničko bolnički centar u Nišu.

Iako se prema prvim informacijama činilo da će Jerinić biti dobro, do ovog trenutka se ne zna kakvo će njegovo stanje biti do kraja. Operacija nije izvršena nekoliko dana jer se metak "kretao" kroz telo. Žrtva će verovatno preživeti napad ali i ostati nepokretna jer ne oseća donji deo tela.

Moskića je savladao i na licu mesta uhapsio drugi policajac koji je bio u društvu nesrećnog Jerinića, takođe van dužnosti.

Razlog sukoba i činjenica da je sve moglo da bude sprečeno, u mnogome čine slučaj težim i neprijatnijim.

Netrpeljivost među njima javila se pre tri godine kada je jednom od žitelja sela Vrbovac pištoljem pretio otac Bojana Moskića. On je zbog toga prijavljen te je na teren poslata patrola policije u kojoj je bio i Zoran Jerinić. Bojanovom ocu je tada pištolj službeno konfiskovan i to je bio razlog da Bojan započne dugotrajno maltretiranje Jerinića.

Pretnje su bile krajnje ozbiljne a Moskić se nije ustručavao ni da u više navrata nagovesti da će Zoranu "pobiti decu". Umesto da se strasti vremenom umire, postajalo je sve gore. Moskić je grubo pretio kad god bi mu se za to ukazala prilika pa je čak i fizički nasrnuo na Zorana početkom godine, i to dok je ovaj bio na dužnosti.

Polovinom januara vlasnik lokalnog kafića "Latte" u Vrbovcu, pozvao je policiju i zatražio intervenciju zbog neprijatnog ponašanja nekih gostiju. Jedan od policajaca u patroli koja je došla na zahtev vlasnika kafića, bio je i Zoran Jerinić. Iako nije bio umešan u tu svađu Bojan Moskić se u tom trenutku nalazio u kafiću.

Zbog ogromne netrpeljivosti koju već duže ispoljava, Bojan je s leđa, "iz čistog mira", snažno udario Jerinića. Naravno, on je zbog toga uhapšen i u pritvoru proveo 30 dana. Međutim, to ništa nije promenilo, Moskić je nastavio da preti i dalje. A onda su se te poslednje subote marta, sreli u prodavnici u Vrobovcu gde je došlo do ranjavanja.

Meštani, koji čitavu priču znaju od početka, kao i njene aktere, pre svih za ovu nesreću krive takozvano "Tužilaštvo" iz Gnjilana pri sistemu kosovskih separatista ali i Bobana Todorovića, komandira policijske stanice u Klokotu, gde je Jerinić radio.

Tvrde da se Zoran u više navrata žalio albanskom "Tužilaštvu" ali i svom komandiru Todoroviću koji je, na njegovu nesreću, u dobrim odnosima sa Moskićem zbog čega ništa nije preduzeo a što je napadača dodatno ohrabrilo. Namerno napravljen propust doveo je do toga da barem dva života budu upropaštena, Jerinićev jer su povrede ozbiljne, ali i Moskićev koji je umesto da shvati da se zločin ne isplati bahatošću nadležnih ohrabren da ga počini, zbog čega će sigurno provesti nekoliko godina na robiji.

Todorović je samo prethodne godine je u dva navrata prijavljen za mobing, to jest zlostavljanje, uprkos ogromnom strahu od njegovog uticaja koji među zaposlenima vlada. Niko nije iznenađen krajnjim ishodom u kome je svaki put Todorović proglašavan nevinim "u nedostatku dokaza" kako su svoje odluke objašnjavali iz separatističkog "tužilaštva" u Gnjilanu.

Ovdašnji Srbi su ubeđeni da su upravo to "tužilaštvo" kao i regionalna direktorka "Kosovske policije", Eljmina Mahmuti, glavni zaštitinici Todorovića jer kada su u pitanju Srbi, za separatističke kvazi-institucije prestaju da važe svi zakoni a na snagu stupa samo jedno pravilo - važni su albanski interesi bez obzira na sve. Takvom ponašanju nema kraja a gotovo da nema ni izuzetka.

Kao ishod tih odluka jedna od zaposlenih u stanici "Kosovske policije" u Klokotu, sa porodicom je zatražila azil i iselila se sa Kosova i Metohije. Niti služba, niti "Tužilaštvo" iz Gnjilana je nisu zaštitili iako je imala čak i audio audio snimke ucene, što je bilo sasvim dovoljno da joj bude pružen azil.

Todorović je u tzv "kosovskoj policiji" od samog njenog osnivanja, već 20 godina. Vrlo brzo se prilagodio "novim prilikama" i prihvatio novi sistem. Završio je privatni fakultet po programu albanskih separatista u Kosovom Polju a od ilegalnog proglašenja nezavisnosti na Kosovu i Metohiji nalazi se na mestu komandira stanice policije u Klokotu sa činom poručnika. Veze koje je stekao donele su mu gotovo neograničenu moć u krugu njegove nadležnosti.

Vremenom, to ga je učinilo izuzetno oholim ali samo prema srpskim pripadnicima "kosovske policije" u svojoj stanici koje, uz pokretanje disciplinskog postupka i za najmanju sitnicu, šalje "na ispomoć" u Prištinu gde među albanskim kolegama često ne mogu da se snađu dobro a nisu ni naročito dobrodošli. "Policajce tretira kao stoku" tvrde iz njegovog neposrednog okruženja dok albanske štiti iako "idu okolo i maltretiraju Srbe" raznoraznim zahtevima i neosnovanim kaznama koje pišu.

Prema ljudima je dobar ako od njih može da ima neku korist ili da taj neko za njega špijunira ostale i prenosi šta se o njemu priča. Ali - "ako mu se neko zameri, svetiće se do iznemoglosti. Ljudima će upropastiti život, karijeru, zdravlje..." kažu za Magazin Tabloid.

Na pitanje našeg novinara "čime je Todorović među Albancima zadobio takvo poverenje i na osnovu čega uživa povlašćen položaj", naš sagovornik je na trenutak zanemeo, vidno uplašen pogledao okolo iako niko nije mogao da ga vidi i kratko odgovorio "Informacije. Ne smem ništa više da ti kažem".

Ako niste jedan od meštana koji se međusobno vrlo dobro poznaju, o Todoroviću koga opisuju kao nepredvidivog, malicioznog i perfidnog, nećete moći da čujete gotovo ništa.

Todorović ima moćne prijatelje koji ga drže tu gde je i upravo oni, ti ljudi iz senke, su razlog straha koji vlada među njegovim podređenim ali i uopšte i među ljudima iz okoline. Jer znajući da je nedodirljiv, narod je prinuđen da trpi, Todorović ne preza ni od čega a Albancima ume da uzvrati uslugu.

Aprila 2017. godine Albanci su napali i pretukli srpskog dečaka u selu Mogila kraj Klokota. Usledilo je saopštenje "kosovske policije" za region Gnjilana u kome se kaže da su "maloletnog M.M. napala dvojica vršnjaka albanske nacionalnosti koje je policija ubrzo identifikovala. Policija je privela napadače i saslušala, posle čega su pušteni kućama, budući da je reč o maloletnim licima".

Međutim, ubrzo je otkriveno da je napadnuti dečak u policijskoj stanici identifikovao četvoricu napadača rekavši su da su mu oteli telefon i bicikl. Policija je odlučila da "identifikuje dva napadača" i to oba maloletna jer bi u slučaju privođenja odraslih osoba i zločin i kazna morali da budu ozbiljnije tretirani dok za maloletne prestupnike kazne gotovo i da nema u slučaju kada su žrtve Srbi. Na ovaj način tzv. "kosovska policija" je napadače oslobodila odgovornosti za ovaj zločin a Todorović dobio dodatne "poene".

Samo mesec dana kasnije meštani istog sela počeli su sve glasnije da se žale upravo na rad policijske stanice koju vodi Todorović. U njihovom selu se skrivao zloglasni kriminalac Goran Petrović koji je početkom tog meseca na putu Bujanovac - Gnjilane, kod sela Lučane, ubio svoju nevenčanu suprugu J.I. (24) i njenu majku D. I. (42) a ćerkicu ranio. Petrović se sumnjičio i za pljačku benzinske pumpe u selu Šilovu godinu dana ranije, od kada se za njim i tragalo.

"Nemoguće je da je poznati kiminalac toliko vremena proveo u selu Mogila, da policija nije mogla da ga prepozna a građani jesu" konstatovali su meštani za portal sa KiM, KM novine.

"Ovo je mala sredina i svi se znaju međusobno, tako da ako je nepoznato lice prisutno odmah se zna. Nemoguće je da policija iz Gnjilana obavi pretres i da ima saznanja da se Petrović tu skrivao odmah posle izvršenog ubistva a da sada ne znaju gde se nalazi dok ga mi svakodnevno vidimo kako slobodno šeta" ljutito su komentarisali.

Ubrzo nakon što je ovo objavljeno, sprovedena je opsežna akcija u kojoj su mnogi ispitivani, nekoliko njih privedeno na informativni razgovor a u nekoliko kuća izvršen pretres.

Pripadnik tzv "Kosovske policije" Srđan Jerinić iz Grnčara našao se u kućnom pritvoru ali - ni kriv, ni dužan. Ipak, Todorović je njega optužio, naravno bez dokaza, da je skrivao ubicu i kriminalca zbog čega je policajac završio u zatvoru a Todorović "oprao" sebe od umešanosti. Petrović je bio prinuđen da krene put centralne Srbije i odmah je uhapšen.

Te iste godine, novembra meseca, Todorović je zaštitio od odgovornosti Bratislava Nikolića, gradonačelnika Štrpca u okviru sistema albanskih separatsita, koji je tokom proslave pobede svog novog kolege, Božidara Dejanovića, pucao iz pištolja u vazduh provocirajući i plašeći svoje političke oponente ali iznad svega bahato demonstrirajući moć koju steknu Srbi verni albanskoj paradržavi na Kosovu i Metohiji.

Dejanović je po mnogo čemu neobična politička pojava a podršku Marka Đurića, to jest SNS i Vođe lično, dobio je iako nije bio član "Srpske liste" a na štetu njihovog dotadašnjeg kandidata Srećka Spasića, o čemu je Magazin Tabloid već pisao, ali će ostati upamćen po tome što je prvi Srbin među gradonačelnicima na čijoj zgradi Opštine se zavijorila zastava takozvane "republike Kosovo".

Marko Đurić ni Aleksandar Vučić, nisu digli glas protiv ovoga niti smenili Dejanovića, naprotiv. Međutim, lokalno stanovništvo će ga pre pamtiti kao čoveka koji je odmah po stupanju na vlast isterao oko 50 radnika sa posla i veliki broj porodica ostavio bez hleba.

Zbog vlasti koju je stekao, iako izbornom krađom ali kojoj je kumovao državni vrh Srbije, nadajući se pomoći mnogi su se ranije žalili Dejanoviću na ponašanje Todorovića ali je on sve te zahteve i prijave jednostavno ignorisao. Srbi ubrzo shvataju da je to jalov posao i da je ortakluk ove dvojice već prilično snažan i da jedan drugog štite u nepočinstvima koja nesmetano vrše. Zaštite i dalje nema.

Cenu tog i takvih ortakluka skupo je platio upravo Zoran Jerinić. Čovek koji se politički nije angažovao. Prisutni tvrde da je nesreća mogla da bude izbegnuta da je drugi policajac, Neško Mitrović, koji se nalazio u društvu Jerinića, reagovao u skladu sa propisima predviđenim za takve situacije i da je za problem odmah javio policijskoj stanici.

Te subote je isprva izbila žestoka svađa između Jerinića i Moskića a onda je sukob prerastao i u fizički obračun i sve to je trajalo izvesno vreme dok se nije završilo ranjavanjem Jerinića. Jedan od razloga za osiono ponašanje Moskića jeste i činjenica da je on blizak i sa bivšim gradonačelnikom Srećkom Spasićem te da je njegov otac pretio sadašnjem gradonačelniku Dejanoviću štiteći Spasićev položaj i to upravo onim pištoljem koji je Jerinić službeno oduzeo i zbog čega je došlo do netrpeljivosti koja je kulminirala teškim ranjavanjem.

Meštani poznaju Zorana Jerinića ceo život pa tako i dugi niz godina tokom njegove službe. Naročito ističu činjenicu da je tokom pogroma 17. i 18. marta2004. godine, sa još jednim kolegom, rizikujući svoj život odlazio u one sredine u kojima su Srbi bili najugroženiji i u najvećoj opasnosti i odatle ih spasavao.

Veliki broj ljudi evakuisan je zahvaljujući njegovoj hrabrosti i požrtvovanosti zbog čega je izuzetno cenjen u Vitini i okolini. Jerinić je oženjen i otac trojice maloletnih sinova. Nema sumnje da nakon ovoga ne samo njemu već i njegovoj porodici sledi težak period života.

Ali ništa od toga nije važno ako će se isprečiti albanskim interesima koji se ogledaju u progonu Srba sa Kosova i Metohije ili neljudima u lokalnoj vlasti koju podržava i osim koje ništa drugo ne zanima Aleksandra Vučića i "nadležne" u Kancelariji za Kosovo i Metohiju. Umesto ukora ili njihove smene - sve je dozvoljeno ako su na sve i spremni da bi sačuvali vlast.