Poštovana redakcijo Magazina Tabloid, prvo želim da pohvalim vaš rad, već duži niz godina sam vaš verni fan.

Ja bih želeo bar za sada da ostanem anoniman. Iskreno, ne dolazim iz sveta medija i ovo je zapravo prvi put da sam se odlučio da nekoga lično kontaktiram ko je iz tog sveta. Tako da vam se unapred izvinjavam ako sadržaj mog mejla nije dovoljno razumljiv.

Kao i Vi, i ja spadam u one ljude koji vide šta se dešava u Srbiji, Beogradu . Kao i Vi, i ja vidim nepravdu i nepotizam svuda oko nas za vreme vladavine ovog ludaka i njegove bande. Zato sam rešio da dam svoj mali doprinos toj borbi.

Nema ništa odvratnije nego kada neko uradi nešto nemoralno i ilegalno i ( što bi rekli Englezi ) get away with it.

Konkretan razlog mog pisma vama jeste naš cenjeni akademik i dramski pisac - Dušan Kovačević. Siguran sam da i Vi kao i ja znate otprilike ono što znaju svi u ovoj zemlji o tom čoveku. Ima sjajne tekstove, važi za najboljeg dramskog pisca u Srbiji u zadnjih 50 godina, njegova reč se sluša, on ima poštovanje većine itd. Isto tako sa druge strane čovek je politički kameleon, podržavao SPO, za vreme Koštunice bio ambasador u Portugalu, ništa mu nije falilo ni za vreme Slobe kao ni za vreme Tadića.

Svaki put je cenjeni pisac prosipao mudrost u svojim intervjuima i svaki put nekako stekao se utisak iz njegovih izlaganja da podržava vlast.

Obično bi njegovi intervjui bili najavljivani bombastično, naslovna Blica, Utisak Nedelje, Veče sa Ivanom Ivanovićem itd. Običan čovek bi pomislio pa dobro ništa novo, politička fukara kavih imamo za izvoz poput Laze Ristovskog, Srđana Đokovića itd. Podržava svaku vlast da bi ostao na čelu Zvezdara Teatra, kao i da se ne bi postavljalo pitanje o “njegovoj kući” inače objektu u kome je živela Isidora Sekulić i koji je dodeljen akademiku 1992. godine za vreme vladavine SPS-a. O tome je pisao Kurir svojevremeno. To bi pomislio običan čovek i bio bi samo delimično u pravu.

Ono što Vi, siguran sam ne znate jesu razmere pljačke gorepomenutog akademika. Akademik je svog sina Aleksandra Kovačevića - poznatijeg kao Lale ubacio u građevinske šeme sa Nešom Romingom i kompanijom. Postoje indicije koje kažu da je porodica Kovačević u zadnjih desetak godina SNS bagre zaradila više od 30 miliona. Mlađani Lale gradi objekte po Senjaku (gde i žive Kovačevići), po Dedinju, po Dorćolu itd.

Samo u ulici Andre Nikolića je mladi Kovačević sagradio objekat koji vredi nekoliko miliona eura. Predlažem vam da ako mi ne verujete istražite na twitteru, neki su već pisali o tome.

Taj objekat se nalazi na mestu nekadašnje picerije Dvorište a odmah pored poznatog kafića Java Cofee u Andre Nikolića. Naravno da se probila sva moguća dozvoljena kvadratura na tom placu i ta zgrada zaista predstavlja ruglo celog kraja. Pored te zgrade, mlađani Kovačević je sagradio i zgradu u Gospodar Jovanovoj ulici (pored Alonsa). Vlasnik je objekta u Sitničkoj ulici na Senjaku kao i dve kuće u ulici Vase Pelagića na Topčiderskoj zvezdi.

Njihova porodična šema daje rezultate, a ovako dolazi do njene egzekucije. Dušan Kovačević svojim autoritetom, svojim imenom predstavlja kišobran za poslove svoga sina.

Senior Kovačević da intervju za Blic, između redova pohvali vlast, ali ne toliko očigledno da ne bi mogao da preleti u slučaju pada iste u jednom trenutku. Time zapravo sinu omogućava da se ne obazire ni na jedan propis, znate i sami kako to ide u našoj zemlji.

Nijedna inspekcija neće praviti probleme Laletu jer zna da je otac blizak vlasti. I na taj način oni uspevaju da zaobiđu svaki zakon. Mlađani Lale (inače pasionirani amaterski teniser i ljubitelj brzih automobila) se sam jednom prilikom hvalio pred društvom da se “upravo vratio sa placa Neše Rominga ( koji mu je inače i komšija ) i da je Nešin plac u najboljem delu Senjaka toliko velik da se mora obilaziti kvadovima”. Ta kuća se nalazi u ulici Župana Časlava.

Vozni park porodice Kovačević je tek posebna priča. Oni u svom vlasništvu poseduju desetak automobila. Samo Laletovi automobili (ima ih tri) vrede oko pola miliona eura. Dva luksuzna Mercedesa, BMW ... Da bi ste shvatili kakav je profil čoveka mladi Kovačević, pokušaću da vam približim njegov lik.

Rođen krajem sedamdesetih, 1977. ako se ne varam (njegova generacija je slata na Kosovo Košare). Tada u panici porodica da bi im sin izbegao mobilizaciju i pogibiju na Kosmetu, uspeva da nađe vezu i da mladog Kovačevića prebaci u Budimpeštu.

Neko bi rekao legitimna stvar i bio bi u pravu. Dušan Kovačević preko svojih veza, uspeva da sina pošalje na studiranje u San Francisko gde Lale postaje stipendista Majka Đorđevića. Mladi Kovačević vredno uči i završava studije i momentalno biva zaposlen kod Majka Đorđevića, u jednom trenutku je bio prvi čovek NLB banke u Banja Luci. U San Francisku pored studiranja, mladi Kovačević otkriva još nešto - svoju sklonost ka istom polu. Iako danas ima nekoliko dece i brak, Lale zapravo preferira društvo momaka sa kojima igra tenis. Jedan od njih je ( takođe komšija ) bivši fudbaler .... Bogdanović.

Kada je zaradio dovoljno para, mladi Lale ulazi u poslove nekretnina, gde zapravo pravi milione na način koji sam opisao u tekstu iznad. Na taj način Dušan Kovačević ostaje samo eto akademik bez da se njegov sin ikada spomene.

Kao da sve to nije dovoljno, Dušan Kovačević je počeo i da snima filmove samo da bi isforsirao svoju netalentovanu ćerku Lenu. Eto to je otprilike sve što sam želeo da vam napišem.

Vaš poštovalac,

Lepi Kljuse